Vodič kroz Dunavsku strategiju - Evropski pokret u Srbiji

ImpresumVodič krozDunavsku strategijuIzdavačEvropski pokret u SrbijiKralja Milana 31/IIBeogradwww.emins.orgAutoriJelena StojovićSanja KneževićIvan KneževićAleksandar BogdanovićZa izdavačaMaja BobićCIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд332.1(4-672EU)339.92:061.1EU(4-924.5)332.1(4-924.5)341.232(497.11)341.232(4-924.5)VODIČ kroz Dunavsku strategiju / Jelena Stojović... [et al.]. - Beograd : Evropski pokret u Srbiji, 2012(Loznica : Mladost group). - 66 str. : tabele ; 23 cmOba rada štampana u međusobno obrnutim smerovima.- Nasl. str. prištampanog engl. prevoda: Guideto the Danube strategy. -Tiraž 800. - Napomene i bibliografske reference uztekst. - Bibliografija: str. 63-65.ISBN 978-86-82391-80-71. Стојовић, Јелена, 1978- [аутор]a) Европска унија - Регионална политикаb) Европска унија - Дунавске државеc) Регионална сарадња - Дунавске државеd) Регионална сарадња - Србијаe) Дунавске државе - Регионална политикаCOBISS.SR-ID 191902988RecezentOgnjen MirićLektura i korekturaNina LopandićDizajn i prelomISS Studio Design, BeogradŠtampaMladost Group doo, LoznicaTiraž800ISBN 978-86-82391-80-7Beograd, jun 2012.SadržajUvod ........................................................................................................ 05I DEOMakro-regionalne strategije EU ............................................................ 07Strategija EU za region Baltičkog mora................................................... 12II DEOStrategija Evropske unije za Dunavski region ..................................... 17Proces izrade Strategije EU za Dunavski region ..................................... 17Ciljevi Dunavske strategije ...................................................................... 202 Vodič kroz Dunavsku strategiju | 3

SadržajPrioritetne oblasti Dunavske strategije .................................................... 27Finansiranje sprovođenja Dunavske strategije......................................... 34Koji finansijski instrumenti su dostupni za finansiranje akcija u okviru.Dunavske strategije? .............................................................................. 34III DEORepublika Srbija i Dunavska strategija ............................................ 43Učešće Republike Srbije u implementaciji Dunavske strategije ............... 45Koordinacija implementacije Dunavske strategije u Srbiji ........................ 49Prioritetni projekti za Srbiju u okviru Dunavske strategije ........................ 54ANEKS ILista koordinatora prioritetnih oblasti Dunavske strategije .......... 57LiteraturaPublikacije .............................................................................................. 63Dokumenta ............................................................................................ 64Internet stranice ..................................................................................... 64UvodPoštovani čitaoci,pred vama se nalazi Vodič kroz strategiju Evropske unije za Dunavski region(Vodič kroz Dunavsku strategiju) koji ima za cilj da poboljša informisanosti razumevanje makro-regionalnih strategija, predstavi prioritete Dunavskestrategije i mehanizme za njeno sprovođenje, kao i da dodatno podstakneproces identifikovanja budućih projekata imajući u vidu razvojne potencijaleDunavskog regiona.Reka Dunav, koja spaja Centralnu Evropu preko Republike Srbije sa Crnimmorem, heterogena je oblast u ekonomskom, ekološkom i kulturološkomsmislu. Istovremeno, 14 država u njegovom slivu dele iste resurse i međusobnosu povezane. U dužini od 588 km, koliko protiče preko teritorije naše zemlje,4Vodič kroz Dunavsku strategiju | 5

UvodDunav karakterišu plovnost celim tokom, energetski potencijali, blizinauniverzitetskih centara, predeli nedirnute prirode, putevi vina, sudari imperija iprestonica, tragovi iz neolita i srednjevekovne tvrđave, put rimskih imperatora.I DeoUčešćem u Dunavskoj strategiji EU, Srbiji se otvaraju velike razvojne mogućnostivezane za razvoj infrastrukture, zaštitu životne sredine, turizma, transporta,ali i za produbljivanje saradnje sa podunavskim državama.Republika Srbija, na partnerski način zajedno sa državama članicama EU, odsamog početka učestvuje u izradi ove strategije i to nam daje sigurnost daćemo uspeti i da kvalitetnim projektima na partnerski način učestvujemo u njenomsprovođenju i dospemo do značajnog finansiranja naših prioriteta.Kao što se iz ovog vodiča vidi, do sada podržani „dunavski projekti“ nisu usamljeneakcije, već se u Republici Srbiji na jedan sistemski način pristupilo sprovođenjuDunavske strategije. Isto tako, jasno je da sredstva koja su na raspolaganjui koja će biti na raspolaganju obuhvataju projekte od nacionalnog,regionalnog i lokalnog značaja. Iz tog razloga, za uspešnu primenu Strategije iza realizaciju projekata koji doprinose ostvarenju njenih prioriteta, neophodnoje aktivno učešće svih nivoa vlasti, ali i civilnog društva i privatnog sektora.Dr Milica DelevićDirektor Kancelarije za evropske integracijeNacionalni koordinator za Dunavsku strategijuMakro-regionalnestrategije EUPosmatrano u jednom širem političkom i istorijskom kontekstu, mogu se uočitirazličiti primeri i oblici višegodišnje saradnje između evropskih i drugihzemalja, poput Baltičkog regiona, Višegradske grupe, Nordijskog modelasaradnje, Euro-mediteranskog partnerstva i drugi. Praksa kreiranja brojnihinstitucionalnih subregionalnih modela saradnje, posebno snažnu ekspanzijudoživljava početkom i tokom 90-ih godina prošlog veka i vezana je za jedan novikontekst oblikovanja granica indukovan širenjem EU i NATO-a.U geografskom smislu, taj proces najveći delom obuhvatao je centralnu i istočnuEvropu, Balkan, Mediteran, kao i zemlje bivšeg Sovjetskog saveza. Tokomdecenija iza nas, većina ovih subregionalnih modela saradnje uspostavila jesvoju unutrašnju institucionalnu strukturu, formirajući tela koja su omogućavalaadekvatan nivo programskih aktivnosti na različitim nivoima.6 Vodič kroz Dunavsku strategiju | 7

I Deo - Makro-regionalne strategije EUSubregionalno organizovanje, uspostavljeno u centralnoj i istočnoj Evropi tokom90-tih godina, najvećim delom predstavlja svojevrstan odgovor na različite posthladnoratovskeizazove sa kojima su se vlade ovih zemalja suočavale, poputpotrebe za primenom snažnih političkih i ekonomskih reformi. Glavni „uzrok“razvoja subregionalnih modela u jugoistočnoj Evropi, po mišljenju jednog brojaautora, su reakcije na određene trendove u severnoj Africi i bliskom Istoku, poputilegalnih imigracija, degradacije životne sredine i ekonomskog zaostajanja. 1Euro-mediteransko partnerstvo, inaugurisano 1995. godine od strane EU, a2008. godine transformisano u Uniju za Mediteran, uspostavljeno je sa ciljem bližegpovezivanja zemalja članica EU i njenih južnih mediteranskih suseda. Drugafaza post-hladnoratovskog subregionalizma, krajem 90-ih godina prošlog vekai početkom prve decenije ovog veka, dolazi kao odgovor na istočno proširenjeEU i NATO-a i usmerena je na smanjivanje uticaja definisanja novih linija razdvajanjaizmeđu država koje su članice EU i onih koje nisu. U istom periodu, paralelnosa okončanjem ratova na prostorima bivše SFRJ, subregionalna saradnja naBalkanu ima zajedničke političke, ekonomske i socijalne izazove u ekonomskojrekonstrukciji i političkoj tranziciji ovih društava.Ovaj model povezivanja ima četiri osnovna motiva ili uloge:··uloga svojevrsnog mosta za prevazilaženje podele, koja je u osnovi političkeprirode, sa subregionalnim celinama koje nastoje prevazići istorijske podele ieliminisati mogućnosti novih podela;··važno sredstvo za pomoć državama u procesu integracija u EU i NATO krozkreiranje svojevrsne platforme za lobiranje ili za razmenu iskustava o procesupristupanja;··sredstvo naglašavanja i suočavanja sa funkcionalno karakterističnim transnacionalnimproblemima i političkim izazovima (poput zaštite životne sredine);1 Videti S. Duhr: Baltic Sea, Danube and macro-regional strategies – a model for transnational cooperationin the EU?, Policy Paper, www.notre-europe.eu··kao putokaz ili kanal za ubrzanje reformi (političkih, ekonomskih, vojnih) upost-komunističkim društvima kroz transfer ideja i usvajanje okvira za finansijskupodršku tranzicionim procesima.Praksa institucionalizacije regionalne saradnje pojedinih grupa država i korišćenjasvih komparativnih i drugih prednosti tog modela, u novim okolnostima zahtevanovi vid pragmatizma, koji svoj najbolji izraz upravo doživljava kroz makro-regionalnemodele saradnje. Primeri saradnje u okviru Procesa saradnjena Dunavu, Jadransko-jonske inicijative, Inicijative za crnomorsku ekonomskusaradnju i drugi, doveli su do artikulacije ideje o makro-regionalnim strategijama.Ratifikacijom Lisabonskog sporazuma 2009. godine, teritorijalna kohezija postajejedan od najznačajnijih ciljeva Evropske unije, pored ekonomske i socijalnekohezije, što je naglašeno i u strategiji Evropa 2020. Naime, evidentno je dazajednička kulturna, ekonomska, geografska i druga obeležja povezuju određenapodručja prevazilazeći postojeće administrativne okvire na regionalnom inacionalnom nivou.Identifikacija njihovih potreba za dostizanjem zajedničkih ciljeva i za rešavanjemzajedničkih problema, koji ne mogu biti adekvatno pozicionirani na lokalnom,regionalnom ili nacionalnom nivou, upućuje na neophodnost uspostavljanjatransnacionalne saradnje u različitim oblastima. Čak i za izazove na koje državesame mogu da odgovore kroz prizmu transnacionalne saradnje, jednostavnijese dolazi do novih, inovativnih i efektivnijih rešenja baziranih na iskustvima različitihzemalja u određenim makro-regionima.Makro-regionalni pristup daje mogućnost da se koordiniranim akcijamau različitim sektorskim politikama ostvare bolji rezultati i efikasnijekoriste resursi nego u pojedinačnim inicijativama. Nesumnjivo da postojijedan novi, kvalitativno drugačije definisan prostor koji otvara mogućnost da sepolitike, ranije fokusirane na pojedinačne sektore, sada povezuju i kroz saradnjugrupa država i regiona, i na određeni način denominiraju u zajednički cilj, interesili metod delovanja.8 Vodič kroz Dunavsku strategiju | 9

I Deo - Makro-regionalne strategije EUNema sumnje da je kreativna i inovativna dimenzija, koja je imanentna praksi EUdošla do izražaja i prilikom kreiranja novih makrostrateških pristupa. Osnovnaideja je da se do željenih rezultata dođe na jedan demokratičniji i legitimniji načinkroz punu afirmaciju i maksimalnu angažovanost niza aktera na lokalnom i regionalnomnivou koji mogu imati veoma značajan uticaj u procesu identifikovanjaprioriteta i ciljeva makro-regionalnih strategija, kao i u njihovom sprovođenju.Evropski parlament je još 2010. godine izrazio snažnu podršku ideji koja otvaramogućnost za jedan integrativni pristup regionalnoj politici EU u periodu nakon2013. godine, uključujući upravo modele zasnovane na strategijama za makroregione,ukoliko se prva iskustva vezana za Baltičku i Dunavsku strategiju pokažukorisnim. Slična je i reakcija većina zemalja članica EU i njihovih suseda.Ne treba zanemariti činjenicu da je za zemlje Zapadnog Balkana, makro-regionalnipristup veoma bitan kao mehanizam i neposredno sredstvo ubrzanja procesaevropskih i evro-atlantskih integracija, kao ključnih spoljno-političkih ciljeva.Još uvek je neizvesno u kojoj će meri taj novi prostor uspeti da artikuliše novupolitičku, socijalnu, ekonomsku i druge realnosti u savremenoj Evropi. Naime, nivointegrisanosti evropskih društava dostigao je meru koja zahteva nove, sofisticiranijemodele saradnje čiji će efekti biti vidljiviji i operativniji, dostupni najširem krugu aktera,sa evropskim građaninom kao polazištem i finalnim ishodištem čitavog procesa.U preseku ovih pogleda i razmišljanja nalazi se odgovor na realne potrebe, potencijalei ciljeve novih makro-regionalnih strategija na nivou EU.Makro-regionalne strategije na integrisani način pristupaju prioritetima i izazovimasa kojima se suočavaju makro-regioni, u cilju ostvarivanja konkretnih rezultataza bolju budućnost tih oblasti i njihovih stanovnika.Za novi makro-regionalni pristup EU karakteristično je nastojanje da se koordinacijaaktivnosti ostvaruje kroz tri dimenzije: horizontalna dimenzija (krozsektorske politike), vertikalna dimenzija (kroz različite nivoe upravljanja, od EUdo nacionalnog, regionalnog i lokalnog nivoa) i geografska dimenzija (izvanadministrativnih granica). Ovaj pravac koordinacije povezuje se sa ciljevima iočekivanjima teritorijalne kohezije.Izazovi klimatskih promena i čistog životnog okruženja osnova su ekonomskog,socijalnog i kulturnog razvoja u savremenoj Evropi. Tako, na primer, više od 80miliona stanovnika u Dunavskom regionu neposredno zavisi od kvaliteta vodai njihovih ekosistema. Podunavske zemlje danas moraju svestranije i bolje sarađivatina suočavanju za velikim izazovima koje klimatske promene i ubrzaniekonomski razvoj imaju na održivo ekološko okruženje.Sprovođenje makro-regionalne strategije oslanja se pre svega na maksimalnuposvećenost, angažovanost i predanost relevantnih subjekata u regionu. Njihovaktivizam presudno utiče na puno ostvarivanje širih političkih i ekonomskih ciljevau okviru određene strategije.Makro-regionalne strategije karakteriše koncept „3NE“ i „3DA“. „3NE“ podrazumevajuda nisu predviđene nove institucije, novi pravni okvir i novi fondovi za sprovođenjeStrategije. Odnosno, akcenat se stavlja na „3DA“, na nove ideje, bolju koordinacijui bližu i efikasniju saradnju postojećih institucija i korišćenje već postojećih fondova.Suština Strategije nije u fondovima, već u sinergiji zainteresovanih strana.Za makrostrateški pristup je karakteristično da, u uslovima gde ne postoji direktnafinansijska podrška za sprovođenje projekata u okviru makro-regionalnihstrategija, veoma značajnu ulogu imaju brojne međunarodne organizacijei finansijske institucije. One pružaju podršku, ne samo kroz različite finansijskemehanizme, već i kroz relevantne konvencije međunarodno pravne težine, strateškeplanske dokumente, planove za procene uspešnosti upravljanja programima,procene rizika i drugo.Institucionalni međunarodni subjekti, organizacije i inicijative koje imaju velikidoprinos u implementaciji strategija za Baltički i Dunavski region su Dunavskakomisija, Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav, Nordijski savet, Savet dr-10 Vodič kroz Dunavsku strategiju | 11

I Deo - Makro-regionalne strategije EUžava Baltičkog mora, Regionalni savet za saradnju, Evropska investiciona banka,Evropska banka za obnovu i razvoj, Banka za razvoj Saveta Evrope, kao ifinansijski mehanizmi i programi poput Investicionog okvira za Zapadni Balkan idonatorski programi.Evropska komisija se, koordinirajući makro-regionalne strategije, pozicionira kaofaktor koji omogućava ili olakšava i pospešuje komunikaciju i saradnju na različitimnivoima.Direktorat za regionalnu politiku Evropske komisije koordinira Baltičkom i Dunavskomstrategijom, ali i obavlja niz drugih značajnih aktivnosti kao što su monitoring,izveštavanje, pružanje podrške u implementaciji, organizovanje različitihkonferencija, seminara, foruma, promovisanje strategija i drugo.Neophodno je napomenuti da je, pored dve makro-regionalne strategije koje suu fazi implementacije, prisutno više inicijativa za izradu novih strategija. U tokusu pripremne radnje i konsultacije koje se odnose na izradu većeg broja makrostrateškihdokumenata, poput strategije za Jadransko-jonski region, Alpskuoblast, područje Mediterana, kao i strategije za razvoj Severnog mora i Atlantika.Nesumnjivo je da će uspešnost sprovođenja postojećih strategija za Baltički iDunavski region biti dodatni podsticaj za konkretizaciju pomenutih inicijativa unarednom periodu.Strategija EU za region Baltičkog moraU prošlosti su se zemlje Baltičkog regiona suočavale sa velikim problemima upogledu očuvanja i upravljanja mehanizmima zaštite životne sredine u ovomdelu Evrope. Osnovna namera kreiranja strategije bila je da zemlje oko Baltičkogmora udruže sve raspoložive snage i resurse u cilju očuvanja zajedničkog morai jačanja konkurentnosti regiona. Zajednički regionalni problemi i slične političke ikulturološke karakteristike uticale su na stvaranje visokog stepena međusobnogpoverenja i sličnih pogleda na izazove sa kojima su svi zajedno bili suočeni.Strategija za region Baltičkog mora 2 jeste prva makro-regionalna strategija uEvropi koju je Savet EU usvojio 2009. godine, a sve je započelo u decembru2007. godine na samitu EU, gde su šefovi evropskih država i vlada dali mandatEvropskoj komisiji da razvije strategiju za region Baltičkog mora.Činjenica je da je strategija rezultat širokih konsultacija zainteresovanih strana,uključujući, nacionalne, regionalne i lokalne nivoe vlasti, nevladine organizacije,akademsku i poslovnu zajednicu, uz stalno insistiranje da je to značajan elementnjenog celokupnog uspeha.Strategija EU za region Baltičkog mora (EUSBSR) ima tri strateška cilja: očuvanjemora, stvaranje preduslova za bolju povezanost u regionu i povećanje prosperitetau regionu. U svrhu realizacije ova tri cilja pripremljen je i Akcioni plan kojisadrži 15 prioritetnih oblasti i preko 80 različitih akcija.Karakteristično za Baltičku strategiju je da svi aktuelni EU programi u regionuimaju sinergetsku komponentu i usmereni su na doprinos strategiji krozusklađivanje programskih prioriteta, akcija i finansijskih sredstava. U tekućemprogramskom periodu, Baltički program teritorijalne saradnje 2007-2013 bio jeglavni izvor finansiranja projekata u okviru Strategije. Program je sa više od polasvog budžeta, u vrednosti od preko 80 miliona evra, finansirao sprovođenje 31projekta u okviru strategije.U dosadašnjem toku implementacije Baltičke strategije posebno se obratila pažnjana to da raspoloživi izvori finansiranja budu maksimalno usklađeni sa ciljevimaStrategije.Od usvajanja strategije do danas među državama koje su obuhvaćene Baltičkomstrategijom razvili su se novi oblici saradnje, operativniji modeli za rešavanje otvorenihpitanja i problema, kao što su očuvanje ekosistema, kvalitet vode u Baltičkom2 Tekst Komunikacije Evropske komisije i Akcioni plan dostupni na:http://ec.europa.eu/regional_policy/cooperate/baltic/index_en.cfm12 Vodič kroz Dunavsku strategiju | 13

I Deo - Makro-regionalne strategije EUmoru, promocija inovacija u regionu i niz drugih pitanja. Strategija podstiče i daje zamahpostojećim, uz afirmaciju novih projekata i takav integrisani pristup je rezultiraoboljom implementacijom ciljeva EU definisanih u strategiju „Evropa 2020“.U poodmakloj fazi implementacije može se primetiti velika posvećenost relevantnihsubjekata na različitim nivoima koji na taj način doprinose da strategija ostvaripozitivne rezultate u smislu unapređenja saradnje u ovom makro-regionu.Prvi izveštaj o EUSBSR objavljen je od strane Evropske komisije u leto 2011.godine, nakon čega je zatraženo da se postojeća strategija revidira uzimajući uobzir sledeće zahteve:··jače fokusiranje strategije;··usklađivanje politika i finansiranja sa potrebama strategije;··pojašnjenje uloga različitih učesnika u implementaciji strategije i··poboljšanje komunikacije.U Komunikaciji koju je Evropska komisija objavila 23. marta 2012. godine predloženasu tri nova strateška cilja: sačuvati more, povezati region i povećati prosperitet,zajedno sa konkretnim indikatorima i ciljevima, kojima se olakšava monitoring,evaluacija, komunikacija. Težnja revidirane strategije jeste značajniji uticajfinansiranja kroz EU fondove u cilju dostizanja zajedničkih ciljeva u Baltičkomregionu. Kao posledica, biće revidiran i Akcioni plan i definisani indikatori i ciljeviza sve prioritetne oblasti.instrumentima, kao i uključivanje prioritetnih aktivnosti iz Akcionog plana uodgovarajuće EU/nacionalne programe;··unaprediti kapacitet relevantnih institucija. Sprovođenje strategija predstavljavelike izazove za zemlje koje učestvuju u njima, kao i za njihovu administraciju.Za efikasniji rad na strategijama (u prvom redu institucija koje su koordinatoriprioritetnih oblasti saradnje u okviru strategije ili nacionalni koordinatori),neophodno je alocirati odgovarajuće ljudske i materijalne resurse;··uključiti privatni sektor u sprovođenje strategije. Promovisati i projektne idejekoje su atraktivne privatnom sektoru, koje za cilj imaju kreiranje novih radnihmesta uz ostvarivanje privrednog rasta;··informisati širu javnost o aktivnostima vezanim za sprovođenje strategije;··politička podrška – za uspešno sprovođenje makro-regionalnih strategijaneophodna je jaka politička podrška, kao i njen kontinuitet.Kao široko koncipiran instrument, makro-regionalne strategije su fokusirane naprilagođavanju politika i fondova svojim prioritetima. Na usklađivanju relevantnihEU programa sa postojećim i budućim makro-regionalnim strategijama neophodnoje kontinuirano raditi, kako u procesu pripreme i programiranja, tako i ufazi njihove implementacije. S tim u vezi, od izuzetne je važnosti usklađivanjeprograma koji se realizuju u okviru kohezione politike EU. Smatra se da programiEvropske teritorijalne saradnje, i to pre svih transnacionalni programi, daju najvećidoprinos daljem razvoju i sprovođenju makro-regionalnih strategija.Svakako da se na osnovu implementacije Strategije za Baltički region moguizvući važne pouke, primenljive i na druge regione:··neophodno je, na odgovarajući način, uskladiti politike sa strategijama u ciljumaksimalnog iskorišćenja potencijala makro-regionalne perspektive, kakona nacionalnom, tako i na nivou EU;··usmeriti finansijska sredstva na finansiranje projekata generisanih u okvirustrategije. Potrebna je dobra koordinacija postojećih i budućih finansijskih14 Vodič kroz Dunavsku strategiju | 15

II DeoStrategija Evropskeunije za DunavskiregionProces izrade Strategije EU za Dunavski regionNakon proširenja EU 2004. i 2007. godine politička karta Evrope se drastičnopromenila. Dvanaest novih članica je unelo nove prirodne, socijalno-ekonomskei kulturološke izazove. Novi izazovi zahtevali su pravovremene iadekvatne odgovore, kako bi svi građani država članica Evropske unije uživalibenefite proširenja.Dunav se našao unutar Evropske unije. 3 Većina novopridošlih zemalja članicaEU se nalazi u slivu ove reke. Štaviše, zemlje kojima je nakon Solunskog samitapotvrđena „evropska perspektiva“ pripadaju Dunavskom slivu (Srbija, Hrvatska,Bosna i Hercegovina, Crna Gora). Dunav više nije bio samo geografski pojam,3 Petinu sadašnje teritorije EU, na kojoj živi oko 100 miliona stanovnika, zauzima sliv Dunava.16 Vodič kroz Dunavsku strategiju | 17

II Deo - Strategija Evropske unije za Dunavski regionmaštva, Romske zajednice se suočavaju sa problemima socijalne i ekonomskeisključenosti, prostorne segregacije i veoma loših uslova života. Oslanjajući se napostojeće kvalitete regiona Dunava potrebno je, takođe, uključiti promovisanjeboljeg pristupa dodatnom obrazovanju i modernizaciji obuke i socijalne podrške.Politike u oblasti obrazovanja, tržišta rada, integracija, istraživanja i inovacija bitrebalo da se uzajamno podstiču. Migracioni tokovi motivisani značajnim razlikamau prihodima između zemalja u Dunavskom regionu, dovode do odliva mozgovau određenim delovima i viška ponude obrazovane radne snage u drugimdelovima regiona. Da bi se u potpunosti iskoristio potencijal radne snage i dabi se izborilo protiv siromaštva, tržište rada Dunavskog regiona takođe treba dabude inkluzivno. U Dunavskom regionu postoji mnogo prostora za zajedničkeaktivnosti između država u borbi protiv socijalne i ekonomske isključenosti marginalizovanihzajednica što će značajno biti promenjeno adekvatnim sprovođenjemaktivnosti u okviru ovog prioriteta Dunavske strategije.Četvrti stub Dunavske strategije – Jačanje Dunavskog regiona se sastoji oddve oblasti: “Izgradnja institucija i saradnja” i “Pitanja bezbednosti”. Osnovna idejaovog stuba Strategije jeste da samo siguran i region sa dobrim upravljanjemmože postati istinski prosperitetan i atraktivan za život. Stoga sve aktivnosti uokviru ovog stuba imaju za cilj jačanje funkcionisanja demokratskih institucija,državne uprave i organizacija na centralnom, regionalnom i lokalnom nivou, saposebnim osvrtom na saradnju u regionu i bezbednost. Unapređenje mobilnostii integrisaniji region takođe nose sa sobom i brojne bezbednosne rizike. Ucilju minimiziranja rizika od veće mobilnosti, praćene rastućom prekograničnomtrgovinom i ekonomskom integracijom, bezbednost i saradnja u merama bezbednostisu naročito naglašene u okviru ovog stuba Dunavske strategije. Stogase, u okviru ovog stuba, sprovode aktivnosti usmerene na borbu protiv korupcijei organizovanog kriminala, saradnju u oblasti političkog azila i sprečavanje ilegalnihgraničnih prelazaka u Dunavskom regionu.Važno je naglasiti da civilno društvo ima značajniju ulogu u sprovođenju svihaktivnosti u okviru četvrtog stuba strategije, jer učešće civilnog društva možepoboljšati javne službe i jačanje poverenja javnosti prema njima, omogućava za-jedničko iznalaženje rešenja za probleme kroz redovan dijalog. Stoga je uključivanjecivilnog društva u sprovođenje strategije i udruživanje organizacija civilnogdruštva od presudnog značaja za konačan uspeh Strategije.Predstavljeni stubovi Dunavske strategije čine srž Strategije i ključni su za uspehnjenih aktivnosti. Stubove Strategije treba posmatrati zajedno jer Strategijapodstiče integrisani pristup, što znači da u njenom sprovođenju postoji međuzavisnoststubova. Na primer, životna sredina utiče na ekonomski razvoj ili infrastrukturu,što opet utiče na razvoj i mobilnost ljudskih resursa, kao i obrnuto.Važno je napomenuti da su svi navedeni stubovi prema svojim ciljevima komplementarnii sa definisanim ciljevima Strategije Evropa 2020, koja predstavljavodeći strateški dokument na nivou EU. 8Prioritetne oblasti Dunavske strategijeU cilju efikasne implementacije Dunavske strategije navedeni stubovi su pretočeniu Prioritetne oblasti koje predstavljaju osnovne oblasti u kojima makro-regionalnastrategija može doprineti unapređenju situacije u definisanim oblastima uregionu Dunava. Polazeći od definisanih stubova Dunavske strategije, definisanoje 11 prioritetnih oblasti i to:1. Prioritetna oblast 1a Dunavske strategije - Unapređenje mobilnostii intermodalnosti: unutrašnji plovni putevi. Ova prioritetna oblast je koordiniranaod strane Austrije i Rumunije.2. Prioritetna oblast 1b Dunavske strategije - Unapređenje mobilnostii intermodalnosti - železničkog, drumskog i vazdušnog saobraćaja.Ova prioritetna oblast je koordinirana od strane Slovenije i Srbije.3. Prioritetna oblast 2 Dunavske strategije - Promovisanje održiveenergije. Ova prioritetna oblast je koordinirana od strane Mađarske i Češke.8 Videti: Vodič kroz Strategiju EU 2020, http://www.emins.org/sr/publikacije/knjige/11-vodic-krozevropu-2020.pdf26 Vodič kroz Dunavsku strategiju | 27

II Deo - Strategija Evropske unije za Dunavski region4. Prioritetna oblast 3 Dunavske strategije - Promocija kulture i turizma,i kontakt među ljudima. Ova prioritetna oblast je koordinirana odstrane Bugarske i Rumunije.5. Prioritetna oblast 4 Dunavske strategije - Obnavljanje i održavanjekvaliteta voda. Ova prioritetna oblast je koordinirana od strane Mađarskei Slovačke.6. Prioritetna oblast 5 Dunavske strategije - Upravljanje ekološkim rizicima.Ova prioritetna oblast je koordinirana od strane Mađarske i Rumunije.7. Prioritetna oblast 6 Dunavske strategije - Očuvanje biodiverziteta,pejzaža i kvaliteta vazduha i zemljišta. Ova prioritetna oblast je koordiniranaod strane Bavarske (Nemačka) i Hrvatske.8. Prioritetna oblast 7 Dunavske strategije - Razvoj društva znanja(istraživanja, obrazovanje i IKT). Ova prioritetna oblast je koordiniranaod strane Slovačke i Srbije.9. Prioritetna oblast 8 Dunavske strategije - Podrška konkurentnostipreduzeća. Ova prioritetna oblast je koordinirana od strane Baden-Virtemberga(Nemačka) i Hrvatske.10. Prioritetna oblast 9 Dunavske strategije - Ulaganje u ljude i veštine.Ova prioritetna oblast je koordinirana od strane Austrije i Moldavije.11. Prioritetna oblast 10 Dunavske strategije - Poboljšanje institucionalnihkapaciteta i saradnje. Ova prioritetna oblast je koordiniran od straneAustrije i Slovenije.12. Prioritetna oblast 11 Dunavske strategije - Zajednički rad u ciljubezbednosti i borbi protiv organizovanog kriminala. Ova prioritetnaoblast je koordinirana od strane Nemačke i Bugarske.Unapređenje mobilnosti iintermodalnostiPovezivanjeDunavskogregionaPromovisanje održive energijePromocija kulture i turizma, i kontaktmeđu ljudimaObnavljanje i održavanje kvaliteta vodaZaštita životnesredine uDunavskomregionuUpravljanje ekološkim rizicimaOčuvanje biodiverziteta, pejzaža ikvaliteta vazduha i zemljištaStubovi i prioritetne oblasti Dunavske strategijeIzgradnjaprosperiteta uDunavskom regionuRazvoj društva znanja (istraživanja,obrazovanje i IKT)Podrška konkurentnosti preduzeća.Ulaganje u ljude i veštineJačanjeDunavskogregionaPoboljšanje institucionalnih kapaciteta isaradnjeZajednički rad u cilju bezbednosti i borbiprotiv organizovanog kriminalaKoordinacija i sprovođenje Dunavske strategije podrazumeva saradnju međudržavama institucijama EU i sektorima u čitavom regionu Dunava. Evropski savetusvaja strategiju i definiše ključne strateške smernice. Evropska komisija jeodgovorna za koordinaciju na političkom nivou, uz pomoć “Grupe na visokomnivou” sastavljene od svih država članica Dunavske strategije. Evropska komisijakonsultuje Grupu o izmenama Strategije i Akcionog plana. Pored koordinacijeEvropska komisija priprema i izveštaje i sprovodi evaluaciju, u saradnji sa koordinatorimaprioritetnih oblasti i drugim zainteresovanim stranama. Na osnovuizveštaja dobijenih od strane koordinatora za prioritetne oblasti, Evropska komisijaizrađuje izvještaje o napretku realizacije Akcionog plana. Na kraju Evropskakomisija organizuje i godišnji Dunavski forum.28 Vodič kroz Dunavsku strategiju | 29

II Deo - Strategija Evropske unije za Dunavski regionU svakoj zemlji učesnici Dunavske strategije imenuje se Nacionalni koordinator zaDunavsku strategiju. Nacionalni koordinatori obezbeđuju koordinaciju u svojoj zemlji,identifikuju relevantne subjekte i unapređuju praktične aspekte rada u sprovođenjuStrategije. Mreža Nacionalnih koordinatora takođe asistira Komisiji u njenom radu.Koordinacija svake od prioritetnih oblasti dodeljuje se koordinatoru za prioritetnuoblast 9 , koji ima glavnu ulogu u funkcionisanju Strategije i snosi glavnu odgovornostza njen uspeh u toj oblasti. Koordinatori rade na njenom sprovođenju, u bliskojsaradnji sa Evropskom komisijom i svim uključenim zainteresovanim stranama,posebno drugim zemljama, ali i regionalnim i lokalnim vlastima, međuvladinimorganima i nevladinim organizacijama. Stoga je, zbog realizacije svake prioritetneoblasti, značajno učešće organa i institucija koji predstavljaju i ostale oblasti.Koordinatorima za prioritetnu oblast pomoć u radu pruža Grupa za praćenje i koordinaciju(Steering group) u kojoj učestvuju predstavnici svih zemalja Dunavskogregiona. Grupa za praćenje i koordinaciju se osniva da bi savetovala i pomagalazemljama u njihovom svojstvu koordinatora prioritetnih oblasti, kako bi se efikasnosprovodile planirane akcije u celom regionu i u svim državama učesnicima. Osimtoga, Grupa za praćenje i koordinaciju, takođe, donosi odluku vezane za budućirazvoj prioritetne oblasti. Grupom za praćenje i koordinaciju predsedavaju koordinatoriprioritetnih oblasti, a pomažu joj tehnički sekretarijati koordinatora prioritetnihoblasti. Trajanje mandata Grupe za praćenje i koordinaciju pokriva ceo periodsprovođenja Strategije EU za Duvanski region. Sastanci Grupa za praćenje i koordinacijuse organizuju 2 puta godišnje, a odluke se donose konsenzusom.Grupa za praćenje i koordinaciju je odgovorna za identifikovanje projekata koji suu skladu sa Dunavskom strategijom, ali ne i za operativno iniciranje, administraciju,organizaciju ili izvršenje takvih projekata. Članovi Grupe za praćenje i koordinacijudostavljaju koordinatorima prioritetnih oblasti spisak tekućih i planiranih projekata,9 Lista koordinatora za prioritetne oblasti data je u Aneksu I Vodiča.kao i mogućih projektnih ideja u skladu sa akcionim planom Strategije EU zaDuvanski region. Grupa za praćenje i koordinaciju razmatra i konačno odobravagodišnji izveštaj o napretku sprovođenja za odgovarajuće prioritetne oblasti upućenKomisiji, koji treba da bude izrađen od strene koordinatora prioritetnih oblasti.Grupa za praćenje i koordinaciju olakšava rad koordinatorima prioritetnih oblastiu vezi sa sprovođenjem i razvojem određenog prioriteta, naročito u pogledu:··uspostavljanja mreže saradnika iz drugih zemalja učesnica;··identifikovanje mogućih relavintnih aktera, se posebnim naglaskom na vođeprojekata;··promovisanje javne svesti;··promovisanje međusektorskog pristupa Dunavskoj strategiji;··obezbeđivanje rasprave o javnim politikama;··obezbeđivanje komunikacije i vidljivih rezultata.Članovi Grupe za praćenje i koordinaciju koji imaju zadatke da:··učestvuju na sastancima Grupe za praćenje i koordinaciju i da se uključe uproces donošenja odluka;··informišu Grupu za praćenje i koordinaciju o aktivnostima razvijenim u zemljamakoji oni predstavljaju i koje se odnose na sprovođenjw prioriteta odgovarajućeoblasti;··doprinose sprovođenju odluka Grupe za praćenje i koordinaciju u skladu sasvojim odgovornostima.U cilju unapređenja procesa koordinacije i izbora projekata, koordinatori za prioritetnuoblast, u saradnji sa Grupom za praćenje i koordinaciju, formiraju tematskeRadne grupe. Tematske Radne grupe prikupljaju informacije u vezi sa mogućimprojektima o kojima se raspravlja na njihovim sastancima koji rezultuju izveštajimao izvodljivosti identifikovanih projekata. Spisak projekata se stalno ažuriratokom implementacije, a nove ideje za projekte se ocenjuju prema tome da li jeprrdlog projekta u skladu sa ciljevima odgovarajućeg prioriteta, njegov značaj za30 Vodič kroz Dunavsku strategiju | 31

II Deo - Strategija Evropske unije za Dunavski regionmakro-region i njegov doprinos tekućim projektima. Izveštaji tematskih radnihgrupa se podnose Grupi za praćenje i koordinaciju određene prioritetne oblasti.Na osnovu prikupljenih podataka za svaki projekat, koji podrazumevaju definisanepotrebe, ciljeve, korisnike projekata, prekogranični uticaj svakog pojedinačnogprojekta, svi identifikovani predlozi projekata se klasifikuju u 3 kategorije:Vodeći projekti (Flagship projects) – koji imaju najveći stepen integrisanogpristupa u rešavanju identifikovanih problema u regionu Dunava i koji uključujunajveći broj zemalja učesnica, kao i prioritetnih oblasti Dunavske strategije.Prioritetni projekti (Priority Projects) – koji se odnose na jednu prioritetnuoblast, ali uključuju nekoliko zemalja učesnica i zahtevaju visok stepen prekograničnesaradnje prilikom sprovođenja projekta.Inovativni projekti (Innovative Projects) – koji se odnose na specifične ciljeveu okviru prioritetne oblasti i koji imaju veoma izrađenu inovativnu komponentu kojase ogleda u aktivnostima ili korišćenim instrumentima za njihovu implementaciju.Imajući u vidu kompleksnost ciljeva definisanih u svim prioritetnim oblastima,kao i brojnost i raznovrsnost lokalnih učesnika, u okviru tematskih Radnih grupadefinisane su 3 kategorije lokalnih zainteresovanih strana: lokalne i regionalnevlasti, dunavske mreže i pojedinačni učesnici.Koordinatori prioritetnih oblasti, stručnjaci sa sedištem u resornim ministarstvimai agencijama, predstavljaju glavni kanal za izveštavanje i ocenu sprovedenih aktivnostii projekata. Aktivnosti definisane u Akcionom planu predstavljaju konkretneodgovore na sve identifikovane probleme u prioritetnim oblastima Dunavskestrategije, a koji zahtevaju intervenciju od strane država i uključenih zaintereso-vanih strana kako bi se ostvarili ciljevi prioritetnih oblasti 10 . Akcioni plan predstavljaprojekte putem primera za stimulisanje daljih inicijativa u toku sprovođenjaStrategije i stvaranja novih ideja. Prilikom izbora projekata potencira se integralnipristup, odnosno za realizaciju projekata iz pojedine prioritetne oblasti značajno jeučešće organa i institucija koji predstavljaju druge oblasti predviđene Strategijom.Da bi projekti za realizaciju Dunavske strategije uopšte mogli da budu razmatranii predloženi u Akcionom planu, uzimaju se u obzir sledeći faktori:··projekti treba da se bave prioritetima definisanim u Dunavskoj strategiji i daimaju jasnu podršku izraženu od strane država, zainteresovanih strana iEvropske komisije;··projekti treba da imaju uticaj na makro-region ili njegov značajan deo, međutimukoliko nacionalni projekat ima direktan uticaj na makro-region ili doprinosipolitičkom cilju strategije, preporuka je da se i ovi projekti uvrste uAkcioni plan;··projekti moraju da budu realistični odnosno da budu tehnički i finansijskiostvarivi i da postoji opšti sporazum među državama, zainteresovanim stranamai Komisijom o njihovoj vrednosti;··projekti treba da budu kompatibilni i da se uzajamno podržavaju, kako bise izbegle situacije da sprovođenje projekata u jednoj oblasti ugrožava postizanjeciljeva u drugoj prioritetnoj oblasti Dunavske strategije. Strategija jezasnovana na integrisanom pristupu i akcije i projekti moraju biti usklađenikako bi se postigla najodrživija rešenja.Treba imati u vidu da predlaganje projekta za Akcioni plan ne predstavlja istovremenoi zahtev za finansiranjem, pa tako ni uvrštavanje u Plan nije apsolutnagarancija da će projekti dobiti finansijska sredstva za realizaciju projekata.10 Detaljnija objašnjenja predloženih aktivnosti videti u Akcionom planu za sprovođenje Dunavskestrategije koji sadrži uputstva vezana za organizaciju rada, prioritetne oblasti i bazične kriterijume zakoordinaciju i izbor projekata,http://ec.europa.eu/regional_policy/sources/docoffic/official/communic/danube/action_plan_danube.pdf32 Vodič kroz Dunavsku strategiju | 33

II Deo - Strategija Evropske unije za Dunavski regionFinansiranje sprovođenja Dunavske strategijeEvropska komisija je pripremajući strategiju za region Dunava jasno istakla danema novih fondova EU, nema nove EU regulative, nema novih EU struktura.Stav Evropske komisije, što se tiče budžetskog perioda 2007-2013. Godine, jesteda se identifikovani projekti u okviru Akcionog plana Dunavske strategijefinansiraju iz nacionalnih/regionalnih fondova, fondova EU, kao što su Strukturnifondovi, Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) i Instrument evropske politikesusedstva (ENPI), međunarodne finansijske institucije ili privatni investitori. Tu sui druga sredstva, kao što je Zapadni balkanski investicioni okvir, kao i međunarodnefinansijske institucije, kao što su Evropska investiciona banka (EIB), Evropskabanka za obnovu i razvoj (EBRD). U praksi to znači da se pravila koja važegeneralno za sve projekte koji se finansiraju iz ovih fondova primenjuju i na „dunavskeprojekte“. Ključna strategija za finansiranje projekata jeste kombinovanjerazličitih resursa (nacionalni, regionalni i lokalni resursi), kombinovanje i spajanjedonacija i kredita, kao i kombinovanje sredstava iz javnih i privatnih izvora.Koji finansijski instrumenti su dostupni za finansiranje akcijau okviru Dunavske strategije?Evidentno je da u Dunavskom regionu postoji veliki broj različitih finansijskih izvora,od Evropske unije, preko različitih banka, međunarodnih organizacija i drugihsubjekata i programa. Ipak, pomenuti izvori finansiranja nisu ravnomerno raspoređenipo tematskim celinama. Dunavska strategija i sve zemlje Dunavskogregiona nemaju iste mogućnosti da im pristupe, imajući u vidu činjenicu da četiriod dvanaest zemalja obuhvaćenih strategijom nisu članice EU.Strategija za region Dunava ne donosi dodatna sredstva Evropske unije, već seoslanja na efikasnije korišćenje postojećih finansijskih instrumenata i fondova.Iz tog razloga je u okviru desete prioritetne oblasti, koja se bavi pitanjima institucionalnihkapaciteta i saradnje, u Akcioni plan uključena akcija pod nazivom„Ispitivanje izvodljivosti Dunavskog investicionog okvira“.Za potrebe Generalnog direktorata za regionalnu politiku Evropske komisije urađenaje i studija pod nazivom „Analiza potreba za finansijskim instrumentima uStrategiji EU za Dunavski region“ u kojoj se navodi da u okviru postojećeg programskogperioda 2007-2013, na području Dunavskog regiona postoje 74 operativnaprograma 11 relevantna za Dunavsku strategiju. 12 Vrednost pomenutih programaje preko 60,7 milijardi evra. Uzimajući u obzir geografske i tematske oblastikoje su obuhvaćene programima Evropske teritorijalne saradnje, izdvojeno je 15programa, od kojih su transnacionalni programi za jugoistočnu i centralnu Evropupo svojim karakteristikama najpodudarniji sa potrebama Dunavske strategije.Zemljama članicama EU na raspolaganju su Programi EU, kao i sredstva kohezionihfondova EU:··Evropski fond za regionalni razvoj 13 ;··Kohezioni fond 14 ;··Evropski socijalni fond 15 .Zemlje kandidati i potencijalni kandidati za članstvo u EU mogu da koriste sledećeizvore finansiranja EU:··Instrument za pretpristupnu pomoć - IPA 16 ;··Programe EU;··Sredstva bilateralnih donatora.11 Operativni programi predstavljaju višegodišnje strateške dokumente koji definiši prioritete, mere iprojekte za finansiranje iz sredstava EU.12 Studija dostupna na http://www.danube-region.eu/item/24147513 http://ec.europa.eu/regional_policy/thefunds/regional/index_en.cfm14 http://ec.europa.eu/regional_policy/thefunds/cohesion/index_en.cfm15 http://ec.europa.eu/esf/home.jsp?langId=en16 http://ec.europa.eu/regional_policy/thefunds/ipa/index_en.cfm34 Vodič kroz Dunavsku strategiju | 35

II Deo - Strategija Evropske unije za Dunavski regionZemlje susedstva mogu da koriste sledeće izvore finansiranja:··Instrument evropskog susedstva i partnerstva - ENPI 17 ;··Programe EU;··Sredstva bilateralnih donatora.Kao potencijalni finansijeri akcija u okviru Dunavske strategije, kroz posebnekreditne linije prisutni su i Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investicionabanka, Banka za razvoj Saveta Evrope i druge. Pomenute institucijenajčešće tesno sarađuju sa Evropskom komisijom i to kroz sledeće finansijskeinstrumente:··Program mikrofinansiranja za podsticanje zapošljavanja i socijalne inkluzije(European Progress MicroFinance Facility for Employment and SocialInclusion) 18 . Ovim programom zajedno upravljaju Evropska komisija, Evropskainvesticiona banka i Evropski investicioni fond. Program nudi mikrokreditnelinije za projekte u vrednosti do 25.000 evra;··Evropska investiciona banka 19 nudi: 1) pojedinačne kredite za projekte uvrednosti preko 25 miliona evra i 2) srednjoročne kredite za banke i finansijskeinstitucije za finansiranje MSP-a za projekte maksimalne vrednosti do 25miliona evra;··JASPERS je partnerstvo za tehnički pomoć Evropske komisije, Evropskeinvesticione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i KfW koje je namenjenopovećanju kvaliteta i kvantiteta projekata koji bi se finansirali iz fondovaEU, kako bi se sredstva iz fondova mogla koristiti brže i delotvornije;··JESSICA 20 (Joint European Support for Sustainable Investment in CityAreas) je program koji pruža podršku održivim investicijama u gradskim sre-dinama kroz kredite i garancije. Programom upravljaju Evropska komisija,Evropska investiciona banka i Banka za razvoj Saveta Evrope;··JEREMIE 21 (Joint European Resources for Micro to Medium Enterprises)je Zajednički evropski program za mala i srednja preduzeća kojim upravljajuEvropska komisija, Evropska investiciona banka i Evropski investicioni fond;··ELENA 22 (European Local Energy Assistance) predstavlja instrument zapodršku lokalnom razvoju energetike kojim upravljaju Evropska komisija iEvropska investiciona banka;··Evropska banka za obnovu i razvoj 23 omogućava kredite, garancije, mogućnostfinansijskog lizinga, trgovinsko finansiranje i profesionalni razvoj krozraznovrsne programe podrške.Za uspešno sprovođenje Dunavske strategije od posebnog je značaja uključivanjeprivatnog sektora u realizaciju određenih akcija. Da bi se to postiglo, neophodnoje identifikovati projektne predloge koji su dovoljno atraktivni da privukusredstva privatnih kompanija. Kroz model javno-privatnog partnerstva mogućeje sprovesti različite projekte koji direktno doprinose dostizanju dugoročnih ciljevau Dunavskom regionu.Zadatak koordinatora prioritetnih oblasti, odnosno Grupe za praćenje i koordinaciju,jeste prikupljanje novih projektnih ideja, kao i njihovo preliminarno ocenjivanjeu skladu sa usaglašenim kriterijumima i izdavanje, takozvanog, pismapreporuke. Predlagači projekata uz navedeno pismo imaju veću mogućnost daobezbede sredstva za finansiranje svojih projektnih predloga.Kako bi projektne ideje i predlozi koji su definisani u Akcionom planu, ili koji sunaknadno generisani, na što jednostavniji način došli do finansijskih sredstava,neophodno je animirati sve relevantne subjekte i to kako koordinatore programa17 http://ec.europa.eu/world/enp/funding_en.htm18 www.ec.europa.eu/epmf19 www.eib.org20 www.jessica.europa.eu/21 www.eif.org/what_we_do/jeremie/index.htm22 www.eib.org/elena23 www.ebrd.com36 Vodič kroz Dunavsku strategiju | 37

III Deo - Republika Srbija i Dunavska strategijaImplementacija Strategije je zamišljena tako da države Dunavskog sliva podnosei realizuju Dunavske projekte koji doprinose ciljevima definisanim u akprosvetu,bezbednost, ekonomiju i spoljne poslove. Takođe, radna grupa nasvoje redovne sastanke poziva i predstavnike Vlade AP Vojvodine i grada Beograda.Pozicija Republike Srbije za učešće u sveobuhvatnoj Dunavskoj strategijije dokument koji je Radna grupa pripremila kao osnov za konsultacije našedelegacije sa ostalim delegacijama zemalja Dunavskog regiona i Evropskomkomisijom u procesu razvoja Strategije.Taj dokument je definisao osnovne prioritete i ciljeve Republike Srbije na Dunavu i to:1. uspostavljanje sistema bezbedne plovidbe i afirmacija principa vladavineprava duž čitavog toka Dunava;2. razvoj transporta, energetike i informaciono-komunikacionih tehnologija(IKT) duž čitavog toka Dunava;3. zaštita životne sredine i održivo korišćenje prirodnog bogatstva u slivu rekeDunav;4. ekonomski razvoj i jačanje regionalne saradnje i partnerstva u regionu Podunavlja;5. stvaranje ekonomije znanja kroz saradnju u regionu Podunavlja i aktivna uloganauke u postizanju ciljeva Strategije.Ovako definisani ciljevi direktno pokazuju koliki je značaj Dunavske Strategije zaSrbiju, jer predstavljaju na koliko različitih segmenata reka Dunav ima direktanuticaj.Na osnovu dostavljenih komentara i održanih konsultativnih konferencija u zemljisa predstavnicima lokalnih samouprava, naučne zajednice, nevladinog sektora iprivrednika, Radna grupa za saradnju sa EU u Podunavlju je pripremila i drugu,izmenjenu i dopunjenu, verziju Pozicije Republike Srbije za učešće u sveobuhvatnojDunavskoj strategiji, koja je sadržala konkretne predloge aktivnosti uokvirima predloženih ciljeva.Evropska komisija je, u saradnji sa državama učesnicima u ovom procesu, organizovalameđunarodne konsultativne konferencije gde su ciljevi iz nacionalnihpozicija 14 zemalja ukrštani, diskutovani i uobličavani u zajedničke razvojne ciljeveDunavske strategije. Republika Srbija je bila prisutna na svim konferencijama,gde je zastupala ciljeve definisane u tekstu Pozicije RS. U konačnom tekstuDunavske strategije i pratećeg Akcionog plana, ciljevi Republike Srbije su sejasno reflektovali.Učešće Republike Srbije u izradi jedne Makro-regionalne strategije Evropskeunije, kakva je Dunavska strategija, ima jasne pozitivne implikacije na razvoj, nesamo dela zemlje kroz koje Dunav direktno protiče, već i šireg dunavskog slivakoji u našoj zemlji, kada se u obzir uzmu sve pritoke, obuhvata skoro polovinučitave teritorije Srbije. Od ukupno 174 teritorijalne jedinice koliko ih ima u Srbiji,njih 80 potpada pod Dunavski sliv, dok 24 izlazi direktno na Dunav.Uključivanjem Republike Srbije u izradu i primenu ove Strategije, doprinosi se:jačanju ekonomije, integraciji sektorskih politika Republike Srbije u razvojne planoveEU, pospešivanju bilateralne i multilateralne saradnje Republike Srbije sasvim zemljama dunavskog sliva. Pored toga, svojim aktivnim učešćem u ovomprocesu, Republika Srbija potvrđuje svoje strateško opredeljenje za punopravnimčlanstvom u Evropskoj uniji.Učešće Republike Srbije u implementaciji DunavskestrategijeKada govorimo o implementaciji Dunavske strategije, opet moramo da se osvrnemona početnu poziciju Evropske komisije i jedno od „3NE“ od kojih polaze,a to je da „nema novih finansijskih sredstava“ koje bi podržale implementacijuove Strategije, već je neophodno da svaka zemlja, koristeći sopstvene i postojećefinansijske kapacitete, nađe odgovarajući način kako će podržati realizacijuciljeva Dunavske strategije.44 Vodič kroz Dunavsku strategiju | 45

III Deo - Republika Srbija i Dunavska strategija4. Projekat treba da pruži trenutnu korist i da bude vidljivProjekat treba da dovede do konkretnih rezultata za ljude koji žive u Dunavskomregionu i da doprinese ciljevima definisanim u Dunavskoj Strategiji. Strateški projektimoraju biti prioritet i iskustva iz takvih projekata treba da služe za primerostalima koji se upuštaju u razvoj i implementaciju strateških projekata Dunavskestrategije. Svakako, prosto ponavljanje ili kopiranje istih inicijativa nije nešto štoće se ohrabrivati.5. Projekti treba da poštuju princip održivostiOdrživost je horizontalna tema koja prožima sve prioritete u okviru Strategije. Akogovorimo o strateškim projektima koji su obično i infrastrukturni, nakon izgradnjeupravljanje nad njima mora biti povereno korisniku koji je u stanju da ga održava.Dodatno, svaki projekat mora da poštuje standarde zaštite životne sredine.6. Pre kandidovanja projekta za izabrani izvor finansiranja, svi preduslovi morajubiti ispunjeniKao preduslov, pred svaki projekat se stavlja ispunjenost, pre svega, svih pravno-formalnihelementa. Tu se misli na ispunjenost uslova u smislu postojanjaurbanističkih planova, rešenih imovinsko-pravnih pitanja, postojanje svih neophodnihdozvola itd. Postojanje kompletne projektno-tehničke dokumentacija sepodrazumeva.Definisanjem ovih prioriteta, koje je Srbija predstavila i ponudila Evropskoj komisijikao eventualni model prema kome će se voditi i ostale zemlje u selekciji projekata,učinjen je korak koji nedvosmisleno pokazuje da Srbija ostaje aktivna u procesimavezanim za Dunavsku strategiju. Sa druge strane, demonstrira princip da zemljekoje nisu članice Evropske unije, a učesnice su u ovom procesu, nisu nužno pasivniposmatrači koji, kao korist ovog procesa, imaju samo prenos znanja od zemaljačlanica na zemlje ne članice već i obratno. Kontinuirane aktivnosti zemlje uimplementaciji Strategije, koje sadržajno daju nove predloge, predlažu aktivnosti iimaju konstruktivan odnos prema koordinaciji i komunikaciji sa drugim zemljama,ključne su za uspeh i prepoznavanje zemlje u regionu, kao i prepoznavanje koristiod učešća u njenoj implementaciji od samih stanovnika zemlje Dunavskog sliva.Koordinacija implementacije Dunavske strategije u SrbijiOpštu koordinaciju Dunavske strategije u Srbiji sprovodi Kancelarija za evropskeintegracije Vlade Republike Srbije, što u praksi znači da ona vrši direktnu komunikacijusa Evropskom komisijom o svim pitanjima vezanim za Strategiju, sazivasastanke Radne grupe za saradnju sa EU u Podunavlju, prikuplja predloge projekatai koordinira rad i komunikaciju, brojnih zainteresovanih strana koje se baveDunavom u Srbiji, uključujući lokalne samouprave i organizacije civilnog društva.Koordinacija Dunavske strategije, upravo od strane organa koji je zadužen zakoordinaciju programiranja fondova EU, predstavlja dobar model koji omogućavapovezivanje dunavskih prioriteta sa izvorima finansiranja.Pored opšte koordinacije, sistem koordinacije Dunavske strategije izgleda takoda svaka od 14 zemalja koje učestvuju u Strategiji ima Nacionalnog koordinatoraza Dunavsku strategiju (National Contact Point for the Danube Strategy- NCP). U Srbiji je u periodu od 2009-2012. godine Nacionalni koordinatorza Dunavsku strategiju bio potpredsednik Vlade za evropske integracije, dokje tu dužnost u martu 2012. godine preuzela direktorka Kancelarije za evropskeintegracije. Uloga Nacionalnog koordinatora je da pruži političku podršku zaostvarenje ciljeva Dunavske strategije i pozicionira zemlju u Dunavskom regionuu odnosu na druge Podunavske zemlje, kao i da uspostavlja i održava saradnjusa drugim Nacionalnim koordinatorima za Dunavsku strategiju. Zamenik Nacionalnogkoordinatora je predstavnik Ministarstva spoljnih poslova. Saradnja Nacionalnogkoordinatora i njegovog zamenika podrazumeva kontinuiranu saradnjuu vezi sa svim pitanjima predstavljanja aktivnosti zemlje na međunarodnim konferencijamai u okviru bilateralnih poseta vezanih za Dunav i Dunavsku strategiju.U strukturi koordinacije Dunavske strategije, ispod Nacionalnih koordinatorajesu Koordinatori prioritetnih oblasti (Priority Area Coordinators - PACs).Kao što je već rečeno, Strategija je podeljena u 4 stuba, a stubovi na prioritetneoblasti kojih ukupno ima 11. Svakom od prioritetnih oblasti upravljaju po dve zemlje,učesnice u Strategiji. Republika Srbija je dobila priliku da koordinira dvemaprioritetnim oblastima na nivou čitavog Dunavskog regiona – Oblast drumskog,48 Vodič kroz Dunavsku strategiju | 49

III Deo - Republika Srbija i Dunavska strategijaželezničkog i vazdušnog saobraćaja (1b) sa Slovenijom i Oblast društva znanja(7) sa Slovačkom. Koordinator prioritetne oblasti 1b je predstavnik Ministarstvainfrastrukture, dok je koordinator prioritetne oblasti 7 rektor Univerziteta u NovomSadu. Uloga koordinatora prioritetnih oblasti jeste opšta koordinacija prioritetneoblasti, organizacija i funkcionisanje kompletnih aktivnosti 14 zemalja u datojoblasti, kao i odgovornost da je Grupa za praćenje i koordinaciju prioritetne oblastiodabrala najadekvatnije projekte kojima će dati preporuku i na taj način obezbeditiprojektu prednost, jednom kada se nađu sredstva za njihovo finansiranje.Svaka prioritetna oblast ima svoju Grupu za praćenje i koordinaciju u kojoj senalaze predstavnici svih 14 zemalja. Srbija je imenovala kontakt osobe za preostalih9, od ukupno 11, prioritetnih oblasti, koje će učestvovati u radu Grupa zapraćenje i koordinaciju. Naši predstavnici u Grupama za praćenje su predstavniciresornih ministarstava. 24 Uloga članova Grupa za praćenje i koordinaciju jestenadgledanje rada koordinatora prioritetnih oblasti i operativni rad sa projektima,jer su upravo Grupe za praćenje i koordinaciju ona mesta gde se spremni projektipredaju kako bi prošli kontrolu i eventualno dobili preporuku odbora. ČlanoviOdbora obezbeđuju da najkvalitetniji projekti budu odabrani za potencijalnofinansiranje i imaju obavezu da sve projekte koji su pristigli selektuje, obradi i poosnovu utvrđenih kriterijuma za datu prioritetnu oblast napravi užu listu projekataod kojih će izabrati najbolje i njima dodeliti preporuku. Preporuka Grupe za praćenjei koordinaciju znači da je projekat odobren od strane svih 14 predstavnikazemalja koje učestvuju u njegovom radu, da je prepoznat kao prioritet iz utvrđenihrazloga i dobijanje preporuke mu daje dodatu vrednost koja će se u obziruzimati pri odabiru projekata za konkretni izvor finansiranja. To će u praksi značitida ako dva projekta imaju isti broj bodova, za finansiranje će biti odabran onajkoji ima preporuku Grupe za praćenje i koordinaciju Dunavske strategije.Predstavnici ministarstava u nacionalnoj Radnoj grupi za saradnju sa Evropskomunijom u Podunavlju i predstavnici ministarstava u Grupama za praćenje i24 Lista članova data je u Aneksu I Vodiča.koordinaciju, u većini slučajeva, nisu iste osobe. Vodilo se računa da, kao predstavnici,u Grupi za praćenje i koordinaciju budu odabrane osobe kompetentneza ocenjivanje projekata i koje imaju iskustva u radu sa projektima, a da u Radnojgrupi budu predstavnici ministarstva na višem nivou zaduženi za opštu koordinacijui usmeravanje generalne pozicije Srbije iz ugla relevantnog ministarstvau okvirima Dunavske strategije.Ova distinkcija vezana za pitanje predstavnika u Radnoj grupi i Grupama za praćenjei koordinaciju nije u potpunosti bila jasna tokom prve godine implementacijeStrategije. Kako su se dužnosti članova Grupa za praćenje i koordinaciju sveviše okretale konkretnim aktivnostima vezanim za ocenjivanje projekata, tako se isve više osećala potreba da predstavnici u Grupama za praćenje budu osobe saiskustvom u radu sa EU fondovima. Ovaj proces će u narednom periodu biti jošviše unapređen, uzimajući u obzir činjenicu da rastu nadležnosti i jedne i drugegrupe, kako Strategija nalazi svoj put i pravac u kome će njena implementacija ići.Grupe za praćenje i koordinaciju prioritetnih oblasti su oformili i uže radne grupekoje će se baviti specifičnim pitanjima u okviru prioritetne oblasti. Za radne grupeu okviru prioritetne oblasti nadležne su Grupe za praćenje i koordinaciju dateoblasti. Uže radne grupe prioritetnih oblasti nisu obaveza i one se formiraju naosnovu identifikovanih potreba u okviru svake od oblasti. Za sada, radne grupesu formirane u okviru 3 prioritetne oblasti: Promovisanje kulture, turizma i kontakatameđu ljudima (PA 3), Podrška konkurentnosti preduzeća uključujući i razvojklastera (PA 8) i Jačanje institucionalnih kapaciteta i saradnje (PA 10).Ova razlika i sloboda u kreiranju mehanizama koordinacije svake od prioritetnihoblasti proizilazi iz jednog od, takozvanih, „3 NE“ – nema novih institucija, koje upraksi znači da neće biti novih institucija, koje bi bile zadužene za koordinaciju iimplementaciju Strategije. Neformiranje novih institucija je dovelo do toga da je,i posle godinu dana od početka implementacije Strategije, proces komunikacijesa svima onima koji žele da se uključe u njenu primenu povremeno otežan, jerformalni mehanizmi koordinacije koji su nabrojani ne prepoznaju civilno društvoi lokalne samouprave kao deo koordinacione strukture.50 Vodič kroz Dunavsku strategiju | 51

III Deo - Republika Srbija i Dunavska strategijastrategiju u Srbiji, ali i ostalim podunavskim zemljama. Prva verzija portala nasrpskom jeziku bila je dostupna novembra 2010, a od jula 2011. godine i prveverzije portala i na engleskom i nemačkom jeziku. U planiranju sadržaja i izborugrađe, Redakcija portala je od početka imala podršku Nacionalnog koordinatoraza Dunavsku strategiju i eksperata iz mnogih oblasti koji su vezani za aktivnostina Dunavu i za sprovođenje Strategije.Prioritetni projekti za Srbiju u okviru Dunavske strategijeRepublika Srbija, koja kao zemlja kandidat za članstvo u EU koristi trenutno I i IIkomponentu instrumenta za pretpristupnu pomoć IPA. Iz obe komponente RepublikaSrbija je izdvojila značajna sredstva za finansiranje projekta u okviru Dunavskestrategije. Reč je projektima koji su u skladu sa nacionalnim interesimaRepublike Srbije, kao i sa širim interesima Dunavskog makro-regiona. Primeritakvih projekata su:··Rekonstrukcija Žeželjevog mosta u Novom Sadu (45 miliona evra);··Rekonstrukcija Golubačke tvrđave (6.6 miliona evra);··Izgradnja sistema za vodosnabdevanje u Velikom Gradištu (4.4 miliona evra);··Uvođenje rečnog informacionog sistema na Dunavu (11 miliona evra);··Priprema projektno-tehničke dokumentacije za bagerovanje rečnog koritaDunava (2 miliona evra);··Priprema projektno-tehničke dokumentacije za vađenje neeksplodiranihubojitih sredstava iz Dunava (3.8 miliona evra) itd.Pored toga, Republika Srbija aktivno učestvuje u osam programa prekograničnei transnacionalne saradnje koji se sufinansiraju sredstvima EU i koji mogu,za početak, predstavljati polaznu osnovu za finansiranje projektnih predloga uskladu sa Dunavskom strategijom. Osnovni cilj svih programa prekograničnesaradnje, koji podrazumeva postizanje uravnoteženog društveno-ekonomskograzvoja pograničnih oblasti kroz uspostavljanje čvrstih veza između zajednica saobe strane granice, u cilju povećanja konkurentnosti privrede i porasta životnogstandarda građana u tim oblastima, uklapa se u ciljeve definisane Dunavskomstrategijom.Reč je sledećim programima 28 :··Prekogranični program Mađarska – Srbija,··Prekogranični program Rumunija – Srbija,··Prekogranični program Bugarska – Srbija,··Jadranski program prekogranične saradnje,··Program Jugoistočne Evrope,··Prekogranični program Srbija – Crna Gora,··Prekogranični program Hrvatska – Srbija,··Prekogranični program Srbija – Bosna i Hercegovina.Uspešna realizacija velikog broja projekata u okviru gore navedenih programapredstavlja solidnu bazu za svaku buduću nadgradnju, uključujući i pripremu isprovođenje projekata u okviru Dunavske strategije.Republika Srbija i Rumunija su prve prepoznale potencijal Dunavske strategijeza dalje unapređenje prekogranične saradnje dve zemlje. U okviru Prekograničnogprograma Rumunija – Srbija objavljen je, 2011. godine, prvi javni poziv zadostavljanje projektnih predloga u oblasti zaštite životne sredine i reagovanja uvanrednim situacijama u skladu sa Dunavskom strategijom. Izdvojeno je preko5 miliona evra za sufinansiranje najbolje ocenjenih predloga. Realizacija pomenutihprojekata se očekuje tokom 2012. godine. Pored toga, u trećem pozivu uokviru programa prekogranične saradnje Mađarska – Srbija, Dunavska strategijaje postavljena kao jedan od horizontalnih prioriteta koji je omogućio da projektiu skladu sa prioritetima Dunavske strategije dobiju dva dodatna poena.28 http://www.evropa.gov.rs/CBC/PublicSite/Default.aspx54 Vodič kroz Dunavsku strategiju | 55

III Deo - Republika Srbija i Dunavska strategijaU budžetu EU koji obuhvata period 2014-2020. godina, Republika Srbija možeda računa na nova IPA sredstva, na učešće u Programima EU kao i, eventualno,na pristup Okviru za povezivanje Evrope (Connecting Europe Facillity) koji jenamenjen realizaciji transnacionalnih projekata u okviru saobraćaja, energetike,životne sredine i IKT unutar EU, sa mogućnošću da se podrže i projekti od interesavan EU.ANEKS I – Lista koordinatora prioritetnih oblasti Dunavske strategije 29Kontakt osobe zaprioritetne oblastiiz Republikee-mail / telefonIme i prezime, institucija,adresaZemljaPrioritetnaoblastSrbije 30 e-mailzostojic@plovput.rsŽaneta OstojićBarjaktarovićDirekcija za unutrašnjeplovne puteve, Ministarstvoza infrastrukturui energetikuirina.kreinbucher@bmvit.gv.at+43(0)1/711 62-651218+43(0)664/8482728fax: +43(0)1/711 62-651299Austrija Irina KreinbucherMinistarstvo za transport inovacijei tehnologiju, Odeljenje za koordinacijusa EU i međunarodnu saradnju,Radetzkystraße, 21030 Beč1) Unapređivanjemobilnosti i kombinatornosti1a) Unutrašnji plovniputevipoledica@mi.gov.rsMiodrag PoledicaMinistarstvo za infrastrukturui energetikumarkus.simoner@via-donau.org+43 (0) 50 4321-1607fax: +43 (0) 50 4321-1050Markus SimonerVia donau – Austrijska kompanijaza razvoj i upravljanje plovnimputevima, Odeljenje za razvoj iinovacijeserban.cucu@mt.ro+40 21 319 61 47,fax: +40 21 319 61 78Rumunija Aleksandru Serban CucuDirektor, Generalni direktoratmeđunarodnih finansijskih poslova,Ministarstvo transporta iinfrastrukture, 38, Dinicu Golescu+40 722 362 173+40 21 319 62 03fax: +40 750 032 441bulevar, BukureštKristina CucSavetnik za evropske poslove, Generalnidirektorat za infrastrukturui pomorski transport, Ministarstvotransporta i infrastrukture,38, Dinicu Golescu bulevar, Bukureštfranc.zepic@gov.si+386 1 478 8524fax: +386 1 478 8141Slovenija Franc ŽepičMinistarstvo transporta, Direktoratza međunarodne odnose, Langusova4,SI-1535 Ljubljana1b) Železnički,drumski i avio saobraćajpoledica@mi.gov.rsSrbija Miodrag PoledicaNačelnik Odeljenja za intermodalnii železnički transport, Ministarstvoza infrastrukturu i energetiku, Nemanjina22-26, Beograd29 Izvor: http://www.interact-eu.net/30 Izvor: Kancelarija za evropske integracije56 Vodič kroz Dunavsku strategiju | 57

ANEKS I - Lista koordinatora prioritetnih oblasti Dunavske strategijePrioritetnaoblast2) Podsticanje održiveenergije3) Promovisanjekulture i turizma,kontakata međuljudimaPrioritetnaoblast4) Obnavljanjei održavanjekvaliteta voda5) Upravljanjerizicima životnesredineZemljaIme i prezime, institucija,adresaČeška Republika Olga SvitakovaNačelnica odeljenja međunarodnihodnosa u energetici, Ministarstvoza industriju i trgovinuNa Frantisku 32, 110 15, Prag 1Mađarska Anita OrbánAmbasadorka,Ministarstvo spoljnih poslova, Belgráadrakpart 47, BudimpeštaBugarska Ivo MarinovZamenik ministra ekonomije, energetikei turizmaRumunija Emanuel CernatDiplomatski savetnik, Ministarstvoregionalnog razvoja i turizma, Apolodorulica 17, District 5, Bukurešt,RumunijaPaul MărăşoiuGeneralni direktor, Generalnadirekcija za turizam, Ministarstvoregionalnog razvoja i turizmaBlv. Dinicu Golescu no. 38, District1, BukureštZemljaIme i prezime, institucija,adresaMađarska dr Perger LászlóMinistarstvo ruralnog razvoja,Glavni direktorat za vode i zaštituživotne sredine, Odeljenje za rečnevodotokoveMárvány u.1/c-d,1012 BudimpeštaSlovačka Renáta MagulováMinistarstvo za zaštitu životnesredine, Odeljenje za vodeBratislavaMađarska Peter BakonyInstitut za zaštitu životne sredine iupravljanja vodamaKvassay J. út 1,H-1095 BudimpeštaRumunija Petra SzávicsSavetnica, Ministarstvo za zaštituživotne sredine i šumeBd. Libertatii nr. 12, sector 5, cod040129, BukureštLiliana BaraDirektorka, Direktorat za evropskeposlove, Ministarstvo za zaštituživotne sredine i šumeAv. Libertatii 12, Bukurešte-mail / telefonKontakt osobe zaprioritetne oblastiiz RepublikeSrbije 30 e-mailsvitakovao@mpo.cz+420 224 853 288fax: +420 224 852 428Milena ĐakonovićMinistarstvo za infrastrukturui energetikuaorban@kum.hu+36 70 332 0732+36 1 458 2114fax: +36 1 458 1544ivo.marinov@mee.government.bg+ 359 2 940 76 04fax: + 359 2 988 23 15emanuel.cernat@mdrt.ro+40 372111402fax: +40 372111337Renata PindžoMinistarstvo ekonomijei regionalnog razvojaJagoda StamenkovićMinistarstvo kulture,medija i informacijaGordana PlamenacTuristička organizacijaSrbijepaul.marasoiu@mdrt.ro+40 372 144 011fax: + 40 372 144 012e-mail / telefonKontakt osobe zaprioritetne oblastie-mailiz RepublikeSrbije 30perger.laszlo@vkki.hu Dragana MilovanovićMinistarstvo poljoprivrede,trgovine, šumarstvai vodoprivrederenata.magulova@enviro.gov.sk+421 2 59 343 298+421 917 240 1781bakonyi.peter@vituki.hu+36 12156140petra.szavics@mmediu.ro+40 75 423 11 18Mićun StanićMinistarstvo za zaštituživotne sredine,rudarstvo i prostornoplaniranjeliliana.bara@mmediu.ro+40 21 3186954fax: +40 21 3165662milena.djakonovic@mre.gov.rsrenata.pindzo@merr.gov.rsJagoda@kultura.gov.rsgplamenac@serbia.traveldragana.milovanovic@minpolj.gov.rsmicun.stanic@ekoplan.gov.rs58 Vodič kroz Dunavsku strategiju | 59

ANEKS I - Lista koordinatora prioritetnih oblasti Dunavske strategijePrioritetnaoblast6) Zaštita biološkihvrsta, pejzaža ikvaliteta vazduha izemljišta7) Razvoj društvaznanja kroz naučnaistraživanja,obrazovanje iinformacionetehnologije8) Podrškakonkurentnostipreduzeća,uključujući i razvojklasteraPrioritetnaoblast9) Ulaganje u ljudei veštine10) Jačanjeinstitucionalnihkapaciteta isaradnjeZemljaIme i prezime, institucija,adresaNemačka (Bavarska)Florian BallnusBayerisches Staatsministerium fürUmwelt und Gesundheit, ReferatEuropäische UnionRosenkavalierplatz 281925 MinhenHrvatska Kornelija PintaricMinistarstvo kulture,Direktorat za zaštitu prirodeSavska cesta 41/2010 000 ZagrebSlovačka dr Lubomir FaltanPotpredsednik Slovačke AkademijenaukaŠtefánikova 49814 38 Bratislava 1Srbija Miroslav VeskovićRektorUniverzitet u Novom SaduTrg Dositeja Obradovića 521000 Novi SadNemačka (Baden-Württembergdr Hans Peter HerdlitschkaWirtschaftsministerium Baden-Württemberg“Grundsatz und Außenwirtschaft”Theodor-Heuss-Str. 470174 ŠtutgartHrvatska Dragica KaraićMinistarstvo ekonomije, rada i preduzetništva,Direktorat za MSPUlica grada Vukovara 7810000 ZagrebZemljaIme i prezime, institucija,adresaAustrija Jürgen SchickFederalno ministarstvo zaobrazovanje, umetnost i kulturuMinoritenplatz 51014 BečRoland HanakFederalno ministarstvo za rad, socijalneposlove i zaštitu potrošačaStubenring 11014 BečMoldavija Nina PungaMinistarstvo rada, socijalne zaštitei porodice, Direktorat za ljudskeresurse i zapošljavanjeAustrija dr. Kurt PuchingerGrad Beč - Izvršna grupa zaizgradnju i tehnologiju, Grupa zaurbano planiranjeRathaus, 1082 BečSlovenija Jana RepanšekZamenica direktora, Centar zafinansijsku izuzetnostCankarjeva 18, 1000 Ljubljana,e-mail / telefonflorian.ballnus@stmug.bayern.de+49 89 9214-3144kornelija.pintaric@min-kulture.hr+385 1 4866 102faltan@up.upsav.sk+421 2 57510128+421 2 5751 0136fax: +421 2 5751 0602veskovic@uns.ac.rs+381 21 485 2005Hans-peter.herdlitschka@wm.bwl.de+49-711-123-2413+49 152 2261 1037fax: +49-711-123-2250dragica.karaic@mingorp.hr+385 1 610 68 12fax: +385 1 610 91 14e-mail / telefonjuergen.schick@bmukk.gv.at+43/1/53120-4618fax: +43/1/53120-814618roland.hanak@bmask.gv.at+ 43 1 711 00 6175nina.punga@mmpsf.gov.md+373 22 26 93 92kurt.puchinger@wien.gv.at+43 1 4000 82631fax: +43 1 4000 99 8263jana.repansek@cef-see.org+386 1 369 6303fax: +386 1 369 6218Kontakt osobe zaprioritetne oblastiiz RepublikeJelena DučićMinistarstvo za zaštituživotne sredine,rudarstvo i prostornoplaniranjeMiroslav VeskovićRektorUniverzitet u NovomSaduZoran NovakovićPrivredna komoraSrbijeKatarina ObradovićJovanovićMinistarstvo ekonomijei regionalnog razvojaKontakt osobe zaprioritetne oblastiiz RepublikeLjiljana DžuverMinistarstvo ekonomijei regionalnog razvojaSnežana FilipovićMinistarstvo spoljnihposlovaTijana ŽivanovićAgencija za prostornoplaniranjeSrbije 30 e-mailjelena.ducic@ekoplan.gov.rsveskovic@uns.ac.rsZoran.novakovic@pks.rskatarina.jovanovic@merr.gov.rsSrbije 30 e-mailLjiljana.dzuver@merr.gov.rsSnezana.filipovic@mfa.rsTijana.zivanovic@rapp.gov.rs60 Vodič kroz Dunavsku strategiju | 61

ANEKS I - Lista koordinatora prioritetnih oblasti Dunavske strategijee-mail / telefonIme i prezime, institucija,adresaKontakt osobe zaprioritetne oblastiiz RepublikeSrbije 30 e-mailAchim.Hildebrandt@bmi.bund.de+49 30 18681 2167fax: +49 30 18681 52167ZemljaPrioritetnaoblastZorana VlatkovićMinistarstvounutrašnjih poslovazorana.vlatkovic@mup.gov.rsstmi.polizeieinsatz@polizei.bayern.de+49 (0)89 2192-2671sekrgenkom@mvr.bg+ 359 2 983 32 17LiteraturaNemačka Achim HildebrandtBundesministerium des InnernReferat G II 2Alt-Moabit 101 D10559 Berlin11) Zajednički radna promovisanjubezbednosti i borbeprotiv organizovanogkriminalaKOR Erwin FranklBayerisches Staatsministeriumdes Innern (StMI)Sachbereich IC5/EU -Internationale polizeilicheZusammenarbeit - Odeonsplatz 380539 MinhenBugarska Kalin GeorgievGeneralni sekretar Ministarstvaunutrašnjih poslovaPublikacije1. Duhr, S.: Baltic Sea, Danube and macro-regional strategies – a model fortransnational cooperation in the EU?, Policy Paper, www.notre-europe.eu2. Pejović Andrija, Živadinović Bojan, Lazarević Gordana, Knežević Ivan, LazovićMirjana, Mirić Ognjen: IPA – Instrument za pretpristupnu pomoć EU2007-2013, Evropski pokret u Srbiji, 2011, str. 39-40.3. Vodič kroz Strategiju EU 2020, http://www.emins.org/sr/publikacije/knjige/11-vodic-kroz-evropu-2020.pdf62 Vodič kroz Dunavsku strategiju | 63

LiteraturaDokumenta1. Komunikacija Evropske komisije i Akcioni plan dostupni na: http://ec.europa.eu/regional_policy/cooperate/baltic/index_en.cfm2. COM(2010) 715/4, „Strategija Evropske unije za Dunavski region”, Internet:http://www.dunavskastrategija.rs/sr/?d, 22/05/20123. „Council conclusions on the European Union Strategy for the Danuberegion”, Internet: http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_data/docs/pressdata/EN/genaff/121511.pdf, 22/05/2012, str. 4.4. „Conclusions of European Council”, Internet: http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_data/docs/pressdata/en/ec/123075.pdf,22/05/2012, str. 13.Internet stranice1. Dunavska strategijahttp://www.dunavskastrategija.rs/http://www.dunavskastrategija.rs/sr/?p=32http://www.danube-region.eu/item/2414752. Evropska komisija Regionalna politika – Inforegio (European CommissionRegional Policy – Inforegio)http://ec.europa.eu/regional_policy/thefunds/regional/index_en.cfmhttp://ec.europa.eu/regional_policy/thefunds/cohesion/index_en.cfmhttp://ec.europa.eu/esf/home.jsp?langId=enhttp://ec.europa.eu/regional_policy/thefunds/ipa/index_en.cfmhttp://www.jessica.europa.eu/3. Evropska komisija Zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluzija (EuropeanCommission Employment, social affairs and inclusion)http://www.ec.europa.eu/epmf4. Evropska komisija Evropski socijalni fond (European CommissionEuropean Social Fund)http://ec.europa.eu/esf/home.jsp?langId=en5. Evropska komisija Evropska susedska politika (European CommissionEuropean Neighbourhood Policy)http://ec.europa.eu/world/enp/funding_en.htm6. Evropska investiciona banka (European Investment Bank)http://www.eib.orghttp://www.eib.org/elena7. Evropska Banka za obnovu i razvoj (European Bank for Reconstructionand Development)http://www.ebrd.com8. Evropski investicioni fond (European Investment Fund)http://www.eif.org/what_we_do/jeremie/index.htm9. Informacioni sistem ISDACONhttp://www.evropa.gov.rs/CBC/PublicSite/Default.aspx10. Interacthttp://www.interact-eu.net/64 Vodič kroz Dunavsku strategiju | 65

Mišljenja i stavovi izraženi u ovoj publikaciji predstavljaju stavove autora i ne odražavajuneophodno i zvanične stavove Evropskog pokreta u Srbiji, Kancelarije za evropske integracijei Fondacije Fridrih Ebert.66