UF - 09.pdf

2. CILJEVI FINANSIJSKE ANALIZEI NJENI KORISNICI• Ciljevi finansijske analize mogu se podeliti na opšte i posebne (parcijalne).• Opšti ciljevi finansijske analize – obuhvataju ispitivanje i ocenu finansijskesituacije preduzeća i merenje rentabilnosti uloženog kapitala, kao i pružanjesvrsishodnih informacija o tome određenim korisnicima.• Posebni (parcijalni) ciljevi finansijske analize – determinisani su, pre svega,interesima i zahtevima pojedinih “internih” i “eksternih” korisnika analitičkihfinansijskih izveštaja (koji nastaju kao rezultat finansijske analize).• Posebni ciljevi finansijske analize, sa aspekta internih korisnika analitičkihfinansijskih izveštaja, svode se u suštini na pružanje adekvatnih informacijaodgovarajućim organima preduzeća (najčešće menadžmentu) za njihovepotrebe analize, kontrole, planiranja i odlučivanja.• Posebni ciljevi finansijske analize, sa aspekta eksternih korisnika analitičkihfinansijskih izveštaja, detrminisani su konkretnim zahtevima tačno određenihkorisnika (vlasnici kapitala, poverioci, državni organi, privredne komore iposlovna udruženja, eksterni revizori, specijalizovane publikacije).4

Vrste finansijske analize- grafički prikaz -KRITERIJUMI ZARAZVRSTAVANJEVRSTE ANALIZEKRITERIJUMI ZARAZVRSTAVANJEVRSTE ANALIZEKORISNICI ANALIZEInterna finansijska analizaEksterna finansijska analizaVREMEPOSMATRANJAStatička finansijska analizaDinamička finansijska analizaAnaliza prikazana u brojevimaMETODE ANALIZEKvalitativna finansijska analizaKvantitativna finansijska analizaNAČIN PRIPREMEANALIZEAnaliza prikazana u tabelamaAnaliza prikazana u grafikonimaOBUHVATNOSTANALIZEKompleksna finansijska analizaParcijalna finansijska analizaAnaliza bilansa stanjaINSTRUMENTIANALIZERacio analizaAnaliza neto obrtnog fonda“Cash flow” analiza“Funds flow” analizaPREDMET ANALIZEAnaliza bilansa uspehaVizuelna analizaAnaliza bilansa tokova gotovineRačun pokrića7

• 1) Prema korisnicima finansijske analize – razlikujemo internu i eksternufinansijsku analizu. Suštinskih razlika između navedenih analiza nema, ali ipaksvaka od njih ima svojih specifičnosti, budući da se bitno razlikuju po obimukorišćenog materijala i brojnosti problema kojima se bave. U tom kontekstutreba posebno apostrofirati sledeće :• Zajedničke karakteristike interne i eksterne finansijske analize su :(a) Obe se bave ispitivanjem finansijskog stanja preduzeća u određenomvremenskom periodu (trenutku)(b) Obe koriste opšte poznate instrumente finansijske analize.• Ključne razlike između interne i eksterne finansijske analize su :(a) Eksterna finansijska analiza se obavlja samo na osnovu finansijskihizveštaja i po prirodi je ograničenog dometa i manje upotrebne vrednosti(b) Interna finansijska analiza koristi veći obim i vrstu materijala i po prirodije dublja i šira, te po logici stvari, ima znatno veću upotrebnu vrednost.8

• 2) Prema metodama finansijske analize – razlikujemo kvalitativnu analizu(raščlanjavanje) i kvantitativnu analizu (merenje).• “Kvalitativna finansijska analiza” ispituje sastavne delove pojave ili stanja, dabi se utvrdile njene karakteristike i otkrile suprotnosti. Pomoću ove analizemogu se utvrditi uzroci pojave. Na primer, ako je predmet finansijske analizenelikvidnost preduzeća, onda je pomoću “kvalitativne” finansijske analizemoguće otkriti osnovne karakteristike i uzroke nelikvidnosti preduzeća.Međutim, ovo takođe treba i kvantitativno dokazati, a to nije moguće bez“kvantitativne” finansijske analize.• “Kvantitativna finansijska analiza” bavi se merenjem i praćenjemkvantitativnog kretanja pojava ili stanja. Zbog toga, ona je neposrednopovezana sa “kvalitativnom finansijskom analizom”. U kontekstu gorenavedenog, proizlazi zaključak da bez “kvantitativne” finansijske analize sama“kvalitativna” finansijska analiza ne bi mogla objasniti pojavu nelikvidnostiposmatranog preduzeća.9

• 3) Prema obuhvatnosti finansijske analize – razlikujemo kompleksnu iparcijalnu finansijsku analizu.• “Kompleksna finansijska analiza” vrši raščlanjavanje i merenje svakog delapredmeta analize, jer se predmet analize podvrgava ispitivanju u celosti, pa surezultati ove analize izuzetno pouzdani. Međutim, osnovni nedostatak oveanalize ogleda se u tome što ona iziskuje duže vreme da se obavi, što jekonekventno povezano i sa povećanjem samih troškova analize.• “Parcijalna finansijska analiza” ispituje samo deo predmeta analize, budući dase iz analize unapred eliminišu svi oni segmenti za koje se zna da nemajudirektnih ili indirektnih veza sa ispitivanom pojavom. Zbog toga, ova analizaje znatno sužena, može se brzo uraditi i sa malo troškova.• Osnovni nedostatak parcijalne finansijske analize jeste njena nedovoljnaobjektivnost. Zbog toga, treba imati u vidu sledeće : “objektivnost parcijalnefinansijske analize postoji samo uz uslov ako se parcijalna analiza oslanja nakompleksnu analizu koja je izvršena u nekom ranijem periodu”.10

• 4) Prema predmetu (objektu) finansijske analize – razlikujemo (a) analizubilansa stanja (analizu finansijske situacije ili statusa), (b) analizu bilansauspeha (analizu rezultata ili uspešnosti poslovanja) i (c) analizu bilansa tokovagotovine.• (a) Analiza bilansa stanja usmerena je na ispitivanje finansijskog položajapreduzeća, odnosno opšte slike finansiranja preduzeća. Pre svega, to se odnosina ocenu stanja ili razvoja položaja sigurnosti i likvidnosti koji predstavljajuključnu osnovu finansijskog stanja (konstitucije) preduzeća.• (b) Analiza bilansa uspeha ima za cilj ocenu poslovne efikasnosti preduzeća.Zbog toga, ona se zasniva u stvari na oceni rentabilnosti uloženog kapitala.Obe vste analize (bilansa stanja i bilansa uspeha), mogu da se sprovodenezavisno jedna od druge, Međutim, kompleksna ocena finansijskog stanjapreduzeća zahteva da se simultano izvedu obe analize.• (c) Analiza bilansa tokova gotovine bavi se ispitivanjem priliva i odlivanovčanih sredstava, pre svega, u funkciji ocene likvidnosti preduzeća.11

• 5) Prema vremenskoj obuhvatnosti finansijske analize – razlikujemo statičkufinansijsku analizu (analizu stanja) i dinamičku analizu (analizu razvoja).• “Statička finansijska anliza” bavi se ispitivanjem pojave ili stanja u trenutkunjihovog uočavanja, što se obično i kvantitativno izražava. Sa aspekta bilansa,statička analiza ispituje bilans stanja na tačno određeni dan a bilans uspeha zajedan obračunski period. Osnovni neodstatak statičke analize ogleda se u tomešto ona ne ispituje kretanje pojave ili stanja, pa se preko nje ne mogu uočiti ipratiti tendencije razvoja pojave.• Dinamička finansijska analiza bavi se ispitivanjem pojave u kretanju, pri čemuvaži pravilo : što je vremenski period posmatranja pojave duži utoliko ćezaključci analize biti pouzdaniji. Sa aspekta bilansa, dinamička analiza se baviispitivanjem i komparacijom niza sukcesivnih bilansa stanja i uspeha što pružamogućnost za identifikovanje razvoja finansijskog položaja i rentabilanostiposlovanja preduzeća. Ova analiza ima prednost u odnosu na statičku analizu,pa je manji i rizik donošenja pogrešnih poslovnih odluka.12

• 6) Prema načinu pripreme finansijske analize – razlikujemo analize prikazane: (a) u brojevima, (b) u tabelama i (c) u formi grafikona. Ovaj načindiferenciranja pojedinih vrsta finansijske analize zasniva se u stvari na načinuiskazivanja rezultata finansijske analize.• (a) Kod finansijskih analiza izraženih u brojevima osnovicu za izračunavanjesvih vrsta brojeva čine apsolutni brojevi, kao apsolutni iznosi analitičkihpodataka o poslovanju preduzeća. Pri tome, najpoznatije metode za obraduanalitičkih podataka su : (1) metod odnosa vrednosti, i (2) metod proseka.• (b) Kod finansijskih analiza izraženih u tabelama prikazivanje rezultata analizedaje se u formi tabela. Pri tome, težnja je da tabele budu što jasnije ipreglednije (u suprotnom gube značaj kao važan analitički instrument).• (c) Kod finansijskih analiza izraženih u grafikonima prikazivanje rezultataanalize daje se u formi grafičkih prikaza (grafikona). Pri tome, grafikoni supogodan način iskazivanja rezultata analize jer se postiže veća jasnost,preglednost, lakše se uočavaju pojave i duže se pamte rezultati.13

• 7) Prema instrumentima finansijske analize – razlikujemo nekoliko vrstafinansijske analize, to su :(a) Racio analiza(b) Analiza neto neto obrtnog fonda(c) Cash flow analiza(d) Funds flow analiza(e) Vizuelna analiza(f) Analiza pomoću računa pokrića• Budući da smo se u okviru IV. poglavlja udžbenika (“Finansijska kontrola kaoinstrument upravljanja finansijama preduzeća”) već detaljno upoznali saproblematikom “racio analize” (kada smo govorili o finansijskoj kontrolizasnovanoj na racio analizi), ostaje nam da se dalje u nastavku izlaganjaupoznamo i sa ostalim vrstama finansijske analize. Shodno tome,“racioanaliza” neće biti predmet naših daljih izlaganja kako bi se metodološkiizbeglo bespotrebno ponavljanje.14

a) ANALIZA NETO OBRTNOG FONDA• Neto obrtni fond, odnosno neto obrtna sredstva predstavljaju izuzetno značajnukategoriju u upravljanju finansijama preduzeća. Međutim, dok racio analiza svojezaključke zasniva na karakterističnim relacijama pojedinih logički povezanih bilansnihdelova, analiza neto obrtnog fonda polazi od celine bilansa i svoje zaključke zasnivaisključivo na karakterističnim promenama celine u kretanju. Zbog toga, racio analizaima karakter “induktivne i statičke” metode istraživanja, dok analiza neto obrtnog fondaima sve osobine “deduktivne i dinamičke” metode istraživanja. To znači da sumogućnosti ove dve metode de facto iste, ali su im putevi različiti.• U nauci o poslovnim finansijama, ističe se da neto obrtni fond ima više funkcija, to su:(a) u oblasti finansijskog planiranja on služi kao instrument za planiranje finansijskeravnoteže preduzeća, (b) u oblasti finansijskog nadzora on služi kao sredstvo za kontrolunivoa ostvarenja projektovane kratkoročne i dugoročne finansijske ravnoteže, i (c) netoobrtni fond je značajan instrument finansijske analize.• Korišćenje neto obrtnog fonda u finansijskoj analizi zahteva poznavanje sledećeg:1) Pojam neto obrtnog fonda2) Visina i varijacije neto obrtnog fonda3) Metodologija njegove upotrebe u finansijskoj analizi15

1) Pojam neto obrtnog fonda• Poznato je da “zlatna pravila finansiranja”, odnosno “bilansno pravilo u širemsmislu”, zahteva da dugoročno vezana sredstva (imobilizacije i zalihe) budufinansirana iz dugoročnih izvora (sopstvenih i tuđih) o čemu je već bilo reči udelu udžbenika posvećenog pravilima finansiranja (str. 79 - 84).• Većina finansijskih teoretičara smatra da poštovanje pomenutog pravilafinansiranja stvara uslove za uspostavljanje i održavanje dugoročne finansijskeravnoteže preduzeća. Analogno tome, u cilju analize, planiranja i kontroledugoročne finansijske ravnoteže (osim prethodno već razmotrenih raciobrojeva) konstruisan je još jedan poseban analitički instrument koji je poznatpod nazivom “neto obrtni fond”, odnosno “neto obrtna sredstva”.• U literaturi se oba pomenuta izraza (neto obrtni fond i neto obrtna sredstva)ravnopravno koriste. Shodno tome, u opticaju su i dve alternativne definicije,kao i dve formule za njihovo izračunavanje.• Navedene činjenice nameću potrebu za preciznijim definisanjem iobjašnjenjem sadržine ova dva termina, kako bi se izbegli nesporazumi.16

Neto obrtni fond• Neto obrtni fond je računska veličina koja odgovara razlici između dugoročnih izvora(sopstvenih i tuđih) i neto imobilizacija, što znači da se neto obrtni fond dobija tako štose od iznosa dugoročnog kapitala (dugoročnih izvora) oduzme iznos neto imobilizacija(knjigovodstvena vrednost stalnih sredstava na dan bilansiranja).Imobilizacije = 45IDugoročni DIizvori = 55Obrtnasredstva = 55OSUkupno = 100Kratkoročneobaveze = 45KOUkupno = 100Neto obrtni fondNOF = DI – INOF = 55 – 45 = 10Prikazana grafička šema jasno pokazuje da seneto obrtni fond (NOF) može definisati kao deodugoročnih izvora upotrebljenih za finansiranjeobrtnih sredstava.17

Neto obrtna sredstva• Neto obrtna sredstva predstavljaju računsku veličinu koja odgovara razlici izmeđuobrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza, što znači da se neto obrtna sredstva dobijajutako što se od zbira obrtnih sredstava oduzme zbir kratkoročnih obaveza. Navedenatvrdnja može se i šematski prikazati :Neto obrtna sredstvaNOS = OS – KONOS = 55 – 45 = 10Prikazana grafička šema jasno pokazuje da seneto obrtna sredstva (NOS) mogu definisati kaodeo obrtnih sredstava finasiran iz dugoročnihizvora.Imobilizacije = 45IObrtnasredstva = 55OSUkupno = 100Dugoročni DIizvori = 55Kratkoročneobaveze = 45KOUkupno = 10018

• Na osnovu prethodno izloženih objašnjenja i grafičkih interpretacija neto obrtnog fonda(NOF) i neto obrtnih sredstava (NOS), vidljivo je da između ove dve veličine do kojihse dolazi putem različitih formula, postoji aritmetička jednakost.• Dalje, navedene definicije upućuju na zaključak da neto obrtni fond i neto obrtnasredstva imaju isto materijalno značenje. Jedina razlika je u tome što prva definicija(NOF) akcentira dugoročne izvore upotrebljene za finansiranje dela obrtnih sredstava,dok druga definicija (NOS) potencira obrnuti redosled, tj. akcenat je na delu obrtnihsredstava finansiranim iz dugoročnih izvora. Međutim, u oba slučaja suština jeidentična.• Zaključak : Na osnovu izloženog, proizlazi zaključak da je nesumnjivo u pitanju istaveličina posmatrana iz dva različita ugla. Analogno tome, potpuno je opravdanaparalelna i ravnomerna upotreba oba termina, što se odnosi i na postupak izračunavanjaNOF i NOS.• Takođe, interpretacija NOF ukazuje na to da se u suštini radi o finansijsko-analitičkojkonstrukciji čisto računskog karaktera koja je izvedena u kontekstu “zlatnog” bilansnogpravila finansiranja, a ne o nekoj konkretnoj bilansnoj poziciji u smislu realnog izvorafinansiranja ili realnog imovinskog dela.19

2) Visina i varijacije netoobrtnog fonda• Veličina neto obrtnog fonda koja proizlazi iz odnosa dugoročnih izvora i netoimobilizacija (Neto obrtni fond = Dugoročni izvori – Imobilizacije), impliciračinjenicu da ova veličina može biti :(a) Pozitivna - kada je NOF > 0(u slučaju kada su dugoročni izvori veći od imobilizacija)(b) Jednaka nuli - kada je NOF = 0(u slučaju kada su dugoročni izvori jednaki imobilizacijama)(c) Negativna - kada je NOF < 0(u slučaju kada su dugoročni izvori manji od imobilizacija)• U kontekstu gore navedenog, proizlazi da je ostvarivanje pozitivnog iznosaneto obrtnog fonda značajna pretpostavka za postizanje i održavanjelikvidnosti preduzeća, i obrnuto, pojava negativnog neto obrtnog fonda popravilu je praćena pojavom nelikvidnosti i najavom značajnih finansijskihporemećaja u preduzeću.20

• Analiza finansijskog položaja i izvođenje zaključaka o kvalitetu upravljanjafinansijama preduzeća na osnovu neto obrtnog fonda (NOF) podrazumevapoznavanje njegove visine. Međutim, postavlja se pitanje koja je to visina netoobrtnog fonda koja bi se mogla smatrati optimalnom.• Na ovaj način, opet se vraćamo na zahteve “pravila finansiranja” kojainsistiraju na utvrđivanju opštih univerzalnih normi koje važe za sve prilike iza sva preduzeća.• Kvantifikovanje visine neto obrtnog fonda kao unapred fiksirane “normale” zaocenu finansijske situacije preduzeća se izbegava, kako u literaturi tako i upraksi, iako ima mišljenja po kojima odnos obrtnih sredstava i kratkoročnihobaveza treba da iznosi najmanje 2 : 1.• Preovladava shvatanje da je optimalna visina NOF individualna kategorijasvakog preduzeća u datim okolnostima. Zbog toga, “normalnom” visinomNOF u jednom preduzeću smatra se svaki iznos koji obezbeđuje optimalniposlovni rezultat (rentabilnost) i nesmetano izvršavanje dospelih obaveza(likvidnosti), ali ne samo u prošlosti već i u doglednoj budućnosti.21

Promene neto obrtnog fonda• U toku poslovanja preduzeća, kontinuirano se dešavaju promene NOF koje seodražavaju na finansijsko stanje u preduzeću. Pri tome, promene visine NOFrezultat su događaja koji utiču na njegovo povećanje ili smanjenje.• Povećanje neto obrtnog fonda može da nastane usled sledećeg :- ako je ostvaren neto dobitak tekuće godine- prodajom osnovnih sredstava- povećanjem sopstvenog kapitala dokapitalizacijom- povećanjem dugoročnih kredita- konverzijom kratkoročnih kredita u dugoročne- povećanjem ostalih dugoročnih obaveza- prodajom nematerijalnih ulaganja koja mogu biti predmet kupoprodaje- izdvajanjem sredstava za amortizaciju- smanjenjem dugoročnih finansijskih plasmana- dotacijama za smanjenje gubitka22

• Smanjenje neto obrtnog fonda može da nastane usled sledećeg :- raspodelom neraspoređenog dobitka na korisnike- smanjenjem sopstvenog kapitala- smanjenjem dugoročnih kredita- smanjenjem ostalih dugoročnih obaveza- povećanjem nematerijalnih ulaganja- povećanjem dugoročnih finansijskih plasmana- nabavkom osnovnih stredstava- ako je ostvaren gubitak tekuće godine.• Na osnovu prethodno izloženog proizlazi sledeće: prvo, do povećanja NOFdolazi ili usled povećanja visine dugoročnog kapitala ili usled smanjenja visineneto imobilizacija, i drugo, do smanjenja NOF dolazi ili usled smanjenjadugoročnih izvora ili usled povećanja neto imobilizacija.23

• Za otklanjanje finansijskih teškoća izazvanih nepovoljnim razvojem NOF i zapopravljanje nepovoljne finansijske situacije preduzeća postoje dvemogućnosti : prvo, povećanje neto obrtnog fonda, i drugo, smanjenje potrebeza dugoročnim finansiranjem obrtnih sredstava. Potenciranjem ovih solucija,moguće je otkloniti svaki poremećaj u finansijskoj strukturi preduzeća koji jeutvrđen analizom razvoja neto obrtnog fonda.• Postojanje (ili nepostojanje) neto obrtnog fonda može biti veoma značajanindikator finansijskog potencijala preduzeća. Pri tome, poseban značaj sepridaje tzv. “varijacijama” NOF u nizu sukcesivnih obračunskih perioda.• Pod terminom “varijacija” neto obrtnog fonda podrazumeva se razlika izmeđuvisine NOF na kraju i na početku analiziranog perioda. Ona pokazuje iznospovećanja ili smanjenja NOF u proteklom razdoblju.• Informacije o promenama (“varijacijama”) NOF u nizu uzastopnihobračunskih perioda značajne su za finansijsku analizu i predstavljaju jednu od“poluga” upravljanja finansijama preduzeća.24

3) Metodologija upotrebe NOFu finansijskoj analizi• Budući da NOF ne predstavlja apsolutnu meru on se ne može koristiti u svrhe“statičke” analize finansijskog položaja preduzeća, već služi kao instrument“dinamičke” finansijske analize. To znači da predmet ispitivanja, visina ivarijacije NOF treba da obuhvataju period od 2 - 5 godina.• Da bi se na bazi “varijacija” NOF u nizu sukcesivnih obračunskih periodasagledale tendencije u razvoju finansijske situacije preduzeća, neophodno jeprethodno formirati adekvatnu informaciono-analitičku podlogu u viduodređenog tabelarnog pregleda. On treba da sadrži podatke o sledećem :- visini NOF na početku i na kraju svake analizirane godine- varijacijama NOF- dinamici kretanja veličina koje se nalaze u korelativnom odnosu sa NOF(zalihe, obrtna sredstva, aktiva).• Polazeći od navedenih zahteva, gore pomenuti tabelarni pregled sastavljen nabazi bilansnih podataka može da ima sledeću formu i sadržinu :25

Razvoj neto obrtnog fonda- tabelarni pregled -R.b.N A Z I V2005.2006.2007.1.Dugoročni izvori2.Imobilizacije3.Neto obrtni fond (1 - 2)4.Varijacije neto obrtnog fonda5.Dinamika neto obrtnog fonda (lančani indeksi)6.Dinamika dugoročnih izvora (lančani indeksi)7.Dinamika imobilizacije (lančani indeksi)8.A k t i v a9.Dinamika aktive (lančani indeksi)10.Z a l i h e11.Dinamika zaliha (lančani indeksi)12.Obrtna sredstva13.Dinamika obrtnih sredstava (lančani indeksi)14.Stopa pokrića zaliha neto obrtnim fondom15.Stopa pokrića obrtnih sredstava neto obrtnim fondom26

Praktičan an primer razvoja NOF- tabelarni pregled -R.b.N A Z I V2005.2006.2007.1.SOPSTVENI KAPITAL60.922130.930175.4122.DUGOROČNA REZERVISANJA13.29829.67689.0883.DUGOROČNE OBAVEZE---4.UKUPNO DUGOROČNI KAPITAL (1 + 2 + 3)74.290160.606264.5005.STALNA IMOVINA (IMOBILIZACIJE)46.50889.232150.7106.NETO OBRTNI FOND (4 – 5)27.78271.374113.7907.VARIJACIJE NETO OBRTNOG FONDA-43.59242.4168.INDEKS RASTA NETO OBRTNOG FONDA-256,91159,439.INDEKS RASTA DUGOROČNOG KAPITALA-216,19164,6910.INDEKS RASTA IMOBILIZACIJA-191,86168,9011.A K T I V A92.266201.354314.41412.INDEKS RASTA AKTIVE-218,23156,1513.Z A L I H E26.56670.078112.49814.INDEKS RASTA ZALIHA-263,79160,5315.OBRTNA IMOVINA45.758112.122163.70416.INDEKS RASTA OBRTNE IMOVINE-245,03146,0117.STEPEN POKRIĆA ZALIHA NETO OBRTNIM FONDOM (%)104,58101,85101,1518.STEPEN POKRIĆA OBRTNIH SREDSTAVA NETO OBRTNIM FONDOM (%)60,7263,6669,5127

) “CASH FLOW” ANALIZA• “Cash flow” (keš flou) analiza predstavlja jedan od instrumenata upravljanjafinansijama preduzeća koji je u poslednjoj deceniji bio predmet mnogihrasprava i svestranih analiza, posebno u američkoj i evropskoj literaturi.• Pojam “cash flow” potiče iz engleskog jezika i u slobodnom prevodu bi semogao označiti kao “tok gotovine” ili “priliv gotovine”, a takođe i kao“novčani tok”. Međutim, iz same etimologije reči ne može se videti šta se podovim pojmom u stvari podrazumeva.• Treba praviti razliku između izraza “bruto cash flow”, što predstavlja tokpriliva i odliva novca u preduzeću, i “neto cash flow”, što predstavlja razlikuizmeđu priliva i odliva novca u preduzeću.• “Cash flow” analiza (analiza bilansa tokova gotovine), bazira se na tokovimagotovine koji su se dešavali (događali) tokom poslovanja preduzeća uobračunskom periodu. Pri tome, bilans tokova gotovine se deli na 3 (tri)osnovna dela : (a) gotovinski tok iz operativne aktivnosti, (b) gotovinski tok izinvesticione aktivnosti, i (c) gotovinski tok iz aktivnosti finansiranja.28

• Osnovni cilj analize bilansa tokova gotovine jeste sagledavanje i ocena visinepriliva i odliva gotovine iz operativne (poslovne) aktivnosti, aktivnostiinvestiranja i aktivnosti finansiranja. Pri tome, od esencijalnog je značaja dagotovinski tok iz poslovne aktivnosti bude pozitivan, jer se time, stvara bitnapretpostavka za investiranje i finansiranje.• Za razliku od racio analize i analize pomoću neto obrtnog fonda koje sudirektno u funkciji utvrđivanja finansijskog položaja preduzeća, analizabilansa tokova gotovine (“cash flow” analiza) usmerena je, pre svega, natumačenje i objašnjenje visine i promene racio brojeva i neto obrtnog fonda, naosnovu kojih se izvlači zaključak o finansijskoj situaciji preduzeća.• U postupku analize bilansa tokova gotovine mora se poći, pre svega, odnastalih tokova gotovine u tekućoj godini. Istovremeno, uzimaju se u obzir itokovi gotovine iz prethodne godine. Na taj način, uočavaju se promene itendencije u okviru novčanih tokova. Međutim, da bi se veličina “cash flow”mogla koristiti za potrebe dinamičke analize, neophodno je da poslovni dobiciu nizu sukcesivnih obračunskih perioda budu homogeni (uporedivi) i realni(niti precenjeni, niti pocenjeni).29

• Prema MRS7 (međunarodni računovodstveni standard) za sastavljanje bilansatokova gotovine, mogu se koristiti dve metode : direktna i indirektna. Razlikaizmeđu ovih metoda je u načinu prikazivanja tokova gotovine iz poslovnihaktivnosti, dok se tokovi gotovine nastali iz aktivnosti investiranja i aktivnostifinansiranja prikazuju na potpuno isti način i po direktnoj i po indirektnojmetodi. Međutim, korišćenjem i jedne i druge metode treba da se dobiju istiiznosi novčanih sredstava za svaku poziciju iz bilansa gotovine.• Analiza novčanih tokova omogućava davanje odgovora na nekoliko značajnihpitanja, među kojima treba posebno izdvojiti sledeća :- Koliko je uspešno preduzeće u generisanju neto gotovine- Kakvi su trendovi u neto gotovinskim tokovima preduzeća- Koji su glavni razlozi za pozitivne ili negativne gotovinske tokove.• Imajući u vidu da će o bilansu tokova gotovine još biti reči, u delu izlaganjakada se bude razmatrala problematika “bilansa” kao podloge finansijskeanalize, didaktički nema potrebe da se već rečenom bilo šta još doda.30

c) “FUNDS FLOW ANALIZA”• “Funds flow” (fands flou) analiza bazira se na bilansima stanja dva ili višesukcesivnih obračunskih perioda. Inače, sam termin “funds flow” može seprevesti kao “tok izvora sredstava” ili kao “finansijski tok”.• “Funds flow” analiza identifikuje i prati neto razlike (povećanje ili smanjenje)bilansnih pozicija ili segmenata dva ili više sukcesivnih bilansa stanja. Ovaanaliza se primenjuje za potrebe dinamičke analize bilansa (analiza razvoja) iobavezno se dopunjava analizom bilansa uspeha i “cash flow” analizom.• Zbog ograniče iskazne moći bilansa stanja, nastao je izveštaj o tokovimafinansijskih sredstava (“funds statement”). Preciznije rečeno, oni su nastali kaorezultat potrebe i namere da se svestranije sagleda finansijska situacijapreduzeća.• U kontekstu navednog, korišćenje “bilansa tokova finansijskih sredstava” kaoinstrumenta finansijske analize podrazumeva upoznavanje sa sledećim:(1) Sadržinom i formom bilansa tokova finansijskih sredstava, i(2) Metodologijom izrade bilansa tokova finansijskih sredstava.31

1) Sadržina i forma bilansa tokovafinansijskih sredstava• Pod pojmom “bilans tokova finansijskih sredstava” podrazumeva se premaposebnoj metodologiji sastavljen izveštaj (u formi konta ili liste) koji pokazujeizvore i upotrebu finansijskih sredstava, definisanih na određeni način uposmatranom vremenskom razdoblju.• Bilansom tokova finansijskih sredstava, mogu se obuhvatiti sve pozicijeposlovnih sredstava ili samo deo poslovnih sredstava, o čemu se odlučuje usamom preduzeću zavisno od ciljeva koji se žele postići analizom. To znači,da bilans tokova finansijskih sredstava nema opšte prihvaćenu sadržinu, već jeona, pre svega, uslovljena konkretnim opredeljenjem finansijskog analitičara upreduzeću za određenu kategoriju sredstava za koju smatra da najvernijeodražava finansijske tokove u preduzeću.• Što se tiče forme “bilansa tokova finansijskih sredstava”, treba istaći da seravnopravno koriste obe forme – forma konta i forma liste, pri čemu nemaposebnih argumenata koji bi davali prioritet jednom ili drugom obliku. Toznači, da i ovde finansijski analitičar treba da se opredeli za formu bilansa.32

2) Metodologija izrade bilansa tokovafinansijskih sredstava• Polaznu osnovu za izradu bilansa tokova poslovnih sredstava običnopredstavljaju dva komparativna sukcesivna bilansa stanja (mada postoji imogućnost upotrebe “zaključnog lista” kao informacione podloge za izradubilansa tokova ukupnih poslovnih sredstava).• Prvi korak u izradi bilansa tokova poslovnih sredstava jeste kvantifikovanjerazlika između vrednosti osnovnih bilansnih pozicija, na kraju i na početkuanaliziranog perioda. Naredni korak je sastavljanje bilansa tokova poslovnihsredstava i to uz poštovanje sledećih pravila :(a) Svako povećanje pozicija aktive, tretira se kao upotreba finansijskih sredstava ;(b) Svako smanjenje pozicija pasive, takođe, predstavlja korišćenje (upotrebu)finansijskih sredstava ;(c) Svako smanjenje bilansnih pozicija u aktivi bilansa stanja, ima tretman izvorasredstava, i(d) Svako povećanje bilansnih pozicija u pasivi,takođe, ima karakter izvorafinansijskih sredstava.33

• Na kraju, vrši se konkretna analiza bilansa tokova poslovnih sredstava, koji je sastavljenpo prethodno navedenim pravilima. Pri tome, interpretacija takve analize vrši se ukontekstu horizontalnih pravila finansiranja, pre svega, zlatnog bilansnog pravilafinansiranja.• Izložena metodologija izrade i analize “bilansa tokova poslovnih sredstava” može seilustrovati i grafički :Upotreba sredstava :-Povećanje vrednosti pozicijaaktive- Smanjenje vrednosti pozicijapasiveKOMPARATIVNIBILANSI STANJAUTVRĐIVANJE RAZLIKAIZMEĐU VREDNOSTIBILANSNIH POZICIJAIzrada bilansa tokovaposlovnih sredstava posledećim pravilima :ANALIZA BILANSATOKOVA POSLOVNIHSREDSTAVAU SKLADU SAPRAVILIMAFINANSIRANJAIzvori sredstava :- Smanjenje vrednosti pozicijaaktive-Povećanje vrednostipozicija pasive34

• Zaključak : Bilans tokova finansijskih sredstava koristi se kao jedan odinstrumenata finansijske analize sa ciljem potpunijeg sagledavanjafinansijskog položaja preduzeća. Naime, “funds flow” analiza otklanja slabosti“cash flow” analize tako što se u račun tokova kapitala uključuju svifinansijski događaji koji su uticali na promenu neto obrtnih sredstava (NetWorking Capital) ili gotovine.• Osnovni cilj ovog izveštaja jeste da se iz prikazanih promena razvrstanihprema odgovarajućim pravilima, izvedu relevantni zaključci o obimu i ročnostipojedinih sredstava, kao i njihovom poreklu. Rezultati koji se dobiju analizombilansa tokova finansijskih sredstava posmatraju se sa aspekta “zlatnog”bilansnog pravila u širem smislu i tumače se u zavisnosti od zahteva bilansnihpravila.35

d) VIZUELNA FINANSIJSKA ANALIZA• Ova vrsta finansijske analize se veoma često koristi, pre svega, zbog svojejednostavnosti i brzine dobijenih analitičkih rezultata. Posebno je pogodna zapotrebe eksterne finansijske analize sračunate na sticanje globalne predstave ofinansijskom položaju i rentabilnosti poslovanja preduzeća.• Postupak vizuelne finansijske analize sastoji se u posmatranju bilansa (bilansstanja i bilansa uspeha) izraženih u apsolutnim i relativnim brojevima ili uvidu grafikona, u cilju donošenja zaključaka o sledećem :-Ročnosti finansiranja preduzeća- Visini neto obrtnih sredstava- Efikasnosti obrtnih sredstava- Obimu aktivnosti preduzeća• Osnovni nedostatak vizuelne finansijske analize jeste njena površnost iračunska aproksimativnost. Zbog toga, ona se može koristi samo kao početnametoda kako za potrebe statičke analize finansijskog položaja, tako idinamičke analize finansijske strukture i poslovnog rezultata preduzeća.36

e) FINANSIJSKA ANALIZA POMOĆURAČUNA POKRIĆA• Ova vrsta finansijske analize zasniva se samo na analizi bilansa stanja (zarazliku od vizuelne finansijske analize koja se odnosi na ispitivanje i bilansastanja i bilansa uspeha).• Suština ove jednostavne i ne tako produbljene finansijske analize sastoji se uutvrđivanju sledećih relacija izraženih u apsolutnim i relativnim brojevima:- Strukture poslovne imovine (kao odnosa osnovnih sredstava prema obrtnimsredstvima preduzeća),- Strukture kapitala (kao odnosa sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranjaposlovnih sredstava preduzeća),- Pokrića osnovnih sredstava sopstvenim kapitalom (kao odnosa sopstvenogkapitala prema osnovnim sredstvima preduzeća).• Osnovna prednost finansijske analize pomoću računa pokrića, ogleda se uračunskoj tačnosti podataka koji služe kao osnova za izvođenje zaključaka.Međutim, računska tačnost podataka ne doprinosi i srazmernom povećanjuunutrašnje vrednosti ove vrste finansijske analize.37

4. BILANS KAO PODLOGAFINANSIJSKE ANALIZE• Bilans predstavlja knjigovodstveno-tehnički oblik prikaza sredstava i izvora sredstava uvidu dvostranog pregleda. On se odlikuje formom, sadržinom i načinom prikazasredstava i izvora sredstava. Bilans preduzeća koristi se kao najznačajniji instrumentfinansijskog upravljanja. Takođe, on je ujedno i najbolja analitička podloga za ocenufinansijske situacije preduzeća, budući da iskazuje stanje i rezultate posmatrano prekonovčanih jedinica kao opšteg svodnog merila.• Tradicionalno shvatanje bilansa polazi od stava da se bilans preduzeća sastoji iz 3 (tri)osnovne samostalne celine koje su utkane u njegovu celokupnost, to su :(a) Bilans stanja, (b) Bilans uspeha, i (c) Bilans promena.• (a) Bilans stanja – obuhvata i izražava stanje raspoloživih i angažovanih sredstava injihovih izvora po kvalitetu i strukturi. On daje sliku stanja ekonomskih resursapreduzeća na dan bilansiranja.• (b) Bilans uspeha – obuhvata i izražava stepen poslovne uspešnosti u periodu za koji seuspešnost izražava. U osnovi bilans uspeha vuče koren iz bilansa stanja, te se možesmatrati njegovim “izvodom”.• (c) Bilans promena – naziva se “bruto bilans” i on izražava sve promene u periodubilansiranja (u bruto iznosu). Zbog toga, on je veoma dobar analitički instrument.38

• Po svojoj formi, bilans se iskazuje u obliku dvostranog računa koji je podefiniciji “bilansa” uvek uravnotežen. Jedna strana tog računa naziva se aktivai ona sadrži aktivne bilansne pozicije, dok se druga strana bilansa nazivapasiva i ona sadrži pasivne bilansne pozicije.• Aktiva bilansa – po svom ekonomskom značenju nije ništa drugo do vrednosnaspecifikacija svih činilaca reprodukcije angažovanih u periodu bilansiranja.Drugim rečima, to su sve vrednosti koje se uključuju u proces reprodukcije ujednom od oblika kružnog kretanja kapitala N-R...P...R1-N1. Aktiva ima zacilj da pruži odgovor na pitanje koliko je sredstava angažovano u preduzeću i ukom obliku se ona nalaze.• Pasiva bilansa – primarno izražava pravnu pripadnost pozicija aktive bilansa,budući da se deli na sopstveni i tuđi kapiital. Pri tome, pod sopstvenimkapitalom, podrazumeva se kapital vlasnika preduzeća, dok tuđi kapitalobuhvata pozajmljeni kapital i obaveze prema trećim licima koje se odnose natekuće poslovanje preduzeća.39

• Da bi bilans u formalnom i materijalnom smislu mogao da objektivnofunkcioniše kao “podloga” finansijske analize, potrebno je da unapredispunjava određena svojstva, odnosno pretpostavke.• Pomenute pretpostavke, odnose se na adekvatno grupisanje pozicija aktive ipasive u bilansu stanja, odnosno prihoda i rashoda u bilansu uspeha iuspostavljanje svrsishodnog redosleda tako formiranih grupa. Osim toga,neophodno je prirpemiti i bilans tokova gotovine za finansijsku analizu.Suština grupisanja bilansnih pozicija sastoji se u sažimanju bilansnih pozicija injihovom reklasifikovanju za potrebe finansijske analize.• U kontekstu navedneog, u nastavku izlaganja ćemo razmotriti sledeće :1) Klasifikacija i grupisanje pozicija bilansa stanja (u cilju njegove pripremeza finansijsku analizu) ;2) Klasifikacija i grupisanje pozicija bilansa uspeha (u cilju njegove pripremeza finansijsku analizu) ;3) Priprema bilansa tokova gotovine za finansijsku analizu.40

1) Priprema bilansa stanja zafinansijsku analizu• Klasifikacija pozicija bilansa stanja u postupku njegove pripreme zafinansijsku analizu, usmerena je na dve aktivnosti : prvo, grupisanje bilansnihpozicija u homogene celine, i drugo, adekvatan redosled homogenih bilansnihcelina (kako u aktivi, tako i u pasivi).• Grupisanje pozicija bilansa stanja - sračunato je na isticanje u prvi plankarakterističnih bilansnih grupa koje predstavljaju ključnu bazu zauspostavljanje bilansnih relacija u skladu sa pravilima finansiranja (a sve to ucilju uspešne realizacije analize finansijskog položaja preduzeća. Dakle,svrsishodno grupisanje pozicija bilansa stanja neophodno je da bi se brzo ilako sagledalo u kojoj meri je preduzeće poštovalo pravila finansiranja.• Uspostavljanje odgovarajućeg redosleda bilansnih grupa – takođe je ufunkciji zadovoljenja potreba finansijske analize. S tim u vezi, opšte jeprihvaćeno da se pozicije aktive grupišu prema principu rastuće ili opadajućelikvidnosti, dok se pozicije pasive grupišu prema principu rastuće ili opadajućedospelosti. Oba principa imaju istu iskaznu moć.41

• U kontekstu navedenog, treba istaći da postoji pavilo : “grupisanju pozicija premaprincipu rastuće likvidnosti u aktivi, odgovara grupisanje pozicija prema principurastuće dospelosti u pasivi. Obrnuto, principu opadajuće likvidnosti u aktivi, odgovaraprincip opadajuće dospelosti u pasivi”. Sve to, može se i grafički interpretirati :Aktiva BILANS STANJA Pasiva Aktiva BILANS STANJA PasivaImobilizacijeZalihePotraživanjaSopstveni izvoriDugoročnizajmoviGotovinaPotraživanjaZaliheKratkoročneobavezeDugoročnizajmoviGotovinaKratkoročneobavezeImobilizacijeSopstveni izvoriPrincip rastućelikvidnostiPrincip rastućedospelostiPrincip opadajućelikvidnostiPrincip opadajućedospelosti42

• Iz prezentovane šeme, može se uočiti da klasifikacija pozicija aktive poprincipu rastuće likvidnosti i pozicija pasive po principu rastuće dospelostinaglasak stavlja na “zlatna” bilansna pravila finansiranja, budući da navedeniredosled omogućava da se sagleda odnos između dugoročno vezane imovine, sjedne strane, i dugoročnih izvora, s druge strane. Osim toga, ova šemaomogućava ispitivanje dugoročne finansijske ravnoteže.• Obrnuti redosled pozicija bilansa stanja tj. klasifikacija pozicija aktive poprincipu opadajuće likvidnosti i pozicija pasive po principu opadajućedospelosti naglasak stavlja na pravila finansiranja “1 : 1” (acid test) i “2 : 1”(cunrent ratio), odnosno ispitivanje i ocenu likvidnosti tj. ocenu kratkoročnefinansijske ravnoteže.• Obe prikazane šeme imaju istu iskaznu moć. Međutim, ono što ih razlikuje,jeste redosled analitčkih ispitivanja koji omogućavaju ispitivanje finansijskeravnoteže preduzeća, i to : dugoročne pa kratkoročne, u prvom slučaju, iobrnuto, kratkoročne pa dugoročne, u drugom slučaju.43

Praktičan an primer šeme bilansa stanja- pripremljenog za analizu -I. OBRTNA IMOVINA1. GOTOVINA2. TEKUĆA POTRAŽIVANJA2.1. KUPCI2.2. OSTALA TEKUĆA POTRAŽIVANJA2.3. AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA3. KRATKOROČNA FINANSIJSKA ULAGANJA4. ZALIHE4.1. MATERIJAL4.2. NEDOVRŠENA PROIZVODNJA4.3. GOTOVI PROIZVODI4.4. ROBAII. STALNA IMOVINA1. NEMATERIJALNA ULAGANJA2. OSNOVNA SREDSTVA (MATERIJALNA ULAGANJA)3. UGOROČNA FINANSIJSKA ULAGANJAIII. POSLOVNA IMOVINA (I + II)IV. GUBITAKPOSLOVNA AKTIVA (III + IV)I. KRATKOROČNE OBAVEZE1. TEKUĆE OBAVEZE1.1. DOBAVLJAČI1.2. OSTALE TEKUĆE OBAVEZE1.3. PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA2. KRATKOROČNE FINANSIJSKE OBAVEZEII. DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE1. DUGOROČNA REZERVISANJA2. DUGOROČNI KREDITI3. OSTALE DUGOROČNE OBAVEZEIII. SOPSTVENI KAPITAL1. OSNOVNI KAPITAL2. EMISIONA PREMIJA3. REVALORIZACIONE REZERVE4. REZERVE IZ DOBITKA5. NERASPOREĐENI DOBITAKPOSLOVNA PASIVA (I + II + III)44

2) Priprema bilansa uspeha zafinansijsku analizu• Za potrebe finansijske analize, slično kao i kod bilansa stanja, i ovde jepotrebno zadovoljiti određene zahteve formalne prirode vezano za pravilnogrupisanje pozicija prihoda i rashoda u bilansu uspeha.• Budući da podaci iz bilansa uspeha služe za sagledavanje uspešnostiposlovanja, odnosno za ispitivanje i ocenu zarađivačke sposobnosti preduzeća,po logici stvari, grupisanje pozicija bilansa uspeha za potrebe finansijskeanalize podređeno je ostvarivanju ovog značajnog opšteg cilja finansijskeanalize.• Za potrebe finansijske analize, bilans uspeha može da bude prikazan(oblikovan) po dve metode :1) Metodi ukupnih troškova (rashodi se grupišu prema svojoj prirodi)2) Metodi troškova prodatih učinaka (proizvoda), tzv. “funkcionalnoj metodi”(rashodi se grupišu prema svojoj funkciji).• Obe pomenute metode imaju svojih prednosti i nedostataka, a njihova upotrebaje bliže regulisana MRS.45

a) Metod ukupnih troškova• U slučaju, kada se za potrebe finansijske analize grupisanje pozicija bilansauspeha vrši po metodi ukupnih troškova, onda bilans uspeha mora biti takostrukturiran da omogući brzo i lako sagledavanje :- osnovnih vrsta prihoda i rashoda (poslovnih, finansijskih, vanrednih),- glavnih konstitutivnih elemenata pomenutih vrsta prihoda i rashoda,-različitih nivoa rezultata (poslovnog, finansijskog, vanrednog, revalorizacionog)• Bilans uspeha oblikovan po metodi ukupnih troškova (pripremljen zafinansijsku analizu) ima određenih prednosti i ujedno nedostataka.• Sa analitičkog aspekta, dobre strane ovog metoda su sledeće :- pruža direktan uvid u osnovne “prirodne” vrste prihoda i rashoda, kao injihove glavne konstitutivne elemente,- pruža uvid u sve “međurezultate” koji su relevantni za finansijsku analizu,- bilans uspeha se može direktno izvlačiti iz finansijskog knjigovodstva.46

• Sa analitičkog aspekta, loše strane ovog metoda su sledeće :- ne omogućava izračunavanje, a time i analizu prihoda, rashoda i rezultatapo nosiocima uspeha (proizvodima, grupama proizvoda, kanalima prodaje)- ne pruža podatke za analizu troškova po osnovnim tzv. “funkcionalnim”segmentima poslovanja (proizvodnja, prodaja, uprava i administracija),- ne obezbeđuje informacionu podlogu za konstruisanje i analizu grafikonarentabilnosti.• Generalno gledano, prikladnost za finansijsku analizu bilansa uspehasačinjenog po metodi ukupnih troškova, naročito je otežana zbog toga što unjemu nisu jasno istaknute sledeće pozicije : (a) prihod od prodaje bez poreza,(b) marginalni prihod (bruto marža), (c) direktni troškovi poslovanja, (d) opštitroškovi poslovanja.• Bilans uspeha oblikovan po metodi ukupnih troškova (pripremljen za analizu),može imati oblik koji se daje u sledećem tabelarnom pregledu:47

Bilans uspeha pripremljen za analizu(metod ukupnih troškova)I. Poslovni prihodiII. Poslovni rashodiIII. Poslovni rezultat (I - II)IV. Finansijski prihodiV. Finansijski rashodiVI. Rezultat finansiranja (IV - V)VII. Vanredni prihodiVIII. Vanredni rashodiIX. Vanredni rezultat (VII - VIII)X. Revalorizacioni prihodiXI. Revalorizacioni rashodiXII. Revalorizacioni rezultat (X - XI)XIII. Rezultat pre oporezivanja (III + VI + IX + XII)XIV. Porezi i doprinosi iz rezultataXV. Neto rezultat (XIII - XIV)48

2) Metod troškova prodatih učinaka u• U slučaju kada se za potrebe finansijske analize grupisanje pozicija bilansauspeha vrši po metodi troškova prodatih učinaka, onda se prihodima odprodaje suprostavljaju rashodi prodatih učinaka (proizvoda, usluga, robe), štočini osnovnu karakteristiku ovog metoda grupisanja bilansnih pozicija.• Kod ove metode, uobičajena je praksa da se poslovni rashodi raščlanjavaju(klasifikuju) po svojoj funkciji tj. osnovnim funkcionalnim područjima (cenakoštanja proizvodnje prodatih proizvoda, troškovi prodaje i troškovi uprave tj.administrativnog poslovanja).• Kao i kod prethodne metode, takođe i ovde važi opšti zahtev zaraščlanjavanjem ukupnih prihoda i rashoda na poslovne, finansijske, vanrednei revalorizacione, kao i zahtev za segmentisanjem međurezultata u skladu satim.• Bilans uspeha oblikovan po metodi troškova prodatih učinaka (pripremljen zafinansijsku analizu) ima određenih prednosti i ujedno nedostataka.49

• Sa analitičkog aspekta, dobre strane ovog metoda su sledeće :- jasno izražava strukturu troškova po funkcijama i njihovom stepenastompokriću prihodima, iz čega proizlazi više slojeva rezultata,- pod određenim pretpostavkama, daje podlogu za konstruisanje i analizugrafikona rentabilnosti.• Sa analitičkog aspekta, loše strane ovog metoda su sledeće :- bilans uspeha se ne može direktno izvlačiti iz finansijskog knjigovodstva,- ne može se primeniti kod preduzeća koja nemaju razvijen i organizovansistem obračuna troškova i rezultata.• Generalno gledano, prikladnost za finansijsku analizu bilansa uspeha koji jesačinjen po metodi “troškova prodatih učinaka” više odgovara potrebamaanalize finansijskog rezultata preduzeća, budući da se ovom metodom jasnijeiskazuje pozitivan tok rentabilnosti (prihodi) i negativan tok rentabilnosti(rashodi).50

Bilans uspeha pripremljen za analizu(metod troškova prodatih učinaka) u1. PRIHODI OD PRODAJE PROIZVODA I USLUGA2. CENA KOŠTANJA PRODATIH PROIZVODA I USLUGA3. BRUTO REZULTAT (1 - 2)4. TROŠKOVI UPRAVE5. TROŠKOVI PRODAJE6. POSLOVNI REZULTAT (3 - 4 - 5)7. FINANSIJSKI PRIHODI8. FINANSIJSKI RASHODI9. REZULTAT FINANSIRANJA (7 – 8)10. VANREDNI PRIHODI11. VANREDNI RASHODI12. VANREDNI REZULTAT (10 - 11)13. REVALORIZACIONI PRIHODI14. REVALORIZACIONI RASHODI15. REVALORIZACIONI REZULTAT (13 - 14)16. REZULTAT PRE OPOREZIVANJA (6 + 9 + 12 + 15)17. POREZ IZ REZULTATA18. NETO REZULTAT (16 - 17)51

3) Priprema bilansa tokova gotovineza finansijsku analizu• Bilans tokova gotovine ili “cash flow” izveštaj predstavlja računovodstveniizveštaj koji se izrađuje na osnovu istog dokumentacionog materijala koji jerelevantan za pripremanje bilansa stanja i bilansa uspeha.• Važnost bilansa novčanih tokova determinisan je, s jedne strane, značajemkoju likvidnost ima u procesu obezbeđenja nesmetanog funkcionisanjapreduzeća, a s druge strane, nemogućnošću drugih finansijskih izveštaja da napravi način osvetle poziciju likvidnosti preduzeća.• Prema definiciji iz MRS7 “gotovinski tokovi” predstavljaju prilive i odlivegotovine i novčanih ekvivalenata. Analogno tome, za bilans novčanih tokovamože se reći da predstavlja skup podataka o novčanim prilivima i novčanimodlivima preduzeća tokom obračunskog perioda (pokazuje stanje novca napočetku i na kraju izveštajnog perioda).• Za potrebe finansijske analize, neophodno je izvršiti grupisanje pozicijabilansa tokova gotovine u manji broj homogenih grupa koje omogućavajulakše utvrđivanje priliva i odliva gotovine po osnovu : poslovne aktivnosti,aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja. U tom kontekstu, bilans tokovagotovine pripremljen za analizu može imati sledeću formu :52

Bilans tokova gotovine pripremljenza analizu (opštašema)A. TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTII. PRILIVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTIII. ODLIVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTIIII. NETO PRILIV (ODLIV) GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI (I – II) ILI (II – I)B. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJAI. PRILIVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJAII. ODLIVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJAIII. NETO PRILIV (ODLIV) GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA (I – II) ILI (II – I)C. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJAI. PRILIVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJAII. ODLIVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJAIII. NETO PRILIV (ODLIV) GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA (I – II) ILI (II – I)D. SVEGA PRILIVI GOTOVINE (AI + BI + CI)E. SVEGA ODLIVI GOTOVINE (AII + BII + CII)F. NETO PRILIV GOTOVINE (D-E) ILI (AIII + BIII +CIII)G. GOTOVINA NA POČETKU PERIODAH. KURSNE RAZLIKE – POZITIVNE (NEGATIVNE) PO OSNOVU PRERAČUNA GOTOVINEI. GOTOVINA NA KRAJU PERIODA (F + G +/- H)53

A) BILANS STANJA I KLJUČNIPOKAZATELJI• Na osnovu dosadašnjih izlaganja jasno se moglo videti da bilans stanjapredstavlja trenutnu sliku imovinske situacije preduzeća, odnosno veličinu istrukturu sredstava i izvora sredstava. Pri tome, struktura sredstava ukazuje namaterijalnu, a struktura izvora sredstava na finansijsku konstituciju (položaj)preduzeća.• Imajući u vidu sadržaj bilansa stanja, moglo bi se reći da se njegova sadržinazasniva na kombinaciji nekoliko osnovnih principa i to : likvidnosti,funkcionalnosti, namene, vlasništva i ročnosti. Pri tome, u aktivi dolazi doizražaja princip likvidnosti i funkcionalnosti, dok je u pasivi izražen principnamene, vlasništva i ročnosti.• Finansijska analiza koristi bilans stanja za ocenu finansijske stabilnostipreduzeća i stepena njegove finansijske nezavisnosti, pre svega, krozsagledavanje i ocenu poštovanja tzv. “zlatnih” pravila finanisiranja :- vertikalnih (odnos sopstvenog prema tuđem kapitalu), i- horizontalnih (finansijska ravnoteža i stabilnost).54

Za vertikalna pravila finansiranja - sa aspekta finansijske analize bilansastanja, karakteristična su 3 (tri) osnovna pokazatelja, to su : (1) Maržasigurnosti, (2) Stepen pokrića, i (3) Stepen samofinansiranja. Sva trinavedena pokazatelja mogu se izračunati putem sledećih formula :TUI1) Marža sigurnosti (MS) : MS = --------- gde je : TUI – tuđi izvoriSISI – sopstveni izvoriTUI2) Stepen pokrića (SP) : SP = --------- gde je : TUI – tuđi izvoriUIUI – ukupni izvoriSI3) Stepen samofinansiranja (SS) : SS = --------- gde je : SI – sopstveni izvoriUIUI – ukupni izvori55

• Za horizontalna pravila finansiranja - sa aspekta finansijske analize bilansastanja, karakterističan je pokazatelj “koeficijent finansijske stabilnosti”. Ovajpokazatelj može se izračunati pomoću sledećih izvedenih međusobnopovezanih formula :1) Koeficijent finansijske DIsigurnosti (KFS) : KFS = ---------DVSgde je : DI - Dugoročni izvoriDVS - Dugoročno vezana sredstva2) Dugoročni izvori (DI) : DI = SI + DO gde je : SI - Sopstveni izvoriDO - Dugoročne obaveze3) Dugoročno vezanasredstva (FVS) : DVS = FS + Z (TOS)gde je : FS - Fiksna sredstvaZ - ZaliheTOS - Trajna obrtna sredstva56

• U kontekstu navedenog, treba istaći činjenicu da na osnovu izloženih relacijakoeficijent finansijske sigurnosti (KFS) kao pokazatelj finansijske stabilnostipreduzeća može imati sledeća osnovna značenja :KFS = 1 što predstavlja poželjnu vrednost koeficijenta finansijske sigurnosti.KFS < 1 što znači da se iz kratkoročnih izvora finansiraju dugoročno vezana sredstva.KFS > 1 što znači da se iz dugoročnih izvora finansiraju kratkoročno vezana sredstva.57

B) BILANS USPEHA I KLJUČNIPOKAZATELJI• Sa aspekta finansijske analize bilansa uspeha, najveći značaj imaju dva ključnapokazatelja koji se dobijaju na osnovu relacija između bilansa uspeha i bilansastanja. Ova dva pokazatelja su : (1) Stopa poslovnog dobitka, i (2) Stopa netodobitka.• Pri tome, za stopu poslovnog dobitka može se reći da predstavlja ključni pokazateljprofitabilnosti preduzeća, budući da predstavlja odnos ostvarenog profita premaangažovanom kapitalu. Ovaj pokazatelj zajedno sa ostalim pokazateljima koji gapodržavaju čini tzv. “piramidu” racia profitabilnosti koja se sastoji iz nekolikotipičnih pokazatelja i njihovih međusobnih relacija koje determinišu profitabilnostpreduzeća.• Na veličinu stope poslovnog dobitka predominantno utiču dva ključna faktora, to su: (a) margina prodaje, i (b) koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava.Kombinacijom ova dva faktora moguće je ostvariti različite veličine stopeposlovnog dobitka.• Budući da smo stopu poslovnog dobitka i stopu neto dobitka već razmotrili u okviru racio analize, izmetodoloških razloga, nema potrebe da se na njihovom tumačenju ovde posebno zadržavamo.58

C) BILANS NOVČANIH TOKOVA IKLJUČNI POKAZATELJI• U savremenim uslovima poslovanja, osim osnovnih grupa finansijskihpokazatelja koji su bazirani na bilansu stanja i bilansu uspeha, sve više jenaglašen i značaj pokazatelja koji se temelje na novčanim tokovima.• Najznačajniji finansijski pokazatelji performansi preduzeća koji se temelje nanovčanim tokovima jesu pokazatelji likvidnosti i solventnosti preduzeća.Među njima posebno se izdvajaju sledeći pokazatelji :(1) Koeficijent pokrivenosti kratkoročnih obaveza gotovinom;(2) Koeficijent pokrivenosti ukupnih obaveza gotovinom;(3) Koeficijent pokrivenosti kamata gotovinom;(4) Koeficijent pokrivenosti dividendi gotovinom.• (1) Koeficijent pokrivenosti kratkoročnih obaveza gotovinom – pokazujesposobnost preduzeća da isplati kratkoročne obaveze, odnosno sa kolikogotovine ostvarene poslovnim aktivnostima je pokrivena svaka novčanajedinica kratkoročnih obaveza. Što je ovaj koeficijent veći, to je manjaverovatnoća da će preduzeće imati problema sa likvidnošću.59

Koeficijent pokrivenosti Neto novčani tok iz poslovanjakratkoročnih obaveza gotovinom = -------------------------------------------Prosečne kratkoročne obaveze• 2) Koeficijent pokrivenosti ukupnih obaveza gotovinom – pokazuje u stvarivremenski period koji je potreban za izmirenje ukupnih obaveza preduzeća,pod pretpostavkom da se ceo novčani tok iz poslovnih aktivnosti usmeri zaizmirenje obaveza. Što je ovaj koeficijent niži, to je veća verovatnoća da ćepreduzeće imati finansijskih problema u budućnosti.Koeficijent pokrivenosti Neto novčani tok iz poslovanjaukupnih obaveza gotovinom = ---------------------------------------------Ukupne obaveze• Navedeni koeficijent je veoma dobar indikator solventnosti preduzeća. Iskustva iz privrede pokazujuda ukoliko je ovaj koeficijent 20% i više, smatra se da preduzeće može da finansira svoje ukupneobaveze novčanim sredstvima obezbeđenim iz poslovne aktivnosti.60

• 3) Koeficijent pokrivenosti kamata gotovinom – služi za utvrđivanjesposobnosti preduzeća da izvrši plaćanje kamata na svoje ukupno dugovanje ipokazuje broj puta koliko su odlivi gotovine za kamate bili pokriveninovčanim tokovima iz poslovnih aktivnosti.Koeficijent pokrivenosti Neto novčani tok iz poslovanja + plaćene kamate + plaćeni porezikamata gotovinom = ------------------------------------------------------------------------------------------Plaćene kamate• Ovaj pokazatelj je značajan indikator likvidnosti preduzeća, pri čemu ne postoji nekiopšti kriterijum u smislu koliko treba da iznosi ovaj koeficijent. Međutim, smatra se daovaj pokazatelj treba da bude uvek veći od 1. Ako je manji od 1, onda će se pojaviti riziknemogućnosti plaćanja dospelih kamata, što može usloviti potrebu pribavljanja novca izeksternih izvora finansiranja.• 4) Koeficijent pokrivenosti dividendi gotovinom – predstavlja značajanpokazatelj likvidnosti preduzeća, u smislu njegove sposobnosti za isplatudividendi. Zbog toga, posebno su akcionari zainteresovani za ovaj finansijskipokazatelj, koji se izračunava pomoću sledeće formule :61

• Koeficijent pokrivenosti Neto novčani tok iz poslovanjadividendi gotovinom = -------------------------------------------Plaćene dividendeOvaj pokazatelj mora da bude uvek veći od 1. Obrnuto, ako je manji od 1, onda je skoro izvesno daće preduzeće morati da se naknadno zadužuje da bi moglo isplatiti obaveze akcionarima po osnovudividendi.ZAKLJUČAK : Za preduzeće je od kapitalnog značaja da neto gotovinski tokiz operativne (poslovne) aktivnosti bude pozitivan. Analiza bilansa novčanihtokova pruža informacije koje omogućavaju njenim korisnicima da sagledajusposobnost preduzeća da stvara novčane tokove u različitim segmentimaaktivnosti, te da se bolje razumeju promene u finansijskoj strukturi i netoimovini preduzeća, kao i da se dublje pronikne u povezanost između novčanihtokova i profitabilnosti preduzeća. Ovo je posebno značajno u uslovima opštenelikvidnosti preduzeća.62