broj 31 - DRVOtehnika

Drvo u zelenojPIŠE: Mladen Bogićević,Savet zelene gradnje SrbijeRazvoj novih tehnologija i materijala, moćni industrijskilobiji, promene u obrazovanju mladih generacijaprojektanata, trend upotrebe „industrijskih” materijala udizajnu enterijera i nameštaja, ili, na primer, deforestacijačitavih oblasti planete koja je duboko urezana u svestljudi, učinili su da pod „zelenim“ ne podrazumevamo uvekmaterijal od koga je izraz „zelena gradnja” i nastao – drvo.Zato se danas moramo zapitati: koje je mesto drveta uzelenoj gradnji i kako ga zauzeti? Jedino tako će ova pitanjajednog dana ponovo biti apsurdna.Ne tako davno, čak i u decenijama čelika,betona i stakla, drvo je kod nas uspevaloda zadrži svoje mesto u građevinarstvu, ito ne samo u vidu stolarije, podova, nameštaja,krovnih nosača za manje objekte i posebnihelemenata (ograde, dekoracije, zidneobloge, itd), već i za gradnju velikih drvenihkonstrukcija (poput SC „11. april“ na NovomBeogradu, itd).Razvoj zelene gradnjei drvna industrijaMeđutim, od devedesetih godina 20.veka, pozicija drveta u građevinarstvu dodatnoje oslabljena. Ne samo da su noviprojekti bili daleko manje ambiciozni u smislu„smelih” rešenja i materijala, već je istasituacija nastala i na manjim. Kose armirano-betonskeploče zamenile su drvenu konstrukciju,laminatni podovi od kompozitazamenili su parket od punog drveta, stolicese izrađuju od metalnih profila, furniri seproizvode od polimernih materijala, PVC ialu-stolarija su, nažalost, sve češće zamenjivalidrvene prozore, itd.Ovo nije karaktekteristično samo za Srbiju.Slična situacija sreće se širom svetapred kraj 20. veka, baš u trenutku kada nascenu stupaju prvi standardi zelene gradnje.Drvna industrija nije se sasvim snašlau ovom periodu velike tranzicije građevinskeindustrije. Možda je očekivala da se, poprirodi stvari, njeno mesto podrazumeva uokviru nečega što kao prirodno dolazi na tržištepod imenom zelena gradnja…Ali, nije bilo podrazumevanja. Pitanje jebilo ko šta ima da ponudi i oni drugi su bilimnogo glasniji od drvne industrije. Dodatniproblem bio je u tome što je nastalo sasvimnovo tržište – tržište koje se okreće energetskojefikasnosti. Ono nije biralo samo izmeđukonkurentskih materijala, već je pre svegadefinisalo značaj različitih strategija zadostizanje željenog cilja.Energija je prevagnula nad materijalima,u suženoj oblasti materijala najisplativijireciklažni materijali dobili su svoje mesto,novi materijali pokazali su svoje „ekološkelične karte”, i drvo je potisnuto u drugi, čaki treći plan. Razvoj računarskih tehnologija isoftvera ponudio je precizne dinamičke simulacijepotrošnje, industrija podova ponudilaje samolivene betone i polimere ili novekompozite sa odličnim karakteristikama, instalacijepodnog grejanja i hlađenja otreslesu sa sebe početničku grešku u vidu drvenihpodova – izolatora, industrija PVC i aluprofilaponudila je brzo rešenje za poboljšanjeenergetske efikasnosti zamenom starestolarije uz kratak period otplate, itd. Drvnaindustrija je nudila manje-više isto što je nudilai pre. Manje je, na primer i lošije, sirovinedovoljno osušen parket i podovi koji sepodižu ubrzo nakon instalacije, više je, naprimer, termodrvo i furniri za završnu obradulaminata.Stvari su uskoro postale još nepovoljnije.Jedan od primera je tvrdnja da se sečomdrveta uništavaju „pluća Zemlje” i ozonskiomotač, te da je PVC prozor, tobože logičnoekološko rešenje. Razumljivo je kako ovomože da zvuči šumarskoj struci i drvnoj industriji,ali je činjenica da drvna industrijanije dovoljno razumela da nekim nedovoljnoinformisanim potrošačima ovo zvuči razumno:plastičnim prozorom, pored togašto se štedi energija, takođe se čuva drvo…Gledajući samo taj primer, dobili smo situacijuda su se kao jedini „protivargumenti“u narodu pojavile „informacije“ da je „PVCzabranjen u Evropi jer je otrovan“ i da „nemože da se diše u prostorijama sa prozorimaod PVC profila“. Rezultat ovakve „kampanje“vidi se na tržištu.Sa tim se problemi imidža drveta i drvneindustrije ne završavaju. Danas imamo situacijuda prosečan stanovnik Republike Srbijedomaću drvnu industriju vidi kroz prizmunovogodišnjih jelki, montažnih kuća,trupaca koji auto-putem odlaze u inostranstvokao sirovina, drveta za ogrev koje seprodaje sa kamiona po obodima gradova, iponekog proizvođača nameštaja.Imidž drvne industrije dodatno se narušavasvaki put kad se uništavanje prirodeprikazuje scenom sa motornom testeromkoja seče šumu, informisanost stanovništvao održivom upravljanju šumama zanemarljivaje i tu se ne čini ništa sistematično i ozbiljnona edukaciji, dizajn komada od punogdrveta često je takav da srednje platežnii obrazovan stanovnik na takav nameštajgleda kao statusni simbol onih sa kojima neželi da ima ništa zajedničko u životu, itd.Pa čak i kada bi se drvna industrija organizovala,kada bi imala više sluha za pojedineizuzetne inicijative, naročito one kojese javljaju poslednjih godina u oblasti dizajna,načina udruživanja i povremenih edukacija,ipak će biti potrebno izaći dalje vangranskih okvira i uključiti se u širi front. Taj30 jul 2011.DRVOtehnika 31/2011