Metodologija osnivanja Industrijskih parkova

SADRŽAJ:1. SKRAĆENICE2. UVOD – ZAŠTO OVO RADIMO?3. INDUSTRIJSKI PARK KAO INSTRUMENT ZA LER – ŠTA JE TO?4. KORACI ZA OSNIVANJE INDUSTRIJSKOG PARKA5. METODOLOGIJA1. korak: Donošenje odluke2. korak: Imenovanje radne grupe za industrijski park3. korak: Studija izvodljivosti (tržišna i finansijska analiza4. korak: Procena lokacije5. korak: Upravljanje industrijskim parkom6. korak: Nabavka zemljišta i/ili predugovori s privatnim vlasnicima i/ili ugovori sprivatnim investitorima7. korak: Priprema projekta IP za infrastrukturno opremanje8. korak: Izgradnja infrastrukture u industrijskom parku9. korak: Sertifikacija industrijskog parka10.korak: Marketing i promocija industrijskog parka6. PREPORUKE I ZAKLJUČCI7. KONTAKTI8. PRILOZIPodrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj3

1. SKRAĆENICEZŠPATKSERSDIIPIZLERKLERLSMERRSIEPAMSPRGGPJKPZadržavanje i širenje preduzećaAnaliza troškova i koristiSavet za ekonomski razvojStrane i domaće investicijeIndustrijski parkIndustrijska zonaLokalni ekonomski razvojKancelarija za lokalni ekonomski razvojLokalna samoupravaMinistarstvo ekonomije i regionalnog razvojaAgencija za strana ulaganja i promociju izvozaMala i srednja preduzećaRadna grupaGeneralni PlanJavno Komunalno PreduzećePodrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj4

2. UVOD – ZAŠTO OVO RADIMO?U cilju revitalizacije lokalne privrede, lokalne samouprave u Srbiji su preduzele mere kako bi privukle domaće istrane investitore (DSI). Čim se prepozna potreba za novim ulaganjima, lokalne samouprave mogu početi dastvaraju povoljne uslove za poslovanje. Jedan od najvažnijih preduslova za proaktivan pristup privlačenju DSIjeste osnivanje industrijskog parka, i to obezbeñivanjem potpuno opremljenih industrijskih lokacija (Tabela 1).Time se lokalne samouprave identifikuju kao povoljno poslovno okruženje, što povećava njihove prilike daprivuku veće investicije u industriju (savremene proizvodne pogone zasnovane na novim, lakim tehnologijama).Cilj ovog dokumenta jeste da na jednom mestu prikupi i poveže različite aktivnosti koje su važne u postupkustvaranja preduslova za privlačenje SDI. Radi se o metodologiji osnivanja industrijskih parkova (IP), u kojoj subliže objašnjeni procesi kao što su donošenje odluka, odabir lokacije i definisanje modela upravljanja, kao iaktivnosti vezane za privlačenje investicija.U prvom delu ove metodologije predstavljen je koncept industrijskog parka i opisuje njegov istorijat, definicija imodeli. Drugi deo ovog dokumenta je diskusija o ulozi industrijskih parkova u procesu lokalnog ekonomskograzvoja i potrebi za osnivanjem industrijskog parka. Mora se istaći da je industrijski park samo jedan u nizuinstrumenata neophodnih za sveobuhvatan lokalni ekonomski razvoj, kojim se podstiče osnivanje novihpreduzeća i otvaranje novih radnih mesta. Treći deo izlaže metodologiju osnivanja industrijskog parka korak pokorak, za čim sledi iscrpna diskusija o merama i aktivnostima koje se moraju preduzeti. Pored toga, dati su ipojedini opšti zaključci i preporuke. Kako bi se dodatno pomoglo čitaocima ove metodologije, uz dokument jedato i nekoliko priloga koji mogu biti od koristi tokom samog procesa osnivanja industrijskog parka.Da bi bila uspešna, odluka da se uñe u projekat osnivanja industrijskog parka mora biti deo sveobuhvatenestrategije LER. Industrijski parkovi nisu pogodni za svaku zajednicu. Mora biti izrañena studija izvodljivosti naosnovu koje se vidi da postoji potražnja za parkom, korist koju će zajednica imati, kao i način na koji ćeindustrijski park funkcionisati u sklopu ostalih podsticajnih mera lokalne samouprave. Mora se uzeti u obzir kakoće sredstva javnog sektora, kojih nema u izobilju, a koja su neophodna za osnivanje industrijskog parkadoprineti ciljevima industrijskog, urbanističkog i regionalnog razvoja. Takoñe, mora se utvrditi da li se takvasredstva mogu dobiti iz drugih izvora. Potencijalne negativne posledice treba uporediti s očekivanim koristima, usmislu razvoja privrede, povećanja stope zaposlenosti i pitanja zaštite životne sredine. Kao rezultat ovogpostupka donošenja odluke, skupština opštine lokalne samouprave (LS) trebalo bi da usvoji strateški plan ukome je opisan tip industrijskog parka i vrsta investicija kojoj ga LS namenjuje. Finansijski, ljudski iorganizacioni resursi moraju biti naznačeni makar u grubim crtama.Kada se donese odluka o osnivanju industrijskog parka, neophodno je uspostaviti blisku saradnju i koordinacijuizmeñu svih institucija zaduženih za sprovoñenje ovog projekta, što uključuje predstavnike opštinskih uprava,odeljenja za finansije i urbanizam, direkcije za izgradnju, javnih komunalnih preduzeća i opštinskih zvaničnika.Podsticaj za razvoj industrijskog parka može doći iz nekoliko pravaca. Može se raditi o:projektu koji sprovodi javni sektor kao deo plana razvoja, iliprivatnoj inicijativi.Ukoliko je izgradnja industrijskog parka privatna inicijativa, ona opet mora biti povezan s infrastrukturom, štonalaže blisku saradnju sa LS. Takoñe, neophodno je utvrditi sve uslove i kriterijume koje privatni investitorimoraju ispuniti u industrijskom parku. Najdragoceniji resurs kojim jedna LS može raspolagati, pored svogstanovništva, jeste zemljište namenjeno industrijskom razvoju. Važno je, stoga, obavezati privatne investitorepomoću ugovora, u kom su navedeni kriterijumi vezani za upravljanje datom lokacijom u skladu s potrebamalokalne zajednice.Podrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj5

3. INDUSTRIJSKI PARK KAO INSTRUMENT LER – ŠTA JE TO?Pitanja regionalnog i loklanog ekonomskog razvoja postaju sve značajnija tokom poslednjih nekoliko godina.Konkurencija izmeñu LS prenela se na globalni nivo, a mnoge od njih nisu obezbedile dovoljno podsticajneuslove da bi privukle nova preduzeća. Stoga, brojne zajednice ni ne pokušavaju da se uključe u ovaj proceszbog nedostatka kvalitetnih lokacija. Čitav je niz podsticajnih faktora kojim se konkurentne LS služe ne bi liprivukle preduzeća, a njihov značaj varira u zavisnosti od vremena i mesta. Dostupnost i lokacija industrijskihparkova kao resursa kojim se omogućava otvaranje novih radnih mesta jedan je od tih faktora. Industrijskiparkovi mogu biti korisni instrumenti podsticanja lokalnog razvoja ukoliko su deo sveobuhvatne strategijerazvoja i ukoliko su lokalni propisi i zakonodavstvo u oblasti koja ima direktan uticaj na samu lokaciju(planiranje, zaštita životne sredine, imovinsko-pravni odnosi) transparentni i dosledni.Industrijski parkovi namenjeni ekonomskom razvoju uslovljeni su nekretninama (zemljište, zgrade i zemljište,zgrade i ostala nepokretna imovina locirana na odreñenom mestu) i pravima i obavezama (vlasništvo, namenazemljišta) vezanim za te nekretnine. S druge strane, postoje različiti objekti različitih namena – skladišta,proizvodni pogoni, kancelarije, istraživačke i razvojne laboratorije i industrijski parkovi. Industrijska zona (IZ)može se definisati kao planirano i organizovano zemljište naročito opremljeno i izdeljeno, s izdvojenim celinamaza puteve, trnsport i komunalne priključke, sa ili bez izgrañenih objekata koji su namenjeni industrijskimdelatnostima. Industrijski park (IP) može se osnovati na čitavoj površini industrijske zone ili u jednom njenomdelu. Industrijski park je pravno lice u privatnom, javnom ili privatno-javnom vlasništvu, koje preduzećimasmeštenim u industrijskom parku nudi posebne usluge, u skladu s njihovim potrebama. Od ključne je važnostida industrijskim parkom upravlja, odnosno, da ga vodi jedno telo koje ima definisanu nadležnost u pogledupreduzeća-stanara. To telo se stara o kontinuiranom upravljanju industrijskim parkom, o tome da stanari poštujuograničenja, kao i o detaljnom planiranju u smislu veličine parcela, pristupnih puteva i komunalija.Industrijski parkovi su najčešće locirani u blizini saobraćajnica, naročito tamo gde se susreće više od jednognačina transporta: auto-put, železnica, aerodrom i plovna reka. Donekle ''lakša'' varijanta je kancelarijski park, ukom su smeštene kancelarije i laka industrija, umesto teške industrije.Premda je moguće u opštim crtama navesti zajedničke odlike svih industrijskih parkova, postoji izuzetno širokspektar različitih industrijskih parkova, u zavisnosti od ekonomskog razvitka države, uloge razvojnog planiranja idostupnosti ulagačkog kapitala. Ima parkova koji su veoma mali (5 ha), smeštenih u ruralnim sredinama. Ima, sdruge strane, i izuzetno velikih industrijskih kompleksa, koji se prostiru na više od 100 ha.Brojni industrijski parkovi nude standardna skladišta, zemljište i kancelarijski prostor koji zadovoljava potrebeinvestitora/stanara. Meñutim, tokom poslednjih 20 godina, pojavili su se specijalizovani tipovi industrijskihparkova. Najčešći modeli industrijskog zemljišta, u zavisnosti od konkretne funkcije, odlika projekta, tipaproizvoda i infrastrukture, jesu industrijski park, logistički park, istraživački park, tehnološki park i inkubator park.Prvi planirani industrijski park izgrañen je 1800. u Mančesteru (Velika Britanija), kada je privatna kompanija“Trafford Park Estates Ltd” kupila 485 ha zemljišta uz mančesterski brodski kanal, uz dokove. Industrijskimparkom, kojim se prostire 55 km železničke pruge, uglavnom je dominirala teška industrija. Taj park je ostaonajveći na svetu sve do sredine 20. veka, kada su veće lokacije izgrañene u SAD i Kanadi.Prvi planirani industrijski park u Severnoj Americi otvoren je u Čikagu. Predstavnici kompanije ''Union StockYard and Transit Company'' krenuli su u plansko opremanje i razvoj zemljišta u istočnom delu grada kako bipovećali promet. Ovaj park, površine 105 ha bio je lociran 5,5 km od centra grada.Popularnost industrijskih parkova zasniva se na činjenici da njihovo osnivanje često za posledicu ima čitav nizkoristi za lokalnu samoupravu ili region. S jedne strane, industrijski parkovi doprinose industrijskom i privrednomrazvoju. Meñutim, parkovi razvoju doprinose u kontekstu sveukupne strategije. Bez pravnog okvira kojim seobezbeñuje povoljno poslovno okruženje i bez odgovarajuće infrastrukture i kvalitetne radne snage, ulaganje uindustrijski park može biti uzaludno. Važno je razumeti da su industrijski parkovi značajan, ali ne i dovoljan ijedini instrument u privlačenju novih investitora i preduzeća.Podrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj6

Slika 1: Industrijski park u širem kontekstu lokalnog ekonomskog razvojaPodrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj7

Slede neke prednosti industrijskih parkova u industrijskom i ekonomskom smislu:Promovišu konkurentne privredne grane, a time poboljšavaju stopu zaposlenosti na lokalnom idržavnom nivou, tako što privlače DSI.Omogućavaju uravnoteženiju proizvodnju i zaposlenost u okviru regiona time što smeštaju industriju umanje gradove i sela.Uvode diversifikaciju u ekonomsku bazu, unapreñuju kvalitet i produktivnost.Podstiču poslodavce da lociraju svoja preduzeća u odreñenim oblastima podsticajnim merama kojeznače manja kapitalna ulaganja i olakšano započinjanje posla.Uvode ekonomske principe u planiranje investicija u javnu infrastrukturu.Mogu podstaći efikasniju upotrebu resursa. Primer za to je veoma diversifikovan industrijski parksmešten u blizini tzv. ključne industrije, kao što je fabrika automobila, rafinerija nafte, čeličana ilihemijska industrija. Alternativa je lociranje parka tik uz velike transportne centre, kao što su aerodromiili raskršća koridora. Cilj je u oba slučaja iskoristiti sinergiju koja nastaje izmeñu preduzeća u okviruparka.Valjano planirani i opremljeni industrijski parkovi mogu biti katalizatori za efikasnu politiku urbanističkog iregionalnog planiranja. U tom kontekstu oni mogu:Promovisati uravnoteženu industrijsku delatnost, čime se sprečava preterana koncentracija industrije upojedinim gradskim centrima, te podstiče razvoj ekonomske baze u manjim gradovima i, konačno,zaustavlja jednostrana migracija selo – grad.Uspostaviti kontrolu nad lociranjem industrije, čime se postiže odvajanje industrijskih od neidustrijskihoblasti u situacijama kada se odlučuje o smeštanju parka u važan deo grada. Ishod je privlačnije izdravije gradsko okruženje.Lokalni industrijski park bi trebalo da odslikava ciljeve državnih razvojnih strategija, kao što su: Prostorni PlanRepubike Srbije, Nacionalna strategija ekonomskog razvoja, Strategija suzbijanja siromaštva, Master planMinistarstva odbrane i Regionalni planovi razvoja. Navedeni dokumenti su mape puta za budućnost, te ukolikouspete da dokažete kako se vaš IP uklapa u te ciljeve, biće vam lakše da obezbedite podršku vlasti u fazamarazvoja IP i privlačenja stranih investicija.Osim što je važan instrument koji koriste lokalne samouprave u Srbiji koje žele da privuku SDI nudećiintegrisanu infrastrukturu na jedinstvenom mestu, osnivanje IP omogućava lokalnim samoupravama dakapitalizuju postojeću infrastrukturu.Izdvajanje zemljišta za potrebe osnivanja industrijskog parka za rezultat ima ekonomiju obima, jer omogućava:Koncentrisanje namenjene infrastrukture u ograničenoj oblasti, što smanjuje troškove obezbeñivanjainfrastrukture po preduzeću. Pod infrastrukturom podrazumevamo železnicu, industrijske koloseke, luke,snabdevanje visokonaponskom energijom, savremene komunikacione kablove, snabdevanje velikimkoličinama vode i gasa.Izdvajanje zemljišta namenjenog industriji od onog namenjenog za stambene objekte kako bi se umanjiliuticaji industrije na životnu sredinu i društveni život.Zaštitu životne sredine prilagoñenu potrebama konkretne industrije.Glavne prednosti koje industrijski parkovi mogu da ponude potencijalnim investitorima mogu se predstavitiovako:Investitor ima koristi od manjeg broja prepreka i nižih troškova izgradnje fabrike, pošto su deo pripremnihradnji već završili oni koji osnivaju industrijski park.Investitori imaju pristup zajedničkim resursima i uslugama koje se nude u IP, kao što su voda i struja,kanalizacija, sakupljanje otpada, vatrogasna služba i služba obezbeñenja.Što se malih i srednjih preduzeća (MSP) tiče, kolektivni pristup navedenim resursima može biti odizuzetne važnosti, pošto pojedinačno možda ne bi imali finansijskih kapaciteta da obezbede sve teresurse.Konačno, činjenica da se veći broj proizvodnih pogona nalazi u blizini pruža priliku ostvarivanja saradnjeizmeñu njih.Podrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj8

Sledi koncizan opis koraka, uloga i zadataka osoba i institucijaodgovornih za osnivanje industrijskog parka1. Korak: Donošenje odlukeOsnovni cilj svake lokalne samouprave koja investira u izgradnju industrijskog parka jesteprivlačenje velikog investitora u industriju (savremena, laka proizvodnja zasnovana nanovim tehnologijama), ili investitora koji se bavi uslugama vezanim za proizvodne procese.Odluka o tome mora biti zasnovana na postojanju potražnje za industrijskim parkom u samojzajednici. Ukoliko takva potreba postoji, sledeći korak je odluka o tipu IP koji će biti osnovan.Odluka mora biti deo sveoubuhvatne strategije LER kako bi imala pozitivan ishod. (Prilog I)Analiza potražnje, odnosno, potrebe predstavlja integralan deo sveobuhvatne pripreme Strategije zaLER i zasniva se na objektivnoj proceni ekonomskih odlika lokalne zajednice, kao i njenog mesta uokviru regionalne privrede. Analiza potražnje se mora usredsrediti na dva ključna zadatka: 1) analizademografske i privredne strukture i fizičkog okruženja zajednice, i 2) procena postojećeg poslovnogokruženja u zajednici kroz anketu o mišljenju privrednog sektora. Prvi zadatak zahteva korišćenjeredovno objavljivanih podataka u cilju utvrñivanja odlika lokalne ekonomije i postojećih trendova.Drugi podrazumeva anketiranje najvećih poslodavaca i privrednika kako bi se stekao uvid ukonkretne prednosti i nedostatke lokalnog poslovnog okruženja.Analiza potražnje će potvrditi realnu tržišnu potražnju za industrijskim parkovima, a bićeosmišljena tokom pripreme Strategije za LER. U onim zajednicama u kojima ne postoji strategijaLER, analiza potražnje mora biti kompletirana pre preduzimanja bilo kog narednog koraka (naprimer, pisma o namerama potencijalnih investitora, zahtevi lokalne poslovne zajednice zaobezbeñivanje infrastrukturno opremljenih lokacija po povoljnim cenama, anketa o mišljenjuposlovnog sektora, itd.). (Prilog II)Na ovom mestu treba navesti i na koji način je odluka doneta. O tome je već bilo reči u uvodnomdelu, ali nije zgoreg ponoviti. Treba objasniti i šta je analiza potražnje i, ukoliko analiza nije deosveobuhvatne Strategije za LER, objasniti kako se ona sprovodi.Kao rezultat procesa donošenja odluke, skupština grada / opštine treba da usvoji strateški plan ukojem je opisan tip IP koji lokalna vlast ima nameru da osnuje, kao i tip investitora kojima će gaponuditi. Makar u grubim crtama moraju biti navedeni neophodni finansijski, ljudski iorganizacioni resursi.Kada se donese odluka da se u odreñenoj oblasti izgradi novi industrijski park, podsticaj možedoći iz nekoliko pravaca. Može se raditi o:projektu koji sprovodi javni sektor kao deo plana razvoja, iliprivatnoj inicijativi.Ukoliko je IP privatni projekat, troškovi izgradnje infrastrukture na samoj lokaciji moraju bitipokriveni od strane privatnog investitora.Pored podsticajnih mera, koje su instrument kojim LS privlači investicije, ukoliko je IP projekatjavnog sektora, opštinske vlasti su odgovorne i za infrastrukturu.Rok: 1 mesecPodrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

Razvojni – s ciljem unapreñenja i podizanja nivoa industrijske aktivnosti na datompodručjuInovativni – s ciljem uvoñenja novih privrednih grana u najčešće zaostala područjaRelokacioni – s ciljem preseljenja industrijskih pogona (na primer, iz razloga zaštiteživotne sredine) iz urbanih sredina.Namena zemljišta mora biti industrijska. Pošto su LS nadležne za proces urbanističkogplaniranja, može se odabrati i pogodno poljoprivredno zemljište, a da se kasnije namena togzemljišta promeni.Podrazumeva se da lokacija mora biti u skladu s GP , ili da će se usvojiti izmene plana.Najvažnije je da lokacija za IP bude označena kao industrijsko zemljište, pošto u suprotnom toznači da se važeći GP mora menjati. Uprava / odeljenje za planiranje i izgradnju trebalo bi dapripremi planove detaljne regulacije, u saradnji sa KLER – om, Direkcijom za izgradnju inadležnim JKP.Pored urbanističkih, postoje i ekonomski i drugi faktori koje treba uzeti u obzir pri odabiru lokacijeza IP:1. Površina lokacije mora biti primerena budućoj potražnji za prostorom. Pošto se industrijskikompleksi grade tokom nekoliko godina i u fazama, treba odabrati lokaciju uz koju postojislobodno zemljište za eventualno proširenje u budućnosti.2. Vlasnička struktura – LS bi trebalo da bude vlasnik zemljišta. Lokacija može biti i u privatnomvlasništvu, ali zemljište u vlasništvu nepoznatih vlasnika, preduzeća u stečaju ili desetinarazličitih vlasnika nije dobar izbor pošto za njihovu kupovinu treba dosta vremena.3. Odlike zemljišta – na primer, zemljište namenjeno proizvodnji trebalo bi da ima:a) Pogodne karakteristike (blaga padina koja olakšava odvod, pogodne geofizičke uslove zatemelje):Dobar pristup naseljenom mestu, glavnim saobraćajnicama, železnici i aerodromima,Adekvatna snabdevenost vodom,Pouzdano snabdevanje električnom energijom, gasom, daljinskim grejanjem itelekomunikacijama,Mogućnost izgradnje novog ili priključenja na postojeći sistem prerade otpadnih voda,Pouzdan sistem prikupljanja čvrstog otpada.b) Treba uzeti u obzir i ekološke faktore:Odabrati lokacije na kojima se uticaj na životnu sredinu može svesti na minimum, teizbegavati lokacije na kojima se može pričiniti velika ekološka šteta,Poljoprivredno zemljište se često uzima za izgradnju IP, zato što je ravno i nemaprethodnih negativnih uticaja na životnu sredinu (nafte ili teških metala). Ekonomskeprednosti sa stanovišta investitora u ovom slučaju su, meñutim, suprotstavljenenegativnim posledicama gubitka obradivog zemljišta. Takoñe, može se očekivati i daproces izdavanje dozvola traje jako dugo, kao i izgradnja neophodne infrastrukture, kojanajčešće nije odmah dostupna.Rok: 2 godinePodrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

5. Korak: Upravljanje industrijskim parkomUpravljanje industrijskim parkom je kombinacija odnosa s javnošću, marketinga,administracije, održavanja infrastrukture, razvoja novih proizvoda i prodaje zemljišta.Upravljanje IP obično prati program u tri faze. Prvo se uspostavlja koordinacija izmeñu planiranjagrañevinskih radova i vremenskog okvira. Zatim, period apsorpcije najviše zavisi od ritmaprodaje i izdavanja, kao i od visine cena. Konačno, poslednja faza se tiče upravljanjadugoročnim investicijama, što podrazumeva redovno utvrñivanje stanja.Postoje dve varijante uspostavljanja uprave nad IP:5.1.1. Šef KLER je odgovoran za upravljanje IP u saradnji sa svim relevantnim institucijama LS(Javno Komunalna Preduzeća, Odeljenje za urbanizam, Odeljenje za imovinsko-pravna pitanja,itd.). KLER bi trebalo da vodi pregovore s potencijalnim investitorima. (Prilog IV)KLER takoñe treba da osmisli kriterijume i uslove koji će biti uneti u ugovore s investitorima,ukoliko LS upravlja zemljištem (na primer, investitori se obavezuju da će u odreñenom rokuuložiti odreñeni iznos). (Prilog V).Jedna od obaveza KLER jeste i osmišljavanje paketa podsticajnih mera, odnosno, olakšica zainvestitore. Olakšice se predlažu rukovodstvu LS i, po odobrenju, daju na usvajanje skupštini LS.Sprovoñenje različitih aktivnosti u pogledu privlačenja direktnih SDI čini KLER idealnimsubjektom za upravljanje industrijskim parkom. (Prilog VI)Dodatnu mogućnost pružanja kvalitetnih usluga stanarima IP jeste osnivanje poslovnogudruženja. Ideja vodilja takvog udruženja investitora u okviru jednog IP jeste prepoznavanjezajedničkih interesa i potreba, te sklapanje kolektivnihh ugovora sa KLER. To podrazumevapružanje čitavog niza usluga svim preduzećima u IP. Ovaj model značajno umanjuje operativnetroškove koje snosi svako preduzeće pojedinačno (uklanjanje otpada, prevoz radnika i robe,zajednička ishrana, itd.).ODGOVORNOSTIKLERDirekcija za izgradnju i JKPOdeljenje za imovinsko-pravneposloveOdeljenje za urbanizamPriprema paketa olakšica, marketing i promocija,koordinacija aktivnosti lokalnih i republičkihinstitucijaOdabir lokacije za IP, planiranje, izgradnja,pregovori s investitorima o infrastrukturi, itd.Priprema i potpisivanje ugovoraDozvole za izgradnju, urbanistički i tehničkiuslovi, itd.5.2. Industrijski park predstavlja kompleks zemljišta i objekata, planiran za razvoj privrede.Svrha mu je da pružanjem usluga i obezbeñivanjem infrastrukture olakša obavljanje odreñenihzadataka. Industrijski parkovi mogu biti samo oni kompleksi zemljišta koji su pod kontrolomUpravljača (JKP ili privrednog društva) i na kom Upravljač stanarima pruža dodatne usluge.Upravljač može biti domaće privredno društvo ili podružnica domaćeg ili stranog društva koje jevlasnik i/ili dugoročni zakupac zemljišta u IP, te koje upravlja IP tako što prodaje i/ili izdajezemljište i objekte.Rok: 3 mesecaPodrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

6. Korak: Pribavljanje zemljišta i/ili predugovori s privatnimvlasnicima i/ili ugovori s privatnim investitorimaI(Opcioni korak – ukoliko LS ne kontroliše zemljište u IP)dealno industrijsko zemljište je u vlasništvu LS, koja ga može ponuditi investitorima. Ali upraksi, zemljište namenjeno za IP je često u vlasništvu jednog ili više privatnih vlasnika i zatomora prvo mora biti obavljena kupovina zemljišta. Logično je da je proces kupovine utolikokomplikovaniji što je više vlasnika. Takoñe, tu je i mogućnost pregovora i kupovine vojnogzemljišta i objekata (kasarni, aeorodroma, skladišta, poligona, itd.) koje se može infrastrukturnoopremiti i ponuditi investitorima.LS ponekad odluče da koriste usluge posrednika tokom postupka nabavke, kako bi pregovori bilišto diskretniji i fleksibilniji. Predugovori se s vlasnicima potpisuju kako bi se postigla garancija daće svi vlasnici prodati svoje zemljište, odnosno, da LS na kraju neće doći u situaciju da posedujezemljište bez ključne parcele (najčešće one u sredini).Dobra studija izvodljivosti treba da pokaže maksimalnu cenu zemljišta koju LS može da priušti.Očigledno je da svim vlasnicima mora biti ponuñena ista cena, inače mogu nastati ozbiljniproblemi.U ovom koraku implementacije projekta, gradonačelnik / predsednik opštine, radna grupa za IP iodeljenje za pravno-imovinske poslove moraju biti aktivno uključeni.Rok: 6 meseci7. Korak: Priprema projekta za infrastrukturno opremanje IPKada se utvrdi tip i lokacija IP, sledeći korak jeste projektovanje infrastrukture (Prilog VII).Premda se u tradicionalnoj literaturi navode fraze kao što je ''industrijski objekti treba dabudu projektovani tako da zadovoljavaju potrebe same industrije'', vrednost industrijske lokacijeće se povećati ukoliko se u obzir uzmu i drugi faktori. Na primer, ukoliko je park projektovan takoda su na minimum svedeni negativni uticaji na okolinu, a uslovi rada podrazumevaju optimalannivo zaštite zdravlja radnika i stanovništva, dugoročno će i sama vrednost lokacije porasti.U ovoj fazi investitor mora da donese nekoliko važnih odluka:• Odlučiti o tome kako će biti organizovan transport do i / ili unutar IP. Čak i tamo gdepostoji put uz lokaciju, moraju se isplanirati putevi unutar IP, kako bi se odgovorilo napojačanu frekvenciju kamionskog saobraćaja.• Odlučiti o veličini i rasporedu pojedinačnih parcela unutar parka. Obično se dve trećinepovršine odvaja za velike investitore, dok se jedna trećina rezerviše za mala i srednjapreduzeća. Ipak, studijom treba predvideti mogućnost spajanja parcela.• Odlučiti o neophodnom infrastrukturnom opremanju lokacije. Ovo nije jednostavanzadatak, pošto investitor ne želi da potroši više novca nego što je neophodno, aistovremeno ne sme da potceni potrebe preduzeća koja će se useliti u park. Postojeodreñeni standardi za procenu i planiranje, kao što je 0,2 - 1 MWh po hektaru ili 50 -100 m3 gasa po hektaru, ali se oni moraju uskladiti s lokalnim uslovima i očekivanjima ipotrebama.Podrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

Na osnovu ovih odluka, treba pripremiti idejni projekat IP i tehnički projekat za infrastrukturnoopremanje lokacije. Zatim, LS u saradnji s republičkim institucijama treba započeti postupakizdavanja lokacijskih i grañevinskih dozvola u što kraćem vremenskom roku.Ovo je možda prvi trenutak kada pregovori s investitorima mogu da počnu i da budu svrsishodni.Rok: 5 meseci8. Korak: Izgradnja infrastrukture u industrijskom parkuNaredni i najvažniji korak jeste izgradnja industrijskog parka. Postoje dve opcije kada seodlučuje o tome u kom trenutku će se početi s igradnjom.Pojedine LS pripreme svu tehničku dokumentaciju (uključujući pomenute dozvole) ičekaju da se pojavi prvi investitor. Čim se potpiše ugovor s investitorom, što znači da seinfrastruktura može prilagoditi njegovim potrebama, kreće se s grañevinskim radovima.Neki investitori smatraju da ova procedura previše traje (kod velikih lokacija ponekadtreba da proñe i do 12 meseci da bi se sva infrastruktura dovela i priključila) te im višeodgovara već infrastrukturno opremljeno zemljište. Iz tog razloga se ponekad kreće uinfrastrukturno opremanje lokacije bez čekanja na konkretnog investitora. Ukoliko seodabere ova opcija, cena infrastrukture mora biti uračunata u cenu zemljišta, pošto LSsnosi kapitalne troškove koji neće biti pokriveni prinosom odmah.Ova odluka uglavnom zavisi od sredstava koji su na raspolaganju lokalnoj samoupravi i/iliprivatnom sektoru, kao i od potencijalnih kreditora, donatorskih i sredstava kojima raspolažerepublička vlada (pojedine države daju bespovratnu pomoć za izgradnju infrastrukture naindustrijskim lokacijama samo ukoliko postoji poznati investitor). Lokalna i republička javna ijavno komunalna preduzeća i grañevinske firme treba da budu odgovorne za izgradnjuinfrastrukture u IP.Svi pomenuti problemi s finansiranjem mogu se izbeći ukoliko LS pronañe privatnog investitorakoji će upravljati izgradnjom i prodajom IP. Ovo rešenje je za LS najisplativije, premda LS u tomslučaju gubi kontrolu nad procesom privlačenja investitora, što dalje znači da se ne mogu koristitifinansijske olakšice, kao što je npr. subvencionisana cena zemljišta. To obično znači da unedovoljno razvijenim područjima šanse za privlačenje investitora postaju minimalne (pošto jejako mali broj investitora koji bi se odlučili za takva područja) a čak i veoma privlačne lokacijepodrazumevaju dugo čekanje na investitore i otvaranje novih radnih mesta ukoliko se odluče zaovu opciju.Rok: 8 meseciPodrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

9. Korak: Sertifikacija industrijskog parkaCilj procene i sertifikacije industrijskog parka jeste pružanje uvida lokalnoj samoupravi uprioritete efikasnog upravljanja resursima (javnim ili privatnim) u kontekstu investiranja u IP.Cilj je pripremiti, izgraditi i oceniti "standardni" industrijski park koji može biti ponuñen na tržištuinvesticija.Lokalne samouprave žele da privuku investitore i trude se da stvore najbolje uslove nainvesticionom tržištu Srbije. Pošto IP nije izgrañen do te mere da može odmah biti ponuñeninvestitorima, lokalne samouprave žele da utroše odreñena javna sredstva da bi ga pripremile zatu svrhu.Sledeća grupa kriterijuma je data kao osnovni preduslovi za odabir odlika neophodnih za daljuprocenu:Veličina – zemljište mora biti površine od najmanje 3,5 ha. Takva lokacija omogućavaizgradnju objekata, svih dodatnih pogodnosti (parking, ulica, rampi. tehničke opreme) ieventualni razvoj u budućnosti. Površina od 3,5 ha korespondira s oko 200 novih radnihmesta.Vlasništvo – zemljište ne bi trebalo da bude u vlasništvu većeg broja subjekata, niti dabude aktivno korišćeno od strane pojedinih vlasnika. Nijedan vlasnik ne sme biti predmetupravnog postupka ili bankrotstva.Teren – ovo nije najstroži kriterijum, ali nepogodnosti terena (kosine, podzemne vode,rizik od poplava) uvećavaju troškove izgradnje.Izgrañeno područje – ni ovo nije najstroži kriterijum, ali čak i delimična zauzetost odstrane neindustrijskih objekata čini da je izgradnja parka u sledećih 5 godina skoronemoguća.Jedan od ciljeva jeste i odabir prioritet, kako bi se oni uskladili s potrebama investitora,definisanim od strane republiških institucija, npr. SIEPA. Ukoliko se lokacija nañe na spiskuponude SIEPA, šanse za privlačenje investitora su povećane. Lokacije koje ne ispunjavajuosnovne uslove SIEPA (kao što je veličina) biće predmet investiranja prema drugačijimparametrima. Industrijski parkovi će biti procenjivani sa stanovišta investitora, dok će nekeopštije odlike, kao što je lokacija parka u okviru grada, biti sagledavane u kontekstu potreba LS.Stanovište investitora je prioritetno, pošto jedino ukoliko postoji interes investitora ima smisla daLS troši sredstva. Kada se lokacije sagledavaju sa stanovišta njihovog razvoja, u obzir se uzimakapacitet infrastrukture i saobraćajni pristup. Ostali uslovi, kao što je konfiguracija tla ilineophodna nabavka zemljišta, takoñe se uzimaju u obzir.Cilj ovog postupka jeste da ocenjivanje IP pokaže da su ispunjeni standardni uslovi da selokacija ponudi na tržištu investicija. (Prilog IX)Rok: 2 mesecaPodrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

10. Korak: Marketing i promocija industrijskog parkaS’ obzirom da postoji jaka konkurencija meñu zemljama koje žele da privuku direktne straneinvesticije (DSI), marketing IP počinje čim se prvi put uzme u razmatranje ideja o investiranjuu jednu takvu lokaciju. Preduzeća koja spadaju u ciljnu grupu variraće u zavisnosti od odabranogtipa IP i koncepta marketinga..Kada se potpuno osmisli koncept IP i preduzeća počnu da pokazuju zainteresovanost zalociranje u IP, na red dolaze kriterijumi za prijem preduzeća.Faktori koji najviše utiču na odluku o prijemu jesu:da li je novo preduzeće kompatibilno s postojećim ili planiranim privrednim razvojem natoj lokaciji;nivo i tip tehnologije koji se u preduzeću koristi;broj radnih mesta koja će se otvoriti;upotreba lokalnih resursa (obrazovanje, pomoćne usluge, itd.)Prema ovim kriterijumima odreñuje se i prodajna cena i naknade za druge usluge (niže cenepoželjnijim investitorima) u standardnom IP.Valjan razvoj IP podrazumeva i odreñeni stepen kontrole nad aktivnostima investitora, kako bi seobezbedilo da se investitori ponašaju u skladu s planom razvoja IP. Ta kontrola se možezasnivati na odreñenim uslovima koji mogu biti integralni deo dozvole ili ugovora:ograničenje tipova aktivnostiograničenje grañevinskih uslovaparkingskladištazagañenjebezbednostKLER mora biti odgovorna za promociju IP kroz marketing lokacije, Internet stranicu, brošure,sajmove, kontakte s investitorima i lokalnom poslovnom zajednicom, pripremu paketa olakšica,itd. (Prilog VIII)Rok: Kontinuirani procesPodrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

6. PREPORUKE I ZAKLJUČCIIndustrijski parkovi su jedan od instrumenata za privlačenje DSI i, kao takvima, potrebna im jesnažna podrška zvaničnika LS kao i lokalnih interesnih grupa. IP dolazi kao odgovor napotrebu za opremljenim industrijskim zemljištem.Industrijski park ima direktnu ulogu u procesu otvaranja novih radnih mesta. Cilj je da seobezbedi adekvatna grañevinska lokacija i olakšice kako bi se privukli strani i domaći investitori.Kao instrument za otvaranje novih radnih mesta, IP su preduslov za privlačenje pojačaneprivredne aktivnosti. Kada se osnuju, moraju biti promovisani u okviru kontinuiranog procesa.Marketing potencijala lokalne ekonomije može biti vrlo koristan i preporučljiv instrument kada seodgovarajuća infrastruktura ponudi u kombinaciji s olakšicama.Industrijski parkovi odaju utisak proaktivne lokalne uprave, spremne da sarañuje s poslovnomzajednicom kako bi stvorila konkurentno lokalno tržište, poboljšala stopu zaposlenosti i stvorilapovoljno poslovno okruženje.Sprovoñenje projekta IP daje najbolje rezultate kad je povezan sa drugim tehnikama za lokalniekonomski razvoj konkurentnom i efikasnom politikom upravljanja grañevinskim zemljištem ipromocijom preduzetničkog duha.7. KONTAKTITHE URBAN INSTITUTE (UI), AGENCIJA KOJA SPROVODI USAID PROGRAMPODSTICAJA EKONOMSKOM RAZVOJU OPŠTINA (MEGA)Begrad: Osmana ðikića 3, Tel: +381 11 2071 900, fax: +381 11 2071 950Niš: TPC Dušanov Bazar, kula 301 A, Tel: +381 18 257 760, fax: +381 18 257 491(www.mega.ui-serbia.org / e-mail: mega@ui-serbia.org)Jovica Damnjanović, zamenik šefa tima za lokalni ekonomski razvoje-mail: jovica_damnjanovic@ui-serbia.org / Cell +381 (0) 63 10 - 74 - 569Tamara Dunñerović, savetnik za privlačenje investicija i razvoj radne snage / tim za lokalniekonomski razvoje-mail: tamara_dundjerovic@ui-serbia.org / Cell +381 (0) 63 249-313Dušan Vasiljević, šef tima za pravne reformee-mail:dusan_vasiljevic@ui-serbia.org / Cell +381 (0) 63 377 - 346Tatijana Pavlović - Križanić, zamenica šefa tima za pravne reforme i viši savetnik za reformee-mail: tatijana_pavlovic-krizanic@ui-serbia.org / Cell +381 (0) 63 10 - 74 – 596Bora Obradović, viši savetnik za investicione projekte / tim za jačanje kapaciteta opštinae-mail: bora_obradovic@ui-serbia.org / Cell + 381 (0) 63 384 - 960Podrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

8. PRILOZIPrilog I Industrijski parkovi u gradskim / opštinskim strateškim planovima -Subotica i ProkupljePrilog II Studija slučaja - Grad LoznicaPrilog III Radna grupa za industrijski park - Grad LoznicaPrilog IV Upitnik o infrastrukturnim potrebama investitora - Opština InñijaPrilog V Model ugovora sa investitorom – Grad UžicePrilog VI Model paketa podsticajnih mera - Grad KragujevacPrilog VII Vizuelni prikaz industrijskog parka - Grad ZrenjaninPrilog VIII Primer uspešne promotivne aktivnosti za industrijski park - Inñija iZrenjaninPrilog IX Model kontrolne liste za evaluaciju industrijskog parkaPodrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

Prilog I: Industrijski parkovi u gradskim / opštinskim strateškimplanovima - Subotica i Prokuplje(Izvod iz Strateškog plana opštine Prokuplje)Ključno pitanje C: PRIVLAČENJE INVESTICIJA- Priprema odgovarajućih lokacija, unapreñenjekvalifikacija radne snage i razvoj turizma u cilju privlačenjainvesticija, kroz unapreñenje rada lokalne samouprave,marketing i promociju -U današnjoj ekonomiji spoljne investicije su postale izuzetno značajne. One ne samo daunose neophodna finansijska sredstva u lokalne ekonomije, nego i nove menadžerskeveštine, inovacije, tehnologije, nova tržišta i nove poslovne šanse za lokalna mala isrednja preduzeća (MSP). U isto vreme, ova oblast je vrlo konkurentna i zemlje, regionii gradovi nude sve moguće vrste podsticaja kako bi pridobili nove investitore.Tehnička infrastruktura, postojanje objekata i dobro pripremljenih lokacija za novuizgradnju, raspoloživost kvalifikovane radne snage, poslovna klima, imidž, kvalitet ipružanje opštinskih usluga predstavljaju komponente sposobnosti da se privuku spoljneinvesticije. Na sposobnost privlačenja novog kapitala u lokalnu ekonomiju takoñedirektno utiče uspeštnost efektne marketinške i promotivne strategije koju obezbeñujeposeban lokalni tim.Kad se govori o privlačenju investicija, treba takoñe naglasiti da se veliki brojstanovništva Opštine nalazi na radu u drugim delovima Srbije, pre svega u Beogradu, ai u inostranstvu, i da treba pripremiti mere i aktivnosti, koje treba da ih motivišu dainvestiraju u Opštinu. Program aktivnosti će se pripremiti nakon što se u kontaktima sagrañanima koji rade van Opštine sagledaju glavne prepreke koje postoje, kao i dodatnemere koje bi mogle da ih stimulišu da ulažu i investiraju.Privlačenje direktnih stranih investicija biće jedan od prioriteta strategije lokalnogekonomskog razvoja opštine Prokuplje, i treba da se oslanja na sledeće elemente:Povoljno poslovno okruženje. Osnivanje novih i rast postojećih preduzeća iradnji, kao i dolazak stranih investicija, su kritični elementi ubrzanja razvoja kakoSrbije tako i opštine Prokuplje. Stoga, na nivou lokalne samouprave treba da seuspostavi sistem mera koje treba da reše identifikovane probleme vezano zaprocedure, troškove osnivanja i poslovanja privrednih subjekata i da obezbediubrzanje procedura prilikom izdavanja grañevinskih dozvola.Takoñe, treba razviti i sistem podsticaja, pre svega iz domena lokalnihkomunalnih taksi, koji treba da ulaganje u opštinu Prokuplje učine privlačnijimu odnosu na druge opštine iz okruženja. S tim u vezi treba razmotritimogućnost snižavanja visine administrativnih, komunalnih i drugih dažbina, kojese plaćaju na nivou Opštine.Lokacije. Postojanje spiska dobro pozicioniranih parcela zemljišta opremljenihinfrastrukturom, po razumnim cenama, uključujući i pristupačne cene energije,Podrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

predstavlja neophodnost kada se konkuriše za investicije koje otvaraju radnamesta. Potrebno je istaći da dolazak novih investicija može, ali uopšte i ne morada bude vezan za postojeću industrijsku strukturu u Opštini, pa čak ni zaraspoloživost radnih, tehnoloških i prirodnih resursa koji postoje. Štaviše, novestrane direktne investicije, naročito one velikog obima, često donosediskontinuitet u odnosu na dotadašnju strukturu, i uspostavljaju potpuno novprofil privrede u lokalnoj zajednici.Konačno, kad opština Prokuplje, nekom potencijalnom investitoru ponudiinfrastrukturno opremljene lokacije, sa svim komunalnim uslugama, imaće velikukonkurentsku prednost u odnosu na ostale srpske gradove i opštine, i pokazujesvoju rešenost da privuče nove investicije.Podrška postojećim MSP. Uspešna strategija lokalnog ekonomskog razvoja,treba da se zasniva na stvaranju takve poslovne klime koja će, ne “samo” privućiinvesticije koje otvaraju nova radna mesta, nego i zadržati postojeće firme ipodstaći porast broja novih preduzetnika.Pružanjem usluga postojećim MSP, uključujući i usluge marketinga, moraprofesionalno da upravlja dobro organizovano odeljenje opštinske uprave, kojeuživa poštovanje poslovne zajednice Prokuplja i njegovih političkih lidera.Turizam. U prethodnom periodu Opština Prokuplje nije, na žalost, pridavalaznačaj turizmu i nije videla interes za ulaganja u ovu oblast. Dokazi za to su:zapušten hotel prepušten privatniku, uništeno odmaralište u Ajdanovcu,zanemaren i zaboravljen najznačajniji objekat -,,Savićevac'' na Hisaru,nepostojanje Turističke organizacije i strateških planova, itd. Tek 2005. godineopština počinje da ozbiljnije posvećuje pažnju turizmu, ali posledica dosadašnjegnemara je i činjenica da se u Strategiji razvoja turizma Republike Srbije nigde nepominje naša opština što može imati reperkusije na dalji razvoj ove veomavažne privredne grane.Ovaj nedostatak može se nadoknaditi hitnim definisanjem pozicije iprepoznatljivosti opštine Prokuplje u turizmu - izradom brending promotivnestrategije. To je prvi korak do cilja - pozicioniranje Prokuplja kao poželjne iatraktivne turističke destinacije. Promotivnu brending strategiju (PBS) bi sprovelanovoosnovana Služba za turizam pri Turističko-sportskom centru Prokuplja. PBSbi obuhvatao i opsežni pregled svih potencijalnih turističkih destinacija, trenutnostanje i mogućnosti za ulaganje i kasniju afirmaciju. Osnovna svrha PBS jepotenciranje raspoloživih destinacija i kapaciteta i pozicioniranje turističkogbrenda za koji se izrañuje medija plan promotivnih aktivnosti. SprovoñenjePromotivne brending strategije podrazumevalo bi izradu CD prezentacijeProkuplja, turističke mape Prokuplja i brošura za konkretne destinacije.Da bi uopšte razmišljali o tom cilju potrebno je urediti glavne turističkedestinacije – putnu , komunalnu, i turističku infrastrukturu. Aktuelne destinacijeza planinski, lovni, rekreativni, a u perspektivi zimski i ruralni turizam je „BeliKamen“, sportski turizam je kompleks Hisar, planinski i zimsko-rekreativni„Jastrebac“ i banjski „Suva česma“.U ovim reonima potrebno je izraditi planove i projekte za izgradnju ili popravkukomunalnih, putnih i turističkih infrastruktura. Nakon utvrñivanja prioritetapristupilo bi se ulaganjima, izgradnji i opremanju pojedinih destinacija.Podrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

Da bi Prokuplje moglo da primi i ugosti veći broj turista, osnovni uslov jeizgradnja smeštajnih kapaciteta (hotela, motela,privatnog smeštaja) ili dogradnjaprilagoñavanje postojećih kapaciteta. Potrebno je izraditi projektni plan i odabratiatraktivnu lokaciju za izgradnju hotela visoke ili srednje kategorije.U meñuvremenu je potrebno sprovesti permanentnu edukaciju i obukuzaposlenih u turizmu, ugostiteljstvu i uslugama. U zavisnosti od potreba imogućnosti prilagoditi sistem i vrstu edukacije. Za zaposlene u Turističkosportskomcentru potrebno je organizovati seminare i kurseve za učenjestranog jezika, vodičke službe, savremenih komunikacija u turizmu i sl., usaradnji sa Turističkom organizacijom Srbije, Univerzitetskim ustanovamai nevladinim sektorom. Zaposlenima u ugostiteljstvu besplatnuobuku pružiće Viša poslovna škola iz Blaca.U saradnji sa republičkim organima potrebno je svesti na minimalni nivoprisustvo sive ekonomije u sektorima usluga, ugostiteljstva i trgovine.Veoma je važno da se osmisle i implementiraju mere i postupci zaštite iodržavanja glavnih prirodnih i kulturno-istorijskih resursa, posebno napomenutim destinacijama.Akcioni plan:Cilj 3.1.Priprema odgovarajućih lokacija, zgrada i infrastrukture za razvojpostojećih biznisa i privlačenje investicijaProjekti:3.1.1. Priprema baze podataka o raspoloživom zemljištu (veličina, svojina,infrastruktura, prirodni resursi)3.1.2. Izrada Generalnog plana Prokuplja3.1.3. Infrastrukturno opremanje lokacije za investiranje3.1.4. Priprema baze podatako o raspoloživom poslovnom prostoru (velicina,svojina, infrastruktura)Cilj 3.2.Konstantno unapreñenje kvalifikacija i sposobnosti lokalne radnesnage i prilagoñenje potrebama tržištaProjekti:3.2.1. Izrada programa novih obrazovnih profila i organizovanje praktičnenastave u skladu sa zahtevima tržišta3.2.2. Izrada programa obuke i treninga za obrazovanje i edukaciju menadžeraCilj 3.3.Uspostavljanje povoljnog poslovnog okruženjaProjekti:3.3.1. Osnivanje Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj3.3.2. Priprema za izradu GIS - a, kroz pocetak digitalizacija postojećihpodataka (infrastruktura - podzemni / nadzemni katastar)3.3.3. Osnivanje Centra za izdavanje grañevinskih dozvolaPodrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

3.3.4. Priprema stimulativnih mere za privlačenje novih investicija3.3.5. Priprema i redovno ažuriranje baza podataka o radnoj snazi,investitorima,obrazovnim i finansijskim institucijamaCilj 3.4.Priprema marketinške strategije i promocija opštine Prokuplje uSrbiji i regionuProjekti:3.4.1. Priprema WEB prezentacije za lokalni ekonomski razvoj3.4.2. Priprema i štampanje promotivnorg materijala - brošure / flajeri3.4.3. Priprema strategije za promociju opštine Prokuplje3.4.4. Priprema akcionog plana za promociju preduzetništva, malih i srednjihpreduzeća3.4.5. Priprema strategije za promociju poljoprivrednih proizvoda i robe sateritorije opštine ProkupljeCilj 3.5.Pozicioniranje Prokuplja kao atraktivne turističke destinacijeProjekti:3.5.1. Promocija Prokuplja kroz unapredjenje turističke infrastrukture i primenuadekvatne marketing i promotivne strategije3.5.2. Izrada programa obuke i edukacije radne snage u oblasti turizma,trgovine i ugostiteljstva3.5.3. Zaštita i održavanje prirodnih i kulturnih resursaPodrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

(Izvod iz Strateškog plana Subotice)Ključno pitanje A - INFRASTRUKTURAJavno ulaganje u kvalitetnu pouzdanu pravovremenu i prilagoñenu infrastrukturupovratno stvara veća ulaganja u privredu, veću produktivnost.Pod infrastrukturom će se u ovom dokumentu podrazumevati putevi,elektroenergetska, informaciono-telekomunikaciona i logistička infrastruktura.Meñunarodni put na evropskom pravcu sever-jug, sa oznakom E-75, koji prolazikroz Suboticu, definisan je kao magistralni evropski put sa trasom koja polazi odgrada Tromze na severu Švedske, prolazi kroz gradove Torni i Helsinki u Finskoj,prelazi Severno more trajektom do Gdinje u Poljskoj i ide dalje ka jugu pravcemVaršava-Krakov-Budimpešta-Segedin-Horgoš-Subotica-Novi Sad-Beograd-Niš-Skopje-Atina-trajektom do Krita. Kod Niša, magistralni evropski put E-75 presecatrasa magistralnog puta E-70, koja vodi preko Dimitrovgrada-Sofije-Jedrena-Instambula-Ankare i produžava dalje na Istok.U železničke pruge evropskog značaja za meñunarodni železnički i kombinovanitransport uvrštena je pruga Budimpešta-Kelebija-Subotica-Beograd-Niš-Skopje-Solun-Atina.Postojeća mreža železničkih pruga omogućava prevoz putnika i robe od/doSubotice na više pravaca, kao što su:Subotica-Novi Sad-Beograd-AtinaSubotica-Beograd-Sofija-IstambulSubotica-Beograd-BarSubotica-Budimpešta i dalje prema zemljama Zapadne, Severne i Istočne Evrope.Slobodna zona „SUBOTICA“ ima izuzetno povoljan geografski položaj. Nalazi se nasaobraćajnom koridoru Beograd-SCG-Mañarska granica, a istim prolazesaobraćajnice koje pored nacionalnog imaju i evropski i interkontinentalni značaj.Drumske i železničke saobraćajnice koje prolaze ovim koridorom povezuju zemljeseverno-zapadne i srednje sa zemljama jugoistočne Evrope i sa zemljama Bliskog iSrednjeg Istoka.Koncepcija i strategija razvoja logistike nisu do kraja definisani na nivou Srbije iVojvodine. Postoje samo neki elementi, meñutim predstoji tek ozbiljan rad na tomeda se na organizovan i stručan način ona osmisli, u funkciji ukupnog ekonomskograzvoja.Koncept razvoja logistike u Subotici treba da bude neraskidivi deo privrede koji ćese intenzivnije razvijati od proseka. Pri tome, izuzetan razvojni potencijal Subotice jekako u delu logistike koji se odnosi na transport i skladištenje robe, tako i onaj kojise tiče infrastrukture koja je uslov za njen razvoj i nadogradnju. Tu su prvenstvenoindustrijski parkovi, trgovina i turističke usluge.Kompletan razvoj logistike Subotice u funkciji je intenziviranja privrednog razvoja, nesamo Subotice nego i Srbije u celosti. Pri tome, dobra podloga za razvoj uslugatransporta, špedicije i skladištenja robe jeste izgradnja infrastrukture (vodovod,kanalizacija, gas, električna energija, putevi, železnica i pristup aerodromu), koja ćedelom biti podržana učešćem javnog sektora i budžetskim sredstvima, a delomkoncesijama i privatnim investicijama koje će dodatno akumulirati sredstva potrebnaza razvoj logistike.Podrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

U okviru javnog sektora za sada je najprisutnija podrška lokalne samoupraveSubotice, a nešto manje se oseća podrška pokrajinske i republičke vlade. U skloputako zamišljene saradnje javnog i privatnog sektora, povezivanjem nosilaca različitihinteresa, kojima je zajednički napor da se region razvije potrebno je najpre sačinitistrategiju razvoja logistike, koja bi bila uklopljena u strategiju razvoja subotičkeopštine i strategiju razvoja Vojvodine i Srbije.Granični prelaziPri pomenu graničnih prelaza treba imati u vidu srednjoročni period, od 5 do 10godina, kada će još granice prema Mañarskoj, odnosno Evropskoj uniji predstavljatispoljne granice Evropske unije i biti rigorozno kontrolisane, i dugoročni period, kadaće njihov značaj zbog faze pristupanja Srbije Evropskoj uniji gubiti na značaju.U prvom periodu od izuzetnog je značaja dovesti dva najveća granična prelazaHorgoš i Kelebija u stanje koje odgovara standardima koje zahteva Evropska unija -opremljenost savremenom komunikaciono-tehničkom opremom, kapacitet prelaza.Planira se izgradnja kompletne prateće infrastrukture putničkog i železničkoggraničnog prelaza.Preostali prelazi treba da zadovolje potrebe malograničnog prometa.Ako se sagladaju dugoročne potrebe, treba imati u vidu potrebu otvaranja novihgraničnih prelaza uz kompletno opremanje i izgradnju prateće infrastrukture, koji ćebiti u funkciji frekventnijeg prometa (slično sadašnjoj granici izmeñu Slovenije i Italijeili Mañarske i Austrije). U tom periodu treba da se otvore još 3 do 4 granična prelazaizmeñu manjih naselja u cilju podsticaja prekogranične saradnje.Industrijski parkovi, inkubatori, tehnološki centriSubotica raspolaže slobodnom zonom, ali s obzirom da je lokacija svedena na 1,5hektara, potrebno je definisati dodatnu lokaciju ili proširenje kroz osnivanje novihdelova slobodne zone. S obzirom na pogodnosti koje se i u narednom perioduočekuju, to je ujedno i lokacija na kojoj se može očekivati značajnije ulaganjestranog kapitala i podizanje novih proizvodnih kapaciteta. Budućnost slobodne zoneSubotica zagarantovana je sve dok se Srbija ne uključi u carinski sistem Evropskeunije kada će postati upitan njen dalji rad, ali u tom trenutku može to područje dapreraste u industrijski park.U procesu pridruživanja EU pripremaju se razvojne strategije, a na osnovuGeneralnog urbanističkog plana Subotice priprema se racionalizacija lokacijaindustrijskih zona u Subotici. Na potezu izmeñu Subotice i Palića uz meñunarodniput koji povezuje Suboticu sa Horgošom i državnom granicom Srbije i Mañarskeplanira se formiranje industrijskog parka. Ureñenje industrijskog parkapodrazumeva obezbeñenje infrastrukturnih potreba za industrijske pogone, kako biinvestitori imali pripremljenu lokaciju za buduća ulaganja.U skladu sa pokrajinskim programom za razvoj i planom razvoja Vojvodine, strateškirazvoj Subotice podrazumeva razvijanje poslovnog inkubatora kao jedan odprioriteta.Podrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

Prioritetni cilj 1.Primarno infrastrukturno opremanje radno-poslovnih zonaPod primarnom infrastrukturom podrazumeva se obezbeñivanje priključaka nainfrastrukturne mreže, tj. dovoñenje svih potrebnih infrastrukturnih kapaciteta koji ćeobezbediti redovno i pouzdano snabdevanje.Mera 1.1.Nastavak gasifikacije opštine, koji podrazumeva nove priključke, kao i da svi većiprivredni kapaciteti kao izvor energije koriste prirodni gasProjekat 1.1.1. Gasifikacija u mesnim zajednicama Kelebija i ZorkaProjekat 1.1.2. Obezbeñivanje priključka za industrijsku zonu - park (21 ha)Projekat 1.1.3. Obezbeñivanje priključka za industrijsku zonu – na Palićkom putu(37 ha)Projekat 1.1.4. Gasifikacija prigradskih naseljenih mestaMera 1.2.Proširenje i poboljšanje kvaliteta vodosnabdevanja i kanalizacione mrežeProjekat 1.2.1. Postrojenje za kondicioniranje vode na Vodozahvatu II.Projekat 1.2.2. Izdvajanje toksičnih nuzprodukata iz ispirnih voda na Vodozahvatu I.Projekat 1.2.3. Izgradnja Kolektora IIProjekat 1.2.4. Postrojenje za kondicioniranje vode u Bačkim vinogradimaProjekat 1.2.5. Izgradnja magistralnog vodovoda duž Segedinskog puta (2050 m,225 mm)Projekat 1.2.6. Izgradnja kanalizacije duž Segedinskog puta do industrijske zoneProjekat 1.2.7. Zacevljenje Kolektora IIIProjekat 1.2.8. Izgradnja prečistača otpadnih voda u BajmokuProjekat 1.2.9. Sanacija i rekonstrukcija vodotoka KirešMera 1.3.Rekonstrukcija i izgradnja objekata i infrastrukture daljinskog-toplovodnog sistema(Revitalizacija, novi sistemi, energetski efekti; neki aktivnosti su u toku u saradnji saEAR)Projekat 1.3.1. Zamena parovodnog sistema Kertvaroš, Novi grad sa toplovodnim igasnim sistemom a na osnovu tehno ekonomskog elaborataProjekat 1.3.2. Nastavak rekonstrukcije magistralnog toplovoda do Trga LazaraNešića i «Prozivke»Projekat 1.3.3. Rekonstrukcija magistralnog toplovoda od «Prozivke» do Bolnice iod Trga Sinagoge do Sportske hale - postoji tehnička dokumentacijaProjekat 1.3.4. Rekonstrukcija vrelovodnog kotla od 58 MW – postoji odobrenprojekatProjekat 1.3.5. Rekonstrukcija i zamena glavnih-cirkulacionih pumpnih postrojenja(postoji Idejni projekat)Projekat 1.3.6. Zamena podstanica u objektima kolektivnog stanovanjaProjekat 1.3.7. Izgradnja vrelovodnog kotla snage 40 MWProjekat 1.3.8. Implementacija sistema individualnog merenja i raspodele potrošnjetoplotne energije sa mogućnošću daljinskog očitavanja, povećanje energetskeefikasnosti sekundarnih instalacija putem implementacije termostatske regulacijetrošilaPodrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

Mera 1.4.Unapreñenje IT infrastruktureProjekat 1.4.1. Završetak izgradnje optičkog prstena za obuhvat svih naseljaOpoštine SuboticaProjekat 1.4.2. Supstitucija dvojnika i isključivanje svih analognih centaraProjekat 1.4.3. Uvoñenje ADSL priključakaProjekat 1.4.4. Izgradnja optičke mreže za prigradska naselja i priključivanje novihpretplatnikaProjekat 1.4.5. Bežični pristup internetu velikom brzinom na posebnoj frekvenciji -WiMAXProjekat 1.4.6. Izgradnja komunalne optičke mreže za potrebe GIS-a, razmenepodataka i koriščenje zajedničkih baza podatakaMera 1.5.Izgradnja električne infrastruktureProjekat 1.5.1. Adaptacija, rekonstrukcija i izgradnja elektroenergetskih objekata ipoboljšanje niskonaponskih prilika u pojedinim reonima opštine SuboticaProjekat 1.5.2.Izgradnja trafo stanice Subotica -5 naponskog nivoa 110/20 kV ipovez sa trafo stanicom Subotica – 1 (Naumićevo); I faza 20 kV, II faza 110 kVProjekat 1.5.3. Rekonstrukcija trafo stanice Subotica – 1 (Naumićevo) radipouzdanosti, sa 110/35 kV na 110/20 kVProjekat 1.5.4. Nastavak i završetak radova na izgradnji srednjenaponskog kabla(20kV) na Paliću – Veliki park, adaptacija srednje-naponske mreže (prelazak na 10kV)Projekat 1.5.5. Obezbeñenje elektro-energetske infrastrukture za Industrijsku zonu– kasarna «Petar Drapšin» (21 ha, dve stanice po 1 MW)Projekat 1.5.6. Obezbeñenje elektro-energetske infrastrukture za Industrijsku zonuna Palićkom putu – 37 ha, sa TS ukupne snage 4 MW, I faza 2 MW, II faza 2MWProjekat 1.5.7. Obezbeñenje elektro energetske infrastrukture za projekat «BanjaPalić» na lokaciji od hotela Prezident do Muškog štranda, kablovima i trafostanicama sa 2x(2x630kV) i 2x(1x630kVA)Mera 1.6.Izgradnja javne infrastrukture banje PalićProjekat 1.6.1. Povezivanje kanalizacione mreže naselja Palić sa novimprečistačem otpadnih vodaProjekat 1.6.2. Implementacija “Master plana”Prioritetni cilj 2.Razvoj logističke infrastruktureRazvoj logističke infrastrukture je neminovan radi povećanja konkurentnesposobnosti opštine Subotica iskorišćavanjem prednosti povoljnog strateškogeografskog-tranzitnogpoložaja u regionuMera 2.1.Izrada multimodularnog transportnog terminalaProjekat 2.1.1. Feasibility StudyProjekat 2.1.2. Plan pratećih objekataMera 2.2.Logistika zaobilaznice Y krak radi smanjenja buke i zagañenosti u graduProjekat 2.2.1. Park plac, parking zona za teretna vozila van naseljaProjekat 2.2.2. Izgradnja javne garažePodrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

Prioritetni cilj 3.Izgradnja i revitalizacija saobraćajne-putne infrastrukturePutna infrastruktura treba da obezbedi laku dostupnost radno poslovnih zona uzsmanjenje preopterećenosti saobraćaja u centru grada.Mera 3.1.Smanjenje preopterećenosti drumskog saobraćajaProjekat 3.1.1.Eksproprijacija i priprema projektno tehničke dokumentacije zazaobilaznicu Y krakProjekat 3.1.2. Izrada izvoñačkog projekta za zaobilaznicu Y krakProjekat 3.1.3. Izgradnja zaobilaznice Y krakMera 3.2.Unapreñenje kvaliteta lokalne putne mreže, koja povezuje postojeće radne iposlovne zone sa glavnim putnim koridorimaProjekat 3.2.1. Rekonstrukcija i revitalizacija lokalnih puteva (u 2007.g. 32 km, 5lokalnih puteva)Projekat 3.2.2. Izgradnja i revitalizacija ulica u stambenim zonama (u 2007.g. 16 kmiz Budžeta JP «Direkcija za izgradnju opštine Subotica» + 15 km iz NIP)Projekat 3.2.3. Rekonstrukcija i izgradnja lokalnih, magistralnih i regionalnih putevaProjekat 3.2.4. Izgradnja 3 nova kružna toka radi boljeg regulisanja saoraćaja uprometnim saobraćajnim čvorištimaPrioritetni cilj 4.Upravljanje prirodnim resursimaIznalaženje i iskorišćavanja obnovljivih izvora energije je od ključnog značaja zaodrživi razvoj lokalne zajedniceMera 4.1.Adekvatno upravljanje čvrstim komunalnim otpadomProjekat 4.1.1. Izrada dokumentacije za upravljanje čvrstim komunalnim otpadomProjekat 4.1.2. Izgradnja regionalnog sistema upravljanja otpadomProjekat 4.1.3. Sanacija deponije «Aleksandrovačka bara»Mera 4.2.Podizanjei obnavljanje vetrozaštitnih pojasevaMera 4.3.Iskorišćavanje potencijala geotermalnih vodaProjekat 4.3.1.Izrada studije o iskorišćenju geotermalnih vodaPrioritetni cilj 5.Ulaganje u infrastrukturu kulturno društvene nameneKulturno društveni uslovi lokalne zajednice stvaraju i povećavaju nivo kvalitetaživota koji je neophodan preduslov razvoja.Mera 5.1.Izgradnja sportske infrastruktureProjekat 5.1.1.Nastavak izgradnje kompleksa zatvorenog bazena SRC «Dudovašuma»Projekat 5.1.2. Rekonstrukcija i izgradnja dečijih igrališta i sportskih terenaProjekat 5.1.3. Izgradnja zatvorenog klizalištaPodrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

Mera 5.2.Adaptacija i rekonstrukcija kulturnih baština opštineProjekat 5.2.1. Adaptacija i rekonstrukcija Narodog pozorištaProjekat 5.2.2. Rekonstrukcija SinagogeProjekat 5.2.3. Adaptacija i rekonstrukcija Dečjeg pozorištaMera 5.3.Rešavanje problema sahranjivanja na teritoriji opštineProjekat 5.3.1. Izgradnja centralnog grobljaPodrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

Prilog II: Studija slučaja – Grad LoznicaProblemLoznica, kao i mnoge druge lokalne samouprave u Srbija ima veliki broj nezaposlenih.Loznica je dodatno opterećena nedostatkom industrijskih lokacija pogodnih zaindustrijski razvoj. Grad nije imao industrijski park za obezbeñivanje adekvatnogprostora sa odgovarajućim podsticajima za investiture, t.j. pokretanje sopstvenogbiznisa.Kada su gradske vlasti, na čelu sa gradonačelnikom, odlučile da se pozabavepotražnjom na tržištu i sprovedu proces ekonomskog razvoja, započete su razneaktivnosti vezane za LER. Jedna od prvih je bila vezana za proces izrade strateškogplana sa ciljem definisanja kursa razvoja u lokalnoj zajednici.Strateški plan, kao zvanični dokument koji je usvojen na Skupštini Grada od strane svihpredstavnika, sadrži plan reforme u sledećim oblastima:Uvoñenje strateškog načina razmišljanja u proces upravljanjaOsnivanje Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (Kancelarija za LER)Formiranje Komisije za ekonomski razvoj (KER), kao prioritetni projekatStvaranje povoljne poslovnu klimu za privlačenje investicijaRevizija strukture privrede i unapreñenje modela upravljanja privredom gradaPovećanje sredstava i podsticaja potrebnih za brze i optimalne reformePoboljšanje efikasnosti upravljanja radnom snagomRešenjeProces počinje strateškim razmišljanjem. U tom smislu u Loznici je pripremljena iusvojena Strategija lokalnog ekonomskog razvoja. Strategija je usvojena od straneSkupštine grada 13. oktobra 2006. Strategijim su definisana tri ključna pitanja. Jedno odnjih, Ključno pitanje A je ekonomski razvoj. Industrijske lokacije (ureñivanje i upravljanje)su jedan od projekata za LER u okviru Ključnog pitanja A. Grad Loznica ima planove zaregulaciju zona za komercijalni i industrijski razvoj.Planovi regulacije su sredstva koja služe za optimizaciju troškova infrastrukture ipodsticanje industrijskog razvoja kroz specifične standarde urbanističkog planiranja.Loznica podržava industrijski razvoj primenom raznih mera i podsticaja.Da bi mogla da ispuni postavljeni cilj, Loznica je razvila i usvojila Generalni urbanističkiplan (2005 - 2030) u decembru 2005. U ovom deokumentu su precizno definisanelokacije i industrijsko zemljište. Generalni urbanistički plan je pripreman više od 2godine. U okviru Generalnog urbanističkog plana su i svi planovi detaljne regulacije.U okviru postojećih planova, gradski zvaničnici i kancelarija za LER su identifikovalinajbolje lokacije za industrijski park “Šepak”. Tokom procesa, rešavana su pitanjavlasništva nad zemljištem, i sve sporne lokacije su isključene iz plana. Obezbeñeno je18,5 hektara zemljišta koje je pravno bilo čisto, sa mogućnošću proširenja sa dodatnih83 hektara.Grad Loznica je pripremio plan za ureñivanje industrijskog parka "Šepak", sa svimpotrebnim fazama i rokovima. Meñutim, grad nije imao dovoljno sredstava za opremanjePodrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

lokacije u pogledu infrastrukture. Zbog toga su konkurisali sa predlogom projektaindustrijskog parka za sredstva iz Nacionalnog investicionog plana (NIP). Da bi mogaoda zadovolji kriterijume koje je postavilo Ministarstvo ekonomije za dodelu sredstava,grad je osnovao radnu grupu (RG). Gradonačelnik je osnovao RG kao savetodavnotelo, na zahtev Ministarstva ekonomije. Članovi RG su stručnjaci iz različitih lokalnih inacionalnih javnih komunalnih preduzeća (inženjeri, pravnici, ekonomisti itd.) RGsavetuje i prati osnivanje industrijskog parka "Šepak".RezultatiRezultat je izgradnja industrijskog parka "Šepak" (18,5 ha). Zemljište je u vlasništvu ipod kontrolom lokalne samouprave (grañevinsko zemljište). IP "Šepak", ima dobrupoziciju – nalazi se u blizini u Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), nedaleko odUprave carina, mosta preko reke Drine i budućeg auto-puta Novi Sad - Šabac –Loznica.Do sadaje, nakon realizacije brojnih aktivnosti za privlačenje investitora, lokalnasamouprava dobila14 pisama namere od investitori koji su zainteresovani za ovulokaciju. U skladu sa potrebama investitora, grad je pripremio plan detaljne regulacije iprojekat za infrastrukturno opremanje (put, voda i kanalizacija, gas, struja, telefonskelinije).Javna komunalna preduzeća u gradu su pripremila projekte za infrastrukturnoopremanje i dobijene su sve potrebne dozvole. Radovi na izgradnji infrstrukture supočeli jula 2007.Cena izgradnje infrastrukture na 18,5 hektara zemljišta je oko 2 miliona evra (165miliona dinara). Vlada Republike Srbija će finansijski podržati pripremu projekta iinfrastrukturno opreme sa 1,3 miliona evra, a Loznica je dobila 50.000 EUR odprograma Podsticaja ekonomskom razvoju opština pomoći (MEGA program) koji sesprovodi sredstvima agencije USAID.Grad planira da pripremi parcele za male srednje i velike investitore. Sve parcele u ćeimati prilaz putu.Loznica je dobio tehničku pomoć MEGA programa, agencije USAID, za sledećeaktivnosti vezane za uspostavljanje IP:- Proces strateškog planiranja i implementacije projekta IP,- Uspostavljanje Kancelarije za LER,- Definisanje paketa podsticaja za investitore.Podrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

PRILOG III. Komisija za Industrijski park u LozniciRepublika SrbijaOPŠTINA LOZNICAPREDSEDNIK OPŠTINEBroj: 111/06-I23.08.2006.god.L o z n i c aNa osnovu člana 41. stav 1. tačka 8. Zakona o lokalnoj samoupravi («Službeni glasnikRS», broj 9/2002), člana 48. tačka 8. Statuta opštine Loznica («Službeni list opštineLoznica», broj 3/02), a u vezi odluke Koordinacionog tela Vlade Republike Srbijeod 1. avgusta 2006. godine, donosimR E Š E Nj Eo formiranju Glavne opštinske komisije iradnih timova za realizaciju projekata opštine Loznicaiz Nacionalnog Investicionog ProgramaOpština Loznica kao lokalna samouprava formira Glavnu opštinsku komisiju zarealizaciju projekata iz NIP-a u sledećem sastavu:Predsednik komisije i koordinator radnih timova:Ljubinko ðokić, zamenik predsednika opštine LoznicaČlanovi komisije:1. Milojka Smiljanić, načelnik opštinske uprave2. Zoran Tomić, direktor J.P. «Grad» Loznica3. Ljiljana Nikolić, član Opštinskog veća4. Janko Aleksić, član Opštinskog veća5. Milijana Kladarin, stručni saradnik za poslove privrede i razvojnog planiranja6. Zoran Tošić, direktor Centra za kulturu «Vuk Karadžić» Loznica, zadužen zamedijsko predstavljanje projekata7. Miroslav Mitrović, rukovodilac Odeljenja za finansije i društvene delatnosti8. Ljubinka Gordanić, sekretar SO Loznica9. Slavica Mirković, referent za Skupštinske poslove10. Dr Živorad Marinković, član Opštinskog veća11. Milivoje Dragišić, član Opštinskog većaOpština Loznica formira radne Timove za realizaciju projekata iz NIP-a premaoblastima na koje se projekti odnose i to:Podrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

1) Tim za realizaciju projekta – gasifikacija Loznice:1. Milan Panić, diprektor J.K.P. «Toplana-Loznica» Loznica2. Zoran Tomić, direktor J.P. «Grad» Loznica3. Brana Pavlović, dipl.ing.mašinstva «Loznica-gas» Loznica4. Velemir Janković, dipl.ing. «Loznica-gas» Loznica2) Tim za realizaciju projekata - saobraćaj i infrastruktura:1. Zoran Tomić, direktor J.P. «Grad» Loznica2. Janko Aleksić, član Opštinskog veća3. Zlatko Vukašinović, dipl.ing. J.P. «Grad»3) Tim za realizaciju projekata iz oblasti kulture1. Tim za realizaciju projekta modernizacija Doma kulture «VukKaradžić» Loznica:1. Slavica Sanader, dipl.arhitekta – Odeljenja za urbanizam2. Milijana Kladarin, dipl.ecc. – Odeljenje za privredu3. Dajana ðedović, Filozofski fakultet – Centar za kulturu «Vuk Karadžić»Loznica2. Tim za realizaciju projekta rekonstrukcija adaptacije Narodnebiblioteke «Vuk Karadžić» Loznica1. Slavica Sanader, dipl.arhitekta – Odeljenja za urbanizam2. Milijana Kladarin, dipl.ecc. – Odeljenje za privredu3. Dragan Tošić, profesor4) Tim za realizaciju projekata iz oblasti obrazovanja:1. Miroslava Pejica, zamenik predsednika SO Loznica2. Zoran Tošić, direktor Centra za kulturu «Vuk Karadžić» Loznica3. Danica Vulić, stručni saradnik za sport i omladinu5) Tim za realizaciju projekata komunalne infrastrukture:1. Dragan Pavlović, direktor J.P. «Vodovod i kanalizacija» Loznica2. Janko Aleksić, član Opštinskog veća3. Zoran Tomić, direktor J.P. «Grad» Loznica6) Tim za realizaciju projekata – rekonstrukcija verskih objekata:1. Janko Aleksić, član Opštinskog veća2. Vesna Stefanović, grañevinsi inspektor – Odeljenje za inspekcijske poslovePodrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

7) Tim za realizaciju projekta «Formiranje industrijske zoneŠepak» na ŠepkuVoña tima:Brana Pavlović, dipl.ing.mašinstva – «Loznica-gas» LoznicaČlanovi tima – uži sastav:1. Milijana Kladarin, dipl.ecc. – Odeljenje za privredu2. Ljubinka Gordanić, dipl.pravnik – sekretar SO Loznica3. Stefanović Vesna, dipl.ing.grañevinarstva4. Vladimir Ristivojević, dipl.ing.elektrotehnikeČlanovi tima – širi sastav:5. Milan Panić, dipl.ing.tehnologije – J.P. «Toplana-Loznica» Loznica6. Sava Babić, dipl.ing.mašinstva – J.P. «Urboplan» Loznica7. Jevrem Perić, dipl.ecc., direktor «Delta banke» ekspozitura u LozniciZadatak komisije i timova iz tačke I i II ovog Rešenja je realizacija predmetnih projekataopštine Loznica iz sredstava NIP-a.Imajući u vidu visinu odobrenih sredstava iz NIP-a i značaj projekata koji se iz istihfinansiraju, realizacija navedenih projekata predstavlja prioritetan posao u odnosu nasve druge poslove u narednom periodu pa se s`tim u vezi zadužuje Ljubinko ðokić,zamenik predsednika opštine da kao predsednik GOK i koordinator navedenih radnihtimova svakodnevno prati realizaciju utvrñenih zadataka i postavljenih rokova zarealizaciju predmetnih projekata, kao i da stim u vezi ostvaruje potrebne kontakte saProjektnim centrom Ministarstva finansija Republike Srbije.O b r a z l o ž e nj eOdlukom Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije do 1. avgusta 2006. godineodobrena su novčana sredstva iz Nacionalnog investicionog plana za 2006/2007.godinu za projekte u opštini Loznica u iznosu od 4.503.886 evra. Naknadno suodobrena sredstva za rekonstrukciju Doma zdravlja, a iznos sredstava će biti utvrñen dokraja avgusta 2006. godine.Za preostale sektore (koji nisu obuhvaćeni navedenom odlukom) planovi će biti završenikrajem avgusta 2006. godineU cilju pravovremene realizacije navedene odluke odnosno realizacije predmetnihprojekata doneo sam rešenje kao u dispozitivu.REŠENjE DOSTAVITI:- Članovima komisije – timova- ArhiviPREDSEDNIKOPŠTINE LOZNICAVidoje PetrovićPodrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

Prilog IV: Upitnik o infrastrukturnim potrebama investitora –Opština InñijaPodnosilac zahteva:(Naziv i adresa firme):Datum:DIREKCIJA ZA IZGRADNJUOPŠTINE INðIJA J.P.Novosadska 12a22320 InñijaTel. +381/22/561-112Fax. +381/22/561-138Email: jpgz@indjija.netZahtevza parcelu za izgradnju ______________objektaOsnovni podaci:Dimenzije parcele:Površina parcele:Veličina objektaLokacija parcele (Izabrati radnu zonu):Jugoistočna RZ (na magistralnom putu M22.1, na izlazu iz Inñije prema Staroj Pazovi)Severoistočna RZ (na regionalnom putu R-109, na izlazu iz Indjije prema autoputu E 75)Potrebna Infrastruktura (navesti potrebne infrastrukturne kapacitete):Vodovodna mreža:Električna energija:Gas:TT mreža:Kanalizacija:litara/sekundkWm 3 /hbroj paricalitara/sekundNapomena-dodatni opis::Podrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

Prilog V. Model ugovora sa investitorom - Grad UžiceJ A V N O P R E D U Z E Ć E“ DIREKCIJA ZA IZGRADNJU “ sa p.o.Broj :17-6Datum :24.04.2007.god.U Ž I C ENa osnovu Odluke o grañevinskom zemljištu Opštine Užice ("Službeni list OpštineUžice", broj 6/03), i Odluke o kriterijumima i mrilima za utvrñianje zakupnine i naknadeza ureñenje grañevinskog zemljišta Opštine Užice (“Sl. list Opštine Užice” br. 6/3 ),Odluke Privremenog organa Opštine Užice 01 broj 418-4/07 od 09.02.2007. zaključen jesledećiU G O V O RUGOVORNE STRANE: JAVNO PREDUZEĆE "DIREKCIJA ZA IZGRADNJU" iz Užice,koga zastupa v.d.direktor Ivan Petronijević, dipl.ing.arh.(u daljem tekstu: Direkcija) iPIB :101500520“ TOJO “ DOO iz Požege,Ul.Knjaza Miloša br.57koga zastupa direktor Rade Blagojević(u daljem tekstu: Zakupac)PIB: 101004271PREDMET UGOVORA: Uslovi davanja u zakup i ureñivanje ostalog neizgrañenoggrañevinskog zemljišta radi izgradnje poslovnog objektaČlan 1.Zakupac na osnovu raspisanog i sprovedenog Oglasa o davanju u zakup ostalogneizgrañenog grañevinskog zemljišta radi izgradnje poslovnog objekta na lokacijioznake “MEJUG”, objavljenog u nedeljnom listu "Vesti" od 23.02.2007. godine iRešenja o davanju u zakup neizgrañenog grañevinskog zemljišta Opštine Užice 10 broj463-118/07-2 od 30.03.2007. godine, prima u zakup sa rokom trajanja zakupa od 99godina ostalo neizgrañeno grañevinsko zemljište označeno kao katastarska parcelabroj 2214/8 KO Sevojno površine 1.649,00 m 2 , za iznos zakupnine od 2.841.422,00dinara ,radi izgradnje poslovnog objekta orijentacione korisne površine 335 m 2 ,odnosno bruto razvijene gradjevinske površine oko 372 m 2 po standardu JUS UC2100.Direkcija se obavezuje da omogući nesmetano privoñenje grañevinskog zemljištakrajnjoj urbanističkoj nameni – izgradnji poslovnog objekta u merama i granicamadefinisanim Aktom o urbanističkim uslovima 07 broj 353-04/05-4 od 18.12.2006.god.,kao i zaštitu svih prava Zakupca utvrdjenih Zakonom i Oglasom.Član 2.Ugovorne strane sporazumno utvrñuju da obaveze Direkcije iz člana 1.ovog Ugovora iraspisanog Oglasa sačinjavaju sledeći poslovi :Podrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

Komunalno opremanje grañevinskog zemljišta ( magistralna,primarna i sekundarnamreža ) :• Izgrañena pristupna saobraćajnice do predmetne parcele ;• Izgrañena vodovodna linije u ulici Heroja Dejovića ;• Izgrañena nova TS sa pripadajućom opremom i kabl.razvodom iizvedenim el.priključkom od 70kw od TS do KPO na objektu i• Izgrañena kišna i fekalna kanalizacija u ulici Heroja Dejovića .Član 3.Zakupac se obavezuje da zakupljeno grañevinsko zemljište izgradi i privede nameni usvemu prema Aktu o urbanističkim uslovima izdatim od Odeljenja za urbanizam,grañevinarstvo i stambeno komunalne poslove Opštine Užice 07 broj 353-04/05-4 od18.12.2006. godine i Odobrenju za grañenje izdatom od strane nadležnog organaOpštine ,kao i da izgradi priključke po tehničkim uslovima javnih i javno komunalnihpreduzeća, na infrastrukturu iz člana 2.ovog ugovora.Član 4.Zakupac se obavezuje da na ime mesečne zakupnine za zakupljeno grañevinskozemljište plaća mesečni iznos od 2.181,30 dinara uvećan mesečnim indeksom rastacena na malo, na uplatni račun broj 840-742153843-66 prihodi od zakupnine zagrañevinsko zemljište u korist Opštine Užice, sa modelom plaćanja 97 i pozivom nabroj 41-100-101004271.Zakupninu iz prethodnog stava Zakupac će plaćati za period trajanja zakupa od 99godina, što po odbitku uplaćene kaucije od 250.000,00 dinara iznosi 2.591.422,00dinara , uvećano mesečnim indekstom rasta cena na malo za celokupan period zakupa.Zakupninu iz prethodnog stava Zakupac će plaćati po ispostavljenim fakturama, koje ćeDirekcija ispostavljati jednom godišnje za period tekuće godine sa rokom plaćanja 15dana od dana ispostavljanja fakture .Član 5.Zakupac zadržava pravo da u toku trajanja ovog Ugovora, posle uvoñenja u parcelu,promeni način i dinamiku plaćanja zakupnine, u skladu sa članom 2. Odluke oizmenama i dopunama Odluke o kriterijumima i merilima za utvrñivanje zakupnine inaknade za ureñivanje grañevinskog zemljišta ( “Sl.list Opštine Užice br.10/05 “ ) .Član 6.Ugovorne strane saglasno utvrñuju da naknada za ureñivanje grañ.zemljišta iz člana 1.ovog ugovora iznosi 1.652.753,00 i istu je Zakupac obavezan uplatiti na uplatni računjavnih prihoda – naknada za ureñenje grañevinskog zermjišta broj 840-742253843-87sa modelom plaćanja 97 i pozivom na broj : 41-100-101004271.Član 7.Ugovorne strane saglasno konstatuju da je Zakupac pravno lice (preduzeće –preduzetnik) koje posluje duže od jedne kalendarske godine.Ugovorne strane su saglasne i Zakupac se obavezuje da na ime ispunjenja obavezeprema Direkciji po osnovu naknade za ureñivanje grañevinskog zemljišta iz člana6.ovog ugovora,kao alternativno ispunjenje obaveze,na dan zaključenja ugovora uplati uPodrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

korist računa javnih prihoda iz člana 6.ovog ugovora iznos od 165,30 din.(0,01% odiznosa iz člana 6.ovog ugovora ) i u periodu najduže do jedne godine od danazaključenja ugovora :a) zaposli, na svakih započetih 300 m 2 svog poslovnog prostora najmanje 5 (pet ) radnika (kojima je to prvo zaposlenje) uz posredovanje Nacionalneslužbe za zapošljavanje, na period od najmanje 5 (pet) godina;b) zaposli, na svakih sledećih 100 m 2 poslovnog prostora najmanje jednogradnika uz posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje, na period odnajmanje 5 (pet) godina;c) svakih 6 (šest) meseci po isteku godine dana od sklapanja ovog Ugovoradostavlja Direkciji na uvid M-4 obrazac o zaposlenima iz tačke a) i b ) ovogčlana.Član 8.U slučaju neispunjenja u celosti obaveze iz člana 7.stav 2 ovog ugovora Zakupac jeobavezan da uplati Direkciji naknadu za ureñivanje grañ.zemljišta u iznosu iz člana 6.ovog ugovora,uvećano indeksom rasta cena na na malo za period od zaključenjaugovora do prestanka odložnog uslova i to na dan prestanka odložnog uslova to jest nadan kada Direkcija obavesti Zakupca da isti nije ispunio svoju obavezu u svemusaglasno članu 7.stav 2 ovog ugovora ,ili je započeo sa neispunjenjem obaveze usvemu saglasno članu 7.stav 2 ovog ugovora .Član 9.Poslovni objekat izgrañen na zemljištu iz člana 1.ovog ugovora Zakupac ne može ,bezsaglasnosti Direkcije ,davati u podzakup ili otuñiti pre isteka rokova iz stava 2 Člana7.ovog ugovora.Član 10.U slučaju davanja izgrañenog objekta na predmetnom zemljištu u zakup ili njegovogotuñenja po isteku rokova iz stava 2 člana 7.ovog ugovora sve obaveze koje proističu izovog ugovora prenose se i postaju obaveze novog Zakupca odnosno novog vlasnikaizgrañenog objekta.Član 11.Ukoliko Zakupac zemljište iz člana 1.ovog ugovora koristi suprotno uslovima utvrñenimovim ugovorom Direkcija ima pravo otkaza ovog ugovora sa otkaznim rokom od 90dana .Član 12.Zakupac se obavezuje da na dan potpisivanja ugovora dostavi Direkciji na imeobezbeñenja plaćanja zakupnine i naknade za ureñenje grañevinskog zemljišta poPodrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

šest solo menica bez prava na protest.Član 13.Troškovi overe ugovora i upisa tereta zakupa u javne knjige padaju na teret Zakupca .Član 14.U slučaju spora po ovom ugovoru, ugovorne strane priznaju nadležnost Suda stvarnenadlečnosti u Užicu.Član 15.Ugovor je sačinjen u 6 (šest) istovetnih primeraka od kojih po 3 (tri) pripadaju ugovornimstranama.ZAKUPAC,_______________VD DIREKTOR,___________________Ivan Petronijević, dipl.ing.arh.Podrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

Prilog VI. Model paketa podsticajnih mera - Grad Kragujevac(Izvod iz Službenog glasnika Grada Kragujevac br. 4, 14. mart 2005.)Skupština grada Kragujevca, na osnovu člana 74. Zakona o planiranju i izgradnji(„Službeni glasnik RS“ br. 47/2003), člana 29. tačka 14. Statuta Grada Kragujevca(„Službeni list grada Kragujevca“ br, 3/2002) i člana 14.stav 2. Odluke o grañevinskomzemljištu(„Službeni list grada Kragujevca“ br, 3/2003, 4/2003 i 1/2005), na VIII sedniciodržanoj dana 25. 02. 2005.godine donela je:O D L U K UO IZMENAMA I DOPUNAMA ODLUKE O KRITERIJUMIMA I MERILIMA ZAUTVRðIVANjE ZAKUPNINE I NAKNADE ZA UREðIVANjE GRAðEVINSKOGZEMLjIŠTAČlan 1.Ovom odlukom vrše se izmene i dopune Odluke o kriterijumima i merilima zautvrñivanje zakupnine i naknade za ureñivanje grañevinskog zemljišta („Službeni listgrada Kragujevca „br. 15/2004).Član 2.U Članu 3. posle stava 3. dodaju se novi stavovi 4. i 5. koji glase: „Izlicitiranu zakupninusa porezom zakupac plaća u celosti u roku od 15 dana od zaključenja ugovora ozakupu. Ukoliko zakupac ne plati zakupninu u roku iz prethodnog stava smatra se da jejednostrano raskinuo ugovor o zakupu i gubi pravo na povraćajČlan 3.U članu 5. posle stava 1. dodaje se novi stav koji glasi:„Pravo na umanjenje izlicitiranog iznosa zakupnine za zemljište ima investitor poslovnogprostora namenjenog za proizvodnju koji izvozi više od 50% proizvedenih proizvoda.“Član 4.U članu 6. u prvoj alineji broj „50“ zamenjuje se brojem „20“.U članu 6. u trećoj alineji posle reči: „radnika i“ dodaju se reči: „procentu izvozaproizvedenih proizvoda i“.Član 5.U članu 7. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:„Investitor poslovnog prostora namenjenog za proizvodnju koji izvozi više od 50%proizvedenih proizvoda ima pravo, u momentu zaključenja ugovora o zakupu, daizabere način isplate naknade za zemljište koje nijepod gabaritom izgrañenog objekta u slučaju neispunjenja preuzete obaveze o brojuzaposlenih radnika.“ Dosadašnji stavovi 2. i 3. postaju stavovi 3. i 4.Podrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

Član 6.U članu 8. stav 1. menja se i glasi :„Pravo na umanjenje izlicitiranog iznosa zakupnine ostvaruje se u zavisnosti od brojazaposlenih radnika, a prema ceni radnog mesta i to:1. od 20 do 50 zaposlenih – 2500 EUR po zaposlenom, odnosno po radnom mestu.2. od 51 do 200 zaposlenih – 5000 EUR po zaposlenom, odnosno po radnom mestu.3. preko 200 zaposlenih – 7000 EUR po zaposlenom, odnosno po radnom mestu“.4. U članu 8. stav 2. posle broja „2“ briše se tačka, dodaje zarez i broj „3“.5. U članu 8. stav 3. posle broja „2“ briše se tačka, dodaje zarez i broj „3“.“Član 7.U članu 11. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:„Kod konačnog obračuna zakupnine, ukoliko zakupac nije ispunio uslov iz člana 8. oveOdluke, a pruži dokaz da je izvezao više od 50% proizvoda, dužan je da gradu isplatinaknadu za zemljište koje nije pod gabaritom objekta u visini najniže cene za tozemljište utvrñene posebnim aktom iz člana 3. stav 2. ove Odluke“.Dosadašnji stavovi 4. i 5. postaju stavovi 5. i 6.Član 8.U članu 23. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:„Investitorima objekata koji se bave proizvodnjom i pruže dokaz da izvoze više od 50%svoje proizvodnje, naknada se utvrñuje u visini od 20% utvrñenih iznosa iz Tabele 2. učlanu 19. ove Odluke.“Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.U novom stavu 3. posle broja „1“ briše se tačka i dodaje: „i 2“.U članu 23. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:„Investitori iz stava 2. ovog člana koji naknadu plaća u ratama u roku od 3 (tri) godine dokonačnog obračuna i dostavi dokaz iz stava 2. ovog člana ima pravo na novi obračunnaknade za preostale rate.“Član 9.U članu 35. posle reči: „ratama“, dodaju se reči: „uko-liko se objekat gradi za sopstvenepotrebe“.Član 10.Član 36. menja se i glasi:„Investitor koji objekat grade za tržište 50% naknade plaća prilikom potpisivanjaugovora, a preostalih 50% u roku od 1 (jedne) godine, a najkasnije do tehničkog prijemaobjekta.“Član 11.U članu 38. posle stava 1. dodaju se novi stavovi 2, 3. i 4. koji glase:„Investitori koji su urbanističkim uslovima izdatim do stupanja na snagu ove Odluke biliobavezani da umesto obezbeñenja odreñenog broja parkinga, odnosno garažnih mestaizvrše uplatu naknade, uplatu vrše na sledeći način:Podrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

– 50.000,00 dinara po stanu, kada se vrši dogradanja jedne etaže ravnog krova, objektavišeporodičnog stanovanja;– 150.000,00 dinara po stanu ukoliko se vrši dogradnja više od jedne etaže ravnogkrova objekta višeporodičnog stanovanja;– 130.000,00 po stanu ukoliko gradi ili dograñuje objekat na sopstvenoj parceli, čija jepovršina do 3 ara, a oblik, položaj, konfiguracija terena, udaljenost parcele odsaobraćajnice, ne omogućavaju obezbeñenje parkinga, odnosno garažnog mesta.Naknada iz prethodnog stava uplaćuje se na račun Gradske uprave za razvoj gradskihresursa i nadzor.Investitori iz stava 2. ovog člana mogu podneti zahtev za izdavanje novih urbanističkihuslova sa obavezom za obezbeñenje odreñenog broja parking, odnosno garažnihmesta ukoliko ne žele da izvrše uplatu saglasnu stavu 2. ovog člana.“Član 12.Obavezuje se Odbor za organizaciju i normativna akta da utvrdi i objavi prečišćen tekstOdluke o kriterijumima i merilima za utvrñivanje zakupnine i naknade za ureñivanjegrañevinskog zemljišta.Član 13.Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objav ljivanja u „Službenom listugrada Kragujevca“.SKUPŠTINA GRADA KRAGUJEVCABroj:418-2/05-IU Kragujevcu, 25. 02. 2005. godinePREDSEDNIK,Prof.dr Dobrica Milovanović,s.r.Podrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

Prilog VII. Vizuelni prikaz Industrijskog parka - Grad Zrenjanin(Izvod iz promotivnog materijala grada Zrenjanin)Podrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

Prilog VIII. Primer uspešne promotivne aktivnosti za industrijskipark - Inñija i Zrenjanin(Izvod iz promotivnog materijala grada Zrenjanin)(Izvod iz promotivnog materijala opštine Inñija)Podrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

Podrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj

Prilog IX: Model kontrolne liste za evaluaciju industrijskog parkaKontrolna lista za industrijski parkLokalna samouprava ima generalni urbanistički planIndustrijski park je predviñen generalnim urbanističkim planomLokalna samouprava ima detaljan urbanistički plan za industrijski parkLokalna samouprava je donela strategiju ekonomskog razvoja opštine/gradaIndustrijski park/parkovi je/su definisani strategijom ekonomskog razvojaopštine/gradaLokalna samouprava / privatni investitor je uradila studiju izvodljivosti za razvojindustrijskog parka industrial park developmentIndustrijsko zemljište je pod kontrolom lokalne samoupraveZemljište industrijskog parka je pod kontrolom privatnih investitoraIndustrijski park je opremljen kompletnom infrastrukturom (voda, analizacija,put, grejanje, javna rasveta, gas, struja, telefon, internet, parking, itd.)Industrijskim parkom upravlja privatni investitorIndustrijskim parkom upravlja Direkcija za izgradnjuIndustrijskim parkom upravlja Odeljenje za urbanističko planiranjeIndustrijskim parkom upravlja Kancelarija za LERIndustrijski park promoviše Kancelarija za LER______________________________________________________________________________________Podrška ekonomskom razvoju opština – Unapreñenje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj