pripovitke iZ Života - Bunjevci

vistiu ĐurĐinu gostovale gaBrijela DikliĆ i MarijaHorvatknjiževna riči na seluMesna zajednica „Đurđin”bila je domaćin književnevečeri gabrijele Diklići Marije Horvat, književnikaamatera iz Subotice. U sali Domakulture prid oko pedesetak zafalnipositilaca Gabrijela Diklić je govorilasvoje stihove ko i dilove tekizašlog romana „Snaš Kata na mrginju”i za to bila nagrađena lipimaplauzom. Marija Horvat je govorilasvoje stihove, al i na video bimuprikazala dilove svoje fotomonografije„Promaja u pendžerimavrimena” i podsitila positioce nasalaše koji više nema, namištaj, odiću,bunare, pendžere i drugo, kojisu ostali u najvećem broju samo naslikama.Književno veče je završeno smonodramom Gabrijele Diklić„Snaš Kata u varoši”, koju je izvelaglumac amater Katica Marganić izBajmoka. Ovo je toliko oduševilopubliku da je smij i aplauz pratiocilo izvođenje „Snaš Kate”. Domaćinisu bili zadovoljni gostima, jelna selu doć na književno veče i jošplatit ulaznicu, znak je da ovo imasvoju publiku. Saradnja Đurđina sGabrijelom i Marijom, kako sukazli domaćini, će se nastavit.katom ovog profesora od prija 25godina i nastavlja do današnji radova,a svi oni divane o dici i njevomsvitu.Izložbu su otvorili i o radu umitnikadivanili slobodan Marković,direktor Dečjeg festivala u Subotici,koji se zafalio domaćinima -Bunjevačkoj matici, što je na ovajnačin pristupila Festivalu, zatim MarkoMarjanušić, isprid Bunjevačkematice, i Mile tasić, likovni kritičar.Ovaj festival dičji pozorišta jetrajo od 17. - 23. maja po ciloj varoši,na glavnom gradskom trgu, ali u brojnim značajnim institucijamakulture, škula i turističkim objektima.Pozorišne pridstave su priklazala22 dičja pozorišta i pozorištaza mlade iz Evrope, a u programusu učestovali brojni horovi,plesne grupe i orkestri, otvrane suizložbe i održavane književne večeri,tribine i filmski programi.ZavrŠen konkurs Za poeZiju i proZuBunjevaČke Matice„lipa rič” – nabunjevačkomu suBotici oDrŽan internacionalni FestivalDiČji poZoriŠtaslike „razigranogsvita”Uponediljak, 18. maja salaBunjevačke matice je postalagalerija. Jel je, u okviruXVI Internacionalnog festivaladičji pozorišta u Subotici, otvorenai izložba „Razigrani svit”, koja jepridstavila plakate i ilustracije ZoranaMićanovića, profesora Fakultetaprimenjeni umitnosti uBeogradu. Izložba počinje s pla-Bunjevačka matica je i oveškulske godine održala takmičenjeosnovaca i sridnjoškulacau pisanju stihova i proze„Bunjevačka lipa rič”, ko vida nigovanjabunjevačkog jezika. Rezultatisu se vidili 9. maja, na svečanosti uBunjevačkoj matici, di su nagrađeniautori pročitali svoje radove. Nakonkurs se javilo 45 autora s oko60 radova, što je oko 20 radova višeneg lani. Dicu i njeve učiteljice kojenjim u škulama pridaju Bunjevačkijezik sa elementima nacionalne kulture,pozdravili su ivan sedlak,pridsidinik Bunjevačke matice, iana popov, pridsidnik žirija.Sedlak je dici poručio da se nestide bunjevačkog maternjeg jezika,da ga slobodno divane i pišu, jelsamo tako će se on sačuvat. On jepofalio kvalitet pismica i pričicakoje su stigle na konkurs i najavionjevo štampanje u zborniku, ko ilane. Najbolji autori su od Bunjevačkematice dobili diplome, a njeveučiteljice bunjevačkog govora zafalnice.Godina V, Maj 2009, broj 47 5

vistiMarija Horvat Bila gost „veČeri utorkoM”slike, pisme i drugariceSvoju seriju „Večeri utorkom”Bunjevačka matica je 28. aprilanastavila sa gošćom MarijomHorvat i prikazivanjom njezinefotomonografije „Promaja krozpendžere vrimena”, izlašle lanjskegodine u izdanju Bunjevačkog informativnogcentra. Bilo je ovo bogatoi zanimljivo veče, a publika jemogla svo vrime priko video-bimagledat fotografije iz knjige, koje jeMarija Horvat komentarisala, disu i kako nastale. A pošto je Marijaizdala i dvi zbirke poezije „Leptirice”i „Ljubavi lutalice” publika ječula i nike od nji. Najzanimljivjidio večeri je cigurno bio nastup,kako je Marija kazala, njezini malidrugarica, koje su recitovale njezinestihove. Bile su to sanja Mikić,učenica II razreda osnovne škule,Milica Babijanović, učenica I razredaosnovne škule, a na kraju ičetvorogodišnja jovana Francišković,koje su recitovale Marijine pismiceza dicu i oduševile publiku.Ni muzika nije izostala, sviralisu „Naslednici Pere Tumbas Haje”sa solistkinjom tamarom Babić.Neobičan detalj večeri bili su bračnipar Dana i stevo kovačec, kojisu nuz pismu „Kako mi nedostaješ”zaplesali prid positiocima i na6kraju se Mariji zafalili na njezinimstihovima i uporedili ji s početkomnjeve mladosti, kad su sve ljubavipočimale plesom.Marijin gost je bio i Đerđ Boroš,koji je ko recenzent fotomonografijedivanio o vridnostimaove publikacije ko čuvara salaša ipredmeta koji više nema.„etno Dan” o BunjevciMa oDrŽan u osnovnoj Škuli „sonjaMarinkoviĆ”od istorije do fanakaUorganizaciji Vojvođanskogcentra za ljudska prava ipodršku Pokrajinskog sekretarijataza upravu, propise i nacionalnemanjine, izmed 11. i 20.maja u Osnovnoj škuli „Sonja Marinković”u Subotici održan je„Etno dan” bunjevačke nacionalnemanjine. Tokom tri dana pripremljenoje tušta programa, jedandio su uradili prosvitni radnici,drugi učenici, med njima jeučestvovalo pet odiljenja, četri sedmai jedan osmi razred. Ova škulaima 21 učenika koji u nižim razredimapohađaje izbornu nastavuBunjevački govor sa elementimanacionalne kulture, tako da suovo sad bili učenici koji ne učebunjevački.Već ta činjenica čini još lipšimove pripremljene časove, jel se unjima vidilo puno entuzijazma.Prvog dana nikoliko prosvitniradnika je održalo pridavanja učenicimao istoriji, jeziku, tradicijiBunjevaca, da bi drugog etno danaučenici pripremili svoje programe.Na primer, 8. d je izvadiojedan broj bunjevački riči i objasnionjevo značenje, pa su pripremiliradove o značajnim Bunjevcima,privodili su pisme i proznetektove s bunjevačkog na srpskijezik, a na kraju su izveli i skeč -događaj u jednoj bunjevačkoj porodicidi je glavni junak osnovac,al tu su bili i dida, majka, roditeljii ostali članovi, i to kostimirani inašminkani. Trećeg dana je održanmuzičko - kulinarski program.Bunjevačke igre su izveličlanovi BKC Tavankut , osnovacBoris Vujković Lamić je pivo dičjepisme, a Bunjevačka matica jepriredila izložbu detalja koji divaneo poriklu Bunjevaca, nošnjama,predmetima koji su kadgodkoristili, umitničkim predmetima…Na kraju je održan čas o kulinarstvu,kad su dici i gostimaposluženi tradicionalni bunjevačkikolači, od koji su najtraženiji bilifanki s pekmezom.Godina V, Maj 2009, broj 47

Divan s...iZ Života Marka peiĆa koji je Bunjevce ZaDuŽio svojiMistraŽivanjoM i pisanjoM ( iv)Brez gramatike nemani jezika, ni BunjevacaOno što je mene najviše natiraloda se posvetim bunjevačkomjeziku jeste da samodjedared posto svistan, koda mi je kogod otvorio oči, daćemo tako mi Bunjevci nestatako nastavimo stalno divanitekavicu i pisat ćirilicomMarko peić je rođen uLjutovu, na salašu, i prveriči su mu bile na bunjevačkom,a tek s početkom škulovanjaprodivanio je na srpskom, jezikomkoji ga je pratio cilog radnogvika. No, s porodicom i prijateljimai dalje se trudio divanitbunjevački. Međutim, škulovanjena srpskom je uradilo svoje, pa suBunjevci polagano divanili srpski iMarko peićmed sobom, jel bunjevački jezik jeposli Prvog sviskog rata izbačen izškula. U jednom trenutku MarkoPeić je, posto svistan tog da će bunjevačkijezik nestat, a onda i Bunjevci,okrenio list i počo pisat nasvojem maternjem jeziku, a kasnije istvarat ričnik i gramatiku bunjevačkogjezika. Započinjuć divan obunjevačkom jeziku Marko Peić jepodsitio na zasluge lovre Bračuljevićakoji se u 19. viku piso i baviose bunjevačkim jezikom, ko ina druge koji su se trudili da bunjevačkijezik ne nestane.kad sam naišo na tekstove nabunjevačkom iz 18. i 19. vika biloje jasno da onda nisu znalikako da pišu bunjevački, kakoda napišu č ili š, na priliku, dalslužeć se nimačkim jel mađarskimslovima. pokušavali su danapisano zvuči bunjevački, i takosačinjavali jednu novu abecedu,međutim, to nije bilo to. upešti i Budimu bilo je puno našiljudi profesora na fakultetu kojisu pisali i na bunjevačkom jeziku.tu su se sporili, dal niki glaspisat s dva jel tri slova, al je Bračuljovićkazo još prija vuka, datriba pisat nako ko što divaniš.Peić podsića da Bunjevci posliPrvog svitskog rata nisu više učilisvoj maternji jezik u škulama, nisuimali gramatiku i pravopis. Jel je tozaustavilo razvoj bunjevačkog jezika,pitali smo Peića.nije, neg se počo udaljavat odravnopravnosti koju su imalidrugi jezici. Bunjevci su vodiliračuna da kod kuće sa svojomdicom divane bunjevački i takoprinesu jezik kako su još oninaučili od njevi stari. s današnjegstanovišta gledano, izbacivanjebunjevačkog iz škula možmonazvat asimilacijom, i tu nemadiskusije. al, mi Bunjevci,nismo se bunili protiv tog. nismokazali, nećemo ekavicu, oćemoikavicu. ko dica u škuli međusobnosmo bunjevački divanili,al se tom nije posebna pažnjaposvećivala. ono što je menenajviše natiralo da se posvetimbunjevačkom jeziku jeste da samodjedared posto svestan, ko dami je kogod otvorio oči, da ćemotako mi Bunjevci nestat ako nastavimostalno divanit ekavicu ipisat ćirilicu. Mi nismo imali našeljude, osim rajića, Budanovićai još nikoliko nji koji bi se boriliza bunjevački jezik u škulama.al tu se počela mišat politikai mi smo toliko izgubili dasmo praktično potpuno usvojiliekavicu, i u pismu i u govoru, biloda ima srba med nama, il ne,dok bi divanili.Kad je, kako kaže Peić, svatio daće bunjevački nestat, onda je počodivanit sa starijim čeljadima, imućnijimljudima koji su svoju dicu iškulovaliko likare, fiškale... Al nisuoni bili zabrinuti, pa da su kazali,šta mi to radimo, izgubićemo maternjijezik. A onda je podsitio dani u starijim vrimenima obrazovaniljudi koji su bolje znali bunjevačkijezik, nije imo ko da napišegramatiku.pokušo je Mijo Mandić stariji,koji je kazo, ja sam je napiso naosnovu madžarskog i nimačkogjezika. ali, to nije to. naš bunjevačkije sasvim drugi jezik. ondasam se ja počo baviti sotim, alonako izdaleka. jel nisam ni jaznao kako. ko i svi drugi škulovaniBunjevci, gubio bunjevačkii usvajo pojedine riči iz drugi jezika,ne možem kazat samo izsrpskog. pa sam počo čitat pismai karte koje su vojnici iz prvogsviskog rata slali svojima, daGodina V, Maj 2009, broj 47 7

Divan s...vidim kako se onda divanilo. toje bilo izmišano, i madžarskog ibunjevačkog jezika.u jednom trenutku, to je biloposli objavljenog bunjevačkogričnika, počo sam pisat gramatikuzajedno sa josom Bajićom,koji je bio glumac i direktor subotičkognarodnog pozorišta.imo je završenu višu pedagoškuškulu u nišu. učio je na ekavici,al je toliki Bunjevac bio da jeuvik, di god je mogo, samo bunjevačkidivanio. i kad je došo usuboticu, to je on pričo, on naiđena ovaj moj ričnik i lati se pisanjabunjevačke gramatike, onakokako on misli da triba. Bajićje rođen u keru, živio je u keru,uvik se tu vraćo, i umro je u keru.Ko primere iz života koji su navodilipotribu pisanja gramatikebunjevačkog jezika Peić je navopodatak da je pogrišio u naslovuričnika „Rečnik bačkih Bunjevaca”a tribalo je „Ričnik bački Bunjevaca”,što je poslidica škulovanja nasrpskom jeziku. Oni koji su biliškulovani, ti su divanili srpski, jelnjim je tako bilo lakše. Tu je Peićnavo da je advokat Šarčević u Budimupočo pisat bunjevački ričnik,jel mu je bilo lakše kad mu dođestranka Bunjevac da privodi na madžarski.oću da kažem da nije samopogriška u pojedincima. Mi Bunjevcinaš jezik nismo poštivali,divanili smo svakako. Moj rođenibrat je, još dok se nije moralo,divanio madžarski, pa sam mukazo, zašto divaniš madžarski,nije to tvoj jezik? smatram da jenapravljena velika praznina u čitavomobrazovanju nas Bunjevacašto smo išli u malo višeškule, a kad smo i išli nismo setrudili da u kontaktu sa Bunjevcimadivanimo bunjevački i dane dozvolimo da nam polak ričibude ovako a polak onako. a uMadžarskoj je bilo isto, Bunjevcisu rađe naučili madžarski jel takonisu imali problema. Čovikod 70 godina ne zna bunjevački,to sam lično vidio. jestel vi Bunjevci,pita jednom prilikom onmene i ženu. Mi jesmo, a jestelvi, pitamo. jesam! pa kako ne divanitebunjevački, pitamo. i ondaon počne svoju priču, da jeimo sina učitelja koji je nedavnoumro, al ni on, iako je bio škulovannije divanio bunjevački jel jezaboravio riči, a naročito nijeznao kako se piše. prema tom, toje velik propust, al tu je krivicado nas Bunjevaca koji smo biliškulovani. ne bi dugo bilo i mi bizaboravili divanit bunjevački, aonda i da smo Bunjevci. Mene jeto toliko pogodilo ko da nisamtu rođen, pa sam to tek sad sazno,a cilog života znam da samBunjevac i da pišem ikavicom ilatinicom.Peić kaže da je bunjevački piso ionda kad niko nije, i to u novinama(Luka Kerčanin), a onda i u časopisuKulturno-umitničkog društva„Bunjevačko kolo”, di se pisaloikavicom. Pošto nisu imali dovoljnoznanja da ispravljaju, bilo je tudosta pogrišaka. A onda je časopispristo izlazit, ne zato što je biozabranjen, neg nije imo ko pisat.u razgovorima smo došli dozaključka da ćemo zaboravit bunjevačkii on će nestat, a čim nemajezika, nema ni Bunjevaca. ada bi imo jezik triba ričnik, knjigenapisane na bunjevačkom.jel, čime ćeš prid kuma, kako seto kaže. Čime ćeš pokazat, evo,ovo su napisali Bunjevci, čak i uzpogriške.ja sam bio taj koji je stalno tionapisat gramatiku, jel sam osićoda brez gramatike nećemo nikudstignit. to ti je ko ono, nemožeš orat ako nemaš plug. ajoso Bajić je prvi počo. uzo je samoker (kako se bunjevački divaniu keru) i počo pisat gramatiku.on je učio gramatiku navišoj pedagoškoj škuli. posli smozajedno radili, pa smo počeli analiziratriči, dal baš tako triba jelovako. on je napiso sa mnomjedno 10 stranica šta Bunjevci nemogu imat u gramatiki, al nijecigurno da je to konačna verzija.na žalost, kada smo dobrimugazili u poso, joso se razboli iposli jedno polak godine umre.prija smrti skupio je sve što jeimo napisano, da sestri i ona donesemeni. to je kod mene i sad.ja bi mogo iz tog izvuć što triba,dodat ono što fali i imat onu prvugramatiku. jel mora bit jednaprva gramatika sa osnovnim važećimpravilima, pa se na bazinje kasnije vrše ispravke i dopune.i kažem ja Bajiću dok je još biozdrav, zašto mi ne bi sili pa omanapisali tu gramatiku. nemoj,svi će dignit oma galamu, a jasam niki nevoljan, nećeš moćsam izać na kraj. neg da mi nastavimoovako, pisali smo tamo dismo bili cigurni da je tako. napriliku, Bunjevci neće kazat, gdismo, neg di smo. to je jedna odti riči, a borili smo se sa još nikolikoriči i slova. jel slovo j je ostalood najstariji vrimena, a izgovaralose i u vrime dok smo ovoradili. kad kažeš vidijo, pa to „j”se čuje. tili smo da imamo cilinu,da se sve napiše, pa onda naosnovu primedbi da se štampanovo izdanje, i da se mož kazat,e, ovako cigurno divane Bunjevci.ja sam za to da se napiše, al nesamo j, već i nika druga slova, jelda se izbrišu, na priliku „h” moraizostat, pa „v”. ne kaže se čuo,neg čuvo. Možda bi time uspilida Bunjevce koji imadu škule i iskustva,brez obzira što divaneekavicu, privolimo da se zauzmuoko gramatike. Moram priznatda sam i ja posli digo ruke, i sveto što smo joso i ja uradili takostoji kod mene, i stalno me todira, to bi već davno bilo gotovoda sam nastavio. jel brez gramatikeneće nas priznat, brez obzirašta ćemo bit, nacionalna manjina,sa čime se ne slažem, jelnarod.Na kraju razgovora o jeziku, pitalismo Marka Peića, kaka je budućnostbunjevačkog jezika, po njegovommišljenju.Morali bi pod hitno napisat iizdat gramatiku, brez nje namneće priznat jezik i neće naspriznat ko narod - odgovorio jePeić i zaključio: - a onaj ko se odreknebunjevštine i Bunjevacataj je pokvario cio svoj život.v. M.8Godina V, Maj 2009, broj 47

oBiČajisiĆanje na kaDgoDaŠnje oBiČajeDodole i kraljiceBunjevci su vikovima čuvalisvoje običaje koje su na slidiliod svoji pridaka i s velikimpoštovanjom prinosili na mlađe.Kako su čuvali divan, ikavicu,nošnju, viru, to njim je pomoglo daopstanu u teškim i ratnim vrimenima.Običaje su doneli sa sobomkad su se doselili u ove krajove,ima koji su još iz paganski vrimena,a ima stari običaja koji su već inestali. Jedan stari običaj kojegpamte samo oni najstariji bili suDodole. To je bilo u proliće kadnajvećma triba kiša, pa ako je sušaišle su po selu i salašima - Dodole.To je bila grupa od pet-šest ženael cura koje se nakite granama odzove i zelenu rogozu navežu svudokolo, pa se ruvo skoro ni ne vidiod zeleni grančica, a na glavu suisplele zelene vinčiće. Kad dođuprid kuću el salaš, pivale su:Molimo se višnjem Bogu, oj dodole,Da udari rosna kiša, oj dodole,Da porosi naša polja, oj dodole,I dva pera kukuruzna, oj dodole,I lanove za darove, oj dodole,Da pokisnu svi orači, oj dodole,Svi orači i kopači, oj dodole,I po kući poslovači, oj dodole.Onda domaćica polije dodole skablom ladne vode, one se tresu, asa zeleni grančica padaje kapi vodeko kiša. Na kraju ji domaćica darivakakim poklonima, el s malo novaca,pa dodole krenu dalje. Kodnas je običaj da se na na Dove kitisalaš el kuća zovom, a to je običaj,kako su stariji kazali, kad su seapostoli skupili na molitvu. Jedanje Židov vidio di su ušli pa je napendžer metnio zelenu graničicuda sutra pozna kuću. I kad je ujtrudošo, na svakoj pendžeri u svakojkući je bila zelena grančica.Na Dove je zdravo odavno bioobičaj da iđu kraljice. Na Dovemladi u crkvama primaje dar Duvasvetog što njim podili biskup, i oninaglas kažu da privaćaje viru, jelkad su se krstili bili su mali, pa jemisto nji divanio kum. Održane suvelike svete mise di su mladi dolazilisvečano obučeni, a posli podnei uveče su bila kola i igranke zamlade. Oma posli Uskrsa su Kraljiceučile pivat kraljičke pisme, aučila ji žena koja je u mladosti bilakraljica.Kraljički pisama ima stotinakkoje su zapisane, a ima i koje nisu,pa su se dikoje već i zaboravile. Pismese dile na: radosne, žalosne i nakoračnice. Kraljice su bile cure od12 do 15 godina, išle su u grupi pošest cura. Nošnja su bile bile šlingovanesuknje i košulje, a mider iigrač su bili svileni i šareni, išle subose, a na glavama su imale krunenašarane perlicama, cvićom, spridje bilo ogledalce, a priko njeg maliđeran, a ispod brade su se vezalepantljikama.Komšije i rodbina su se starаli dapriprave nošnju kraljicama, sašiju,ušlingaju, da što lipše izgledaje.Skupe se kod glavne kraljice, paodu u crkvu na misu, pa redom šоromel sokakom, već kako su sedogovorile, da ne iđu dvi grupe naisto misto. Kad iđu putom, iđu dvipo dvi i pivaje pisme koračnice.Evo jedne.Mi selu iđemo ljeljoSelo od nas biži ljeljoA što od nas biži ljeljoMi mu ne iđemo ljeljoDa ga porobimo ljeljoVeć mu mi iđemo ljeljoDa ga veselimo ljeljo.Na kraju svakog reda se pivalo -ljeljo. A kad dođu prid kuću uvatese dvi po dvi, s bilim maramama, akad izgovaraje ljeljo, pete malo podignuod zemlje, a glavu malo sagnu,pa đerdan lupka po ogledalcu,što je bio lip zvuk. Kad dođu pridkuću obično su pivale: Mi ode dođosmo,u najlipše dvore, u najbogatije.Di ima dice tamo su pivale šaljivepisme:Zec Boga moli.Na lisici perceNa kurjaku zvonce.Jel:Narasla je travaZa odžakom samaPere travu kosiVoda otkos nosi.Kad dođu prid kuću obično domaćinikažu koju pismu oće da čuju.Pisama je bilo svakaki, ime sukazivale ono kome pivaju, didi, majki,svekru, svekrovi, snaji, momku,divojki, jedinku, jedinici, braći,sestrama, drugaricama, privarenojdivojki, odbijenom momku, uskočkinji,omraženoj braći, đaku,vojnicima.Opravljala majkaU katane RankaKad ga opravilaTriput ga poljubilaPonda sila majkaPa ga blagosivaKad kraljice krenu dalje domaćiniji darivaje jajima, divenicom,šunkom, el s malo novaca. Pridvečekad završe pisme odu kod glavnekraljice, tamo večeraje, a poklonpodile, pa se raziđu kućama.Svakoje vrime je imalo svoje običajekoji su se naši prici držali i kojisu ji veselili, i kojima su se radovaliu svom životu. Bilo je godina kadje bilo zabranjeno kraljicama daiđu pivat, pa i drugo su zabranjivali,al eto, ima tu još kojekaki običajai sigre za dicu i mlade za zimskoi za litnje vrime. Čuvajmo sve onošto smo naslidili od naši stari zamlade koji dolaze.a. v. k.Godina V, Maj 2009, broj 47 9

pripovitke iZ ŽivotaŽivot jeDan sasviM (ne)oBiČantilka iz ljutovaTe nedilje i vitar je duvo ciodan. Kad je sunce zašlo i pisakse umirio, bila sam gostkod Tilke Čović (78) rođene Mamužić,u Ljutovu. Bila je malo poplašenašta ona zna kasti za novine.Čitajte i vidićete kako je svoj težakživot opisala s puno duva i krozosmij.10nas sedam curaTilka je počela pripovitku da i jebilo sedmero dice u familiji.Baćo je bio sive a nana ana.on je bio zdravo strog a nanamalko mekša. Baćo je bio u rusijiza vrime prvog svitskog rata,pišce je stigo natrag iz rusije.oženio se prija rata. ni jedno ditese nije dotleg rodilo, al kad sevratio od 1920-1931. rodilo sesedam cura. išla je tilka, u staruškulu koja još uvik postoji, samoiv razreda i posli je pristala. Bilasam stalno nadničarka. ko ditečuvala sam guske, svinje a kodkuće sam svašta radila. s mojišest godina baći sam pomagalakod pluženja kuruza. vodilasam konja a on mane glavom jeltira muve i mene pribaci čak utreći red kuruza. sićam se, nastavilaje Tilka, kad nam je došlateta iz Male Bosne i donela u darčiode koje su imale glave odcakla i bile su u raznim bojama.kaka je to bila srića. svi smouzeli po jednu, al nismo poslismili minjat za drugu boju akosmo se slučajno pridomislimo.Danas kad bi tako štogod dicidono u dar ne bi ni pogledali nato.Mladost i udajau ljutovu je bio Hurkin dom.tamo sam išla na igranke i upoznalamog roku. Doduše, kuće sunam bile blizo jedna druge. imalasam 23 godine a roko 22 kadmi je na jednoj igranki kazo daiđem kući al ne svojoj neg da iđemozajedno njegovoj. i tako samuskočila. Bilo je to prid Božić imi oćemo se odvojit i sami živit,al nismo imali ništa. ne znamdal me razumite, ni vilice, ni noža,ni krumpira. odemo da živimona jedan državni salaš. tamosmo dobili praznu sobu. ondauzmemo četri kočića, zabodemou zemlju, skinemo vrata od košarei zakujemo na kočiće. na tosmo metnili slamaricu koju samja imala i jeto kreveta. radilasam puno na vršalici pa sam sebizaradila štafira: tri uzgljance,jorgan i dunju. Bilo je zdravoteško radit na vršalici. puno prašine,znoja, al smo se uvik šalilimada smo bili gladni i žedni. jedaredsu mene metnili u naviljakslame, to je slama koja izađe izvršalice veličine i visine oko dvametera, i tako su me na kolju odnelina kamaru, iznenadili su sekad sam se ja izvukla iz slame.onda su svatili šta je bilo teškokod nošenja.rokin stric nam je dao drvenicei onda smo već imali pravikrevet, a drugi stric nam je saziđoparasničku peć. od mojesestre smo dobili brašna i toonoliko koliko je moglo stat u jedanrukav od košulje. svekrovanam dala jednu patku koju smoispekli u peći a od pekara donelikruva na veresiju. kad smo sveovo pripravili očli smo se vinčat.Bilo je digod prid Božić. Dođemos kumovima kući poslivinčanja i poidemo i patku i kruvi opet ostanemo brez ičega. ondasmo dobili na veresiju krmčeod 90 kila i budne divenice, krvavice,žmara, masti. Dobili smoi kojšta u dar za vinčanje: lonce,laboške i tako smo počeli živit.Život je išo daljeroko se zaposlio u zadrugi1955. godine. sićam se prvi posomu je bio da vuče kuružnu nasoncama. ni opanke nije imo,već ji kupio na veresiju. kruvsmo i dalje nosili na veresiju, alkad je stigla plata oma smo dugovevratili, pa opet ispočetka.sićam se kad su mi ko mladoj svidonosili pleten kolač, skupilo sečak 14 komadi. imala sam dobrekomšince, pa su odnele kolače ameni dale brašno u zaminu. kadje stiglo proliće dobili smo odgazde okućnicu. okopali smo.rodilo mi je, sićam se, sedamdžakova krumpira i jedna parasničkakola kuruza s kojima smouranili svinče. nažalost, moralismo otić sotog salaša, pa smo jeseni zimu proveli kod svekrove.u proliće očli smo na drugi salašu pudarluk. roko je radio al sami ja išla u nadnicu i radila sve štoje tribalo. u sićanju mi je sadnjašljiva kad je na sapištu ašova bilazagrebana mira za kopanje jama,sa svake strane moro je bitiprored.konačno u svojoj kućina ovom mistu kupili smoplac, od rokine prodate zemlje,1959. godine i počeli nabijat zidove.Bilo je to teško al s mobombilo je lakše. prvo jedna soba, padalje ostale. Moj čovik i ja nismoimali svoje dice, al nam je kućauvik bila puna svita. samo kad sesitim kad smo iz sobe izneli drveniceda bi svi gosti iz varošiimali mista. peko se roštilj, kuvokotlić, okrećalo se prase, jagnje.Čovik mi je nedavno umro. sadsam ostala sama, al virujte uvikkogod svrati.Prilikom moje posite u goste jedošo sestrin sin Stipan iz varoši, saženom Marom. Bilo je puno divana,podsićanja na stara vrimena.M. HorvatGodina V, Maj 2009, broj 47

klara kujunDŽiĆ iZ Male Bosne i njeZina kolekcija tiČji iŽivinski jajagnjizda s njiva i dolovaiZloŽBa/sveciNa Uskršnjoj izložbi u MalojBosni positioci su sveeksponate pažljivo gledali,al bilo je tamo i štogod sasvim novog.To novo unela je klara kujundžić,koja živi u Maloj Bosni.Najveći dio života je provela na njivamaradeć paorske poslove.prija tri jel četri godine počelasam da skupljam jaja od tica iživine, a onda sam poželila da jivako na jednom mistu sve pokažem- kazla je Klara.I pokazala je, a ljudi su zaistazastajali, gledali, pitali jel postojetake tice ko na primer, švraka jelkobo. Na izložbi je bilo guščiji, pačiji,pućiji, kokošiji, morkačini, golubijijaja. Zatim, kako je Klara kazala,bilo je i jaja dolski tica, odšvrake, kukavice, sive vrane, čaplje,fazana, kobe, ševe. Svoje malognjizdo imala su u jaja od grlice,čvorka, vrebca, papagaja, nimfe, anajveće je bilo jaje od noja, koje,naravno, Klara nije našla ni u dolu,ni na njivi, neg na farmi nojova.od aprila do juna miseca podikadiđem dnevno i po 10 i višekilometeri pišice i biciglom. takosmirivam živce, jel ništa nijelipče neg kopat po njivi, jel podčokanjicom tražit ševino jaje.jaja za izložbu pripravljam takošto ji izduvam. klinom ji probušim,čačkalicom razmutim unutrašnjosti onda duvam dok biljanjaki žumnjak ne isteku napolje.Svaka čast Klari na ovoj kolekciji,valjda će je i varoščani u doglednovrime vidit na nikoj izložbi.M. Horvatsveci koji se spominjemoPrid nama su Dove. To je zdravo velik svetac,jedan od tri najveća u godini, Božić,Uskrs i Dove. To je svetac kad je Isusposlo svojim apostolima Duva svetog, kakonjim je obećo utišitelj s neba. Pedeseti dan posliUskrsa bili su skupljeni na molitvi Isusoviapostoli, Blažena Divica Marija i još nike pobožnežerne. Odjedared su čuli niki velik šum,ko da duše jak vitar, pa su se malo poplašili.Više nji se ukazao Duv sveti u obliku goluba, aviše njevi glava su se pokazali mali vatreni jezici,i tako su se napunili Duva svetog. Divanilisu i razumili strane jezike, dobili su rabrost inisu se više ničeg bojali. Svit kad je čuvo dadivane strane jezike, čudili su se: nisu ovo Galilejci,a mi ji razumimo na našem jeziku.Razlišli su se po svitu i pripovidali evanđelje,krstili svit u ime Oca i Sina u Duva svetog, mećaliruke na nji i ozdravljali ji u ime Isusa Krista.Duva svetog nisu primili samo apostoli, veći drugi svit koji se obratio i povirovo evanđelju.Nedilju dana posli Dova slavimo Sveto trojstvo,zajedno Oca, Sina i Duha svetog. Peti danposli Svetog trojstva slavimo Bršančevo. To jesvetac prisvetog oltarskog sakramenta kojinam je Isus ostavio na poslidnjoj večeri, na Velikičetvrtak, al se čerez Isusove muke i smrtinije moglo tako svečano proslavit. Zato ga slavimona Bršančevo el se nedilju dana posli održivelika sveta misa i iđe pršijun oko crkve.Juna 13. slavimo svetog Antuna Padovanskog,koji je umro 1231. godine. Živio je 35 godina,ode na zemlji, i bio je pravi svetac. Moliose za svit, ozdravljo ji od kojekaki bolesti, anajvećma se staro za kruv sirotinji. Što je odsvita dobio za datu milost, sve je davo za krušacsirotinje. Smrti se nije plašio iako je još biomlad. Umro je mirno, molio Boga i gledo u nebo.Kad su ga oci pitali zašto stalno gleda u nebo,on je kazo da vidi Gospodina Isusa Krista.I dan-danas mu se virnici obraćaje po cilomsvitu i mole za pomoć za zdravlje u bolestima,za sriću u josagu, pa i za izgubljene stvari i drugenevolje, a Bog po razgovoru svetog Antunauslišava naše molitve.a.v.k.Godina V, Maj 2009, broj 47 13

pripovitke iZ ŽivotaČikerija, naselje na kraj svitaČikerija je uvik bila dalekoČikerija je od Ljutova el Mergeša, udaljena tri i po kilometera,Tavankut isto toliko, a varoš oko 25 kilometeriUkući staroj 300 godina, sgredicama, otvoren odžak,paorska peć, to je „kutak”di žive Stipići, Ana (78) i Veco (79).Tu smo rođeni. tu smo išli u škulu,dok je još bila na Čikeriji.tužno je to, kaže Veco, da je prikonoći škula nestala. od četrirazreda dva smo išli za vrimeMadžara, a dva za vrime partizana.veco se sića učiteljice MarijeČović, al borme i učiteljatoše koji je baš voštio đakove.račun mi nije išo, kaže sagovornik,i učitelj me tako našibo dasam pobigo kući kroz pendžer izareko se da neću više ić u škulu.Moj polubrat se usprotivio pa ivratio učitelju što je ovaj „dilio”svima.14Mladost je bila dosta lipaoma ode u komšiluku bio jedom, tu su bile igranke. nediljomsu bili balovi. svirci su tu unašoj kući ostavljali instrumente,kaže Veco, a snaš Ana dodajeda ni ona nije živila odaleg daleko,tako da su mogli igrat do zore. nastri drugarice smo jedino znaleigrat igru haj – haj, svi su nasgledali. igrala su se kola a najvišetandrčak. ko dica nismo biligladni. na bonove se kupovalaglava šećera, brašno, so. ruvosmo kupovali na tačkice.Snaš Ana kaže da se nosila bunjevačkia sad je na to samo podsićajepregače koje pripaše.veco je ofiro jednoj curi sedamgodina al eto ja sam mu bilasuđena, kaže snaš Ana, i od 1958.godine smo zajedno. imamo dvićeri, jedna živi u ljutovu, a drugau tavankutu.Imadu dva unuka i jednupraunuku i redovno ji obalaze.ić mož pišce el biciglomimali smo dva konja i ondasmo s paorskim kolima, a poslišpediterom, išli čak u varoš nahetiju. Čikerija je jedino naseljedi nije bilo zvanično mijane, a nicrkve. sitili su se ana i veco kadsu za vrime Madžara išli u gornjuČikeriju (Madžarska) u crkvuna misu. skupili su se i zajednou grupi išli pišce tri kilometerado crkve. obuća su nam biligumene opanke el kopane klompe.Život u bespućusnaš ana je bila domaćica aveco je radio malo u „integralu”u varoši. na poso je išo pišce dovoza el biciglom. Mi vamo nemamo,kažu, ni autobus. Vecosridom i petkom iđe do Ljutova udućan rad kruva i svega što triba,no i dica ima kad donesu rane.ima ode i milicija, koja nas redovnoobalazi, što nas baš raduje.iako do Madžarske odaleg imasamo dva kilometera od nje jedanas osto samo odžak.Zdravlje snaš Ane i Vece je većuveliko načeto. Ujtru ustanu okošest, propale vatru u šporelj, u kujniskuvaje kafu, a u sobi parasničkupeć nalože s granjom i ogrizinama,dva do tri snopa je dosta. Večeriprovode nuz televizor. Strujuimadu od 1971. godine. Svake godinekod križa u šumi budne proštenje.Puno svita se skupi, dođu sastrane, čak mladi dođu pišce izŽednika. Veco i Ana kažu da jekogod iz varoši kupio kuću u njevomkomšiluku, pa se raduju, jelkažu da su to baš redovna čeljad.Eto i kogod drugi će doć da divanis domaćinama sem kad se očitavastruja, pravi popis za glasanje ipoštaš.Pod kraj našeg divana počo jepadat mrak u ovom čudnom sokaku.Put od piska osvitljen s velikimneonskim svitlima, gusta šuma imrak u napuštenim kućama. Pokoja od nji i zaživi subatom jel nediljom,kad dođu iz varoši obaćsvoje ognjište pa makar i na kratko.Za kraj bać Stipan nam nabrajapoimenice sve koji su kadgodode živili. Davno je pokojni ĐuroFejsov postavio ode tablu s natpisom:Naše malo misto Čikerija.Đure nema, a tabla još uvik stojitamo.M. HorvatGodina V, Maj 2009, broj 47

GOSTOVANJEKUD „ALEKSANDROVO” UČESTVOVALO NA „FOLKLORIJADI” U MAKEDONIJIBunjevačke igre pridMakedoncimaKulturno-umitničko društvo„Aleksandrovo” je početkommaja učestvovalo naVII „Folklorijadi” u mistu Gradsko,na obali Vardara, u Makedoniji.Već šest godina traje drugarstvo samakedonskim Društvom „Stobi”.Posite su naizmenične, Makedoncisu lanjske godine bili na Dužijanci,a ove godine Šandorčani suočli u Makedoniju.Iz KUD „Aleksandrovo” išlo jeoko 30 osoba koje su bile smištenepo kućama kod vrlo gostoprimljividomaćina. „Aleksandrovo” je izvelobunjevačke igre i igre iz Srbije iMadžarske. Razminjeni su pokloni.Na festivalu je bilo prisutnooko iljadu gledača.Nikola (13) već je šest godina ufoklornoj sekciji, Neda (18) i Tanja(20), takođe su tu od mali nogu, inajlipša su njim druženja s Makedoncima.Nji dvi kažu da su njevimomci lipši neg naši. Branislav(16) igra oko pet godina i tvrdi dasu cure kod kuće lipše. Sara (12)igra tri godine, i njoj i ostalima najlipšeputovanje je ono u Makedoniju.Upoznali su se, i sad iđu jednikod drugi u goste, a na rastankuuvik bude suza.Eto, to je lipša strana folklora.Od odrasli u Makedoniji su bilikoreograf Vesna Takač, pridsidnikDruštva Bartul Vojnić Hajduk,a isprid Bunjevačkog nacionalnogsavita Miroslav VojnićHajduk i Marija Horvat. Triba dodati to da su Šandorčani za vrimeFestivala positili arheološki lokalitetdi se nalaze ostaci zidina Stobiiz III i IV vika.M. HorvatGodina V, Maj 2009, broj 47 15

PRIPOVITKE IZ ŽIVOTANA UŽNI KOD DOME I DANČE TUMBAS KOJI OVE GODINE SLAVE60 GODINA ZAJEDNIČKOG ŽIVOTANa okupu cila familijaDančo i Doma su počeli siromaški prija 60 godina, a danas imadu kuću i veliku familiju: dicu, unučad i praunučad, snaja i zetova,i svi se skupljaje na velike svece, pa i rođendane unučadiDomaćini Doma i Dančo ćeove godine proslavit 60 godinazajedničkog života.Doma kaže da je rođena na Čikeriji,na Vermešovom salašu.Bila sam kod dide na Šebešiću,u škulu sam išla samo četrirazreda, i to u Tavankutu. Ditinjstvoje bilo siromaško, bilonas je petero dice. Baćo je zdravovolio popit, al je bio mekanećudi. Kad je zviždio znali smo danije dobre volje, a mi dica smogledali da oma štogod radimo,da se izgubimo. Mama je bilastrožija, čuvali smo ovce, guske,svinje, a zimske večeri smo provodiliu češljanju vune i tkanju.Orala sam već od svoji 12 godina,i kruv sam zakuvavala s majkom.U divojčenje se išlo na Markovo,Dove, Bršančevo, VelikuGospojinu, a poslidnje kolo jebilo prid Svetu Katu.Svog momka Danču upoznalasam u crkvi u Maloj Bosni. Vinčalismo se skromno 1949. godine,samo s kumovima i starimsvatom. Živili smo u Franciškovomšoru kod moji roditelja. Nosilasam mliko po kućama i napecu. Godine 1962. počeli smoziđat ovu kuću u Malom Bajmoku.Bila sam domaćica, odranilasam troje dice, a odranjivala sami tuđu. Kad se sitim da sam pišiceišla do Male Bosne, cio dan bralakuruze, pa natrag u Mali Bajmok- sića je snaš Doma dok drži batinuu rukama pomoću koje iđe.Dančo se rodio na BikovuIšo sam četri razreda u škulu,bilo nas je troje dice. Baćo i nanasu kupili kuću u Maloj Bosni.Baćo je išo u nadnicu, a ja samišo služit od trinajste godine.Dančo se sića kako je kod gazdespavo na slami koja je bila nastupovima i daskama.Kaput sam metnio pod glavu,a pokrivo se pokrovcom. Sićamse zarade od 400 dinara misečnoi da sam svake subate dolaziokući da se prisvučem. Gazdin sinje izučio za franjevca, a posli dvigodine i ja sam očo za zvonara,di sam dobijo platu. Dosta vrimenasam provo u vojski, a u ratusam bio ranjen. Onda sam biočuvar u „Dinamotransu”, a prijatog sam radio na Mikićevu disam išo po sedam kilometeri pišicena poso. Penziju sam dočekou Veterinarskom zavodu 1980.godine.Doma i Dančo, kako smo kazli,imadu veliku familiju, dicu, unučadi praunučad a u kući žive sasinom i snajom. Bračni par Tumbasje najstariji u Mesnoj zajednici„Gat”. Srićni su kad se nikoliko putigodišnje skupe. Dok divane o svecimai okupljanju sitili su se da sukadgod i po devet puti godišnje išliu svatove u vrime dok su bili mlađi.Sad je to sve drugačije. Skupi secila familija za velike svece jel za rođendanpraunučadi. Ovaj put mismo ji našli kako su se okupili zaUskrs, tu su bile ćeri Marija i Monika,sin Stipan, unuci Emil, Ivica iMirko, praunuci Sabina i Denis, atreće praunuče se još čeka. Nuz njibili su i zetovi Bela i Rudika, snajaJanja, žene unuka Gordana, Monikai Silvija.Marija Horvat16Godina V, Maj 2009, broj 47

KNJIŽEVNO VEČEBUNJEVAČKI INFORMATIVNI CENTAR IZDO ROMAN GABRIJELE DIKLIĆSnaš Kata dobila romanRoman prvenac GabrijeleDiklić „Snaš Kata na mrginju”pridstavljen je subotičkojpubliki 29. aprila prid punimamfiteatrom Otvorenog univerziteta.Roman je izašo u izdanju Bunjevačkoginformativnog centra, apisan je na bunjevačkom jeziku,inače Gabrijelinom maternjem jeziku.Toliki broj positilaca kazivada Gabrijela već ima svoju publiku,jel ona za sobom ima izdatu zbirkupoezije „Meni salaš bili fali” i brojneknjiževne večeri na kojima jekazivala svoje stihove i dilove svojipripovidaka, a veliki uspih je postiglas monodramom „Snaš Kata uvaroši” i „Snaš Kata u svatovima”koje izvodi Katica Marganić.Roman je nasto na čudan način,krenio je iz sridine, od snašKate u varoši, a onda je dobiladitinjstvo, roditelje, jedan čitavniz likova koje je Gabrijela susritalačitav život, kazla je mr SuzanaKujundžić Ostojić, direktorBunjevačkog informativnog centra,na promociji. Ona je kazla da ćebudući čitaoci u knjigi pripoznatsvog didu, mater, oca, il kogagoddrugog, i zapitat se o nikim odnosimau familiji. Knjiga se završavasimbolično, ko da je ova snaš Katapočetak jednog novog romana.Ode imamo sklop rečenica koje kozna koliko dugo niste čuli, koje ćevas toplo podsitit na mekano majkinokrilo, na didine pripovitke.O romanu je pored mr Kujundžić- Ostojić, govorila Judita Plankoš,koja je kazla da je ovo slojevitroman kojem se triba vraćat. Positiocisu imali prilike i da čuju kraćeodlomke iz romana, ko i pismetamburaške bande „Boemi”, dilompominjane u romanu. Na kraju jeKatica Marganić, glumac amater,izvela mondramu „Snaš Kata u varoši”koju je publika ko i dosta putiranije, primila uz velik aplauz.Oni koji su već pročitali romankazali bi, baš tako je i bilo.Iako je snaš Kata književni lik,ona je nastala u slagalici mozaikaod pripovidaka koje sam slušalao tim salašarskim ženama, iimala prilike da veliki broj nji izsvog okruženja upoznam. Samlik je izmišljen, al životni putovii situacije u kojima se ona našlasu se zaista događali. Želila samodužit dug tim ženama koje subile podupirači kućnog slimena,i kad je tribalo trpile i podnosilebrime do kraja života.Sam naslov „Snaš Kata...” upućivada se radi o ženi sa salaša, a„...na mrginju” u prinetom značenjuje međa izmed kadgodašnjegi sadašnjeg vrimena. Udrugom živi, al se prvom, kadgodašnjemvrimenu, vraća s nostalgijom,pa se čini da je ona uviktu digod na mrginju. Zašto jeslika snaš Kate ko mlade na koricama?Kadgod posli vinčanja,kad mlada skine vinac, povezalabi maramu i više je niko nikadmed svitom nije vidio gologlavu,pa je i to jedan mrginj, kazla jeGabrijela Diklić.Za kraj smo Gabrijelu Diklić pitalida li zaista priprema nov roman?Da, i on je u začetku, al kad kažemda snaš Kata živi u šorukojeg više nema, navodi me namiso da je svaki od ti srušeni inapušteni salaša zapravo neispisanroman o ljudima i njevim životnimputovima. Možda bi sebaš tim pozabavila. Oni su poodlazilisa salaša u selo il varoš,al su na obući poneli blata sa salaša,kazla je Gabrijela Diklić upovodu izlaska njezinog prvog romana.V. M.Godina V, Maj 2009, broj 47 17

PRIPOVITKE IZ ŽIVOTAMALI BUNJEVAČKI MUZEJSoba uspomina radosti i tugeJelisaveta Eržika Miljački, vridnamajka, kolekcionarka starina,primila nas je u mali al izuzetnobogato namišten dom. Uprkosgodinama koje su je stigle uspivasve držat pod konac uredno.Zidovi su pripuni slika, najviše virskogkaraktera za njezinu zafaluBogu. Tu je i pokoji goblen, velikoltar, kopija iz subatičke Katedrale.Posebno misto na ormaru zauzimajepoređane figure Majke Božije.Suknje bunjevačke nošnje, počevod zlatne, crne, šarenkaste od sedefastogsatina koju je domaćicaobukla za ovo slikanje. Sve to ostavljautisak jel su stare priko stotinakgodina al izgledaje ko da suupravo šivene.Život izmed varoši i salašaBaćo mi je bio Cvijin Stipan,nana Kata pa nas je šestero braćei sestara zajedno sa svekrevomAnom stojalo na bikovačkomsalašu. Imali smo jako malozemlje pa je baćo uzo u arenduuvik između pedeset i stotinakjutara plodne crnice - počimapripovitku majka Jelisaveta. Sićase jedared kad joj je bilo oko desetakgodina, budili su se svakog jutraranom zorom oko četri, oma suse upregli volovi da prinose kuružnju.Kako je bila neispavana, skliznilaje s kola pravo isprid volovakoji su srićom stali. Roditelji su njišestero odranili u radu, ko mala jebila zadužena na poljskim radovimai s bratom Ivanom je ranilajosag. Drugi brat Jašo je ranio konje,najmlađi Lazo se brinio o volovima,a sestre Tereska i Marija sušlingovale, prale i peglale ruvo. Baćoje izučio za trgovca, petkom jevodio na hetiju u varoš di bi trgovalijaganjce i pućke. Kad su dicapoodrasla baćo njim je kupio trkačkekonje i kola, pa je Jašo voziou crkvu, na hipodrom, Dužijancujel u varoš. Nediljom kad bi se vratiliiz crkve skupili bi se oko astalai divanili. Od svi svetaca koje sudržali majka Jelisaveta posebno sesića Dova kad se kupovalo novoruvo, išlo se u Veliku crkvu, šetaloKorzom a kuće se kitile cvićomzove. U njezinoj mladosti stalno suselili, nisu mogli stat samo na majkinomsalašu jel su uzimali tuštazemlje u arendu. Da bi izučila šnajderskizanat baćo je poslo u varoš,di je bila samo vikendom, dok jeod ponediljka do petka radila nasalašu. Nanina majka je kod šnajderkeRoze Tejfelešove di su se oblačileviđeniji varošani. Tu u varošije zapazio Bela, njezin budući muži ufriško udaje se za njega 1951. godine.Bila je u to vrime velika beda,Bela i ona pravili su ležaj od ljuskure.U početku Bela je radio „Minervi”a ona bi balansirala izmedsalaša i varoši. Sve je to bilo zdravonaporno, pa je prisikla i očla u Nimačku,di je tri godine radila u domustari „Crvenog križa”. Zafalnaje mužu što je to vrime brinio onjevi dvoje dice, sinu i ćeri.Ljubav prema nošnjiEvo već četrdeset godina je JelisavetaMiljački kolekcionar, satova,raznog komadnog nameštaja ibunjevačkog ruva. Posebno je srićnašto nijedna Dužijanca nije moglaproteć brez nje, prvo ko direktogučesnika a kasnije je i pozajmljivalanošnje koje je na kraju i prodala.Godinama je u izlozima dućana koi u pendžerima svoje kuće izlagalabunjevačke etno rukotvorine. Kažeda je u knjigu gostivi u njezinkućni muzej ubileženo oko osamstoimena čeljadi koji su prošli ividili sve što je ona postavila.Pamtim crkvenu dužijancuBlaška RajićaOd početka sam učesnik Dužijance,redom od prve 1968. godine.Al sićam se dužijance nasalašu crkvene dužijance koju jepop Blaško Rajić prino sa salašana subotički hipodrom - pripovidateta Eržika. Ti dana oko VelikeGospojine se obilužavala dužijanca,čeljad puna elana, radilose udarnički. Kad bi se otkosiložito, odredi se bandaš i bandašica,bandaš je pleo vinac oko šeširaa bandašica vezivala maramuoko glave i obukla cincano ruvo.Kad bi svi stigli na salaš nanaspremi velik lavor vode, veselilose kraju poslova. Razlikovali suse bandaš i bandašica koji su pobidiliu risu, bandaš bi najbolje inajbrže otkosio žito a bandašicarukovetala otkose, skupljala i vezalakukom žito u snopove. Dokse za crkvenu dužijancu biralinajlipši bandaš i bandašica iznajimućniji familija. Prija se višeračuna vodilo o tradiciji, paorisu pripremili cilu manifestaciju,Dužijanca je imala dušu i izvornikarakter. Danas je zafaljujućipolitičarima i popovima postalapredmet podile čeljadi.Naradila sam se dosta, za nekolikoživota da se popuni. Nisamviše zdrava, pa i godine sume stigle, guram osamdesetu, nemamni snage više. Fala Bogu dasam sve to postigla u životu i nekajem se ni zbog čeg. Žao mi jesamo što se mladi ne prihvatajurad i zaboravljaju časne pritke - stugom u glasu završava divan EržikaMiljački. S. Kujundžić18Godina V, Maj 2009, broj 47

kulturna istorijaDr aleksanDar raiČ: poDile MeD BunjevciMa i pitanje BuDuĆnostiuvod u bunjevačko pitanjeStudija Feher Ištvana s opominjućimnaslovom „U poslidnjojminuti” o teoriji i povistinarodnosti u Madžarskoj 1945-1990, objavljena 1993. godine u Budimpešti,zasluživa posebnu pažnjuBunjevaca i bunjevački Hrvata uVojvodini (pogledat: http://www.sulinet.hu/oroksegtar/data/Magyarorszagi_nemzetisegek_kotetei/Az_utolso_percben/index.htm). Osim što razjašnjavapojmove, čija konfuzija služiinstrumentalizaciji „stvaranja nacija”,Feherova studija otkriva naličjeprincipa nacionalni politika,koje su, posli 1945. godine, proklamovaledržave realnog socijalizma– posebno Republika Madžarska– al koji se, u stvarnosti, nisupridržavale. Ova studija je usredsređenana „poslidnje minute” procesaasimilacije etniciteta (etničkiskupina) u Madžarskoj, čije otkrivanje– po uvirenju Fehera – omogućavaborbu za usporavanje i obustavljanjenjeve asimilacije u „homogenizovanu”državu-naciju. Fehertretira nacionalno pitanje kosferu međunarodni odnosa a nesamo ko unutrašnje pitanje ljudskiprava, što naglašava dužnost matičnidržava da se bore – na osnovumeđunarodni normi – za svojunarodnost u drugim državama.U ovom ogledu nastojim razjasnitglavne komponente bunjevačkogpitanja čija sadržina se možobuvatit s nikoliko slideći pitanja.Koji su razlozi i kake su poslidicepodile bački Bunjevaca na nikolikonjevi evolutivni modaliteta: na asimilovanebunjevačke Madžare, nabunjevačke Hrvate obuvaćene procesomhomogenizacije hrvatske nacijei na etnicitet-nacionalnost Bunjevacaotvoren procesu integracijeu države u kojima žive (Srbija, Madžarska)?Kake su šanse i šta su priprikeostvarivanja ove poslidnje pomenutestrategije razvoja bački Bunjevaca?asimilacija Bunjevaca uMadžarskojPrici bački Bunjevaca kolonizovanisu u njev zavičaj – Bajski trokut(područje izmed gradova Baja-Sombor-Subotica) – pritežno tokom17. vika, na tada, opustilozemljište izloženo pustošenju Osmanlija.Posli potiskivanja Osmanlijai uspostavljanja kontrole Austrijskecarevine nad Bačkom, tokom18. vika nastavljena je kolonizacijaove teritorije (interes državeda obezbidi poreske obveznike i populacijukoja omogućava regrutacijuvojnika). Do polovine 18. vika,tokom postojanja Vojne granice uBačkoj (do 1751. godine), oko 98%stanovnika ovog prostora činili suetnički Srbi i Bunjevci i Šokci(Tabela 1). U momentu raspuštanjaVojne granice u Bačko-Bodroškojžupaniji moglo je bit oko82.000 Srba, 28.000 Bunjevaca iŠokaca, 35.000 Madžara i oko27.000 Nimaca, sveukupno oko173.000 stanovnika.Proces kolonizacije Južne Ugarskese ubrzano odvio posli raspuštanjaVojne granice (dio militaragraničaraSrba i Bunjevaca je odseljen– dio Srba u Rusiju a dio Bunjevacau Šajkašku, u Srem ko i uPosavinu). Ovo iseljavanje je podstakloAustrijske vlasti da u Bačkukolonizuju Nimce-Švabe, Slovake iRusine. Migracije Madžara odvijalesu se ko izraz interesa madžarskizemljoposidnika da formirajeklasu brezemljaša-biroša (njev brezemljaškistatus rišen je u Vojvodiniagrarnom reformom posli 1945.godine).Uoči Prvog svitskog rata, 1910.godine, stanovništvo Bač-Bodroškežupanije naraslo je na oko850.000 osoba, s tim da je udioMadžara ko pripadnika državotvornenacije, naraso na oko 45posto. Populacija bački Bunjevacai Šokaca dosegla je u tom trenutkusvoj povisni maksimum od 70.545osoba (oko 8,3%) (njezina ukupnapopulacija morala je obuvaćat takođeznatan broj asimilovani bunjevačkiMadžara – koji se nacionalnoizjašnjavaje ko Madžari,al navode da njim je maternji jezikbunjevačka ikavica, kasnije, hrvatskijezik).Posli Prvog svitskog rata, svođenjomMadžarske u njezine današnjegranice, prema podacima FeherIštvana, odvio se ubrzani procesasimilacije manjinski etniciteta.Od nepuni 12% ukupnog stanovništvaMadžarske u 1920. godini,manjinske etničke skupine uovoj zemlji su posli završetka Drugogsvitskog rata, 1949. godine svedenena oko 1,5% a u momentupada „Berlinskog zida”, 1990. godine,na ispod 0,5%. U periodu izmed1920. i 1990. godine ukupnostanovništvo madžarske nacionalnostiporaslo je za oko tri miliona,u čemu je značajan udio asimilovaneetničke populacije.Sve do druge polovine 19. vika uBač-Bodroškoj županiji u popisimastanovništva ne spominju seHrvati ko etnonim; ko ime etničkeskupine, oni su evidentirani u Baranjskoji Zalskoj županiji na jugozapadui krajnjem zapadu Ugarske(posebno etnička skupina GradišćanskiHrvata). Popisom stanovništvaiz 1910. godine evidentiranoje u Bač-Bodroškoj županiji 1279Hrvata.Posli 1921. godine iz zvaničneevidencije „trijanonske” Madžarskenestali su etnonimi Bunjevci iŠokci a uvedena je nacionalna oznakaHrvati (rič je o nominalnojkategorizaciji koja prikim putombriše prisustvo etničke skupine ujavnom životu i razvoju društva).U popisu stanovništva 1920. u Madžarskoj,po osnovu identifikovanjajezika-ikavice evidentirano je22.928 Bunjevaca i Šokaca. Ovajproces ubrzan je tokom Drugogsvitskog rata i, pogotovo, tokomsukoba Madžarske i Jugoslavije uperiodu Informbiroa kad su protivetnički skupina južnoslovenskogporikla (Srbi, Hrvati) priminjenimehanizmi političkog pritiska, posebnoukidanje institucija škulovanjaza ove etnicitete. No, i poredove surove politike, u jeku antijugoslovenskekampanje režima RakošiMaćaša, potisnuto osićanjepripadanja Bunjevačkoj etničkojTabela 1 – Etničke promine u Bač-Bodroškoj županiji i Madžarskoj od 18. vika dodanas (Izjašnjavanje prema jeziku koji ispitanici koriste u krugu porodice)Godina V, Maj 2009, broj 47 19

kulturna istorijaskupini se prilikom popisa 1949.godine pokazalo u odgovorima napitanje o maternjem jeziku: od20.123 nominalno izjašnjeni madžarskiHrvata, 51,9% su naznačilida privatno, u porodici koriste bunjevačko-šokačkuikavicu. (U popisimastanovništva Madžarske iz1941. i 1949. evidentirani su građanikoji koriste bunjevački-šokačkijezik . Posli 1949. evidentiranoje samo korišćenje hrvatskogjezika. Vidit: URL:http://www.sulinet.hu/oroksegtar/data/Magyarorszagi_nemzetisegek_kotetei/A_magyarorszagi_horvatok_1910_1990/pages/000_konyveszeti_adatok.htm)Posli demokratizacije (nakondogađaja iz 1956. godine) u Madžarskojse kratkotrajno pokazalooživljavanje javnog života madžarskiHrvata al se, čak i posli demokratskogpriloma nakon 1989.godine, i uvođenja institucionalnioblika manjinske samouprave, tendencijademografsko-etničke revitalizacijepokazala slabom. PremaDinku Šokčeviću (Vidit: http://www.horvatok.hu/index.php?id=22&L=1 ) „po procjenama Hrvata u Madžarskojima oko 90 tisuća, iakopopisi pučanstva pokazuju znatnomanji broj pripadnika hrvatskenacionalnosti” (u popisu 2006. evidentiranoje 29.731 Hrvata). Razlikaod 60.000 osoba pridstavlja populacijuasimilovani Hrvata, u čemuvirovatno značajan postotakoni koji koriste bunjevačku-šokačkuikavicu ko maternji jezik. Premaprocini Mije Muića u Madžarskojdanas živi 8.500 do 10.000 Bunjevaca:Baja 2.000-2.500, Bácsalmás500-600, Bácsbokod 150-200,Bácsborsód 50, Bácsszentgyörgy10, Bácsszõlõs 20-30, Borota 10-20, Csávoly 150-200, Csikéria 200,Dusnok 200-300 (tu najviše Racižive, al ji navodimo zbog solidarnostis inicijativom Bunjevaca), Felsőszentiván150-200, Gara 600-700, Hercegszántó 200 (tu najvišeŠokci i Srbi žive, al ji navodimozbog solidarnosti s inicijativomBunjevaca), Jánoshalma 50-80, Katymár600-700, Kunbaja 20-30,Madaras 40-50, Mátételke 150-200, Mélykút 50-80, Rém 20-30,Tataháza 40-50, Tompa 100-150,Vaskút 100-130”.Postojanje potisnutog bunjevačkogetniciteta med madžarskimHrvatima otkriva građanska inicijativaza priznavanje Bunjevaca koposebne nacionalne manjine kojaje podneta Parlamentu Madžarske2001. godine. Inicijativa je podržanas oko 1.000 potpisa (Baja 263,Gara településen 201, Katymár136 ko i do 70 potpisa u naseljimaCsávoly, Felsőszentiván, Bácsalmás,Csikéria, Bácsbokod, Mátételke,Vaskút). Ovi potpisi reprezentujune manje od trećine ukupnepopulacije Bunjevaca i Šokacau Madžarskoj (izvedeno iz gori utvrđeneproporcije madžarski Hrvatakoji koriste bunjevačku-šokačkuikavicu). Na osnovu mišljenjaMadžarske akademije nauka,Parlament Madžarske nije izglasoprihvaćanje ove inicjative (sa 334protiv, 18 za i 7 uzdržani glasovaposlanika). Prema podacima MijeMuića, koji je bio organizator skupljanjapotpisa, ponovljena inicijativaiz 2006. godine podržana je odstrane oko 2.000 Bunjevaca: Baja900, Bácsalmás 60, Bácsbokod 80,Bácsborsód 30, Bácsszentgyörgy10, Csávoly 30, Csikéria 30, Felsőszentiván20, Gara 350, Katymár300, Madaras 20, Mátételke 80,Tataháza 20 i iz drugi dilova Madžarske100-150. Ni ova inicijativanije dobila podršku od strane nadležniinstitucija Madžarske.Bunjevci i bunjevački Hrvatiu vojvodiniUčestvovanje Bunjevački pridstavnika(Blaško Rajić) 1918. godinena skupštini u Novom Sadu, nakojoj je doneta odluka o prisajedinjenjuVojvodine (Južne Ugarske)Kraljevini Srbiji, bio je povisni ishodnjevi očekivanja da će integracija,a ne asimilacija, u novoj državibit ostvariva perspektiva razvoja.Nakon formiranja KraljevineSHS/Jugoslavije, taka bunjevačkaočekivanja nisu se ostvarila. To jeizazvalo podvajanje u njevim redovima.Hrvatska orijentacija medBunjevcima, podržana rastućimuticajom hrvatski politički težnji uKraljevini SHS (Jugoslaviji), dovelaje do političko-nacionalnog izjašnjavanjadila Bunjevaca ko Hrvata(začetak modaliteta bunjevačkihHrvata u Vojvodini). Jačanje hrvatskognacionalizma sa njegovim aspiracijamaprema Bačkoj i Sremu,izazvala je oprez kod dila Bunjevaca,koji su ostali privrženi svombunjevačkom identitetu. Oprez sepokazo opravdan imajuć u vidu otvorenisukob hrvatskog i srpskognacionalizma tokom Drugog svitskograta i njev tinjajući konfliktkoji je krajom 20. vika dovo do etničkogčišćenja nad hrvatskim Srbimai u Vojvodini stvorio stanje„krizne zone” na njezinoj severnojgranici prema Madžarskoj (viditmemoare generala V. Kadijevića).Ove povisne okolnosti doprinelesu podili vojvođanski Bunjevacana Bunjevce ko etnicitet s identitetomkog čuvaje brez privaćanjaasimilacije u niku od nacija kojepolažu pravo na njev zavičaj „Bajskitrokut” i na Bunjevce evoluiraleu hrvatsku naciju sa očuvanim(manje el više potisnutim) bunjevačkimetničkim identitetom. No,imajuć u vidu političku intervencijudržave u 1945. godini (dekret oukidanju bunjevačkog etnonima ibunjevački institucija u severnojBačkoj), ovakvo izjašnjavanje bunjevačkiHrvata, ko slobodno samoodređenje,ostaje upitno. Tojupitnosti se mož dodat sadejstvoKatoličke crkve s nacionalnim politikamaMadžarske i Hrvatske. Uliturgiji ove crkve u Madžarskojbunjevačka ikavica je potisnutamadžarskim jezikom, s neznatnimizuzecima korišćenja hrvatskog jezika.(Vidit „Hrvatski glasnik”, 17.siječnja 2007, izveštaj iz Dušnoka:„ Zanimljivo je kako je nekada i uDušnoku hrvatski bio liturgijskijezik, primjerice, između 1735. i1835. g. crkveni obredi tekli suisključivo na našem jeziku. Hrvatskije još dugo živio u crkvi, a nakonII. svjetskog rata, zbog bojazniod prisilnog iseljavanja nemadžarskogastanovništva, službenim postajemadžarski. Zavičajni govor idalje je ostao molitvenim jezikom,rabio se u obitelji i u određenimcrkvenim obredima. Nažalost, danasnema redovite nedjeljne mise,ali se rackohrvatska misa služi svakemlade nedjelje, dakle mjesečnojedanput”). U Vojvodini je potiskivanjeikavice nadomišćeno hrvatskimstandardnim jezikom.U svitlu opisani okolnosti moguse tumačit podaci o odnosima ikarakteristikama Bunjevaca u Vojvodiniposli Drugog svitskog rata.Analiza etnički promina u Vojvodiniposli stvaranja KraljevineSrba, Hrvata i Slovenaca (kasnijeJugoslavije) pokaziva, slično Madžarskoj,nastojanje država kojimaje Vojvodina pripadala, da homogenizujustanovništvo i stvore dominantnu,državotvornu naciju.Izmed dva svitska rata taj proces jeteko usporeno s obzirom da je natlu Vojvodine postajalo brojnomadžarsko i nimačko stanovništvo,i da su, osim Srba, državotvornietnicitet pridstavljali (pored Slovenca)Hrvati. Broj Srba u Vojvodinise 1921. godine, u poređenju sa1910. godinom, povećao za oko16.000 (optanti iz Madžarske, doseljavanjakolonista-agrarni interesenata)a broj Hrvata se povećo zapriko tri ipo puta (index 359,9)(Đurić, Ćurčić, Kicošev objašnjavajeovo povećanje izjašnjavanjomBunjevaca i Šokaca ko Hrvata kojisu se ranije deklarisali ko Madžari,uglavnom iz bački gradova Subotice,Sombora, Bajmoka a iz interesaočuvanja državne službe. Viditdoli naveden URL).Kardinalni priobražaj etničkestrukture Vojvodine izvršen jeposli Drugog svitskog rata u dvamava uz pomoć državne intervencije(egzodus Nimaca i Madžara ikolonizacija srpskog stanovništva1946-1947. godine, ukupno 214.078osoba u čemu 73,5% Srba i 10,5%Crnogoraca, i naseljavanje srpskiizbiglica iz Hrvatske sridinom1990-ti godina i iseljavanje pripad-20Godina V, Maj 2009, broj 47

kulturna istorijaTabela 2 – Etničke promine u Vojvodini posli Prvog svitskog rata, 1910/1921-2002Bold - državotvorni etniciteti/ nacionalnosti. Podaci za 1910, 1921 i 1953 URL:http://www.rastko.rs/istorija/srbi-balkan/djuric-curcic-kicosev-vojvodina.htmlnika manjinski etniciteta podstaknutonapetošću međuetničkiodnosa i opštom neizvesnošćuizazvanom ratom na tlu susidnipodručja Hrvatske i Bosne i Hercegovine)ko i putom spontanognaseljavanja srpskog stanovništvatokom 1960-tih i 1970-tih godinaiz južniji regiona prijašnje Jugoslavije(osobito iz Bosne i Hercegovine).Poslidica ovi priobražaja,nakon formiranja Republike Srbije,čiji državotvorni etnicitet čineSrbi, homogenizacija ove zajedniceje dostigla visok nivo (udio etničkimanjina u stanovništvu Vojvodinesveden je 2002. godine na35%).Prema dva poslidnja popisa stanovništvaVojvodine ko pripadniciBunjevačkog etniciteta izjasnilo se21.236 osoba u 1991. godini, odnosno,19.776 u 2002. godini. Uzimajućko orjentaciju proporcijuBunjevaca i bunjevački Hrvata uopštinama Subotica i Sombor2002. godine (odnos 1:1,31), uukupnom broju Hrvata u Vojvodinibunjevački Hrvati činili su27.735 ili 38,24% u 1991. godini,odnosno, 25.828 jel 45,68% u 2002.godini. Ostali vojvođanski Hrvati(nisu bunjevačkog etničkog porikla)činili su 1991. godine 44.793osobe a 2002. godine 30.718 osoba.Tendencija opadanja pogađaznatno više Hrvate nego obadvabunjevačka etniciteta u Vojvodini;mož se očekivat da će se tokomtekuće decenije ova tri etnicitetabrojčano izjednačit. (Broj Hrvatase mož smanjiti takođe za nikolikoiljada osoba u korist oni koji seizjašnjavaje ko Šokci.)Nastaviće se...pogiBija HraBrog Bunjevca antunoviĆa koD ruMeBezimeni grobMolimo sve naše čitaoce kojibilo šta znadu o junakuAntunoviću da se jave u„Bunjevačke novine”(024/523 -505). Nemojmobarem mi zaboravit našejunakePrema sećanjima SlobodanaZečevića, penzionisanog direktoraEtnografskog muzejau Beogradu (Muzeja Srema SremskaMitrovica, Istorijsko odeljenje,Zbirka dokumenata), koji je 1941.godine mobilisan u 6. četu 2. bataljona51. pešadijskog puka, njegovajedinica je po ratnom rasporedubila stacionirana u Somboru.Bataljonom je komandovao majorSvetozar Radaković. Po otpočinjanjunemačkog napada na Jugoslaviju,puk je maršujući odstupaoprema Dunavu. Komandir 4. vodaSlobodan Zečević je po naređenjumajora Radakovića krenuo premaSremskoj Mitrovici da se obračunasa petokolonašima, hrvatskim ustašamai Nemcima (Foksdojčerima),koji su već 10. аprila po proglašenjuNDH preuzeli vlast u gradu.U međuvremenu je trebalo daza jednu noć zapreči prelaz nemačkojvojsci kod mosta na potokuČikas kod Rumske malte, kojaje nastupala iz pravca Zagrebana Beograd. „Posle podne sam krenuosa oko trideset ljudi svoga vodaa s nama je krenuo i major Radaković,krenuli smo sa nekolikokola s konjskim zapregama, a bilonam je dodeljeno jedno mitraljeskoodeljenje i jedan top. Sem toga,imali smo još dva puškomitraljeza.U mom odeljenju nalazili su se Srbii Bunjevci iz okoline Sombora(Stapar, Sv. Miletić, Bajmok) i poneki Hercegovac, kolonista iz severneBačke.Каd smo po mraku došli doRumske malte, iznenadili smo nekolikonaoružanih civila opremljenihoružjem i fišeklijama jugoslovenskevojske. Na rukavima sunosili petokolonaške oznake. MajorRadaković ih je saslušao kratkoi odmah streljao kao izdajnike” –piše u svojim sećanjima SlobodanZečević.Pošto su zatečeni auotmobilpostavili na mali most na potokuČikas, postavili top iza jednog plastasena i iskopali grudobrane u kanalupotoka, rasporedili su se kaostrelci. Kada su se približili nemačkitenkovi, otvorili su vatru iz topa,mitraljeza i puškomitraljeza, kao iiz pušaka. Zatim su zapalili šaš kojije goreo prema Nemcima, jasno ihosvetljavajući. „Kad je buknuo plamen,jasno smo ugledali gomilenemačkih vojnika i naš mitraljezacbrkati Bunjevac Antunović osuo jepo njima vatru. Jasno se videlo kakoNemci padaju i čuo se njihovjauk.”Napredovanje Nemaca je zaustavljeno.Branioci su se pred zorupovukli, jer su bili preslabi da pružedugotrajaniji otpor.Nemci su imali znatne gubitke.„Vod je takođe imao žrtve. Poginuoje mitraljezac Antunović, komeje nemački rafal presekao grudi.Teško je bio ranjen i major Radaković,koji je prenet u Rumu.Top i mitraljez su ostavljeni kodRumske malte. Četvrti vod 2. bataljona51. puka, sve u svemu tri desetine,zaustavio je za jednu noćcelu nemačku prethodnicu, koja jepreko Mitrovice pridolazila Beogradu.”– piše Zečević (izvor: Sremskomitrovačkahronika, Institut zaistoriju, Novi Sad, 1987. str. 221 -225).Mitraljezac Antunović sahranjenje na istočnom kraju katoličkoggroblja u Sremskoj Mitrovici.Neko mu je u znak uspomene nagrob postavio mitraljeski štitnik.Nema imena i prezimena sahranjenog.Trebalo bi pobliže istražiti,ko je bio mitraljezac Antunović,odakle je, kada je rođen.Treba pronaći porodicu i podićispomenik ovom hrabrom herojuBunjevcu.Dr Drago njegovanGodina V, Maj 2009, broj 47 21

knjiŽevnostiZ knjiŽevne riZniceluka kerčaninOvaj put objavljivamo pripovitkuMarka Peića iznjegove knjige „Luka Kerčanin”objavljene 1997. u Subotici.Sve pripovitke u toj knjigi sabranesu iz „Subotički novina” u kojima jije autor objavljivo duži niz godina.Na humorističan način, s jednomdozom mudrosti koju starija čeljadima. Luka Kerčanin - pravi Bunjevac,divani o mnogim temama kojesu mučile ondašnje društvo.Prošlo je puno vrimena od onda alsu mnoge od nji još uvik jednakoaktuelne, jel ako ništa drugo simpatičneza čitanje. Što je i odlikadobre književnosti - da nadživi vrimeu kojem je stvarana i bude zanimljiva,razumljiva i kasnije. Zboglakoće s kojom Peić piše, uočavaprobleme oko sebe i načina na kojiji prezentuje te bogatstva jezika pravaje šteta što nije napiso više takizbirki, jel ji uobličijo u roman.luki se smrzlo pivaloHoj ljudi, znam da ćete kazat daje Luka zdravo friško zamuknijo spivanjem. Al, čućete vi još mene,jel tako volim pismu da bi i danjomi noćom pivo. Samo, braćo moja,da vam pravo kažem, smrzlo mi sepivalo. Navalila ova zima, a vamočutaka mi nestalo, i borme, uvatilemi se svićice na brkove, pa mi nimalonije do pivanja. Kaže meniKata: - Iđi, Luka, kupi drva, valdase nećemo po cijo dan mrznit usobi, ta ladna je ko kaka štenara. Itijo sam ja. Kako i ne bi poslušo rođenuženu, koga ću ako nju neću.Al jedno je tit, a drugo je moć. Tidrvari su niki čudni ljudi. Sad kadje zima, nemaje drva. A kad dobiju,zadebljaje plajbas, valda misle:velika je zima nek bidne velika i cina,te zapaprili, brate, da se omaugriješ kad pomisliš koliko triba zato njevo drvo platit. Ako ćemopravo reć, na drvetu se još vidi tragod tičiji nogivi, tako je zeleno. Etovite, zato ja nemam volje za pivanje.P’onda, baš ako oćete sve daznate, još mi se štogod nezgodnodogodilo ove nedilje. Niki dan došoja kući pa pripovidam mojojKati, kako sam čuvo da ima dostamista di se odžak zapalijo i kako suvatrogasci bisni na odžačare što neometlicaje gar; pa kažem Kati, dasu ti vatrogasci zdravo čangrizljiviljudi. Kako mogu tirat te siroteodžačare koji ni cipele nemaje, veću papučama iđu, a toliki snig napado.Di su njima sonce, a i kako ćese sankat po kućama. Nek čeka tajsvit lito, p’onda će ljudi sreditodžake, znadu oni njev red. Nevolim kad se svako u svašta miša.Slušaj, Luka – Kata će na to meni.- Dobro bi bilo da ti malo očistišnaš odžak, kad već nema odžačara,jel ako nam se zapali, odu ondaki naše divenice, znaš da još tamovise.Šta sam mogo, ajd ja u odžačare.Nasadim metlu na potpačalo, papod odžak i žuljaj. Ne znam kakomi se to trevilo, valda zato što samfurtom gori gledo u divenice, nakočerez adeta, zinem i puno mi se grlonapuni one sitne gari. Eto, i zbogtog sam malo rapavog grla, pa nećuda vam pivam dok ne bidnemmogo nako visoko pa lipo.Ajd, kad smo već tako udarili udivan, moram vam još ispripovidatšta sam čuvo od moji dobriljudi. Znate, sad se baš ne sastajemozdravo nadugačko, ciča zimaje, pa čim se nađemo, pribijemo pokoju, i svaki na svoju stranu, jedvačekamo da sunce odzvoni ovomsnigu, p’onda će počet pravi život:i na pecu i na ćošu, i u Frontu, a štoje najglavnije, svako veče u berbernicuna sesiju.Jopet sam se zadivanijo o svačemu,a baš imam dosta pametnistvari; to sam, znate, sve pripovidomojoj Kati, ko sad i vama, pa kad jeona kazala da je dobro i kad me jepuštila da iđem svaki dan, znam dani vi nećete imat ništa protiv mene,što ja tušta vidim i čujem. Nijeto nikako čudo, jel znate, dalekozdravo dobro vidim, brez očala.Samo kad štijem ondak gledamkroz očale. A čujem, sve čujem.Zdravo dobre uši imam, makarsam već vrimešni čovik.- Kate - kažem ja njoj jednogdana - samo da znaš, nisam ja jedinikoji sam tražijo slobodu i kojizdravo volim slobodu, mislim dase sićaš šta je s onim ključom bilo.Čuvo sam kako su se niki dan iđakovi pobunili i podigli bunu zasvoju slobodu. Kako kažu, izgledaloje ko da su pravi pravcat rat objavilisvom glavnom učitelju –onom, znaš, ispod torana – i kazalije l’ nam dajte slobodu, je l’ nasnikad više nećete vidit u škuli.Šta su ljudi znali š njima, da nebi morali zatvorit sve škule, moralisu se pridat i borme su đakovi svedobili što su tražili: mogu da pijusva pića po slobodnom izboru, je l’kažu, od tog njim raste mišalj ibolje svaćaje. Mogu da puše i slobodnonoćom da vaćaje aera, kolikonjim volja. Tako su sad đakovipostali ravnopravni građani, ko isav svit kod nas.- Šta misliš Luka - kaže meniKata - ako se kogod od nji nakozaboravi i ko ravnopravni građanindoprati s tamburašima u škulu?Alaj bi to bilo smišno: direktorškule bi ga ko pravi gostoljubiv domaćindočeko s rakijom i valda ječovik klavo, pa bi izno malo pača eldivenice da gost prigrize, jel tribaćemu snage da mož i koje koloodigrat. A svirke bi zacigurno dostabilo.- Ej, Kate - velim ja njoj - šta nismosad mladi, ta učili bi škule danjomnoćom. Kandar me je malonačo crv, pa ko da zavidim ovojnašoj zlatnoj mladeži – zdravo suto mudra dica, još malo pa će svršavatškule, a neće njim ni tribatučitelji u škulama. Ha da.Al sve to nije važno, samo samnako usput tijo da kažem. Imamlogo stvari o kojima sam ja Katipripovido. Tako, bilo je riči i o nikimplaćama koje će se davat dobrimrabadžijama – tamo di ima. I,22Godina V, Maj 2009, broj 47

knjiŽevnost/kulturna istorijakako kažu, makar taku plaću jošniko nije primijo, da se već zdravovelika buna podigla i da od togmož bit svašta.U varoškoj kući, tako niki ljudipripovidaje, u njevoj sindikalnojorganizaciji, samo s ovim nevoljamataru glavu. Taj sindikat varoškekuće, moraće još tušta puti da sesastane na divan, pa da uglavi, kometriba, a kome ne triba dopunitna vaki način njegovu plaću. Nikimisle, da će se tako zdravo zaoštritu divanima, da bi kod slidećeg divanatribalo na kapiji postavit jednodvi mašingevere i najjače ljude,koji će svakog ko dođe na konferenciju,prigledat i oduzet mu bricu,tašku sa artijama od uručitelja imetle od metlara, je l’ kako kažu,ove dvi sorte rabadžija su se dozubi naoružali i oće po svaku cinu,da se njeve plaće povećaje.Kako sam čuvo, tu hajku su prvipočeli činovniki iz varoške kuće.Al bolest je, izgleda, zdravo prilaznai širi se ko vatra pod vitrom. Kažuda ove fajte ima već i u Narodnojbanki, pa u Cocijalnom osiguranjui na mlogim drugim mistima.Ono malo što je još ostalozdravo, sad se rastrčalo da nađukakog doktora, koji bi mogo kalamitove bolesnike, p’onda će ostatsve po starom: svi će opet bitzdravi i biće zadovoljni s onim štoprimaje – brez nadopune. Ja koniki mislim, mož svašta bit. Imadanas već svakake fele doktora, paće pronać pravi lik i za ovu bolest,ta nije to kuga, valda. Ha.da.O, o, ljudi moji, mal vam nisamzaboravijo još štogod ispripovidat.Šta mislite. Ja sam moju Katu vodijou bijoskop. Kažem ja njoj unedilju:- Znaš šta, Kate, kad si tako dobrabila, pa si mi dala ključ od kapije,a zbog uncutarije o cinama onirefeša, nisam ti kupijo plišanu maramu,ajde da te odvedem u bijoskop;neću sam danas nikud daiđem.I Kata pristane. Ajd mi, di ćemo,ku ćemo, nisam ni znavo di se štasigra, al ko mislim, iđemo u prvikoji nam je najbliži, pa ćemo gledatšta bilo. Tako nas dvoje stigli uonu „Avalu” i gledamo, a tamo punosvita. Kažem ja Kati da tu moraštogod zdravo lipo da se sigra kadje svit tako nagrnio. Kojekako se imi uturamo, s početka nisam se ninado da će to tako lako ić. Još kažeona što prodaje karte, da ćemomalo bit naprid, jel samo taki karataima, al ništa, veli, bolje ćete vidit.Valda je ona cura procinila,starija čeljad smo, pa je tako i zanas bolje.Da vam pravo kažem, zdravosmo davno bili u bijoskopu, sve ispadnenikako priče, al sad je vrimebilo da se Kati na niki način odužimza onaj ključ.Sili mi tako, još nije počelo i čekamo.Dobili smo ona dva stoca uprvom redu, oma do peći. Dopalonam se. Dobro je vruće, pa smo joši falili onu curu što nam je takolipo misto odabrala.Jedva smo dočekali da počme.Kad jedared mrak, pa zasvitli nabilom postavu i počme. U početkusamom, vidim nika slova, čudnopiše, nisam ni probo da proštijem.Krenu i slike. Gledam ja slike, a oniniki dugačak nos u svakog. Ljudisu svi niki tanki i mršavi. Pitam jaKatu, šta ona misli, zašto su oviljudi taki slabački i di žive kad njimtaki dugački nosovi rastu. Kažemeni Kata da su i njoj zdravo čudni,al da i ona ne zna zašto i krozšto. Nju, kaže ona meni, drugo zbunjiva,što ovi furtom pucaje pa pucaje.Gledam ja malo bolje, kadono vidim, ima pravo Kata, samopucaje pa pucaje i izvrću se mrtvi.Jedva smo mi živi dočekali da sesvrši i da izađemo. Ništa skoro nismovidili, a još manje razumili. Sadveć znam da su oni dugački nosovibili samo zato, što smo zdravoblizo sidili i još sa strane ušreg gledali.Al borme, ne znam kaki je tajfilm, kada se na njemu samo tuku,pune pa pucaje, pune pa pucaje, aposli ni ne pune samo pucaje. Čuvosam ja da ti Amerikanci imaduniku atomsku bombu – taku su ina Japance u ratu bacili, pa sirotijoš ni danas od nje nisu ozdravili –čimisker, da oni od te njeve bombei u levolvere meću, jel kako bi drugačijemogli furtom pucat, a nikadne meću kuglje. Ha da.(1954. godine)pripovitka o DvljiM puĆkaMavaćanje droplje (ii dio)Med tušta razni diviji živinakoje su onda živile upustarama, pa i u đurđinskomataru najviše triba žalit zadropljom, najvećom ticom koja jeikad živila u ovom dilu naše ravni.Osim u u Panonskim pustaramaživila je još i u velikim pustaramasridnje Rusije i Ukrajine.Odrasli pivci narastu i na oko15-l6 kila, podikoji još i više, a pućkaje lakša za oko 2-3 kile. Naspramvrimena, krajom marta el uaprilu, pućkovi se prid pućkamašepure, da ji pridobiju za parenje,pokazivaje njim naduvan bili diotrbušnog perja. U takoj je prilikipućak najmanje oprezan. To dobroznadu lovasi, al njim se i ondateško mož prišunjat, jel čopor nikadnije brez stražara, ko ni divijeguske, patke i druge tice kad suučoporane na zemlji.Posli sparivanja, u drugoj poloviciaprila el početkom maja,pućka u zemlji sakrivena visokomtravom, u obližnjoj ditelni, el u šašudola snese dva– tri jajeta koja sulugavo - zelene lupinje s ugasnimpigama. Posli nepune četri nediljeizlegu se pućići koji posli nikolikominuta mogu korakom ić za kvočkom.Kvočka najpre piliće rani sbubama, pužićima, gusinama i sl.,a kad malo odrastu onda idu i zrnatrava i drugog rašća u parlogu.Pilići od take rane friško rastu i većposli jedno pet nedilja mogu letit,al zato još dosta vrimena ostanunuz mater s kojom zajedno kuperanu.Droplje su se kadgod gnjizdile uGodina V, Maj 2009, broj 47 23

kulturna istorijaPanonskoj niziji, pa i u subatičkomataru. Prija tridesetak godina prviput sam droplju vidio izbliza i toispunjenu, u pridvorju kadgodašnjegLedererovog kaštelja u Čoki,koju je za sobom ostavio kadgodašnjigazda. Nju sam ispunjenuvidio i u Muzeju u Novom Sadu.Ono šta sam vidio ocinio sam kolikomi je dida bio u pravu što se tičelipote i i koliko je velika droplja.24vaćanje dropljenaMagarČeno vaĆanje DropljeMed ljudima se uvik nađei huncut koji se voli našalitna tuđ račun. tako sejedan od nji kadgod dositioda namagarči baleka,lakovirno čeljade, da s njimpođe vaćat droplje. rastumačiomu je da nji možuvatit samo po mrklommraku kad nema misečine,zato nek sa sobom ponesefenjer. on će (huncut) otići iz rita istirat droplje, kojeće se u noći uzbunit i kodruge blendave tice doćeupravo na svitlo. Dotični,balek, nek se malo odmakneod fenjera, nek legne elćući da ga droplje ne vide, ikad mu se koja od nji približinek je oma ščepa, takoće je lako uvatit, jel suone zdravo glupave tice.otprilike je s ovakimkontanjem namagarčenolakovirno čeljade čekalo,koga je huncut ostavio upolju.Dotični je čeko, čeko…ko zna koliko vrimena dokmu nije dosadilo el pukloprid očima, dok nije svatioda je namagarčen. Mislimda ne triba spomenit da sehuncut po mraku oma vrationa salaš. posli se oovom pripovidalo, a balekje o tom ćutio ko zaliven,rad sramote kako je namagarčen.Da je dotični makarštogod malo znao odropljama, znao bi i to daone ne ulaze u rit i da bašnisu tako glupave kako muje napripovidano.Oduvik je, pa i onda, bilo huncutakoji su volili i znali kradom lovit,a da ji tolaši ne uvate, čak da jine spazi ni koji zlobni komšija. Didami je o vaćanju droplji ispripovidos takim užitkom ko da je tojuče radio, a ja sam svaki put zažaliošto nisam bio tamo. Najboljevrime za kradom vaćanje dropljibilo je lito kad su kuruzi narasli dase iz nji ne vidi čeljade koje štogodvreba. Kad su se nakanili da će jikradom vaćat onda su iz daljegvrebali kudan najčešće iđe čopor idi učoporane droplje najčešće noćivaje.Jedared kad smo liti dogotovilizaperčenje kuruza pod dolom,dida mi pokazo misto na grediotkaleg su vrebali i vaćali droplje.Posli kad god sam tudan prošouvik mi pala na pamet ta didinapripovitka.Kad su izvrebali kudan iđu i dise najviše zadržavaje učoporanedroplje onda su na podesnommistu, digod blizo kuruzišta visokistabaljika, u srid podna kad salašariotpočivaje, rasipali po nikolikopregršti mrvljeni kuruza izmišanis ječmom. Posli dva-tri dana, kadse počelo smrkavat namistili su petšestvigova i iz kuruzišta vrebalikad će naić droplje i oćel se koja odnji uvatit na vigov. Kad se prvadroplja uvatila u vigov, počela jećurlikat i mlatarat krilima, na čegsu se druge droplje razbižale. Biloje i takog da se iz čopora uvatilo ipo dvi droplje. Čavrgani su navratna nos uvatili droplju, strpali je udžak di ne mož mlatarat krilima,pokupili vigove i zgrajsali na salaš.Droplju su oma zaklali, očupali, ačupovinu zavalili u korlat u đubre,jel ako slučajno naiđu tolaši nek nevide perje u korlatu.Liti su droplje bile dobro potkožene,pa je pivac mogo imat i dobrimviše od 10 kila, a od njeg baremšest -sedam pa i više kila čistogmesa. Salašari su šporovali narani, al kad su se dočepali dropljeonda su je časkom poili, a koji suimali ledaru u podrumu, meso suna ledu ostavili za više dana. Dropljesu, kako je dida pripovido, imalemeso zdravo dobrog šmeka, svednodal je zgotovljeno na pečenicuel paprikaš, a od sitneža je čorbabila maltene ko morkačina.Od mesa uvaćene droplje čeljadu kući su se dobro naili, nisu je odranili,imali su je zabadavad, a kadje štogod zabadavad onda se alvatnijetroši, pa još kad toliko mesonisu imali di sačuvat.naša ravan brez dropljiDroplja je tica koja rad svoje težinene mož prnit, već kad oće uzletitmora potrčat s nikoliko koračajai onda zamanit krilima isporo uzletit. Kad je u ajeru ondaspritno hasnira ajer i jedri. Rad teodlike živi u ravni di na vrime možopazit ako je se kogod nepoželjanpribližava el šunja, onda se ispridnjeg skloni trkom el odleti.Početak nestanka droplji iz našipustara mož uzet drugu polovicuXIX vika, u vrime kad su počeliprioravat atove i sijat više žita i kuruza.Kako droplja mož živit i sporitse samo u ravni, di joj glava možvirit nad rašćom, zato ne zalazi uvisoka žitišta i guste i visoke kuruze.Ode su se polagano počeleproriđivat i posli II svitskog ratazauvik nestat.Sridinom pedeseti godina XXvika poslidnji put sam vidio dropljei to kad su letile od Ludaša premaMalim Pijacama. Danas u Vojvodinijoš jedino ima pod zaštitomčopor od dvadesetak droplji u pustariizmed Mokrina i Jazova. Na njipaze i ritko kome je dopušteno dazakoraci u taj dio pustare.Prija II svitskog rata lovasima jebio dopušten lov na droplje popravilima: kako, kad, koju i kolikosmidu ulovit. Ostalo je zapisano daje u jednom kružnom lovu 1928./29. godine u Bačkoj u okolici Vrbasaiz čopora od oko 100 ovi ticaodstriljeno 14 primeraka, a krajomdvadeseti i početkom trideseti godinalovasi su u više mista ulovilipo jednu - dvi droplje. Zvanično suu vrimenu od 1922. do 1935. g. usevernom Banatu odstriljene 74droplje, a samo 1928. g. u okoliciNovog Miloševa čak nji 49. Ovipodaci cigurno nisu potpuni, jelnisu prijavljene sve odstriljene iuvaćene droplje, a napose ne i onekoje su povaćali el poubijali kradom.Posli II svitskog rata nije zvaničnozabilužen odstril droplje usubatičkom ataru, otkaleg je otirananestankom atova još u početkuXX vika.Naše komšije Madžari dalekoviše cine svoja prirodna bogatstva,pa su napravili obaško programzaštite droplji. U Hortobágyu (1997.godine), u nacionalnom parku navelikom glasu na oko 70.000 hektara,imadu oko 3.500 ovi tica, kojisu ukras te pustare, a rad biljnog iživotinjskog svita rado ji obalazeturisti. Vodiči znatiželjne gledačevozaje u fijakerima i karucama dazagledaje pustaru, di njim pokazivaježivi svit pustare pa i čoporedroplji. U županiji Békés, blizo selaDévavanya, odredili su za dropljezaštićen dio atara u kojeg ljudimanije dopušteno uć. Na to mistopuštaje u slobodu piliće droplji izleženeiz jaja u inkubatoru. U takojprirodi odranjene droplje ritkokad vide čeljade i zato se dobrorazvijaje i nauče samostalnom životuu divljini.U pismenima (u časopisu „Ciconia”)piše da je 1947. godine viđenokod Subotice tri, kod Ludašapet, a kod Palića sedam ovi ticauvik u drugo vrime. U vrimenu od1945. do 1975. godine na više mistaje viđeno po nikoliko ovi tica, aod onda skoro svake godine se usevernom dilu Vojvodine tu i tamovide u priletu po nikoliko droplji.Jedan od podataka kaže: 1989. godinekod Jazova je viđen čopor od17 droplji, a to su, po svoj priliki,one koje žive na tom dilu Banatskepustare, izmed Jazova i Mokrina.a. stantićGodina V, Maj 2009, broj 47

ZaniMljivostikaD je i ZaŠto Broj 13 DoBio „oMraŽeno” ZnaČenjeZašto je 13 nesrićan broj?Uvrime vladanja kralja Ahasvera(hebrejsko ime caraKserksa 519-465 pr.Kr.), uizgnanstvu je Židov Mordokaj odranioEsteru (Hadasu) ćer svog strica.Po kraljevoj naredbi tušta su divojakaskupili za kraljov harem,med njima i izglednu Esteru. Njuje Mordokaj podučio da ne spominjeiz kojeg je naroda. Kad su pridkralja uveli Esteru ona ga opčinilaizgledom, lipotom. Kralj Ahasverje Esteru umisto Vaštije imenovoza kraljicu. U to vrime Mordokaj jeotkrio zaviru protiv kralja, javio jeEsteri, a ona Ahasveru. Kad se sveto otkrilo kralj pogubi zavirnike.Posli tog događaja kralj je daoviši položaj Hamanu, koji je naredioda svi koje dolaze na kraljovavrata moraju se sagnit i past ničiceprid njim. Svi su tako radili, osimMordokaja. Posli više taki postupakadoznalo se da se Mordokaj neprigiba jel je Židov, zato je Hamannaumio da ga kazni, al i da poubijasve Židove. (Est 2, 5-23 i 3, 1-6)Dalje u Bibliji piše: „U prvomko je snob?Rič snob znači podrugljiv nazivza čovika koji se povodiza modom i slipo se klanjaprid običajima tzv. „viši krugova”.Posebno pritiruje u „obožavanju”umitnosti, a ustvari ješupljoglav.Sve do novijeg vrimena na engleskimboljim fakultetima: Oksford,Kembridž, Iton… mogli suse upisivat samo dica plemića.Posli osvajanja Indije ljudi su uvidiliveliku hasnu i od vlakana biljkejute koja je rasla u toj koloniji.Najpoznatiji su bili džakovi zasve i svašta, propuštaje ajer, jakisu i kad ne tribaju, a kad se istrošemož ji izložit el istrunu. Dostase ljudi obogatilo na trgovini jutomi prometu džakova i drugitkanina napravljeni od jute. Centarprirade je bio u Liverpulu.Novopečeni bogataši su tili da injeva dica iđu na viđenije fakultete,pa su to postigli plaćanjomskupe škularine.Da bi se „obični” studenti, kojisu debelo platili škularinu, razlikovaliod plemića morali su kodispunjavanja prijemne liste upisatsine nobilitate znači brezplemstva. Vrimenom su upisnicina liste svoje poriklo skratili na s.nob. i otaleg je nastala rič snob.13mjesecu, to jest u mjesecu Nisanu(sedmi misec židovskog kalendara,ima 30 dana, odgovara našemdilu ožuljka i travnja) dvanaestegodine Ahasverova kraljevanja uprisutnim Hamana baciše „Pur”, tojest žreb, da utvrde dan i misec.Žreb padne na trinaesti dan dvanaestogmjeseca, to jest na misecAdara /šesti misec židovskog kalendara,odgovara našem dilu februarai marta, /prim. A.S./.” (Est 3,7). („Pur” znači žreb, odluka, kojegće se dana istribit židovski narod, aPurim je sićanje i proslava Židovana četrnaesti i petnaesti dan misecaAdara svake godine u kojima suŽidovi postigli spokoj od svoji neprijatelja...Est 9, 20-27./To je bilo114. g. pr. Kr,/)Od tog vrimena Židovima je brojtrinejst nesrićan, a od nji su ga priuzelii drugi narodi.* * * * *Francuski kralj Filip IV – Lipi(1268. – 1314, od 1285. kralj) sazvo1302. državne staleže, sidištepape pribacio u Avignon („Avinjonskozatvoreništvo“).U petak 13. X. 1307. ukinio jetemplarski red. Bacio je oko naveliko bogatstvo templara, optužioji da prave zaviru, pa je pod njegovimpritiskom papa Klement V,koji je bio u avinjonskom zatvoreništvu,ukinio red templara(1312.). U Francuskoj templarskaimanja konfiskovala je država, a uostalim državama njeva imanja sudodiljena ivanovcima. Pridnjakatemplara su javno spalili koji je prilikomspaljivanja prokleo i one kojisu naredili njegovo spaljivanje. Nedugoza njim umrli su i papa i francuskikralj. Od onog vrimena ukršćanskom svitu, osobito na zapadudrže da je nesrićan datum 13.kad pada u petak.Red templara (Fratres militiaetempli – Braća hramske vojske)katolički viteški red osnovan 1119.u Jerusalimu; zvani božjaci, hramovnici.Svrha je reda bila čuvanjesveti mista u Palestini i zaštitahodočasnika. Red je dobio ime poprvom samostanu podignutomkraj Salomonovog hrama (templum).Na čelu reda bio je velikimeštar, a samostanom (priorija)upravljo je prior. Direktono podređenipapi imali su velika imanja.Oblačili su se u bilo s crvenim križomna ramenu.(Ivanovci (Ordo militiae S. JoannisBapt. hospitalis Hierosolymitanorum),katolički viteški red od1099. u Jeruzalemu, od 1530. malteškivitezovi. Najpre su zbrinjavalibolesnike, a od 1137. bore seporotiv muslimana. Na njevoj zastavije osmokraki križ (osam blaženstava),poznat ko malteški križ,bile boje na crvenom polju kojegredovnici nose na crnom ogrtaču.Danas se red bavi pomaganjom sirotinji,protiranima i izbiglicama.)U svitu ima više hotela u kojimanema sobe s brojom 13.a. stantićGodina V, Maj 2009, broj 47 25

ŽivotBroj saMouBistava raste u celoM svetusuicid u našem vremenuU zadnje vreme svedoci smo sve većeg nasilja i agresije u društvu i što je još gore, sve više je autodestrukcije, odnosno, odustajanjaod života i „dizanja ruku” na svoje bližnje pa i na samog sebe, bilo da se radi o samopovređivanju ili suiciduNaš grad i uopšte naše podneblje(Panonska nizija)oduvek su se pominjali kaomesta gde se samoubistva češćedešavaju. Međutim, danas se znada se samoubistva sve češće dešavajuu celom svetu. Razlozi su raznoliki.Istraživanja pokazuju da jedepresija najčešći uzrok. Problemje međutim mnogo složeniji. Nijednosamoubistvo se ne dešavasamo zbog jednog razloga, ono jeuvek rezultat jednog dužeg procesa,bilo da se radi o mentalnojbolesti ili pak o dugotrajnom delovanjunekih stresogenih faktora, asam suicidni čin se izvodi u jednomtrenutku i to obično u stanjukrajnje psihičke slabosti, očaja ibeznađa.Inače, suicid se može interpretiratii kao svojevrsna regresija u ponašanjuličnosti čiji pokretači seokiDaČsem socioekonomskih uslova,koji se smatraju jednimod glavnih uzroka suicida,i neke teške bolestimogu da dovedu do simptomatskepsihoze čija posledicamože da bude suicidnoponašanje (danas senajčešće radi o infarktofobijii sidofobiji). Što se tičevremenskog odnosa izmeđunastale krize i suicidnogčina, suicid može da sejavi mnogo kasnije nakonafektivne akumulacije, odnosnomentalne konfuzijekoja nastaje kao posledicapsihičke i fizičke iscrpljenosti.ova iscrpljenost jeposledica nesanice i gubljenjaapetita, što običnonajčešće nalaze u socioekonomskimuslovima života, u okviru porodiceili društva u kome čovekživi i radi.Suicid je obično rezultat drastičnoporemećene životne ravnoteže,sistema vrednosti, egzistencijalnefrustracije i praznine a mogu,ali ne moraju, imati genetsku predispozicijuili rani traumatski doživljaj.Najčešće se radi o interakcijiviše različitih frustrirajućih faktora(suicid je retko rezultat samojednog razloga) i kad se „čaša prepuni”ličnost se nađe u jednoj situacijibeznađa i mentalnog haosa,zbog čega nije sposobna da bilo štalogično preduzme i uradi te u suiciduizlaz vidi iz ove, za nju, nepodnošljivesituacije. To je svojstvenbeg od samog sebe kada čoveknije više u stanju da iziđe nakraj sa samim sobom, odnosno, daide uz stresogene faktore išto dovodi do pada odbrambenihfunkcija što ondadeluje kao okidač suicidneradnje.suicidno ponašanje seuvek smatra i svojevremenimpokazateljem stanja udruštvu. učestalost suicidaje znak poremećenihdruštvnih odnosa te smanjenjakvaliteta života ujednom društvu. učestalostsuicida je uvek znakporemećenih društvenih odnosate smanjenja kvalitetaživljenja što navodi čovekada spreči dalje obezvređivanjesopstvenog života iživljenje uopšte.toleriše mentalni haos u samom sebi.Tako danas imamo tranziciju,privatizaciju, nezaposlenost, sveveće siromaštvo sa jedne strane, abogaćenje jednog manjeg brojaljudi sa druge strane, što sve delujestresno, i uz neke lične, zdravstveneili porodične probleme možeda dovede do gubljenja smisla životaa time i do pomisli na suicid,odnosno „da se prekrate muke”.Najkritičnije grupe su mladi ljudi iljudi trećeg doba, mladi zbog svognedovoljnog iskustva te mladalačkihkriza kroz koje normalno prolazetragajući za smislom života isopstvenim identitetom, a starijizbog smanjene otpornosti, životneradosti te pojave manjih ili većihzdravstvenih problema a najčešćezbog osećanja napuštenosti i zanemarenostiod svojih bližnjih idruštva uopšte. Što se tiče „apela”za pomoć, on može da postoji ali ine mora. Zavisi od strukture ličnosti,stanja mentalne dezorijentisanostii sl. U svakom slučaju nijedanapel ili nagoveštaj se ne smezanemariti. Kod svakog i najmanjegnagoveštaja ovakva osoba sene sme ostavljati sama (sa svojomličnom borbom između života ismrti), jer samoća pothranjujeosećanje otuđenosti i besciljnostišto sve slabi snage ličnosti i ubrzavanjenu (negativnu) odluku.Najzad treba znati da u svakomčoveku postoji određena doza destruktivnostii agresije koja se unormalnim uslovima rada i življenjasublimira u korisne i svrsishodneaktivnosti kroz sport, umetnostdruštveni angažman i sl, ali uporemećenim opštim i ličnim životnimokolnostima ove destruktivnesnage mogu da se transformišuu autodestruktivne, čiji rezultatje - suicid. Desa kujundžić26Godina V, Maj 2009, broj 47

lucerka oBeZBeĐiva vriDne proteine Za iZranu stokeLucerka spada med najznačajnijekrmne kulture u našempodručju, a njezin značajje u visokom sadržaju proteina.Zelena masa lucerke sadrži 3,5 do5,5% sirovi proteina a suva 20 do25%. Ovi proteini imadu različitamino-kiselinski sastav, što ji čininajkvalitetnijim u izrani domaćiživotinja, pa je lucerkino brašnoobavezan sastojak krmni smiša.Pored proteina sadrži vrlo značajanbeta-karotin. U našu zemljulucerka je stigla iz susidne Madžarskea intenzivno se počela uzgajatu 18. viku. Danas se uzgaja navelikim površinama u našoj zemljii značajno utiče na brojnost stoke istočarsku proizvodnju. Koristi seko friška zelena stočna rana, ko lucerkinosino, mož se silirat a unazadnikoliko desetina godina odlucerke se proizvodi brašno. Lucerkaje višegodišnja krma kultura.Koristi se četri do šest godina, zavisnood sistema korišćenja i tehnologijeubiranja, jel se pri ozbiljnijemgaženju smanjiva vik korišćenja.Odlično uspiva na černozemui livadskoj crnici, na blago kiselimi alkalnim zemljištima sa pHvridnošću 6,5 do 7,5. Nadzemnidio lucerke se koristi za izranu.tehnologija proizvodnjaKod jesenje sitve triba obavitoranje na dubini oko 30cm do početkaavgusta kad se i obavlja sitvakrajom avgusta početkom septembra.Za prolićnu sitvu potribno jeizvest jesenje oranje u novembru anakon tog izvršit površinsku pripremuzemljišta i valjanje radi optimalnognicanja simena nakonsitve. Ukoliko se utvrdi prisustvozemljišta triba unet u zemljištezemljišni insekticid Force 1,5 i to 5do 8 kg ha tretiranjem u redove.ĐubrenjePrija neg što se izvrši đubrenjetriba izvršit agrohemijsku analizuzemljišta i utvrdit sadržaj ranjivimaterijala. Pri zasnivanju lucerištapotribno je đubrit na NPK đubrivomoko 500 kg 8:24:L6 po ha, zaoravanjomna dubini od 30 cm. Prizasnivanju lucerišta potribno je đubrits NPK đubrivom oko 500 kg8:24:L6 po ha, zaoravanjom na dubiniod 30cm. Pored tog prija sitvetriba zatanjirat oko 300kg NPK15:15:15 po ha, čime se obezbeđivapotriba biljaka za razvoj u prvojgodini. U narednim godinama potribnoje u jesen nakon zadnjeg otkosarasturit 200 do 250kg NPKđubriva 15:15:15 po ha. Ovakimđubrenjom obezbeđiva se optimalnaizrana i razvoj usiva. Mladabiljka oma nakon nicanja ima dovoljnoraniva u gornjem sloju zemljišta,pa koren prodire u dubljeslojove di dolazi u zonu zaoranogđubriva.sitvalucerkaSitvu lucerke triba obavit u optimalnomagrotehničkom roku pomogućnosti neposridno prid kišu.Za sitvu triba koristit dorađenodeklarisano sime, domaći selekcijaNS Banat, NS Bačka, Medijana idr. Ove sorte imadu visok genetskipotencijal sličan evropskim i američkimsortama. U našim uslovimapriporučuje se sitva oko 15 kg simenapo ha di se sije oko 1.000simenki na m. Sije se mašinski 12do 12,5 cm red od reda a 2 cm biljkaod biljke u redu. Dubina sitve 1do 2 cm.Pri povoljnim vrimenskim uslovimalucerka niče za 10 do 15 dana.Jesenju sitvu triba obavit u trećojdekadi avgusta do prve dekadeseptembra, a prolićnu u drugoj itrećoj dekadi marta. Ove godinezbog izostali padavina u martu zasijanesu male površine lucerkom.Tokom mirovanja vegetacijeneophodno je izvršit drljanje lucerištako i zaštitu od korova prijekrećanja vegetacije Sencorom ukoličini 0,5 do 0,7kg po ha jelpreparatom Harmony 8 gr, po hakad je prosična dnevna temperatura5 do 8°C.Zaštita lucerke tokomvegetacijeTokom vegetacije u prvom otkosukad lucerka ima porast 8 do15 cm potribno je izvršit zaštituprotiv širokolisni korova sa 2,5 litraBasagrana el 0,6 litara Pivota poha. Takođe triba pratit štetočine,lucerkinu bubu, crnu lucerkinu pipu,lisne vaši i po potribi priminitpreparate, prij svega piretroide vodećiračuna o karenci i vrimenukošenja da bi se preparati razgradiliprije upotribe lucerke.Nakon skidanja prvog otkosanastupa faza drugog koja podrazumivaobavezno uklanjanje žetveniostataka, zatim drljanje i obaveznotretiranje sa 1 do 1,5 litara po hapreparatom Nurelle D el Dimetogal.Naime, najčešći uzrok nekrećanjalucerke u drugom otkosu jelucerkina pipa, lucerkina buba,moljci i drugi insekti koji uništavajemlade pupoljke lucerke. Nakonprvog otkosa triba izvršit tretiranjeprotiv širokolisni korova ko iprotiv viline kosice sa preparatomPivot 2 litre po ha. Ukoliko se pojavebolesti gljivičnog porikla, crnapigavost, rđe, fuzariozno uvenućekoji možedu ugrozit razvog nadzemnemase lucerke triba izvršittestiranje Ridomilo, Ditanom, Antrakolomi drugim preparatima.Ukoliko se na lucerištu pojaveglodari a prije svega poljska voluharica,poljski miš i hrčak, triba izvršitsuzbijanje unošenjom u aktivnecink-fosfid mamke jel Gardentopzatrpavajuć rupe nakonunosa, da ne bi došlo do trovanjapoljoprivreDadivljači. Suzbijanje glodara se vršipočev od jeseni i zime pa sve dokje uočljivo njevo prisustvo na lucerištu.U fazi trećeg otkosa triba pratitzdravstveno stanje usiva, a isto takoi kod četvrtog otkosa vodeći računada lucerka dovoljno razvijenauđe u fazu mirovanja tokom zime.Po skidanju zadnjeg otkosa potribnoje sklonit žetvene ostatke lucerkedrljanjom ko i tretirat Talstaromu količini 0,2 litra po ha da bise uništile forme insekata ko i izvršitisuzbijanje glodara Rodenticidimaubacivanjom u aktivne rupe.U periodu od decembra dofebruara priranit sa 200kg NPKđubriva. Samo kombinacijom agrotehničkii hemijski mira mož seizvršit suzbijanje svi štetočina ko ikorova koji napadaje lucerku. Nataj način se možedu dobit visokiprinosi. Lucerka se koristi kad procvataoko 20% biljaka, kako za zelenuizranu isto tako i za siliranje ai za sino. Donji pupoljci tribajeimat veličinu 3 do 5 cm. Prilikomsiliranja lucerke zbog malog sadržajaskroba radi kvalitetne silažetriba unet prikrupu jel inokulant.Zbog česti kiša prilikom prvog otkosada ne bi došlo do propadanjasina lucerku triba silirat jel se na tajnačin najbolje iskorišćava ranidbenavridnost.Ne triba praktikovat veći brojkošenja od četri jel pri intenzivnijemkošenju mož doć do proriđivanjausiva. Lucerka je prva krmnakultura koja se koristi u izrani nakonzime kod priživara i pridstavljadragocenu izranu proteinima,vitaminima i mineralnim materijamanakon zimske izrane.Dr andrija peić tukuljacGodina V, Maj 2009, broj 47 27

sportu susrit svitskoM seniorskoM prvenstvu u saD-uivana i Boris uskoro u„obećanoj zemlji”USubotici se sve češće pripovidao karateu, i o IvaniMargetić i Borisu Malagurskomkoji će skoro (jun misec)otić i na Svitsko seniorsko prvenstvou Ameriki, pa je sad idealna prilikada ji malo bolje upoznate.Ivana Margetić (24 godine) karateomse bavi 16,5 godina, a u karateklubu Enpi je jedna od oni kojaje tamo od samog početka. Svojukarate karijeru započela je u karateklubu „TAO” Subotica, te jekasnije prišla u KK „Palić”, da bi1997. godine prišla u KK „Kompas”kod trenera Milorada Ćopićai naravno po osnivanju KK Enpiapostala njegov član.Zašto karate?kao prvo, u osnovnoj školihtela sam da se bavim rukometom,ali pošto sam bila niska i izgledaladosta slabašno, nisu midozvolili. potom sam otišla najedan karate trening i to mi seveoma dopalo i tako više nisamtražila sport jer sam se pronašlau njemu. imam dva brata koji sume podržali u tome jer i sami subili aktivni sportisti. Doduše,Boris je bio biciklista, a Milan sei sada bavi automobilizmom i sadavozi kružne trke na prvenstvusrbije – priča Ivana.Ko juniorka, a zatim i ko seniorkapokazla si se ko jedna od najboljiu državi, a i šire. Koji su rezultatikoji će ti ostat najviše u sićanju?svakako će mi u lepom sećanjuostati 1. mesto u jagodini -grand pri. Zatim svetski kup uMiškolcu (Mađarska) 2. ekipno i3. pojedinačno u borama. umlađim uzrasnim kategorijamabila sam prvak države i ove godinetreća na poslednjem državnomprventvu za seniore u Beogradu.Boris Malagurski (19 godina) jejedan od oni koji je ove godine dobio„Svetosavsku plaketu” ko jedanod najbolji juniora.Otkleg ljubav za ovim sportom?stariji brat vanja se bavio karateompa sam krenuo za njim ukarate klubu palić. prilikom otvaranjakk kompas i ja sampostao njegov član. jedno vremesam se bavio košarkom u tomybasketu, ali nije se toliko putovalokao u karateu pa sam se vratiou kk next (bivši kompas). dabih pre 3 godine došao u kk enpi.Moram priznati da mi je biloteško sa treninzima, ali zahvaljujućitreneru Ćopiću ubrzo samse snašao i redovno sam trenirao, inaravno, išao na takmičenja.Osvajač si velikog broja medalja,ipak, koje rezultate najrađe pamtiš?Bilo je tu dosta medalja, alibih svakako mogao izdvojiti prvenstvovojvodine u tovariševugde sam osvojio prvo mesto.prošle godine smo osvojili ekipnojuniorsko svetsko prvenstvou sloveniji u borbama i katama(borbre - veljko simić, nebojšajeremić, aleksandar Ćopić iBoris Malagurski, kate – aleksandarĆopić, Milan poledica iBoris Malagurski). prošle godineu borbama na kupu srbijezauzeo sam prvo mesto.Za sam kraj tribali bi dodat daobadvoje obožavaje putovat, družitse i takmičit. Slažu se i u tom daje posli napornog dana jedan treningštogod fantastično. A moglibi dodat, da ne samo u sportu veći na ostalim poljima, nji dvoje imaduvelike ambicije. Ivana ovi danatriba da diplomira turizam, a Borisda upiše Medicinski fakultet.livija tričko - stantić28Godina V, Maj 2009, broj 47

sportoDigran prvi otvoreni turnir iZ serije ŠaMpionata Balkanauspih u sarajevuUSarajevu je od 12. od 18. 5. 2009.godine odigran prvi međunarodniotvoreni turnir izserije „GRAND-PRIX” turnira zašampionat Balkana u 2009. godini.U seriji je pridviđeno da se odigrajoš četri turnira. Na osnovu generalnogplasmana posli odigrani turniraprvi pet takmičara stiču pravoučešća na finalnom turniru za šampionaBalkana. U Sarajevu je učestvovalo96 šahista iz sedam zemaljamed kojima je bilo 13 velemajstora.Posli izjednačene i neizvesneborbe do poslidnjeg kola, turnir jeosvojio velemajstor Nikola Sedlaksa sedam poena koliko su imali ivelemajstori Vučković Bojan i DraškoMilan iz Crne Gore. Od 4-8.mista plasirali su se intermajstorSabo Gergelj iz Rumunije, velemajstorIotov Valentin iz Bugarske,velemajstor Pavlović Miloš, velemajstorBlagojević Dragiša iz CrneGore i velemajstor Čabrilo Goranitd. Prvi 15 s ovog turnira osvojilisu bodove koji ulaze u obračun zaplasman na završni turnir. Ovompobidom i dobrom igrom popraviosam utisak sa zadnja dva turnira.Dobru igru pružio je i drugi našpridstavnik Vučković Bojan koji jeosvojio 2. misto i potvrdio kontinuitetforme. Na turniru je odigranoniz zanimljivi partija i ovog putaću vam pokazat moju partiju izposlidnjeg kola protiv mladog intermajstoraiz Bugarske Pavela Dimitrovaa partija je odlučivala prvomisto.nikola sedlak1.e4 c5 2.f3 e6 3.d4cxd4 4.xd4 f6 5.c3d6 Nastala je ševeniskavarijanta sicilijanske od−brane koja se vrlo čestoprimenjiva na vrhunskomnivou. 6.g3 c6 7.g2d7 8.de2 a6 9.a4 c710.0-0 e7 11.h3 b812.e3 0-0 13.d2 Bilidosta mlako tretira vari−jantu. Normalno je f4 uzg4. 13...b5 14.axb5 axb515.b3 fc8 16.g4? Sadbili ve malo kasni s akci−jom. 16...b4 17.a4 d5!Ko što je i poznato, naakciju protivnika po krilu,najbolje je uzvratit akci−jom kroz centar. 18.g3[U slučaju uzimanja pe−šaka putom 18.exd5xd5 19.xd5 exd520.xd5 bili kralj bi ostoogoljen zbog velikog ne−dostatka bilopoljnog lov−ca.] 18...d4! 19.f4 [Uslučaju 19.xd4 xd420.xd4 nakon 20...d6bili bi imao veliki proble−ma jel crni priti g3 ie5.] 19...e5 20.g5 h621.xf6 xf6 22.c5b5! 23.xd7 xd724.a6 c5 25.fa1 g526.d1 d3! Diagram27.cxd3 [Pozicija bi bilaslaba i nakon 27.xd3xd3 28.cxd3 d4 jel bipao b3 pešak.] 27...d428.a8 xa8 29.xa8+h7 30.a1 c2 31.f5d2 32.b1 c2 33.a6g6 34.d6 h4 35.f4e3 36.f3 f2 37.h1c7 38.a2 xa239.xa2 c1+! 40.h2e1 I bili se prido jel nemo odbranit mat. 0-1Godina V, Maj 2009, broj 47 29

Horoskop30Horoskop Za junovan: Imaćete dobre vizije ibiće vam tušta važno poboljšatsvoju poziciju i uticaj na poslovnojsceni, a da biste ostvarili svoje ciljovepotribno je procinit tačan ishodu nikim važnim dogovorima.Možbit da vaš ljubavni odnos nećebit pritirano idiličan, al to vam nećesmetat pri ostvarenju svoji namisli.Moguća je migrena.Bik: Povrimeno će vam nedostajatdodatna koncentracija da seangažujete u nikim paralelnim događajimakad se budu rišavali važniposlovni interesi. Na emotivnomplanu pokušavaćete privazićnesklad u odnosu s bliskom osobom,a koliko ćete u tom uspit nezavisi samo od vas. Biće prisutnanervoza tokom čitavog miseca.BliZanci: Bićete zainteresovaniza nike nove poslovne ideje ičiju god ponudu, jel vam se dopadajesavrimenija rišenja i iznenadnamogućnost uvećanja svoje zarade.U ljubavi nemojte dozvolitpritirano komplikovanje stvari, negoučinite sve šta je potribno dastvorite harmoničnu atmosferu.Povrimeno će vam nedostajatenergije da okončate započeto.rak: Biće vam važno ostat zapaženiu poslovnim krugovima ineprikidno ćete smišljat nova rišenjašta tribaje ostavit pozitivan utisak.I pored tog, iznenada ćete zablistatu pozitivnom svitlu. Zadovoljstvošto vas bude pratilo u odnosus voljenom osobom, pozitivnoće se odražavat na vaše ukupnoponašanje i na zdravlje.lav: Povrimeno ćete dilovatzabrinuto čerez novi informacijajel događaja na poslovnoj sceni ičiniće vam se kako je sve krenilo unikom pogrišnom pravcu, a da seto ne bi događalo skoncentrišite sena svoje prioritetne ciljove. Čereznovi zapleta na poslovnoj sceni,teško će vam bit pravilno uskladitsvoja osićanja prema ljubavnompartneru. Nađite više vrimena zaopuštanje.Divica: Dodatni entuzijazami proširena poslovna inicijativa štavas zavati tokom miseca pokazaćevam se od višestruke koristi, a posebnoćete se dobro snalazit u situacijamakad tribate donet važnuodluku. U ljubavnom životu pridstojivam novi serijal prijatni jel uzbudljividogađanja. Zdravstvenasituacija biće na zavidnom nivou.vaga: Mnoge okolnosti su navašoj strani, pa ćete imat ambiciozneposlovne planove, a nuzodređenu dozu mudrosti i profesionalnogtakta možte postignitzapažene rezultate. Voljena osobaneće vam moć priuštit potpunozadovoljstvo u emotivnom jelstrasnom kontaktu, a vi ćete upornoignorisat postojeće probleme.Bićete u sjajnoj psiho-fizičkoj formi.Škorpija: Uspivaćete ostvarivatsvoje osnovne namire na nikizaobalazan način i nuz dodatnimentalni napor, dilovat odlučno isnalažljivo u rišavanju poslovnofinansijskiproblema. U odnosu svoljenom osobom nemojte dozvolitda novi događaji pridonesu raspirivanju„niski strasti”. Povediteračuna o regenerativnim organimajel organima za varenje.strilac: Nuz promišljenost idodatnu upornost uspivaćete privazićprobleme što budu remetilivaš svakodnevni poslovni ritam izavršavat planirane obaveze u određenomroku. U ljubavnom životudilovaćete tušta promišljeno itrizveno i nećete dozvoljavat pogoršanjesituacije, a tako ćete seodnosit i prema zdravlju.jarac: Bićete zainteresovaniza poboljšanje svoji poslovni pozicijai tribaćete se distancirat kakoukrŠtene riČivoDoravno: 1. Vrsta bankarskog obizbiđenja; 8. Opravljanje;9. Pozadi; 10. Listić za sigre na sriću; 12. Žubor rike, učanje;13. Prvak, pobidnik; 14. Vrsta životinja; 17. naša novinarkana sliki, Marija; 22. Omladinski rukometni klub (skr.);23. Aromuni; 24. Naš raniji muzičar, Vlada; 26. Šta je posut i-njem; 29. Prizime Pelea; 30. Esadova imenjakinja;uspravno: 1. Koji se mož dovatit; 2. Evropsko prvenstvo(skr.); 3. Prikupljanje kapanjom; 4. Plodna mista u pustinji; 5.Pozivat; 6. Izvršni komitet (skr.); 7. Naša nova pivačica, Svetlana;11. Ljudi što divane ikavicom; 13. Mira za površinu zemljišta(mn.); 15. Rog (grč.); 16. Uživo (šp.); 17. Vrsta napitka; 18.Gradić u Nimačkoj; 19. Voda (lat.); 20. Štucat; 21. Latinska odričnarič; 25. Početna slova našeg muzičara Ninkovića; 27. Latinskipridlog; 28. Hemijsko obilužje za Kalcijum.Dragan tovarišićriŠenje iZ proŠlog Broja:VODORAVNO: magacin, Arameja, Kačanik, start, l, i, n, ako,makaron, Stojakovac, LO, Niva, evo, Elas, oparani, kript, Bajagić,taksi.biste kompletnu situaciju na poslovnojsceni procinili s više strana,prija neg šta donesete i saopštitekonačnu odluku. Povrimeno će sevaša osićanja i razum nalazit u„blagom neskladu”, al to vam nećesmetat pri ostvarenju ljubavni namira.Zdravstvena situacija dobra.voDolija: Premda ste dovoljnovišti ostvarit svoje poslovnenamire na niki zaobalazan i efikasannačin, kontaktirajte i osobukoja ima pouzdane informacijevažne za vaš poso. U odnosu s voljenomosobom česte promine uraspoloženju stvaraće i dodatnu nervozuizmed vas. Moguće alergijekože.riBe: Dilovaćete ambiciozno iimat dobru volju za angažovanjomna različitim stranama. Posebnoćete bit podstaknuti s čijim divanomo saradnji, a privuće vas i idejao prominama koje unapređivajepostojeći model poslovanja. U ljubavikadgod će vam bit potribansamo mali impuls da ositite velikiemotivni zanos. Povrimeno nađitevrimena za odmor i meditaciju.Dragan tovarišićGodina V, Maj 2009, broj 47

Knjige u izdanju Bunjevačkoginformativnog centra300 dinara 500 dinara 400 dinara 350 dinaraKnjige u izdanju Bunjevačkog informativnog centra možte naručit na telefon024/523-505, po navedenim cinama i nuz poštanske troškove.