<strong>Bilten</strong> RPK Pančevo Godina V Broj <strong>59</strong> Decembar 2012.Završna faza u procesu pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizacijiSrbija bi do kraja 2012. godine mogla da postane članica Svetske trgovinske organizacije. U društvu 157 zemaljasveta, koliko ih je ukupno u STO, od pre izvesnog vremena su i Crna Gora i Ruska Federacija (punopravan član do 23.jula 2012. godine). Za razliku od Ruske Federacije koja je na to čekala 18 godina i dugo bila jedina iz grupe 20najrazvijenijih ekonomija sveta koje nisu pripadale ovoj svetskoj organizaciji, Crna Gora je zahtev za članstvo podnelaiste godine kada i Srbija, 2004. godine.Srbija je pregovore za članstvo počela fe<strong>br</strong>uara 2005. a od tada je radna grupa imala 11 sastanaka sapredstavnicima ove međunarodne organizacije. Srbija je uradila mnogo na usklađivanju svog trgovinskog sistema sapravilima ove organizacije što predstavlja i srž ovog procesa. Neki zakoni su promenjeni, doneti su i neki novi, a najvišeje urađeno na zakonima iz oblasti poljoprivrede, tehničkih propisa, intelektualne svojine, spoljnotrgovinskog poslovanja.Napredak u pregovorima o članstvu, kao i njihovo okončanje dominantno zavisi od reformi, ali i od ostalih partnera upregovorima pošto se paralelno sa usklađivanjem spoljnotrgovinskog sistema odvijaju i bilateralni pregovori sazainteresovanim članicama STO o liberalizaciji pristupa tržištu roba i usluga.Nepostojanje preciznih pravila u procesu pristupanja dovodi do situacije da se neki partneri mogu javiti u finalnojfazi pregovora, što dodatno onemogućava jasno sagledavanje dužine pregovora. Srbija je ispunila mnogo<strong>br</strong>ojne uslovekoji su traženi, a neki od zahteva koje je STO imala ticali su se i razjašnjenja sanitarnih i fitosanitarnih mera, pravaintelektualne svojine, kao i regionalnih trgovinskih ugovora. U izveštaju članica, u bilateralnim pregovorima oko pristupatržištu robe i usluga, osetan je napredak Srbije.Članstvo Srbije u STO omogućava dobijanje statusa najpovlašćenije nacije u trgovini sa članicama STO, štoznači izvoz naših proizvoda uz niže carine, zaštitu od nelegalnih mera drugih zemalja uz istovremenu zaštitu odnelojalne konkurencije na domaćem tržištu sprečavanjem monopolskog položaja. Članstvo u STO podrazumevaprihvatanje određenih obaveza, ali su koristi za privredu u celini mnogo veće nego alternativa permanentne zaštitepojedinih delatnosti.Efekti učlanjenja u STO na duži rok su rast BDP-a i stope zapošljavanja. Ništa manje važne nisu koristi zapotrošače, proistekle iz liberalnijih i konkurentnijih tržišnih uslova. Osim toga Srbija će po ulasku u STO, kroz statusnajpovlašćenije države i nacionalni tretman imati bolji pristup tržištima 153 zemlje koje su članice ove organizacije. A toće uticati kako na raznolikost izvoza tako i na povećanje zarade od izvoza, što bi takođe imalo pozitivan uticaj na rastBDP. Vremenska dinamika procesa pristupanja STO u najvećoj meri zavisi od <strong>br</strong>zine sprovođenja unutrašnjihekonomskih reformi u skladu sa pravilima STO. U načelu, proces pristupanja STO traje nekoliko godina. Kod nekihzemalja u tranziciji ovaj proces je trajao više od sedam godina (Hrvatska, Litvanija, Moldavija, Makedonija), ali suefektivni pregovori mnogo kraći i traju oko tri godine.Javni poziv IPA fonda EU – Socijalno ekonomski razvoj Dunavske regije u SrbijiObjavljen je javni poziv IPA fonda Evropske unije za prijavu projektnih predloga za grant šemu projekta“Socijalno ekonomski razvoj Dunavske regije u Srbiji”. Projekti mogu biti podržani sa min 100.000 EUR a max do300.000 EUR. Rok za predaju projekata je 28. fe<strong>br</strong>uar 2013. godine.Javni poziv će finansirati projekte koji se uklapaju u sledeće prioritete:1.Pomazu razvoj preduzeća u Dunavskoj regiji u Srbiji, u sektorima turizma, životne sredine, o<strong>br</strong>ade hrane i rukotvorina2.Promovišu bolji spoj veština i znanja sa potrebama ekonomije u Dunavskoj regiji u Srbiji, u sektorima turizma, životnesredine, o<strong>br</strong>ade hrane i rukotvorina3.Pružaju podršku delotvornijem iskorišćenju kulturnih i turističkih prednosti Dunavske regije u Srbiji, kao pokretačasocijalno ekonomskog razvoja.U javnom pozivu mogu da učestvuju neprofitne organizacije: lokalne samouprave, regionalne razvojne agencije,turističke organizacije, privredne komore, nevladine organizacije i 22 grada na obalama Dunava.Donacija Evropske unije za grant šemu iznosi 2,5 miliona evra. Austrijska razvojna agencija (ADA) će doprineti sadodatnih 1 milion evra.Detalje možete pronaći u pratećim dokumentima na stranici:www.evropa.gov.rs/Evropa/PublicSite/Documents.aspx
<strong>Bilten</strong> RPK Pančevo Godina V Broj <strong>59</strong> Decembar 2012.Tema <strong>Bilten</strong>a: Kako zaštititi patenteTEMA BILTENAPronalasci se mogu štititi patentom i malim patentom. Patentom i malimpatentom se štiti pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike koji je nov, koji imainventivni nivo i koji je industrijski primenljiv. Patent obezbeđuje nosiocudruštvenu afirmaciju za kreativan rad, kao i materijalnu naknadu zapronalazak koji ima potvrdu na tržištu.U isto vreme, time se podstičepronalazaštvo koje obezbeđuje razvoj nauke i tehnike i poboljšanje kvalitetaljudskog života. Celokupan tekst možete pogledati nawww.rpkpancevo.com/<strong>Bilten</strong>/Tema biltena <strong>br</strong> <strong>59</strong>.
Change language