Borski rudnik između dva svetska rata od 1919. do 1931. Radna ...

Dr MILISAV OBRADOVIČNove inicijative ifrancuskog kapitalaskom <strong>rudnik</strong>u poslesvetskog <strong>rata</strong>•USpeSlII bor ..prvogDesetog<strong>od</strong>išnja eksploatacija Borskog rudinka <strong>od</strong> strane francuskogkapitala prekinuta je prvim svetskim ratom. Mnoge inicijative, zamišljeniplanovi i pripremljena sredstva morali su da čekaju na novo vreme <strong>do</strong>k sevihor <strong>rata</strong> ne povuče. Na stečenim iskustvima, sa ostvarenom <strong>do</strong>biti i obezbeđenimrezervama mogao se graditi nov potencijal i nastaviti započeto. Ipak,obnavljanje privrednog života u zemlji nakon <strong>rata</strong> i svih njegovih posledicanije bilo lako. Francusko društvo <strong>Borski</strong>h <strong>rudnik</strong>a raspolagalo je potrebnimkapitalima za obnavljanje <strong>rudnik</strong>a i njegovo osposobljavanje za normalnu proizv<strong>od</strong>nju.Međutim, proces obnavljanja privrednog života i oporavljanja u zemljibio je <strong>od</strong>već spor. Nestašica raznih materijala potrebnih za proizv<strong>od</strong>nju, otežanprevoz, poremećen saobraćaj kp.o i neki oblici administrativnih mera jugoslovenskihdržavnih organa,. usporili su ovaj proces i učinili ga težim <strong>od</strong> prvobitnogpredviđanja. Pa ipak, rad je tekao u svim pravcima. Cilj je bio da se <strong>do</strong>stig~ne predratna proizv<strong>od</strong>nja bakra <strong>od</strong> 7.000 tona, i ne samo to, već da se ide unova istraživanja i nove investicije za povećanu proizv<strong>od</strong>nju. Valjalo je ulagatikapital u nova istraživanja i nove nvestcione p<strong>od</strong>uhvate. Opšti usloviu Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca bili su povoljni za ove inicijative ifrancuski kapital je krenuo ali ne bez teškoća i iskušenja.ISTRAžIV ANJA BAKRONOSNIH I DRUGIH RUDNIH NASLAGA U BORUI OKOLINI POSLE PRVOG SVETSKOG RATAIstražni ra<strong>do</strong>vi u Krivelju, neposrednoj blizini Bora, bili su obustavljeniu ratnim g<strong>od</strong>inama, <strong>od</strong> 1916. <strong>do</strong> 1918. g<strong>od</strong>ine a postojeće galerije zapuštene.U jednom <strong>do</strong>pisu <strong>od</strong> 28. marta <strong>1919.</strong> g<strong>od</strong>ine opisuje se stanje istražnihra<strong>do</strong>va u Kiridžijskom potoku. Tu su 1914. g<strong>od</strong>ine izvođeni ra<strong>do</strong>vi. Sada jeglavna galerija celom svojom dužinom zatrpana zbog <strong>od</strong>rona. I ostale galerijena obema padinama ovog potoka zbog nagomilanih nanosa na ulazu su nepristupačne.Predviđeni su obimni ra<strong>do</strong>vi na čišćenju i opravci galerija radiponovnog osposobljavanja za dalje istražne ra<strong>do</strong>ve.U izveštaju o rezultatima ispitivanja u okolini Bora <strong>od</strong> 1. jtiJa <strong>1919.</strong>g<strong>od</strong>ine daje se pregled i opis mesta na kojima su vršena istraživanja, ili nakojima se ostvario neki površni uvid. To su sela, <strong>od</strong>nosno padine Krivelja,Oštrelja i Bele Reke. Međutim, rezultati su bili vrlo skromni.5