Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

IL-. __MARKSIZAM U SVETU, časopis prevodaiz strane periodike i knjigaIzdavački savetdr Branko Pribićević (predsednik), Fidančo .Dimitrov (glavni i odgovorni urednik ICKomunist), žarko Benković, dr Mišo ĆUšić,dr Božidar Debenjak, lova Gagrica, dr ZdravkoGrebo, dr Rade Kalanj, Branko S. Kovačević,Lev Kreft, Mirko Ostojić, Dragan Radonjić,dr Desanka Savićević, Vitomir Sudarski(direktor NIRO Komunist), Fiti Taki,Budislav VujasićRedakcijadr Hotimir Burger, Ljubomir Cuculovski, drVojmir Franičević, Fidančo Dimitrov (glavnii odgovorni urednik IC Komunist), dr Miomirlakšić, dr Mišo Kulić, Miloš Nikolić, drVuka§in Pavlović, Drago Roksandić, VukašinStambolić, dr Slavoj Žižek, dr Lino Veljak,Ljiljana VuletićGlavni i odgovorni urednikMiloš NikolićUrednikLjiljana Vuletićl zbor sačinio:Miloš NikolićSekretar redakcijeStanislava Petrović~1rl-MARKSIZAMUISYETUUDC3YU ISSN 0303 - 5077SADRŽAJBIROKRA TIJAI SOCIJALIZAM (I)Claude LefortŠTA JE BIROKRA17JA? ................ 5Pierre NavilleBIROKRATIJA IREVOLUCUA .......................... 30. Leo KoflerBIĆE I ULOGA STALJINISTIČKEBIROKRA17JE .......................... 55AI/dras HegedusBIROKRATIJA ISOCUALlZAM ......................... 115DOI/aid C. HodgesBIROKRATlZACUASOCUALIZMA .........................

i•birokratijai socijalizam (I)

Claude Lefortl·ŠTA JE BIROKRATUA?Iako je uvršten u opštu oblast političke sociologije, u teoriju .istorije javnog mišljenja, iako je postigao uspeh koji danas svako priznaje,koncept birokratije ostaje u svojoj upotrebi tako neprecizan dase s pravom može postaviti pitanje o identitetu fenomena koji on navodnooznačava. Upitati šta je birokratija .ne znači samo postavitipitanje o dimenzijama,karakteru,poreklu ili nastajanju jednogdruštvenog fenomena,nego to uvek znači - implicitno ili eksplicitno- postaviti osnovno pitanje koje se odnosi na biće fenomena.Treba se najpre začuditi mnoštvu ponuđenih odgovora i trajnojneizvesnosti. Ali to čuđenje zauzima mesto prvog zapažanja. Birokratijanam se nudi kao onaj fenomen o kojem svako govori i mislida poseduje neko iskustvo, a koji se međutim, neobično opire konceptualizaciji.Zato, umesto da posle tolikih drugih pokušamo dasmesta damo neku njenu novu definiciju ili neki nov opis, nije li boljeodmeriti teškoće na koje je naišla teorija, pretpQstaviti da oneimaju neki smisao i dozvoliti da nas kritička refleksija dovede do njihovogkorena, koji ih motiviše i održava. ' .Nacrt jedne problematike birokratijePrva predstava kojom ćemo se pozabaviti je ona koju nam nudimarksistička teorija u analizi državne birokratije. Marx, kao što znamo,već u svojoj Kritici Hegelovejilozofije države obraća pažnju naspecifičnu prirodu društvenog sloja čija je dužnost upravljanje javnimposlovima i koji se, nasuprot korporacijama, posvećenim pojedinačnimdelatnostima i posebnim interesima, pojavljuje kao nosilacopšteg interesa. Produbljavanje teorije države koje je Marx ostvariou svojim docnijjm delima,. a 1.atim i Lenjin, u Državi i revo~uciji,5

~ena primena na rusko postrevolucionarno društvo od strane Trockog,teku uporedo sa izvesnom refleksijom o ulozi koju igra birokratijakao sloj suštinski vezan za strukturu klasnog društva. U toj perspektivi,birokratija nije klasa, ni sloj analogan slojevima koji semogu razlikovati u okvirimajedne klase (na primer, sloj nameštenika):ona svoje postojanje izvlači iz podele klasnog društva, iz klasnihborbi, budući da joj je funkcija da se izbori za prevagu pravila jednogopšteg poretka (poretka koji se bez sumnje rada iz produkcionihodnosa, ali koji mora da bude formulisan u univerzalnim terminimai da bude silom održavan). Birokratija je »normaIno« u službivladajuće klase, pošto administracija javnih poslova u okvirima jednogdatog režiina uvek pretpostavlja očuvanje njenog statusa· alibudući da administracija nije prosti deo te klase, ona može da d~lujei protiv izvesnih njenih interesa, čim joj neka ravnoteža društvenihsnaga to omogući, pa da prema tome stekne i relativnu autonomiju.Granice njene moći uvek su odredene knfiguracijom društvenihodnosa. Ukratko, ona je jedno posebno telo u društvu. Posebno zatošto je njena funkcija takva da podržava utvrdeni sistem i što bi njennestanak značio kraj buržoaske dominacije (prva revolucionarnamera Komune, reći će u suštini Marx, bila je ukidanje birokratije isvodenje plata funkcionera na prosečni dohodak radnika)· u društvuj~r ona nije nek~ ~šte .~tvene s~cije, jer je nj~na uloga ~nJu ucrtana praVIm IstoOjskim faktonma, klasama koje se bore.Perspektiva se menja čim se sagleda porast slojeva posvećenihadministrativnim poslovima u raznim sektorima koji čine deo civilnogdruštva. Onda se pojavljuje i sklonost ka potrazi za.kriterijumimakoji bi omogućili da se odredi tip društvene organizacije u kojojse mogu raspoznati crte državne birokratije, industrijske birokratije,partijske birokratije, sindikalne birokratije, itd.Posmatranje raznih vidova birokratije uvodi u izvesne istorijskoi sociološko saznanje. Njihovo upoređivanje pobuđuje na istraživanjeuslova u kojima se pojavljuje birokratija i na određivanje jednogtipa u kojem njihova razna svojstva stiču izvesno jedinstvo. .U ovoj drugoj perspektivi, za koju treba vezati tezu MaxaWe~ra! birokra~ja ~ pojavljuje.kaoj~~jedan poseban način organizacIJe,Jedan načm izmedu drugih, kOJI odgovara jednom manje iliviše obimnom, ali uvek u društvu situiranom sektoru. Drugim rečima,društvena dinamika kao da nije poremećena usponom birokratija.Način proizvodnje, klasni odnosi, politički režim, mogu da seproučavaju bez osvrtanja na jedan fenomen koji označava samo izvestantip organizacije.Postoji dakle prava mutacija u teoriji birokratije kada ona sl~utvrđivanju jedne nove klase, koju smatraju dominantnom u jednojili u više zemalja, za koju čak veruju da treba u celom svetu da zameniburžoaziju. Tu perspektivu sugeriše evolucija ruskog režima posleSta!jiJ;t0v.og ~~laska na vlast~ sugerišu je nestanak nekadašnjih vlasni-.ka I likvIdacIja organa radničke vlasti, praćeni znatnim šire~em birokratijekomunističke partije i države, koja preuzima u svoje rukeneposredno upravljanje društvom. Ali prizor društvenih preobražajakoji prate razvoj monopolističke koncentracije u velikim industrijskimzemljama, naročito u SAD, izaziva uporedno razmišljanje o usponujedne birokratske klase. ,Tu se onda stvarno radi o izvesnoj mutacijiu teoriji birokratije, jer je ona sada shvaćena kao sloj sposoban,usled uloge koju vrši u ekonomskom i kulturnom životu, da istisnetradicionalne predstavnike buržoazije i da preuzme vlast. Ona je dakleshvaćena kao sedište jednog istorijskog poduhvata, kao žarište jednenove društvene strukture.I najzad, verujemo da se razrađuje i jedna nova predstava, u suprotnostisa gore opisanom, čim se u fenomenu birokratizacije navodnosagledava postepeno nestajanje nekadašnjih razlika vezanih zapostojanje privatnog vlasništva. Pod birokratizacijom bi prema tometrebalo razumeti jedan proces koji nastoji da radu, na bilo kom nivou,đirektorskom radu kao i radu izvršilaca, nametne tako ujednačendruštveni okvir da opšta stabilnost zaposlenja, hijerarhija plata ifunkcija, pravila napredovanja, podela odgovornosti i struktura autoritetamogu da stvore jedinstvene lestvice, diferencirane koliko jegod to moguće, društveno-ekonomskih statusa. Qva poslednja teza,kao i prethodna, ali za razliku od dveju prvih, nalazi u birokratijiizvesnu društvenu dinamiku ili joj pripisuje sopstven.u svrhu čije ostvarenjedovodi do preokreta tradicionalne strukture globalnog društva.Ako je, u glavnim crtama rezimirana, takva problematika birokratije,sada bi trebalo da se vratimo svakoj od tih tez;t, vodeni njihovimprotivurečnostima. Ali pozabavićemo se samo trima prvim tezamapošto nam se čini da kritika četvrte prirodno proističe iz razniatranjatriju prethodnih. .Marksistička kritika d1Žavne birokratije. Marksistička predstava birokratije odredena je, rekli smo, kao iHegelova, jednom teorijom istorije. U stvari, kada Marx kritikujeHegelovu teoriju države njegova sopstvena teorija je još u sairevanju.Svejedno: filozofsko gledište je apsolutno primamo. Nije stogamanje značajno što se kod .Marxa već pojavljuje jedan opis birokratije.Hegel je, po njemu, pogrešio što se zaustavio na slici koju onasama o sebi stvara. Ona uobražava da ovaploćuje opšti interes, a Hegelsmatra da je to tačno. U stvari, kaže u suštini Marx, taj opšti interesse svodi na sopstveni interes birokratije koja zahteva trajnostsfera posebnog interesa - korporacija i država - da bi u odnosuprema njima predstavljala neku imaginarnu univerzalnost. Budući dase stvarne aktivnosti odigravaju u civilnom društvu, birokratija, iakoje zauzeta time da sačuva okvire u kojima se te aktivnosti vrše i da ihozakonjuje, sama je osuđena na formalizam. Ta kritika razotkriva nizempirijskih crta birokratije čiji značaj ostaje skriven za: onog ko sedrži privida. Pre svega, ona je vladavina inkompetencije. »Glava67

prepušta nižim krugovima staranje da shvate pojedinost, a niži krugoviveruju daje glava sposobna da shvati ono opšte, i tako se uzajamnoobmanjuju«, piše Marx. Ali ta inkompetencija je posebna potome št9 je zasnovana kao sistem: ,.Birokratija je, precizira Marx,krug iz kojeg niko ne može da umakne.« Zatim, ona živi za tajnu: hijerarhijau sebi krije misterije države i ponaša se prema spoljašnjemsvetu kao zatvorena korporacija. S druge strane, ona izaziva izvestankult autoriteta: ovaj je ,.princip njenog znanja, a obogotvorenje autoritetaje njeno osećanje«: Najzad, izložena je izvesnom ,.niskom materijalizmu«.Birokratija pretvara državni cilj u svoj privatni cilj: lOtOje trka za najvišim položajima, treba praviti karijeru«. Marx još ukazujena to da je taj materijalizam praćen nekim ne manje niskim spiritualizmom:birokratija hoće da radi sve, onaje osuđena na neprekidnuaktivnost samoopravdavanja u odsustvu neke stvarne funkcije.Marxova analiza se odnosi "na Nemačku u XIX veku, to jest najedno zaostalo društvo, ali njen značaj nije time umanjen. Dok onposmatrajednu naciju u kojoj je uspon buržoazije izbrisao partikularizme,razorio korporacije, Francusku Louisa-Napoleona Bonaparte,dok razrađuje svoju teoriju države predstavljajući je kao oruđe uslužbi vladajuće klase, on zadržava već afirmisanu ideju protiv He~gela da je državna birokratija u suštini jedno parazitsko telo. On, naprimer, piše povodom režima Bonaparte: ,.Ta izvršna vlast sa svojomogromnom birokratskom i vojnom organizacijom, sa svojom složenomi veštačkom državnom mašinom, sa tom vojskom činovnika kojabroji pola miliona, pored vojske koja broji još pola miliona ljudi, tostrašno parazitsko telo koje kao neka opna obavija telo francuskogdruštva i zatvara sve njegove pore, rodila se u vreme apsolutne monarhije,u vreme opadanja feudalnosti, koje je ona ubrzala« (podvukaoautor). Sećamo se, s druge strane, da je prevashodna revolucionarnamera Komune po Marxu bila zavođenje jevtine države, ukidanjeprivilegija i hijerarhije, karakteristika državne birokratije. Lenjin,najzad, u Državi i revoluciji samo komentariše Marxa u svimpitanjima. Birokratija i stajaća vojska, koje smatra dvema tipičniminstitucijama države, su, kako on smatra, »paraziti na telu buržoaskogdruštva, paraziti stvoreni unutarnjom protivurečnošću koja razdireto društvo, ali paraziti koji zatvaraju njegove vitalne pore«. Utoj istoj perspektivi on, međutim, dodaje nekoliko preciznih pojedinostio parazitizmu. S jedne strane, on zapaža da regrutovanje birokratijeiz srednjih i nižih slojeva odvajajedan deo njihovih pripadnikaod ostalog naroda i njihoVu sudbinu povezuje sa sudbinom vladajućeklase; s druge strane, zapaža da je državna birokratija predmet" stalne borbe između velikih partija koje se otimaju za administrativnesinekure i pokušavaju da prisvoje, naročito prilikom neke promenerežima, dosta značajan deo plena kako bi zadovoljile svoju klijentelu.Koji je značaj marksističke analize i do kojih ona teŠkoća dovodi?Njena je zasluga, pre svega, što je predstavila državnu birokratiju,shvaćenu kao empirijski fenomen, u jednoj svetlosti koja i danasr1"fnastavlja da svetli kao i pre jednog veka. To je kritOOi koja se pridružujeopštem mišljenju, ali mu daje njegova obrazloženja. Još uvek,na primer, vidimo daje birokratijajedan krug iz kojeg niko ile možeda umakne, da u kancelarijskom Carstvu potčinjeni prepuštaju svojimpretpostavljenima brigu o preuzimanju inicijativa i o rešavanju teškoća,dok ovi poslednji očekuju od svojih potčinjenih da na nivouposebnih slučajeva daju odgovore koji odskaču od uopštenosti na kojemih koncipiraju. Ta solidarnost u inkompeteilciji ide dovoljno dalekoda veže službenika sa dna lestvice za sistem čiji je deo, pa jeutoliko i tačno da mu'je nemoguće da taj sistem optuži a da pri tomistovremeno ne ukaže i na uzaludnost sopstvene funkcije, od koje zavisinjegova materijalna egzistencija. Zapažamo još da se birokrataotima za najviši položaj, da je rad podređen osvajanju ili očuvanjuizvesnog ličnog statusa, tako da birokratija dobija vid ogromne mreželičnih veza u kojima odnosi zavisnosti zamenjuju odnose objektivnoodređene podelom rada, gde grupisanja u klanove i njihove borbeprerastaju formalnu hijerarhiju i stalno nastoje daje izmene u funkcijisvojih zahteva. Raspodela najvažnijih mesta između glavnihpartija danas, više nego juče, dobija vid deobe plena čim dođe doneke promene režima: epoha oslobođenja je još dosta blizu da bi setaj proces zadržao u svačijem pamćenju; dolazak de Gaullea na vlast,s pojavom jedne nove birokratije, UNR, koja grabi svoj deo, umnožavanjegove primere pred našim očima. Međutim, ta zapažanja trebapodvući. Ako bismo rekli da su takve pojave poznate, zanemarilibismo objašnjenje zašto nisu istraživane: Marx, a posle njega i Lenjin,daju jedno njihovo objašnjenje .. I kad bi ono bilo pogrešno,morali bismo da ga navedemo. Ali da bismo spoznali njegov zna~potrebno je još da se ne zaustavimo na nekom površnom posmatranjubirokratije, koje uočava samo njenu oficijelnu sliku. U tom pogledumarksizamje sačuvao izvesnu svežinu pogleda koja se srećno suprotstavljaviđenju nekih današnjih sociologa. Ali rekli smo: Marx jeopis tek naznačio, onje ugušen jednom teorijom. Otud i činjenica dase na državnu birokratiju gleda kao na neku opštu kategoriju, a da sei ne pokušava objasniti njeno funkcionisanje. Ako je tačno da je birokratijajedankrug koji obuhvata sve njene pripadnike, ostaje činjenicada je ona slojevita (da je ona u svojoj suštini raslojavanje) i dasvi njeni pripadnici ne učestvuju u njoj na isti način; na kom nivouse nalazi moć birokrata? Zašto, s druge strane, birokratija stalnobrojno raste? Služi li ona jedino kao odvodni kanal velikim političkimstrankama? Ili pak u samom životu birokratskog organizma po;,stoji neki princip razmnožavanja? Ljudstvo državne birokratije je bezsumnje najčešće r~grutovano iz srednjih klasa; ali, postavši birokrate,ostaju li ti ljudi elementi svojih klasa, ne menjaju li mentalitet, nepostaju li osetljivi na nove interese? Na ta pitanja marksizam ne odgovara:njegova koncepcija društva kao potpuno usmerav:anog klasnomborbom ne obavezuje ga da proučava birokratiju kao takvu.Država je, međutim, danas najveći kapitalistički preduzimač,najveći davalac investicija; izvan domena kojim neposredno uprav-89

ekonomske racionalnosti koju je ustanovio industrijski kapital. MaxWeber dakle bez oklevanja formuliše izvesno vrednovanje savremenebirokratije, ~avljujući daje sa tehničkog gledišta bolja od svih drugihoblika organizacije.Ne treba, međutim, zaključiti da razvoj birokratije, ma kolikoizgledao nužan kad su jednom ostvareni neki uslovi, mora uticati naprirodu političkog i ekonomskog režima. Weber naprotiv tvrdi danumeričke razmere tog oblika organizacije ni u čemu ne određujunjen odnos prema vlastima. To dokazuje činjenica da se birokratija ustvari prilagođuje raznim režimima, kao što to svedoči i primerFrancuske u kojoj je ona ostala relativno stabilna od vremena PrvogCarstva. To dokazuje. i činjenica da u ratnim periodima birokratskoljudstvo pobeđene zemlje sasvim prirodno koristi i strana vlast, teona nastavlja da vrši svoje administrativne dužnosti. Ona je po svomprincipu ravnodušna prema interesima i vrednostima koje zastupaneki politički režim. To mači daje ona jedan organ u službi vladajućih,koji se na neki način nalazi izmedu vladajućih i potčinjenih.Ove analize dobijaju svoj puni smisao tek kad se stave u izvesnumetodološku perspektivu. Weber vidi birokratiju samo kao jednuvrstu društvene organizacije. U stvarnosti, birokratije ne poprimajuobavezno svoj konačni oblik; potrebni su neki empirijski uslovi da birazna svojstva bila istovremeno prisutna. Ali kada je vrsta jednomodređena, ona čini razumljivim nečiste oblike i otkriva u njima pokušajekojima istorijski uslovi nisu dozvolili da se razviju. Čak ikada Weber konstatuje da su procesi birokratizacije i kapitalističkeracionalizacije tesno povezani, ni to zapažanje ne treba da navede napogrešan zaključak: istorijsko objašnjenje je drukčije prirode od determinacijedruštvenog tipa. .Metod dakle bar delimično određuje njegove rezultate. Akosmatramo da je birokratija u suštini ravnodušna prema prirodi ekonomskogi političkog režima, ako izgleda lišena nekog istorijskog cilja,t? ~e zato što j,!je Weber shvatio kao vrstu organizacije, to jestkoncIpIrao na sasvim formalan način, ne kao specifičan društvenisloj koji, dok između svojih članova zavodi izvestan poredak i izvestanstil ~o~, istovremeno stvara neku svoju istoriju. Otud, presvega, proizlazI da se Weber ne može bez predrasuda suočiti sa slučajem,.državnog socijalizma«. Po njemu se birokratija može tom režimulakše prilagoditi nego što se prilagođuje buržoaskoj demokratiji,ali istorija državnog socijalizma je strana istoriji birokratije.Weberovi zaključci u tom pogledu pridružuju se dakle na dosta čudannačin zaključcinia nekih marksista, mada su' inspirisani drukčijimprincipima: u očima marksista, državna birokratija je stranadruštvenoj dijalektici koja se odigrava na nivou produkcionih odnosa;u Weberovim očima, može da se rekonstruiše jedan lanac zbivanjana osnovu kojeg će postati razumljiva pojava državnog socijalizma;medutim, mada je birokratizacija olakšana tim zbivanjima, onane dovodi do njega. Ali takvoj tezi, lakše nego Marxovoj, koja nastojida otvori put ka empirijskom opisu, moguće je suprotstavitiizvesna svojstva istorijskog nastajanja. U režimu proizišlom ii ruskerevolucije koji Weber naziva ,.državnim socijalizmom« (izrazom.učiju se kritiku sad neće~o upušta~), biro~tija stva~ nije otuđenaod vlasti. U njenom krilu se rađajU budUCI rukovodiOCI države: Staljinpravi karijeru u p~jskoj ~irokrati~~, dugo ~.bori za najviši položajpre no što ga doblje, spaja se svoJIm funkcyama sekretara funkcijudržavnog birokrate pre no ~to će se ~omoći ~psol~tne vlasti.Što ta vlast pod njegovom vladavmom popnma barizmatičan karakterne mači i da se ona odvaja od birokratije: ona u njemu ima svojstalni temelj; harizma može i da nestane ili da pro~eni svoju prir?duposle smrti diktatora, nova vlast se opet rek~~strU1~ na o~ovu ~1!0:kratije. Političke borJ:>e ~oje se vodena naj~še~ ruvou hijerar?ije Ičiji je predmet upravljanje državom obuhvatajU široke sektore VIsokebirokratije; Hruščov na kraju pobeđuje samo zato .što ga podržavavećina elemenata koji kontrolišu birokratski aparat. Mora se dakleprimati da tamo gde državna ?iro~tija os~aruje. ~voju. najveću ekstenzijuona u svoju sferu ukljUČUje poslednje polItičke I ekonomskeodluke, ili, drugim rečima, po~taje žar.ište jednog n?vog re~~. Alidaje Weber to uvideo on ne bl formulIsao, kao što je to UČ1D10, s,:ojudefIniciju birokratskog tipa. Jer on, od početka svog razmatranja,odbija da birokratiji prima neku svojstvenu dinamiku i oo.utarnjusvrhu i odbija da istražuje koja su njena konstituciona svojstva, tojest hlo se ona ukorenjuje u svoje društveno biće i uvećava s~ojumoć. Međutim, nabrajanje kriterijuma može da bud~ korisno, all sv.~dok se ne sagleda princip na osnovu kojeg se po,:,ezuju, fenomen kOJIomačavaju ostaje neodređen. Nije toliko v~o da li se ~~je ili ~­bacuje neki kriterijum, nužno~t tak,:e .operaclje ne postaj~ jasna. NI~tane omogućava da se utvrdi da 11 je, u ~tvu n~~ ~b~. svojstava u opisu tipa, neki ~tve~ kadar bl~o~t~ lli ruje .. Da ~Ise to utvrdilo, treba se POStaViti najedan drugi ruvo I sagledati šta jeu tom okviru žarište birokratizacije.Ova se zamerka ne Odnosi samo na Webera, nego na svaki pokušajformalne defInicije iste vrste. Alain Touraine.' na p~m~r, pi~u broju časopisa Arguments posvećeno~ fr~cuskoj .radničkoj kl~I:.,.Ja birokrati jom nazivam sistem organIzaCIje u kOj.em su st~tusl luloge ljudi, njihova prava i dužnosti, uslovi ~ol~nja Da: neki .I)~~ožaj,kontrole i sankcije, određeni njihovom sltuac~~om Uj~Oj hijerarhijskojliniji, pa prema tome izvesnom delegaCIjom autonteta. Tedve karakteristike pretpostavljaju i jednu treću - da se glavne odlukene donose unutar birokratske organizacije, kojaje samo jedan sistemprenošenja i izvršavanja.« Ta defInicija, očigledno insp~ri~Weberom, ali koja ipak ima vrlinu konciznosti, svakako nalazI svoJepolje primene. Kada Touraine zatim izjavljuje da je svako ministarstvobirokratska organizacija, lako je s njim se složiti. Ali !cada dodajeda je to delimično i svako industri~~o preduzeće, iskrsav~ t~koća.Ako je tačno da se u njemu pojavljUje samo prva karaktenstikabirokratije, s kojim pravom se može zaključiti ~ j~ p~~ de~:mična birokratija? Treba li razumeti da organIzaCIOru Sistem kOJI1213

međutim besmislen za sve one koje njihov rad čiIii potpuno anonimnim,ili koje on, napro~v, in~vid~je d? te ~re ~ ka? radpostge dovoljno opravdanje egZ1stencue. Drugtm rečuna, ldentifikacijasa zvanjem, o kojoj govori Weber, nije isto što i profesionalnasvest: ova druga nalazi svoju svrhu u činu proizvodnje; ona prva, uposedovanju nekog zvanja: ona zahteva ponašanje primereno interesubirokratije, kao odgovor na očekivanje hijerarhijski pretpostavlje~nih, izvesno ponašanje koje bi trebalo svaki član birokratije da ispoljava,stavljen u iste uslove. Otud proističe da aktivnost birokrateiina dva karaktera: ona je tehnička i birokratska. Ona može da izgubionaj prvi, ali ne i drugi. Na primer, intenzivna cirkulacija izveštajaili službenih saopštenja u biroima izražava samo potrebu svakog dapoSVedoči svoju funkciju pred drugima; i birokratija funkcionišesamo zahValjujući uzajamnom i uvek obnavljanom priznavanju svojihčlanova, po jednom određenom ceremonijalu. Kao što je ponekadprimećeno, količina potrošene hartije unutar jedne administracijeomogućava da se izmeri njen koeficijent birokratske integrisanosti.MeđutiD1, oslobođeno svake zlobne namere, to zapažanje nam dokazujeda birokratija može da dejstvuje jedino odražava jući svoju aktivnostneprekidno u ogledalu svoje konstitucije. Najzad, i to je trećizaključak koji možemo provizomp da donesemo, Weberova analiza,po mestu koje daje sistemu naredivanja-izvršavanja, pretpostavljada postoji jedno geografsko jedinstvo, jedan određeni prostorniokvir birokratskih delatnosti: svakako, nisu svi pripadnici jedne birokratijeobavezno okupljeni na jednom istom mestu, ali njihoviodnosi, disciplina koja ih međusobno povezuje, kontrola koju jednivrše nad drugima, sve to doprinosi omedivanju jednog specifičnogsveta biroa.Još jedan primer koji pominje Weber omogućiće nam da proverimonjegove ideje i da preciziramo naše: to je primer industrijskogpreduzeća. .Pre svega, ponovo smo navedeni da se upitamo je li birokratijasamo izvestan organ prenošenja i izvršavanja. Ako se složimo da industrijskopreduzeće nikad nije autonomno, da ono u svom radumora da vodi računa o interesima ftnansijskog kapitala od kojeg zavisiili o direktivama nekog ministarstva, ako je reč o nacionalizovanompreduzeću, ostaje činjenica da njegova uprava ima znatne mogućnostiodlučivanja. Međutim, odluke u celosti nisu stvar nekog pojedinca;ma kakva da je ličnost generalnog direktora, pravo odlučivanjaje obavezno raspodeljeno između raznih službi, a u okviru svakeslužbe ono se konkretizuje samo putem manje ili više kolektivnogučešća u rešavanju postavljenih problema. Pitati se da li se direkcijarazlikuje ili ne razlikuje od birokratije znači postaviti lažan problem;u svakoj organizaciji čija hijerarhija je dovela do izdvajanja funkcijeneke vrhovne direkcije, ova na neki način nadvisuje sve funkcijekoje su joj podređene; pa ipak ona i sama čini deo kadra nad kojimvlada ako je vlast kojom formalno raspolaže u stvari kompo,novana,to jest ako su odluke koje joj pripadaju na osnovu zvanično utvrđe-16 .I'II LI1l,.j~"igI~l I j!inih nadležnosti u stvari, bar delimično, bile razrađivane na raznimnižim nivoima.S druge strane, što se tiče birokratije preduzeća kao i državne .birokratije, po našem mišljenju, najvažnije je pokušati sagledati njihovegranice. Ko su ti koji su normalno birokrate, a ko su oni kojiimaju mogućnost asimilacije s birokratijom, i ko su najzad oni o kojimase izvesno može reći da su izvan te kategorije? .Nema sumnje da po Maxu Weberu definicija kapita1ističk~gpreduzeća kao birokratske organizacije (on čak ide tako daleko dajesmatra nedostignutim uzorom) nimalo ne određuje sektor unutar preduzećakoji se može označiti kao birokratski. Tvrditi na primer -već smo ranije pomenuli tu Crozierovu tezu - da radnici čine deobirokratije čim su postavljeni na jednu istu hijerarhijsku lestvicu sainženjerima i direktorima svakako bi se Weberu učinilo ekstravagantnone zato što bi time bio demantovan neki od njegovih kriterijuma:nego zato što se polo~j n~ke društvene grupe ne ~že .utvrdi.tijedino na osnovu raZInatranja njenog pravnog statusa. Čmjemca dajeposao neke kategorije radnika izjednačen s poslom funkcionera nekazuje nam ništa o specifičnoj prirodi njenog rada i njenim odnosimasa drugim društvenim kategorijama u okviru nekog datog preduzeća.Međutim, da li preduzeće jeste ili nije nacionalizovano, da li je stalnostzaposlenja zajamčena ili nije; da li radnici jesu ili nisu integrisanisa kadrovima u jedan isti hijerarhijski sistem - ti uslovi, koji unekim stvarima mogu imati značajne posledice, ne daju odgovor napitanje o stvarnoj situaciji zaposlenih. U industrijskom preduzećumasa radnika je vezana za čisto izvršne poslove. Raspored pogona,broj i raspodela radnih mesta, ritam proizvodnje, trajanje i intenzitetrada - sve to određuje neka administracija koja funkcioniše odvojenood proizvodnih pogona i koja prema njima sačinjava stran i zatvorensvet.Da li je nasuprot tome moguće birokratijom smatrati skupinuosoblja koje radi u biroima (kancelarijama)? Treba sc: }:!re sv~g~ čuvatipoistovećivanja tehničkih službi sa službama administracue l eksploatacije.I jedne i druge sv~o sle?e ~~e .zajednič~~ ?rganizacionenorme, ali su društvem odnoSl u njuna lpak različlti usledrada kojim se bave. Ukratko, odnosi autoriteta i ustanovljene v~ spreduzećem u njima nisu jednaki. U tehničkim službama, inžeqjeri itehničari, pa i crtači, raspolažu usled svog profesionalnog ~ja .relativnomautonomijom. Kontrola rada može da bude uspešna jedinopod uslovom da šef poseduje tehničku kompetenciju, to jest da njegovakontrola bude jedna viša tehnička operacija. Društvena kontrolamože praktično da ne postoji, budući da su ~tevi u pogledu rada~u okvirima određenog radnog vremena, dovolJ m da utvrde normalniritam učinka. Pored toga, autonomija tehničkog osoblja može se ocenitii po njihovoj mogućnosti prelaženja iz jednog u drugo pr~uzećena osnovu njihove stručnosti. Sa jednog šireg gledišta, položaj stručnjakamnogo više zavisi od rada koji on ostvaruje nego od njegovogmesta u organizaciji preduzeća.17

Funkcionisanje administrativnih službi pruža međutim drugusliku. Tu, na dnu lestvice, nalazimo ~eštenike bez pra~e kvalifikacije,čije je profesionalno obrazovanje oskudn?, ~o ne I nepos~?­jeće. Veze zavisnosti postaju presudne, te zauzImati neku funkcIjuznači odrediti se, na svakom nivou, prema nekoj višoj instanci, bilato instanca šefa odeljenja, šefa neke službe ili nekog direktora. Utom okviru se dakle opet pojavljuje dvostruka priroda posla; ona uisti mah odgovara nekoj profesionalnoj aktivnosti i konstituiše se kaoizrazjednog utvrđenog društvenog poretka u kojem preduzeće nalazisvoju konkretnu egzistenciju .. Od vr~a do dna lestvice ~,?si su.'. ustvari, takvi da uvek potvrđuJu autontarnu strukturu administracIje.Ali to ne znači da elementi sa dna lestvice učestvuju u birokratiji naisti način kao oni srednji ili viši kadrovi. Službenici suvu izvesnomsmislu, kao i radnici, izvršioci lišeni svakog autoriteta. Cesto su slabijeplaćeni od nekih kategorija radnika na sat. Ne bi se dakle o njihovomposlu moglo govoriti kao o nekom zvanju i pretpostaviti oda bioni u njemu mogli naći motiv neke identifikacije s ciljevima preduzeća.Oni, međutim, birokratiji nisu strani: jer i oni su od nje zavisni.Najčešće ulaze u preduzeće snabdeveni jedino preporukama osvom ,.dobrom ponašanju«; ne mogu računati na neko unapređenjeako ne dokažu svoju sposobnost pokoravanja i naređivanja; oni živeu nadi da će steći neki viši status. Situacija službenika je dakle dvosmislena.On nije integrisan u birokratski sistem, on mu je podložan,ali sve ga navodi da mu se priključi, i on mu se zaista priključujekada usvoji ideal svojih pretpostavljenih: unapređenje. Osim toga,njegova mogućnost da se odvoji od birokratske sredine je utolikomanja što je njegov posao više određen društvenom organizacijompreduzeća, i što izvlačeći iz nje sredstva koja mu omogućavaju egzistencijuon tu sredinu smatra isto toliko nužnom kao i samu tu organizaciju.Birokratijaje, dakle, okvir koji prevazilazi aktivno jezgro birokrata.To jezgro sačinjavaju srednji i viši kadrovi zaduženi za posloveupravljanja i administracije, hijerarhija koja pušta svoje korenjesve do proizvodnog sektora, gde šefovi pogona i predradnici kontrolišuili nadziru rad radnika. Ti kadrovi poseduju stvaran autoritet:oni ne samo zauzimaju položaje za koje su vezane zvanično određenenadležnosti u okviru izvesne podele rada, nisu samo svaki na svommestu podvrgnuti izvesnoj disciplini, nego njihova funkcija omogućujeda učestvuju u vlasti uprave i angažuje ih da se identifikuju sapreduzećem kao takvim. Reći da se identifikuju ne znači da oni imajubaš tačan pojam o interesu preduzeća, pa čak ni da su navedeni datom interesu daju prednost pred svojim vlastitim. Treba samo shvatitida se horizonti preduzeća, u njihovim očima, apsolutno poklapajus horizontima njihove dužnosti, da im društveni poredak imanentanpreduzeću izgleda kao neka, u isti mah, prirodna i sveta datost, dasvoju sopstvenu funkciju ne shvataju samo kao izvor dohotka iliokvir profesionalne delatnosti, nego kao armaturu jednog sistemakojemje potrebna njihova saradnja da bi opstao i da bi se širio.Posedovati status koji očigledno diferencira njegov položaj odpoložaja izvršilaca, uživati izvestan ugled koji daje pravo na poštovanje,dobijati materijalne nagrade i prednosti koje obezbeđuju povlašćeneuslove života, pripadatijednoj posebnoj sredini iz koje proističeautoritet, u kojoj je potčinjavanje naličje naređivanja, u kojojse nude mogućnosti nekog napredovanja - sva ta združena svojstvačine lik birokrate.Primer birokratije preduzeća,· najzad, bolje nego svaki drUgi,razotkriva i mistifikaciju koju u sebi krije svaki čisto fonnalni opis.Takav opis pretpostavlja da se birokratska organizacija poklapa s racionalnomorganizacijom preduzeća, koju čine neophodn,?m tehni~kepotrebe proizvodnje. Međutim, čim pokušamo da odredImo grarucečisto birokratskog sektora i čim smo navedeni da istaknemo jednuspecifičnu vrstu ponašanja, otkrivamo izvesnu dijalektiku socijalizacijekoja se razlikuje od dijalektike podele rada.Reći da je ona druge vrste ne znači to da bismo mogli odreditišta bi bila neka društvena organizacija primerena izvesnom stanjupodele rada, budući da samo to stanje odgovara istorijskim uslovimau okviru kojih se susreću tehnička evolucija i klasna borba. To samoznači tvrditi da birokratska organizacija ima sopstvenu svrhu i da seona ne može izvesti iz nužnosti nametnutih organizacijom proizvodnje.Ako se složimo da u svakom velikom preduzeću, pored se.ktoramaterijalne proizvodnje, postoji i sektor tehničkog proučavanja ~­znih kategorija poslova vezanih za upravljanje osobljem, za prodajUproizvoda i kupovinu sirovina i mašina, za određivanje cena koštanja,troškova, itd., iz toga ne proističe prirodno. da specijalne sl~~funkcionišu kao što funkcionišu u stvarnom OkvIru modeme kaPItalističkefabrike. Zahtevi koje postavljaju planiranje, koordinacija, in:fonoisanje, ne stvaraju obavezno određen društveni poredak. Sam tajporedak se instituiše kao određena društvena aktivnost. U toj perspektivibitno je sagledati kretanje putem kojeg birokratija stvarasvoj poredak. Sto su aktivnosti više rascepkane, to su sluŽbe raznovrsnije,specijaUzovanije i izdvojenije, što zgrada ima više spratova iviše delegiranih autoriteta na svakom spratu, to se više, usled samete podeljenosti, množe instance za koordinaciju i za kontrolu i to višenapreduje birokratija.Status birokrate meri se po broju sekretara i službenika koji odnjega zavise, po broju telefona i mašina kojima raspolaže i, još. opštije,po visini poverenja koje se pridaje njegovoj organizacionOJ. oblasti.U svim povoljnim prilikama on nastoji da proširi zonu svo~e vlasti;uvek nastoji da je sačuva. Ta tendencija dovodi do stvaranja klanovado prikrivenog rata između pojedinih službi, koje stalno pothranj~jenjihova podvojenost: svaki se trudi da drugome ~ripiše odgovornostza neku grešku ili neko zakašnjenje u ~vršavanju .pro~r~ma.Ali ta tendencija istgvremeno, zato što odgovara opštoJ teznj!,uvek pronalazi svoj put. Sto se birokrate više množe, više se. k?mphkujesistem lične zavisnosti, više se birokratija, uzeta u celIm, konstituišekao bogata i diferencirana sredina koja stiče i svoje samostal-1819

no postojanje. Što se ono više afirmiše, to pojedinci više u njemu nalazeosnove za osećanje sopstvene objektivnosti. Birokratija voli birokrate,isto kao što i birokrate vole birokratiju.Posledica te situacije može da izgleda i paradoksalna: istina je, .kao što kaže Weber, da kapitalističko preduzeće pruža birokratijiokvir za povlašćeni razvoj, da birokratija u procesu ekonomske racionalizacijenalazi jedan motiv svoje organizacije: jer zahtevi za što jemoguće strožom proračunljivošću i predvidljivoŠĆu favorizuju usponjednog posebnog sloja administratora i nameću mu izvesnu vrstus~ije. Ali isto je tako istina da taj sloj izgrađuje svoje ponašanje,aktivno učestvuje u svom strukturisanju i razvija se stavljen uistorijski stvorene uslove, shodno sopstvenim interesima. Tako izamaske zakona i bezličnosti vidimo razgranavanje neproizvodnih funkcija,igru ličnih odnosa i ludilo autoriteta.Treći primer koji ćemo izabrati 'pružiće nam na neki način protiv.do~,j.~r nas on suočava s jednom birokrati jom koja je na izglednaJudalJemJa od one maločas pomenute: s masovnom partijom. I tajprimer je jedan od onih na koje se Weber poziva; tome se ne trebačuditi: Weberu nije promaklo da postoji tesna veza izmedu partijske idrža~e birokratije u Rusiji, na osnovu komunističke partije. Možemeđutim da nas začudi što ga takav primer nije naveo na reviziju njegovedefinicije birokratske organizacije. Jer, zaista, nije dovoljnokonstatovati 'da velikom partijom upravlja jedno telo "profesionalnih«specijalista da bi se ovi poslednji poistovetili s funkCionerima iliupravljačima preduzeća. Većina Weberovih kriterijuma ne može seyiše na njih primeniti. Pre svega, ako se posmatra organizacija parti­Je, sada Je očigledno da birokratija nije samo izvršni i prenosni organ:uprava utelovljena u političkom birou ili vrhovnom sekretarijatunadvisuje birokratiju. Nije toliko važno to što neki pojedinac ilinekoliko pojedinaca poseduju svu stvarnu vlast, oni su je stekli jedinouzdigavši se u partijskoj hijerarhiji, a zadržavaju je jedino jer ih~.va jc:ctan .sloj biro~ta koji us~ra~aju aktivnost partije ponJihovlDl direktivama, kOJI opravdavaJu njihove odluke i uklanj~unjihove.protivnik~: ~o se taj sloj ~adne, ruši se i vlast upravlja­~. Zatim, funk~y~ brrokrata su zaista utvrđene pravilima, ali oniIpak ne predstavljaju skupinu strukturisanu poput onih u okviru nekedržavne ili industrijske administracije. Ne postoje striktna pravilakoja odr~uju prelaženje sa jedne na drugu dužnost; hijerarhija nepreds~vl~a te~lj izvesne diferencijacije i lestvice plata; birokratenemaju m neki poseban, zvanično odreden status, koji bi ih razlikovaood aktivista iz baze; pristup najvišim položajima ne zavisi odneke tehnološke spreme, koja je opet vezana za neko profesionalnoobrazovanje; ako je princip imenovanja na odgovorne položaje odstrane vladajućih organa priznat, on koegzistira s principom izbornosti,budući da su sami ti organi birani u okviru skupština sastavljenihod delegata, koje su imenovali aktivis~ iz baze. Najzad, nije čak pon:ebnoda nekog partija plaća da bi u njoj vršio značajnu funkciju i dabl se našao na nekom visokom nivou hijerarhije. Taj posebni karak..;l\iter partijske. birokr~tije prois~~e ~.položaja koju onazaumna>u>gIO-'balnom drustvu. Njena funkCIja mje ucrtana u podeli rada; toje.m~stitucija zasnovana na dobrovoljnom članstvu, koja pokušava bilo davrši neki uticaj na vlast, bilo da u njoj učestvuje, bilo daje prisvqji~'udTUŽujući masu pojedinaca oko jednog programa revandikacija. Stose u partiji konstituiše jedan sektor profesionalaca zaduženih da koordinirajuaktivnosti partije, to nimalo ne menja njenu formalnu deflnicijunego, naprotiv, tom sektoru daje svojstva očigledno veomarazličita od onih koje uočavamo na primeru industrijskog preduzeća.Ali otkud onda dolazi da se može govoriti o masovnoj partijikao instituciji birokratskog tipa? To pitanje nas dovodi najbližeonom pitanju koje smo svojom analizom od početka pokušavali daformulišemo: šta je društveno biće birokratije? Međutim, ako na njegaodgovaramo potvrdno, ne činimo to zato što partiju možemo deflnisatikriterijumima koji bi se isto tako mogli primeniti na industrijskopreduzeće, bego je to u suštini zato što u njem!l vidimo speciflčansektor u kojem su funkcije hijerarhizovane na osnovu činjeničnogučestvovanja u vlasti, u kojem se donose odluke koje se tiču usmeravanjapartije u odsustvu svake kontrole iz baze, u kojem su od-:­govornosti raspoređene autoritarnim putem, u kojem organizacionadisciplina nadmašuje po značaju slobodno razmatranje odluka, u kojemse instituiše izvestan kontinuitet uloga, ponašanja i ličnosti kojijednu vladajuću manjinu praktično čini nepomerljivom. Drukčije rečeno,birokratija se u partiji pojavljuje kao antiteza demokratije. Aliovo zapažanje dobija neki smisao jedino ako shvatamo kako se konstituišebirokratska organizacija. Njena geneza je utoliko oset1jivijašto ne zavisi neposredno od ekonomskih uslova. Maločas smo pomenuli:partija se zasniva na dobrovoljnom članstvu, koje je sa svojestrane motivi sano ideološkim slaganjem s izvesnim programom. Međutim,iz tog svojstva samog po sebi ne proističe nikakav posebnioblik organizacije. Tehnički je zahtev jedne organizacije samo prisutan,a utoliko je presudniji ukoliko partija okuplja široke mase. Alinužnost da se koordiniraju aktivnosti malih lokalnih sekcija, da seobezbedi najbolja propaganda, da se celishodno upravlja fondovimaprikupljenim od članova, još ne određuje obrise neke speciflčnedruštvene sredine. Ta se sredina konstituiše kao birokratska na osnovuneke vrste izbora. Taj terntin svakako ne treba da sugeriše da pojedinci,na osnovu nekog razntišljanja, odlučuju da sastave jednu birokratskuorganizaciju, on samo znači da se nameće izvesna vrsta ponašanja,usled čega neki zahtevi postaju apsolutno primarni, dokdrugi postepeno nestaju.Precizirajmo taj izbor: iz činjenice da je partija zasnovana nadobrovoljnom članstvu, da u svom principu ima idejno slaganje raznihpojedinaca, očigledno proističe daje održavanje tog pristajanja itog slaganja bitno za život organizacije. Partija sebe smatra izrazomjedne kolektivne volje, mestom saradnje; ona kao da gubi svoj raisond 'etre ako se prema svojim članovima služi prinudom, aformalnoi ne može da se njom služi, budući da oni ne zavise od.nje u svo-.2021

jim životnim uslovima. Ali s druge strane, partija je primorana dađejstvuje u globalnom društvu, kao koherentna snaga, da u svojojaktivnosti održi kontinuitet, da na permanentan način okuplja onekoji joj se pridružuju, da nađe neku strukturu koja obezbeđuje njenojedinstvo, nezavisno od nesigurnog učešća njenih aktivista.Međutim, ako je tačno da postojanje partije dovodi do te alternative,birokratija se u njoj. konstituiše donoseći jedan odgovor kojidrugom terminu daje apsolutni primat nad prvim, razrađujući taj odgovoru jednom smislu koji čini njeno postojanje sve nužnijim, anjen izbor čini ireverzibi1nim. Birokrate se u početku određuju kaooni čiji rad održava egzistenciju i jedinstvo partije. A izvesno je daih njihova aktivnost u partiji čini neophodnim elementima. Ali ta aktivnostima poseban karakter koji se razotkriva čim se uporedi s aktivnoŠĆuobičnih aktivista: ona je usredsređena na samu instituciju. Toje, kako se obično kaže, organizaciona aktivnost; ali taj termin nijeprecizan, jer ne otkriva ono bitno: da se uvek radi u upravljanju radompartijskih aktivista u duhu svedočenja o postojanju i moći partije.Osnovni vid te organizacije je množenje partijskih organa: što jeviše ćelija i sekcija, to je život institucije izdiferenciraniji, više jematerijalizovana njena moć, više raste i broj odgovornih u svakomsektoru i na poslovima koordinacije koje njihova podela čini neophodnim.Efikasnost birokratskog rada se prema tome meri prema sposobnostiodgovornih da sačuvaju i da prošire polje delatnosti koje organizuju.Ali ta se mera može formulisati u objektivnim (prenosivim)terminima jedino ako se vodi računa o formalnom aspektu aktivnostibirokrate. Otud fetišizam dnevnog reda na redovnim partijskimskupovima, mnogobrojnost sastanaka, mitinga, praznika ili komemoracija;otud i ono što se naziva aktivizmom, izvesna grozničavai uzaludna aktivnost koja je postala rutinska. Broj i raznovrsnostceremonija u kojima institucija svakodnevno nalazi svoje opravdanjeide uporedo s umnožavanjem birokrata. Ako su potpuno u službipartije, postaju profesionalci, ali ne moraju da to budu da bi se ponašalikao takvi. Dovoljno je da njihova aktivnost bude precizno ograničena,da u suštini bude posvećena očuvanju partije, da bude vršenau okviru uputstava rukovodstva, pa da njihova. funkcija dobije vidnekog zanimanja. Birokratija uzeta u celini je sredina za koju jestruktura partije u isti mah nužna, sveta i nepomerljiva; ali i sama tasredina je činilac izvesne strukturacije; identifikujući se s ciljevimakoji.o~ra~davaju postojanje.partije, .ona ~ju - rekli bismo, parafraziraJUĆIMarxa - pretvara u svoJe pnvatno vlasništvo; ona samu~be smatra nužnom, svetom i nepomerljivom. Odbrana partije jenjena samoodbrana. Ali ova implicirajedno posebno tumačenje ciljevapartije koje dovodi do izobličenja njene prvobi~e vokacije: jerpartija u stvari ne može da neposredno interveniše u društvenoj borbi,kao što to treba da čini shodno svom principu, ili da ~e širokomesto ideološkoj diskusiji u sopstvenom okviru ako ne prihvati i rizikda ~ preobražava, da se menja, pa čak, u krajnjoj liniji, i raspadne.Brrokratska grupa dakle oseća da je ugrožena čim se u partijuuvede neki princip promene: ona je prirodno konzervativna.Taj konzervatizam inspiriše sve međubirokratske odnose: kultautoriteta, težnja za kontrolom na svim nivoima partijske aktivnosti;'prestižna vrednost data odgovornim funkcijama, sve su to isuviše d0-bro poznata svojstva da bi ih vredelo isticati. U krajnjoj liniji, to ponašanjebirokratije ima svoju logiku. Partija zaista nije neki čistoveštački organizam, ponikao iz ideoloških motivacija; ona postojikao masovna organizacija u okviru globalnog društva; ona ne samoda teži da se domogne vlasti, nego u sadašnjici prodire u raznim stepenima,manje ili više, prema raznim okolnostima, u sve društvenesektore. To učešće joj omogućava da znatnom broju svojih pripadnikaobezbeđuje zaposlenja u službama, čiji sastav kontroliše bilo neposredno,bilo posredstvom nekog njoj naklonjenog sindikata. Takopartija, koja može da liči na neku nepotpunu, nedovršenu birokratijuako se posmatra kao izolovana institucija, razotkriva izvesne materijalneodrednice stabilnosti svoje birokratije kada se postavi u okvirglobalnog društva.*Primeri koje smo odabrali i namerno pozajmiti od Webera svakakoispoljavaju zajedničke crte, ali nas pre svega uče da fenomenposmatramo na određen način.Birokratija je po našem mišljenju jedna grupa koja teži da nametneizvestan način organizacije, koja se razvija u određenim uslovima,koja cveta usled izvesnog stanja privrede i tehnike, ali koja jeono što jeste, u svojoj suštini, jedino zahvaljujući izvesnoj društvenojaktivnosti. Svaki pokušaj shvatanja birokratije koji ne bi jasnoistakao jednu specifičnu vrstu njenog ponašanja čini nam se dakleunapred osuđen na neuspeh. Birokratija postoji samo posredstvombirokrata, posredstvom njihove zajedničke intencije da konstituišujednu zasebnu sredinu, udaljenu od potčinjenih, da učestvuju u jednojsocijalizovanoj vlasti, da se uzajarimo određuju u funkciji jednehijerarhije koja svakom obezbeđuje bilo materijalni, bilo prestižnistatus.Stavljati akcenat na fenomen društvenog ponašanja ne značisvoditi birokratiju na neku sumu sličnih ponašanja. Ponašanje izolovanogpojedinca je neshvatljivo. Ono dobija neki smisao samo kad sevrati u okvir grupe. Birokratija se stvarno konstituiše u izvesnoj neposrednojsocijalizaciji aktivnosti i ponašanja. Grupa tu nije neka kategorijadelatnosti ili društveno-ekonomskih statusa: ona je konkretnasredina u kojoj svako nalazi svoje sopstveno određenje. Ali ovozapažanje razotkriva i vezu birokratije s masovnom institucijom. Uovoj poslednjoj, ministarstvu, sindikatu, partiji, industrijskom preduzcću,ona nalazi svoj odgovarajući oblik. Jedinstvo okvira, međusobnapovezanost poslova, broj radnih mesta, bliskost ljudi Unutarsvakog sektora, ponuđena perspektiva sve većeg razvoja institucije,obim angažovanih kapitala, sve to omeđuje jedno društveno poljevlasti. Otud proističe da je i poistovećenje birokrate s predllZećem za2223

koje je vezan prirodni posrednik u svesti koju grupa stiče o svomsopstvenom identitetu. Ali ta identifikacija, kao što smo se uverili nasvakom analizovanom primeru, ne mora skrivati činjenicu da birokratijane nalazi svoju sudbinu striktno nametnutu tehničkom strukturommasovne institucije, nego da i ona uobličava jednu sudbinu.Činilac jedne veoma posebne strukturacije, ona umnožava radna mestai sImhe, ustanovljava pregrade izmedu raznih sektora delatnosti,veštački stvara zadatke kontrole i koordinacije, vraća u funkciju prostihizvršilaca sve brojniju masu radnika, da bi im na svim nivoimasuprotstavila jednu funkciju autoriteta koji nastoji da dostigne svojmaksimum stvaranjem jednog što izdiferenciranijeg sistema odnosazavisnosti.Birokratija kao klasaPolazeći od tih razmatranja, možemo da na sažet način ispitamotezu o birokratiji shvaćenoj kao klasi.Po našem mišljenju, nema sumnje da u SSSR postoji jedna vladajućaklasa. Oni koji to uporno poriču ne znaju ništa bolje nego danevešto ponavljaju izvesne Marxove tekstove po kojima ukidanjeprivatne svojine za sobom povlači i nestanak vladajuće klase, ne uviđajućida do suprotnosti klasa u suštini dolazi u produkcionim odnosima.Na tom nivou, oblik koji poprima vlasništvo sredstava za proizvodnjunije presudan: presudna je podela izmedu kapitala i rada.Proletarijat stiče prirodu izrabljivane klase zato što je isključen izupravljanja proizvodnjom i ograničen na čisto izvršne funkcije; položajjedne vladajuće klase u odnosu na proletarijat stvara se time štose sve odluke koje određuju ekonomski život (u vezi s obimom i raspodelominvesticija, platama, intenzitetom i trajanjem rada) donose uokviru jednog posebnog društvenog sloja. Nama međutim nije saddo diskusije o klasnoj prirodi SSSR, nego u prvom redu do toga dadokažemo zašto se birokratija ne može shvatati kao klasa sve dok sene sagleda njen svojstveni dinamizam, pre svega u okviru tradicionalnogkapitalističkog društva i u onom posebnom okviru masovneinstitucije u kojem se ona razvija. Ako se ona definiše kao parazitskiorgan ili kao prosta ekonomska kategorija, ignoriše se kako ona, zahValjujućijednom specifičnom načinu ponašanja, stvara izvesnu sredinuvlasti, kako koristi okolnosti da bi je konsolidovala i proširila.Nasuprot tome, priznati njenu svojstvenu istoričnost znači i sagledatina horizontu njene delamosti jedan svet koji bi ona stvorila po svomuzoru i u kojem bi predstavljala vladajuću klasu. Geneza birokratijeu Rusiji može se u krajnjoj liniji razumeti samo kada se poveže s genezomdruštvenog tipa koji se ostvaruje u raznim oblicima u svimmodernim društvima.Ali razmatranje uslova u kojima se formirala vladajuća klasa,posle ruske revolucije, predstavlja možda prevashodan primer u kojemse sagledava čisto društvena aktivnost puteDl koje birokratija izgrađujesvoju vlast. Ako je tačno da ta klasa danas jeste ono što jeIsamo zahvaljujući svojoj funkciji u proizvodnji, zahvaljujući planiranjui nacionalizacijama koje joj obezbeđuju materijalnu osnovu, onasvoje poreklo vuče - što se nikad ne može previše .istaći - iz političkebirokratije, čija prva oruđa nisu bila izvlačenje viška dobiti uokviru neke modeme industrije, nego koncentracija autoriteta u rukamajednevladajuće manjine, isključetUe masa iz sfere u kojoj kružeinformacije i u kojoj se donose odluke, hijerarhizacija funkcija idiferencijacija plata, stroga podela kompetencija - ukratko, jednanaučna organizacija nejednakosti, takva da se pretvprila u pozicijunovog klasnog ugnjetavanja. Razume se, partijska birokratija nijeveštački stvorila neki potpuno nov svet, a čak bi malo bilo i reći dasujoj okolnosti išle naruku. Rušenje političke i ekonomske moći nekadašnjihvlasnika, preuzimanje odgovornosti od strane države u veolikim proizvodnim sektorima, postojanje industrije koja je već uizvesnim domenima bila dostigla jak stepen koncentracije, pa prematome i savremene administracije, primer velikih kapitalističkih industrijskihzemalja koji je svedočio o sve većoj fuziji između krupnogkapitala i države, sve je to pripremalo izvesnu klasnu dominacijunovog tipa. Ali ta je dominacija sebi prokrčila put samo akcijompartije koja je, pomoću ideologije, terora i povlastica, u jedan kalupslila sve elemente preuzete iz svih klasa bivšeg ruskog društva.Osim toga, nije dovoljno sagledati postojanje jedne povlašćeneklase u SSSR, pa čak ni uočiti njenu svojstvenu genezu da bi se shvatilošta je zaista birokratija u okviru jednog globalnog društva kojimdominira. Analiza koja se ograničava na razotkrivanje fenomena eksploatacijena nivou produkcionih odnosa još ne kazuje ništa o prirodibirokratske klase; ona omogućava da se odredi jedan sloj povlašćenih;ali ne sačinjavaju samo direktori fabrika i odgovorni iz institucijaza planiranje vladajuću klasu, a ni svi povlašćeni nisu nužnonjeni pripadnici. Isto kao što u industrijskom predllzeĆu, rekli smo,običan majstor može da bude, za razliku od inženjera, smatran birokratomzato što raspolaže delegacijom autoriteta i što se, u odnosu. sradnicima, identifIkuje sa direkcijom; isto kao što se, u okvirima celokupnogdruštva, ova ili ona kategorija sindikalnih ili političkihfunkcionera može svrstati u birokratiju, dok neka kategorija stručnjaka,mada dobija visoke plate, ne učestvuje u vladajućoj klasi, neusvaja njene vrednosti, ni njene životne ideale. Društvena priroda birokratijese ne izvodi iz njene ekonomske funkcije; ·posmatranje jejedini način da se ona sagleda. Ali, u odsustvu neke mogućnosti posmatranja,postavljeno pitanje zadržava svoju vrednost time što odvraćaod izvesne shematske koncepcije istorije: u SSSR bez sumnjekao i u zapadnim zemljama postoji više klasa suprotstavljenih industrijskomi agramom proletarijafu. Birokratija ne grupiše ni sve elementekoji se razlikuju od radničke klase, ni naprosto nekoliko hiljada,ili desetine hiljada, upravljača, podržavanih političkom polic!­jom: ona se može definisati jedino ukazivanjem na solidarnost kOJaspaja tUene pripadnike i kristalizuje ih u jednoj funkciji dominacije.Ali mogu se naznačiti bar izvesne karakteristike te klase, raz-2425

mišljajući u isti mah o principu njene kqnstitucije i inspirišući se svedočanstvimaposmatrača ili političkih rukovodilaca, svesnih teškoćas kojima se režim mora suočiti. Ograničimo se na dve napomene.Prva je ta da birokratija podrazumeva jedan način društvenog učestvovanjadrukčiji od buržoaskog: birokrate se ne konstituišu kaoelementi 'jedne vladajuće klase zahvaljujući nekoj profesionalnoj aktivnostikoja bi im davala neku privatnu vlast. Ne može se utvrditijedna vlast koja upravlja društvom u ime nekih njihovih zajedničkihinteresa. Oni smesta postaju pripadnici svoje klase, a njihovi ličniatributi proističu iz te pripadnosti, oni su ono što jesu po svojoj zavisnostiod državne vlasti koja utemeljuje i održava društvenu hijerarhiju.To, drukčije rečeno, znači da se politička i ekonomska vlast poistovećujuu okviru birokratske klase, da je učestvovanje u prisvlYa..;nju viška vrednQsti isto što i učestvovanje u jednom sistemu dominacije.To još znači da je birokratija povlašćeni teren totalitarizma, tojest jednog režima u kojem se sve društvene aktivnosti mere po jednomistom kriterijumu validnosti koji je utvrdila državna vlast, pričemu pluralizam sistema ponašanja i vrednosti odmah predstavljaopasnost ne samo za status jedne vladajuće manjine nego i za samuvladajuću klasu, čija integracija potpuno zavisi od njene potčinjenostiutvrđenoj vlasti. Druga je napomena da, uprkos uvek ponovo pOtvrđenojtendenciji da na svim nivoima obezbedi nadmoć jednog jedinogautoriteta, birokratija ne može da ne bude potresana sukobima,koji suprotstavljaju klanove ne samo unutar jednog posebnog institucionalnogokvira, kao što smo već pokušali da dokažemo, nego suprotstavljajujedne drugima i same birokratije. Ako je analiza kojusmo pokušali da izvršimo tačna, birokratija u stvari postoji ujednomkonačnom obliku u granicama određene masovne institucije: u partiji,u sindikatu, u ovoj ili onoj proizvodnoj grani, u ovom ili onomkulturnom sektoru; ona u svakom tom okviru pokušava da napreduje,da se domogne što većeg dela društvenog kapitala i da prisvojineko, što je moguće šire polje vlasti. Birokratije nisu složne zahvaljujućinekoj unapred utvrđenoj harmoniji: klasno jedinstvo ne preovlađuje»prirodnim putem«, ono zahteva stalan napor ujedinjavanja.Rivalitet birokratskih aparata, pojačan borbom birokratskih klanova,savlađuje se samo intervencijom jednog čisto političkog principa, nasvim nivoima i u svim sektorima društvenog života. Ali partija kojaje nosilac tog principa i sama je najšira i najpotpunija birokratija.Ako je, i u njenom odsustvu, klasno jedinstvo nezamislivo, ako jenjenim posredstvom celokupno društvo »politizovano«, a državnasfera ima tendenciju da se poistoveti sa sferom građanskog društva,njeno prisustvo i njena prir~ tendencija da sve kontroliše i da svepotčini svojoj vlasti izazivaju najoštriju tenziju u okviru vladajućeklase. Birokratski sistem je, prema· tome, angažovan u jednom beskonačnomprocesu sa sobom samim koji ga izlaže sukobima svakakodru.ge.vrste ali ne manje opasnim od onih koji su poznati buržoaskimreŽ1mlma.Zastupanje gledišta da birokratija u SSSR predstavlja vladajućuklasu konačno ne rešava ni pitanje njenog statusa u velikim industrij..,skim zemljama Zapada. U izvesnoj perspektivi, formiranje birokratskeklase nam se ukazuje kao produžetak birokratskih organizacijakakve vidimo da se razvijaju u okviru masovnih organizacija usledrazvoja tehnike, koja čini ljudske aktivnosti sve više uzajamno zavisnimi nameće izvesnu socijalizaciju administrativnih poslova, uporedosa socijalizacijom proizvodnje; iz jedne druge perspektive, taklasa kao da traži neki način političke integracije, način potčinjavanjadržavnoj vlasti takve prirode da se može reći da ne predstavljaništa ako nije zavela neki totalni sistem dominacije. U krajnjoj linijite dve perspektive nisu inkompatibilne: one čine da u birokratiji ili,bolje rečeno, u birokratijama, sagledamo jedan tip društvenog ponašanjačiji uspeh ili neuspeh nije unapred određen nego zavisi od nizačisto istorijskih uslova (koji proističu iz neke prethodne istorije i kojisu podložni promenama). Istovremeno je razumljivo da birokratskeorganizacije imaju afinitet prema određenom režimu u kojem bi imkonačna eliminacija privatnog vlasništva obezbedila najšire polje razvojai njihovu integraciju u jednu novu klasnu strukturu, a i da se,uronjene u buržoasko društvo i sprečene u svom razvoju koliko svojimprirodnim konzervatizmom toliko i profItima koje izvlače iz utvrđenognačina proizvodnje, pokazuju nesposobnim da učine bilo štasem da preplave buržoasko društvo, to jest nesposobnim da izmenesistem vlasti. Drukčije rečeno, ništa ne opravdava neko verovanje dabi birokratske organizacije, u odsustvu radikalnog društvenog preokretakoji bi zbrisao postojeći režim (do kakvog je došlo u Rusiji putemradničke i seljačke revolucije i u narodnim demokratijama putemrata), prirodno prevladale svoju podvojenost i integrisale se oko nekognovog državnog aparata kao elementi jedne vladajuće klase.Ovo nas navodi da istaknemo izvesnu neodredenost birokratije,koja, čini nam se, predstavlja izvor teškoća što ih susreće teorija. Birokratijanije klasa sve dok nije dominantna klasa, a i kada to postane,ona u suštini ostaje zavisna od izvesne čisto političke aktivnostiujedinjavanja.Tvrditi da birokrate već predstavljaju klasu u okvirima globalnogdruštva značilo bi sugerisati da se oni izdvajaju po svojim posebniminteresima, po svom načinu života i po vređilostima koje usvajaju.Oni se, međutim, izdvajaju jedino po svom načinu grupisanja,po načinu na koji stiču svoj status kao članovijednog kolektiva. A tosvakako jeste njihova glavna crta: uzajamni odnosi birokrata u okvirusvake institucije odgovaraju jednom specifičnom društvenom m0-delu i ocrtavaju vid jedne nove· globalne strukture. Ali sve dok tastruktura nije ostvarena, buržoasko društvo je asimilira. Nije dovoljnouvideti da visoki državni funkcioneri ulaze u upravne savetekompanija ili da važni industrijski kadrovi deo svojih pri!t~ stičuputem akcija koje poseduju, jer bi se taj fenomen poburžuJčenJa mogaouporediti sa fenomenom aristokratizacije buržoazije, koja je uizvesnim periodima revnosno kupovala imanja i plemićke titule. Važnoje, s jedne strane, to što razlika u prisvajanju bogatstva nije ve-26 .27

zana za prirodu proizvodnje, pa čak ni za ~jdublje odnose koji iznje proističu, a s druge st;.me, što se u

Pierre NavilleBffiOKRATUAlREVOLUCUA. B. ~je l?~! 1939. postavio teoriju ,.birokratskog kolektivizma«u svoJoJ knJlZl La Bureaucratisation du monde. Burnham sepr~u? po.tome što. gaje naprosto pokrao (i razvodnio). Razume se,! Rizzl Je ~o s~oJe prethodnike. Ali je imao i smelosti da do krajaIZVede t

Sorel odgovara Kautskom (u Introduction a l'economie moderne)da je to jedan san, da je birokratija u državi politička klasa kojamora da se raspadne u novim ekonomskim uslovima, pomalo onakokao što je Saint-Simon želeo "jeftinu državu«, upravo kao što industrijalacželi upravljanje koje će najmanje da ga košta. Francuska birokratija,to je vojnička i militarizovana država.,.Snažno jedinstvo koje je rat uneo u državu nije se ispoljilosamo spolja nego i iznutra. Birokratija je bila nelal vrsta civilne milicije,koja se neprestano usavršavala ikojaje predstavljala javni interesu onoj meri u kojoj je javni interes zavisio od propasti partikula~riteta, ali koja je predstavljala i despotizam.« (Sorel)Docnije, naročito posle 1830, parlamentarizam, privatni ekonomskiinteresi, žele da sebi potčine ,.kancelarije« (Diroe), u čemu nikadpotpuno ne uspev~u. Taj sukob se nastavlja i danas. Sorel neporiče da će ,.funkcioneri« biti potrebni, ali oni treba da budu samoupravlj~či:. ~c.ioner je punom~nik zad~n .da nečim upravlja;treba VIdeti da II Je dobro sprovodio to upravljanje, a to se pitanje ner~nc.uje od onih o kojima se može raspravljati izmedujednog trgovcal nJeg~vog za:;tupnika. Tu napuštamo idealizam da bismo prešli na!eren prOlzv~Je. Sto se tiče borbe radnika protiv državne birokrati­Je, ona postaje danas središte društvenih protivurečnosti.Oko 1900. pitanje je, dakle, već postavljeno. Ja sam ovde citiraoSorela upravo zato što socijalisti, koje su vaspitali Jaures ili Ka­~tsky, rešavaju pitanje na suviše formalan način, dok ga Sorel pokrece~osta smušeno, ali. nas!~ćuje njegov umemirujući katakter. To pi­~J~ u sv~om slučajU ruje sadržavalo ekonomski odgovor. BirokratiJaJ~polI~čka klasa i ~e tendencije u njoj, manje,;više jasno, pokazuJUda ce ona, ukoliko bude opstala, biti ono što će biti i samadržava: ona će moći jedino da izražava etatistički oblik koji budupodržavali ~ede~ ~tve~ i ek~nomski odnosi. Ideja da se tu,~o~, U kllcl, radi o JednOj novOJ ekonomskoj funkcionalnoj klasibllaJe .. samo p~oks, ne mnogo poznat. Upravo činjenica daje birokratiJapolItička klasa, vezana za veoma različite državne oblike(na primer, u ~olinškoj imperiji, u konfučijevskoj i carskoj Kini, uangltrijskim i pruskim monarhijama, ukatolIčkOj c~kvi, u Jak?b~?J l napoleonovskoj Francuskoj, i najzadu Evrop! probudenih ~c"Ja u XIX veku), koja, prema tome, oči­~ledno pokriva veo';lla razllčite društvene odnose, nagonila je socijalIsteda dosta spokOjno predvidaju njeno odomaćenje u novim kolektivističkimodnosima.. . Autori: k?ji. su oži~~li ~ diskusiju početkom našeg veka, takođerusu.prev3.Z1šli nJ~n politi~ki o~. Par~~o ne pridaje ,.kruženju elita«(reclmo: stalnOSti upravljačke bllokratiJe) ekonomski uzrok. 1'0 neč~ ni Mo~. Poli~č~ klasa, na čijoj se autonomiji i stalnosti ponjemu zasruva postojanje države dostojne tog imena, to je pre klasavlasti .nego klasa vlasništva. ~i Michels ne vidi stvari drukčije. Nje­~o~aJe po~~n?st u ~o~e š~o J~ napisao da će se iz radničke i socija-. lIstičke partije l radničkih smdikata, upravo kao iz klase i grupe bur-žoaskih interesa, izroditi jedna upravljačka idominatorska birokrati-'ja. Ali ni on ne tvrdi daje ta birokratija, čijaje administrativna svojstvaopisao, neka ekonomski utemeljena klasa. Baš naprotiv: on, kaoi Mosca, smatra da je vlast koja se vrši nad ljudima manje-više isključenaiz neposrednog ekonomskog upravljanja. Elite, birokratije,aparati, ne predstavljaju neke ekonomske i tehničke ,.kompetencije«kakve je zamišljao Saint-Simon: sve te strukture, naprotiv, dominirajunad ekonomskom sferom sa iste visine sa koje sama država nadvisujeprivatne interese. U suštini, svako u upravljačkoj birokratiji vidipre svega svet ,.položaja« i "mesta«, funkcionerstvo. Sve diskusijepovodom nje, uprkos njihovom sociološkom tonu, ne izlaze iz krugau koji ju je Hegel bio zatvorio na stranicama svojih Principa filozofijeprava, a iz kojeg ju je Marx ipak isterao svojom radikalnom kritikom.Upravo neshvatanje te Marxove kritike karakteriše sociologebirokratije, jučerašnje i današnje. Kada Lenjin bude počeo da napadabirokratiju u sovjetskoj državi, počev od 1918-1920, on će to dačini u Marxovoj tradiciji u pogledu društvenih i ekonomskih odnosa,cepajući veo njenog formalizma.Lenjin: kritičke analizePočetne Lenjinove kritike dobro su poznate. Ograničimo se nato da ih kratko navedemo.Lenjin daje prvi istorijski pregled u aprilu 1921, u svom govoru,.0 porezu u naturi«. On poreklo sovjetskog birokratizma vidi uizvesnim odredenim ekonomskim odnosima.,.5. maja 1918, kaže on, birokratizma nije bilo u našem vidokrugu.šest meseci posle oktobarske revolucije, pošto smo do teme- .lja srušili stari birokratski aparat, nismo još osećati dejstva tog zla.Prolazi još jedna godina. Na 8. kongresu ruske KP, koji je održan od18. do 23. marta 1919, usvojen je jedan novi program u kome govorimootvoreno, bez straha da sagledamo zlo, nego naprotiv želimo daga razotkrijemo ... - u Kome govorimo odelimičnom vaskrsavanjubirokratizma u okviru sovjetskog režima.« ."Prolazejoš dve godine. U prolete 1921, posle 8. kongresa s0-vjeta, koji je (decembra 1920) pretresao pitanje birokratizma, posleX kongresa ruske KP (marta 1921), koji je sačinio bilans diskusijatesno povezanih s analizom birokratizma, vidimo kako se to zlo prednama pojavljuje još jasnije, preciznije, opasnije.«Ali, odakle je onda mogla da se ponovo rodi neka birokratija?Iz novog sovjetskog državnog aparata, dakle, u okvirima diktatureproletarijata, socijalističkih institucija. Ali njeni izvori se nalaze uuslovima dezorganizacije, propasti, nesposobnosti da se savlada ekonomskihaos: ,.Koji su ekonomski izvori birokratizma? Oni su ugl;lvnomdve vrste: s jedne strane, razvijenoj buržoaziji je upravo radisuzbijanja revolucionarnog pokreta radnika i delom seljaka, potrebanizvestan birokratski aparat, najpre vojni, zatim sudski, itd. To kod3233

nas ne postoji. Naši sudovi su klasni sudovi, usmereni protiv b1Jl"Ž(razije. Birokratija nije u armiji, nego u institucijama koje joj služe.Kod nas je ekonomski izvor birokratije druge vrste: to je izolacija,rasutost sitnih proizvodača, njihova beda, njihova neobrazovanost,odsustvo puteva, nepismenost, odsustvo razmeM između poljopri:­vrede i industrije, odsustvo njihove medusobnepovezanosti i saradnje.Sveje to, u.znatnoj meri, posledica građanskog rata .•. Birokratizam,nasleđe opsadnog stanja, superstruktura zasnovana na rasutostii demoralizaciji malog proizvođača, razotkrio se u punoj meri. ePo Lenjinu, birokratizamje između 1918 i 1921, dakle, bio fenomennezrelosti novih društvenih (socijalističkih) odnosa, odsustvaefikasne organizacije, koja bi svela na minimum upravljanje privredom,jednog zaostalog stanja privrede još uvek zas'novane na malomproizvodaču (to jest seljaku naročito). Sovjetski i komunistički državniaparat loše funkcioniše: hipertrofija nesposobnih činovnika, neprimenjivanihi neprimenljivih direktiva, preobilje reči, parola, asveto s lošim reiuItatima jer privreda živi u ,.opsadnom stanjuc, jer onaosiromašuje, jer je proletarijat, da bi odoleo spoljnoj agresiji i građanskomratu, morao da deluje najhitnije, da koncentri še svoje borbenesnage i da prekomerno . poveća aparat diktature u poređenju sraspoloživim materijalnim sredstvima.Da bi se suzbio taj birokratizam, treba pribeći tehničkim inicijativamaodozdo: ,.Da bi se izazvalo priticanje novih snaga, da bi seuspešno suzbio birokratizam; da bi se prevladala ta štetna inercija,pomoć treba potražiti od lokalnih institucija, u bazi, u uzornoj organizacijijedne celine ••. Potrebno je najveću pažnju pOsvetiti potreba- .ma radnika i seljaka; potrebnaje'neprekidna briga za obnovu privrede,povećanje proizvodnosti rada, razvoj lokalnih razmena izmeđupoljoprivrede i industrije ... eLenjin do smrti nije prestao da naglašava svoju kritku birokratijeu porastu. Ali, on već 1922. priznaje da se ona širi najednom novomterenu: u komunističkoj partiji, u sindikatima i mnogobrojnimprofesionalnim i društvenim grupacijama koje ona kontroliše. Kadrovi,partijski aparat, svugde zamenjuju administracije (uprave)koje su izabrali sovjeti i ll$postavljaju jednu paralelnu državnu birokratiju.Poslednje Lenjinove reči biće poziv na otpor, na budnostprotiv bujanja birokratizma. Januara 1923. on podvlači daje ,.pitanjenašeg državnog aparata 'vanredno hitno'c. On ponavlja daje taj apa­. rat "preživeli ostatak prošlosti e, da je ,.pravi tip našeg nekadašnjegdržavnog aparatac. Ali mada je pre toga rekao daje svemoć birokratijeproistekla iz ratnog kĐmunizma, on predlaže da se pribegne ,.iskustvunašeg građanskog ratac u potrazi za novim snagama, prodirući»do najdubljih korena naše diktaturee - što praktično znači da seu državne organizacije aktivno uključi veći broj obrazovanih radnikai seljaka iz baze. Marta 1923, u članku ,.Manje, ali boljec, on ponavljada ,.birokratija kod nas ne postoji samo u sovjetskim. ustanovamanego i u onim partijskimc. Izvor sovjetskog birokratizma on čak ka-'. rakteriše na način dostojan Čehova: ,.Zgađen nad odvratnom biro-ll11!.jikratskom stvarnošću, Rus je nalazio kod kuće oduške izmišljajućivanredno smele teorijske sisteme ... eBirokratija, to je nekompetencija, neodgovornost, sitničavo naređivanje,nametnuta hijerarhija, pov~ .sa grandio~~ ~snovimaci hvalisavošću, - a sve su to stvan kOje su u RUS1jiiznikle natlu sitnog zaostalog seljaštva, iz za1casnelog kapitalizma, feudalnih,čak azijatskih tradicija, iz prakse policijskog despotizma.Državna birokratija, koja je nasledila izvesne tradicije ~ti~kogčina, verske hijerarhije, policijskog i vojnog aparata, plennćkihkasta ili bupoazije, uveliko je i dalje postojala tokom revolucije. Aliono što podržava to postojanje, to je,.po Lenj~u, ~lab razvoj ~dustrije,ogromni seljačko-malograđanski .svet kOjem j~ NE~ ~o većinunjegovih prava, odsustvo modernih, obrazo.v~.' uljuđenih ~:drova - situacija stvorena slaboŠĆu ruskog kapitalističkog razvoja 1trogodišnjim građaDs~m ratom. ~od njega n!-šta ne ~~o~ešt;av~ idejuo nekom preobražajU nekadašnjih prerogativa kapitalističkih I ~uržoaskihvladajućih klasa u privilegije jedne birokratske klase, kOja sasvoje strane eksploatiše proletarijat. S~~ do kraj~ NEP-a q9~8) ~Lenjinova ideja preovlađuje u koncepclJI rukovodilaca o trajanju birokratijei njenom širenju.Staljin i partijski aparat o~da počinju da tvrde da.~ pr~vlada~klasne antagonizme, proistekle IZ NEP-a, pomoću prošmvanja vlastisame birokratije. Upravo u toku tih godina (1924 - 1927) ~iro~tijamalo-pomalo menja svoj društveni položaj, zadržavajUĆI pn tomsvoja stalna svojstva; Trocki i leva opozicija ukazuju upravo na tupromenu. Tokom 1925. i 1926. socijalis~čki p~vr~ sekt~r b~se razvija" a uporedo sa njim ekonomska I politička bllokratija kOjaobezbeđuje u isti mah njegovu organizaciju, kontrolu i upravu.Ekonomski, bjrokratija proističe iz preteranog rasta neprodukti:­vnog sektora, a prema tome i iz znatnog prebacivanja društven?8proizvodnog viška na društveno neopravdane troškove. Problem je,u tom smislu istovetan sa onim koji se postavlja kapitalističkom preduzeću.Ali ~n nema samo računske termine. Porast tog neproduktivnogsektora doprinosi i jačanju jednog aparata koji se kris~je,koji učvršćuje svoje privilegije, t

njegovog lečenja. Zato diskusija brzo poprima ogorčene tonove uvezi s unutarnjim režimom partije, .yenom demokratijom.. U nizu članaka sabranih pod naslovom Novi pravac Trockistavlja prst na ranu. on analizira sve jače oblike birokratije, koje presvega pronalazi u komunističkoj partiji.on već zapaža da »nasleđe prošlosti« nije dovoljno da objasniono što se događa: »Po mišljenju (birokrata) birokratizam bi biosamo. nekakay zaos~ ratnog perioda, to jest pojava koja postepenonestaj~ ... (ali) ma koliko ponekad bili preterani oblici koje je poprimaob1!:0kra.tizam ~tnog pe~?da, on j~ bio dečja igra u poređenju sasadašnj~ brrokratizmOm kOJI ~ razvIO u doba mira, dok je aparat,uprkos Ideološkom rastu partije, uporno nastavljao da misli i daodlučuje unjeno ime.« .Trocki podvlači da sukob generacija pokriva društvene promene.Društveni sastav partije nastoji da odražava nove ekonomskeodnose, proistekle iz nacionalizacije krupnih proizvodnih sektora· alion o njima daje deformisanu sliku.'. »Prva briga radničke klase posle njenog preuzimanja vlasti bilaje da stvori eta~sti~ki. aparat (uključujući tu i armiju, organe ekonomskogupravljanja, ltd.). Ali učešće radnika u etatističkim zadrožnimi drugim aparatima zahtevalo je slabljenje fabričkih ćelija a uPartiji sve veći broj funkcionera. Iz toga će moći da se izide jedinopomoću znatnog ekonomskog napredovanja, snažnog podsticaja industrijskogživota i stalnog priliva manuelnih radnika u Partiju.«Partija je trebalo da bude jezgro otpora birokratiji· medutimona je, naprotiv, postajala njen podstrekač. ' ,. »Znatan deo P~je ... apsorbovan je raznim organima civilne,vOjne,. ekono~~, ltd., uprave i administracije; drugi deo je rasutpo se~ ..•; jedino če~ kategorija (koja sada predstavlja manje~ šestine članstva) sastOJI se od proletera koji rade za tezgom. Jasnoje da razvoj partijskog aparata i birokratizaciju koju podrazumeva tajrazvoj ne izazivaju fabričke ćelije, grupisane posredstvom aparatanego to čine sve ostale funkcije koje Partija vrši posredstvom drža:vnih apara~ administracije, privrednog upravljanja, vojne komande;obrazovanja. «.~l?d sve ~~ ~tvo ~e~okratije u samoj Partiji. Razne tendenCIjel »frakclje« sve VIše bIVajU ugušivane »konzervativnom birokratskomfrakcijom«.U tezama koje je redigovao u to vreme Trockizaključuje: »Nedostojno je marksiste shvatanje da je birokratizamsamo skup I~ših navika kancelarijskih službenika. Birokratizam jedruštvena pOjava kao odreden sistem upravljanja ljudima i stvarima..Njegovi SU duboki uzroci heterogenost društva razlike u svakodne-.. .. .. 'vm.tn l OsnOvnIm mtereslDJa raznih grupa stanovništva. Birokratizamse. ~omp~je us!ed nedostatka kulture širokih masa. Kod nas je bi-.tni IZVor brrokratizma sadržan u nužnosti stvaranja i održavanja državnogaparata koji bi povezivao interese proletarijata s interesima se-j·1!ilJ1l~l. 1Ijaštva u jednoj savršenoj ekonomskoj harmoniji, od koje smo jošveoma daleko.«Malo docnije; jedna teza opozicije (1926) proglašava: »Birokratskirežim kao rda prodire u život radionica i fabrika. Jer ako sučlanovi Partije u stvari lišeni prava da kritikuju komitete rejona,oblasti ili zemlje, oni su isto tako u fabrici lišeni prava da kritikujuneposredne autoritete. Partijci su zastrašeni. Predostrožni administrativnirukovodilac koji urne da sebi obezbedi podršku sekretara jednehijerarhijski više organizacije zaštićen je samim tim protiv svakekritike odozdo i često ne mora da odgovara za loše upravljanje ili zaneku zloupotrebu vlasti.«Sa likvidacijom NEP-a, ostvarenjem prvog petogodišnjeg planai prisilnom agrarnom kolektivizacijom (1928 - 1930), birokratijajena tom putu mogla samo da ojača svoju moć i svoju autonomiju. Sa­~tavljena od Partije i državne administracije, ona se sve više smatrajedinim ovlašćenim nosiocem ekonomske i politiOke moći. Ona seobrazuje u dominantnu kategoriju ili klasu. Trocki međutim smatrada između političke i ekonomske klase postoji izvesno odstojanjekoje birokratija ne može da pređe.Godine 1930 (Ka kapitalizmu ili ka socijalizmu) on piše:»Birokratija je obnovila mnoga svojstva vladajuće klase, a radnemase ih zaista takvim smatraju. .. sa marksističkog gledišta jasnoje da se sovjetska birokratija ne može preobraziti u novu vladajućuklasu. Njeno prilagodavanje i povećavanje njene društvene uloge kaovodeće neizbežno dovodi do izvesne krize diktature, koja će moći dase razreši jedino pok;ušajem revolqcije na višim osnovama, ili restauracijomburžoaskog društva!«Tokom sledeće decenije preobražaj proizvodnog aparata, strUkturedruštvenih slojeva, Partije i institucija odvija se u smislu jačanjabirokratskog autoriteta, krunisanog vlašću Staljina, o kome je Trocki1939. napisao da je, parafrazirajući Louisa XIV, mogao da kaže:»Društvo, to sam ja«. Ali apsolutna vlast političkog autoriteta nijeistovetna s ekonomskim upravljanjem, u marksističkom smislu. Klasniodnosi (i sukobi) proističu iz prodUkcionih odnosa koji uključuju .odnose vlasništva i prisvajanje u oblastima proizvodnje i potrošnje.Međutim, mada u SSSR preovladuje državno vlasništvo, birokratijatim vlasništvom upravlja samo kao zastupnik. za to zastupništvo(predstavništvo) birokratija se grčevito hvata, produžava jući njegovm?nopol u svoju. k?rist, i to po .~nu žestokih i kryavih unutarnjihkriza, da ne pommjemo teror kOjIm vlada nad radnim masama i nižimslojevima Partije i administracije. Ali taj monopol, taj skup privilegija,ta apsolutna i stalno ugrožavana dominacija, nipošto nisuekvivaIentjedne organske egzistencije izrabljivačke klase. Trocki ćeneprekidno upozoravati na neumesnost takVog poređenja kojim ćeu$oro da se služe dve vrste protivnika: jedni smatraju planiranudržavnu privredu u SSSR državnim kapitalizmom, pa prema tome iupravljačku birokratiju novom vrstom »ujedinjene« kapitalističke3637

klase, dok drugi smatraju da režim više nije kapitalistički, ali dapredstavlja jedan novi ekonomski sistem eksploatacije rada, koji serazlikuje od klasičnog kapitalizma koliko i od realnog socijalizma:birokratija je vladajuća i eksploatatorska klasa jedne nove, sui generis,vrste, čiju pojavu niko - ili gotovo niko - nije predvideo, alikoja je postala nesumnjiva stvarnost. prvi se pridružuju pravcu kojije nastao u komunističkom pokretu od početka NEP-a (Gorter, Katz,. Korsch i, danas, Bordiga). Drugi su svoje ideje izlagali počev od1930, ali naročito tokom godina 1934-1936. Kod nekih od njih tase ideja, uostalom, kombinovala sa spekulacijama proisteklim iz fašističkeekonomske politike Mussolinija i Hitlera i gotovo opštim pro~dorom države u privredu posle ekonomske krize tridesetih godina.Tu će koncepciju, konačno, u svoj njenoj snazi formulisati B. Rizzi,zatim Burnham, i mnogi drugi posle njih.Trocki 1932. godine birokratiju politički kvalifikuje kao centrizam;politička linija birokratije je izvesno oklevanje, stalno vrdanjeizmeđu pritiska interesa radnika i tendencije ka obnovi kapitalističkihinteresa, kojaje, sa svoje strane, pod uticajem traganja za nekomravnotežom, čak i nekim sporazumom s međunarodnim kapitalizmom.Ono što tom centrizmu daje privid stabilnosti, to je apsolutnoposedovanje vlasti u partiji, neodvojivoj od države.Po zagovornicima teorije ,.birokratskog kolektiviznia«, ekonomskiuspesi ne samo jačaju birokratiju nego su neposredni uzroknjene vlasti, upravo kao što je moć buržoazije zavisila od njenih ekonomskihuspeha; u oba slučaja izvor moći je organska eksploatacijaradnika koji ništa ne poseduju ili su lišeni svakog poseda.Uproleće 1933. Trocki na sledeći način ocrtava sistem prinudena kojem se održava birokratija: ,.Sadašnja sovjetska ekonomija nijeni monetarna, ni planska: to je gotovo čist tip birokratske ekonomije... Preterana i neuravnotežena industrijalizacija podriva temeljeagrarne privrede. Seljaštvo je pokušalo da nađe izlaz u kolektivizaciji.Iskustvo uskoro dokazuje da kolektivizacija iz očajanja nije socijalističkakolektivizacija ... Da bi se održao nemoguć ineuravnotežentempo, morao je da se vrši pojačan pritisak na proletarijat. Oslobodivši'sematerijalne kontrole mase potrošača i političke kontrole proizvođača,industrija je stekla naddruštveni, to jest birokratski karakter«(»Teorija opadanja i opadanje teorije«).Birokratija je dakle tesno povezana sa industrijom; ona postajeekonomski koliko i politički aparat. Daleko je vreme kada je Trocki,kao i Lel1iin, u birokratizmu video pojavu koja neposredno zavisi odnazadovanja zemlje i značenja koje je u njoj imala seljačka privreda.Pomoću prinudne kolektivizacije politička birokratija, oslonjena nanovorođenu industriju i njene kadrove, mogla je da uništi širok društvenisloj koji je bio jedan od njenih početnih izvora: individualni seljaci,sitni i krupni, bili su silom likvidirani. Ondaje birokratija promenilasvoj položaj. Ali iza njenog novog samopouzdanja krije se,1932. godine kao i 1922, niz antagonizama, starih i novih, koje ćeona nastojati da porekne i da uguši terorom u toku sledećih godina.Svemoćna kao što nijedno drugo društveno telo nije nikada bilo uistoriji, ona je ipak lišena onog što čini stabilnost organskih klasa:određenog načina eksploatacije individualnog rada. .Trocki u to isto vreme podseća na to da je Makajski, tridesetgodina ranije, teoriju o diktaturi proletarijata smatrao »skelom da bise došlo do komandnih mesta izrabljivačke birokratije«. Ali Makajskije tako samo »sociološki i ekonomski produbio anarhističke predrasudeprotiv državnog socijalizma«. Tražio je ekonomsko opravdanjeza tu klasu. Po njemu, Marx je u shemama reprodukcije kapitalaprikrio deo viška vrednosti koji je trebalo da proguta socijalističkainteligencija (birokratija). U SSSR je Masnikov zastupao sličnu teoriju,nazivajući »socijalbirokratijom« novu diktatorsku i posedničkuklasu. Potrebno je, međutim, odgovara Trocki, da se jedna klasa (umarksističkom smislu) odredi ne samo svojim učešćem u nacionalnomdohotku, nego i ,.jednom nezavisnom ulogom u opštoj strukturiekonomije, nezavisnim korenima u ekonomskim temeljima dnIštva«.Ona mora da ,.razradi svoje posebne oblike svojine«. Međutim, bitnefunkcije sovjetske birokratije »odnose se, u svojoj suštini, na političkutehniku klasne dominacije. Prisustvo birokratije, sa svim različitostimanjenih oblika i njene specifične težine, karakteriše svaki klasnirežim. Njena snaga je izvestan odraz. Birokratija, nerazdvojnovezana za ekonomski dominirajuću klasu, hrani se iz njenih korena,sa njom se održava i sa njom pada« (,.Četvrta internacionala i ~SSR«,1933).Birokratija, u svojoj celini, guta značajan deo viška vrednosti,.pod svim režimima«. Ali ta karakteristika nije dovoljna da od njeučini fundamentalnu eksploatatorsku klasu kakva je kapitalističkaklasa. Izvesne frakcije buržoazije i sitne buržoazije (slobodne profesije,trgovina, posrednici, itd.) mogu takođe da ubiru od profita kojistvaraju proizvodni radnici (viška vrednosti) znatan desetak, ali to suupravo najmanje odlučujuće i dominantne frakcije buržoazije. U slučajuSSSR stvari se odvijaju na isti način, ali u odnosu na radničkuklasu.Birokratija, kaže Trocki, ,.guta, rasipa i troši znatan deo nacionalneimovine. Njena uprava je izvanredno skupa za proletarijat... .Međutim, najveći stanovi,najsočniji bif teci, pa čak i Rol1s~Roycejoš ne čine od birokratije značajnu vladajuću klasu ... Kada birokratija,da se izrazimo jednostavno, krade narod (a to u raznim oblicimačini svaka birokratija), mi se tu ne. suočavamo s nekom klasnom eksploatacijom,u naučnom smislu reči, nego sa izvesnim društvenim parazitizmom,ma to bilo i u veoma velikim razmerama. Sveštenstvo.srednjeg veka bilo je jedna klasa, ili 'društveni stalež', utoliko što senjegova dominacija oslanjala na određen sistem zemljišnog poseda ikmetstva. Sadašnja crkva nije eksploatatorska klasa, nego parazitskakorporacija. Zato, čak i ako neproduktivno troši ogroman deo nacionalnogdohotka, sovjetska birokratijaje; po samoj svojoj funkciji, uisti'mah zainteresovana za ekonomski i kulturni razvoj zemlje; štoviši bude nacionalni dohodak, veća će biti i suma njenih privilegija.3839

Međutim, na društvenom temelju sovjetske države ekonomski· i kulturnirazvoj mora da podriva same osnove birokratske vladavine.«Madaje tokom sledećih godina još porasla politička i administrativnamoć sovjetske birokratije, dinamika sistema ostala je ista.Trocki je 1937, odgovarajući na argumenat koji je i danas omiljenu objašnjavanju jedne »nove klase«, to jest da birokratija nijesamo parazit, budući da »poseduje državu kao neko privatno vlasništvo«,a da je sama država vlasnik privrede (ljudi i stvari), pisao: »Janikad nisam tvrdio da je sovjetska birokratija jednaka birokratiji apsolutnemonarhije ili birokratiji liberalnog kapitalizma. Etatizovanaekonomija stvara za birokratiju jednu sasvim novu situaciju i otvaranove mogućnosti - napretka kao i opadanja ... Mnogo je veća analogijaizmeđu sovjetske i fašističke birokratije ... Fašistička birokratijatakođe postupa sa državom kao sa svojim vlasništvom. Ona namećeozbiljna ograničenja privatnom kapitalu i često izaziva njegovo gunđanje.Kao logičan argument možemo da kažemo: ako bi fašističkabirokratija uspela da sve više nametne svoju disciplinu i svoje restrikcijekapitalistima bez efektivnog otpora s njihove strane, ta bi sebirokratija mogla postepeno pretvoriti u novu vladajuću 'klasu', apsolutnoanalognu sovjetskoj birokratiji. Fašistička država, međutiin,pripada birokratiji samo na izvestan način. To su upravo one trimale reči koje drug C. namerno zaboravlja. Ali one imaju svoj značaj.Čak su i presudne. Ako Hitler pokušava da prisvoji državu, anjenim posredstvom i privatnu svojinu, i to totalno, a ne samo naizvestan način, on će se sudariti sa žestokim otporom kapitalista, štobi otvorilo velike revolucionarne mogućnosti radnicima. Postoje,međutim, ultra1evičari koji na fašističku, birokratiju primenjuju rezonovanješto ga C. primenjuje na sovjetsku birokratiju ... Niko nikadnije porekao-naročito u slučaju nekog produženog svetskog procesaraspadanja - mogućnost restauracije neke posedničke klase, proistekleiz birokratije. Sadašnji društveni položaj birokratije, koja, posredstvomdržave, 'na izvestan način' u svojim rukama drži proizvodnesnage izvanredno je značajna polazna tačka za taj preobražaj.Radi se, međutim, o jednoj istorijskoj mogućnosti, a ne o nekoj gotovojčinjenici. ..« (»Jošjedn

daje taj fašistički 'antikapitalizam' u stanju da stigne i do eksproprijacijeburžoazije potpuno je pogrešno. 'Delimične' mere etatističkeintervencije i nacionalizacije razlikuju se od planirane državne. eko-. nomije upravo onoliko koliko se reforme razlikuju od revolucije.Mussolini i Hitler samo 'koordiniraju' interese posednika (vlasnika)i 'regulišu' kapitalističku ekonomiju, a to, uostalom, čine naročito uratne svrhe. Oligarhija Kremlja je nešto više: ona ima mogućnost daupravlja ekonomijom kao jednim telom samo zato što je ruska radničkaklasa ostvarila najveći istorijski preokret u svojinskim odnosima.Tu razliku ne treba izgubiti iz vida.« .»Ali čak i kada bismo se složili da će staljinizam i fašizam, dolazećisa suprotnih polova, možda jednog dana dospeti do iste vrsteizrabljivačkog društva ('birokratskog kolektivizma! - po Rizzijevojterminologiji), to još ne bi izvuklo čovečanstvo iz ćorsokaka. Krizakapitalističkog sistema ne proističe samo iz reakcionarne uloge privatnogvlasništva nego i iz ne manje reakcionarne uloge nacionalnedržave. Pa i kada bi razni fašistički režimi uspeli da kod sebe zaveduneki sistem planske privrede, i onda bi se, ne računajući u krajnjojliniji neizbežne revolucionarne pokrete proletarijata koje nikakavplan ne može predvideti, nastavila i čak zaoštrila borba izmedu totalitarnihdržava za svetsku dominaciju. Ratovi bi progutali plodoveplanske ekonomije i uništili temelje civilizacije.«Sada možemo da se pozabavimo i argumentacijom samog Rizzija.Evo kako on (u delu La Bureaucratisation du monde, 1939, str.251) rezimira svoju teoriju o »birokratskom kolektivizmu«:»Država postaje patron i ekonomski upravljač posredstvom jednenove povlašćene klase kojoj će društvo morati, tokom jednognovog poglavlja istorije, da plaća troškove tog upravljanja. Cilj tenove vladajuće klase nije, medutim, beskonačna akumulacija individualnogbogatstva; ona se zadovoljava dobrim platama, srećnim životom,i sledi ekonomski program da 'služi publici' organizujućiproizvodnju, ne u smislu neke špekulacije, nego s izvesnom tendencijomapsolutnog povećavanja same proizvodnje, bez kapitalističkihračuna. Jedan deo etatističke proizvodnje može i mora da bude deficitaran;važno je medutim da proizvodnja raste i da u svojoj celinibude aktivna.«»Mi se slažemo da će nova vladajuća klasa sebi odvajati dobardeo od kolača autarhijske proizvodnje; to je pravilo, to je u samojprirodi te vrste društva koje se formira. Ako birokratija ne može naopipljiv način da dokaže svoju sposobnost da podigne ekonomskinivo neposrednih proizvodača, njena je sudbina zapečaćena. Ali neračunajmo previše na humane ciljeve i na usavršavanje čoveka kojesebi postavlja i obećava nova vladajuća klasa! Ona, medutim, morada poboljša ekonomske uslove za nju vezanog stanovništva ako želida vodi glavnu reč. Njena istorijska funkcija će biti završena kada sepokaže nesposobnom da sledi taj cilj.«Rizzi zatim dodaje sledeće, što možda zvuči tačnije od ostalog:»Mi ne gajimo nikakve simpatije prema tom birokratskom društvu,ali konstatujemo njegovu istorijsku nužnost. Treba medutimjošuvek plaćati troškove jedne vladajuće klase. O tome nemamo nikakvihiluzija, a dobro je da ih nemaju ni dirigovani proizvođači: jedinoće njihov politički pritisak smanjiti ekonomski pritisak i koristiticelokupnom društvu, kao što je bio blagotvoran i proleterski sindikalnipokret, koji je kapitalističku proizvodnju terao ka sve većemusavršavanju. Mi čvrsto verujemo u budućnost jednog besklasnogdruštva, šta više, uvereni smo da će to besklasno društvo, sada u zametku,biti poslednje od društava podeljenih na klase. Vladajuća klasase na kraju sjedinjuje sa političkom, sindikalnom i tehničkom birokratijom,kojaje, u nekadašnjim društvima, svojom delatnošću zastupalainterese kapitalističkih, feudalnih i patricijskih gospodara,kao i svoje sopstvene. Poslednja vladajuća klasa u istoriji tako je blizubesklasnog društva da poriče svoje svojstvo klase i vlasnika.«Ta su dva teksta dovoljna da se sagleda suština Rizzijevih stavova(a odmah se vidi i da ihje Burnham samo kopirao). Ali najzanimljivijije kod njega način na koji pokušava da objasni birokratijukoja, po njegovom mišljenju, nikako nije samo povlašćena i parazitskaklasa, nego je autentična izrabljivačka klasa nove vrste. U III iIV poglavlju svoje knjige (»La propriete de classe« i »L'exploatationbureaucratique«) on ulazi u suštinu problema.Glavni je problem (za marksiste) da saznaju na koji se način višakproizvodi i prisvaja. Feudalna i kapitalistička ekonomija imaju utom pogledu svoje karakteristike. Po Rizziju, ,.birokratski kolektivizam«takođe ima posebne karakteristike. U etatizovanom ili nacionalizovanom(a ne socijalizovanom) sistemu proizvodnje, koji postoji uSSSR, radna snaga proizvodi izvesnu prednost i izvestan višak vrednosti;u tome se svi slažu. Ali ko njima raspolaže? U kapitalizmU,to je kapitalistička- klasa. U SSSR· (a, dodaje Rizzi, i u fašističkimdržavama, ali u manjoj meri) to je birokratska klasa, jer ona, kaodržavna klasa, poseduje sredstva proizvodnje zato što ona pripadajudržavi. »Višak vrednosti prelazi u ruke nove izrabljivačke klase, ucelini« (str. 48).Birokratiji kao vlasniku nisu potrebna pravna dokumenta o vlasništvu,jer ona raspolaže mnogo jačim pravom: faktičkim posedovanjem,koje je zapravo državno: »Klasna svojina, koja u ~usiji predstavljačinjenicu, svakako ne proizlazi iz neke registracije kod beležnikaili u nekom katastru. Novoj sovjetskoj izrabljivačkoj klasi nisupotrebne te budalaštine; ona raspolaže snagom države, a to vredimnogo više od starih registara buržoazije.«Nijedna df!.ava, medutim, po definiciji ne može da bude socijalistička.Državno vlasništvo još nije kolektivno vlasništvo u punomsmislu te reči, kojim »svako« može jednako da raspolaže, to jest bezosnovne mere vrednosti, i samo u funkciji potreba. Država, po definicijipretpostavlja izvesna klasna ograničenja i obaveze: Ako je nestalakapitalistička klasa (kao u SSSR), kojoj vladajućoj klasi možeona da služi? Ako vlada proletarijat, on više nema neprijatelja. Ali4243

vladajuća klasa ne drži državu u ruci radi zadovoljstva da tlači; onavlada da bi eksploatisala, to jest da bi prisvajala višak vrednosti. Utom slučaju odgovor je, po Rizziju, jasan: birokratija vlada u državida bi prisvajala višak vrednosti. Ali ona u tome uspeva ,.kolektivno«;ona kolektivno eksploatiše jednu državnu, nacionalnu svojinu. Uzto, ona na taj način eksploatiše prirodna bogatstva, sredstva za proizvodnjui radnu snagu mnogo bolje nego što to čini kapitalizam, iličak kapitalistička država, ukoliko ova počinje da se ukorenjuje uekonomiji; upravo zato ta birokratska klasa ima progresivni karakteru istoriji čovečanstva, mada potlačeni proletarijat mora da se bavinjenim »kritikovanjem« putem autentične klasne borbe.Rizzi dakle pravi jasnu razliku (kao što su je već pravili Engelsi Marx) između državnog, nacionalnog vlasništva· i društvenog ilikolektivnog vlasništva; ovo poslednje se, uostalom, mora dijalektičkipreobraziti u ne-vlasništvo, budući da ni privatna lica ni državaviše nisu vlasnici; ona vrsta »zajedničkog dobra« koje postaju sredstvaza proizvodnju i proizvodi podrazumeva ukidanje svake svojine,a zatim i svake birokratije. Birokratija je, međutim, ovlašćena gospodaricadržave, pa prema tome i privatne svojine; samo su proleterisvega lišeni, i produktivnog vlasništva, i, u isti mah, države. Njihće, dakle, kao klasu eksploatisati druga klasa.»Iz takozvane nacionalizacije imovine, zemljišne rente i viškavrednosti ne proističe da su ta dobra i prihodi i stvarno nacionalizovani,to jest da pripadaju celom narodu. Ne postoji nikakva bitna razlika,osim ako to nije sledeća: višak vrednosti ne ubire više buržoazija,izrabljivačka klasa, nego to čini birokratija koja je sebi dodelilatu čast (str. 55). Po našem mišljenju, u SSSR vlasnici su birokrate,jer oni drže moć u svojim rukama« (str. 56).Da bi učvrstio svoju tezu, Rizzi bi morao, polazeći od toga, dapristupi mnogo produbljenijoj analizi sistema formiranja i raspodeledruštvene dobiti (viška) u državnoj ili nacionalizovanoj privredi (zakoju se slažem da nije autentično društveno ili kolektivno vlasništvo,ako to ne bi bila samo zbog njegovog nacionalnog okvira). Ali ta bianaliza uzdrmala njegovu logičku simplifIkaciju. Zato se on zadovoljavajednomsumarnom shemom koju će mnogi posle njega prihvatiti(Schachtmann, Munis, Gluckstein, Đilas, itd.).»U stvari, kaže on, birokratska država isplaćuje, na razne nači- .ne, višak svojim funkcionerima koji sačinjavaju jednu povlašćenuklasu, smeštenu u državi. .. U sovjetskom društvu izrabljivači ne pri-. svajaju neposredno višak, kao što to čini kapitalista naplaćujući dividendesvog preduzeća, ali to čine na posredan način, kroz državu,koja ubire sav nacionalni višak, a zatim ga raspodeljuje među sopstvenimfunkcionerima. Dobar deo birokratije, što znači: tehničari,direktori, specijalisti, stahanovci, profIteri itd.ovlašćeni su na nekinačin da neposredno naplaćuju svoje vrlo visoke dohotke u preduzećukoje kontrolišu. Uz to i oni, kao i birokrate, uživaju državne'usluge' plaćene viškom dobiti. .. Birokratija u celini izvlači višak odneposrednih proizvodača putem kolosalnog uvećavanja opštih troš-kova u 'nacionalizovanim' preduzećima ... Vidimo, dakle, illi eksploatacijaprelazi iz svog individualnog oblika u kolektivan oblik, kojiodgovara preobražaju vlasništva. Reč je o celoj jednoj klasi koja eksploatišedrugu na osnovu klasnog vlasništva i koja zatim, unutarnjimputevima, prelazi na raspodelu među svojim pripadnicima pomoćusvoje države (treba očekivati i nasleđivanje birokratskih položaja).Novi povlašćeni gutaju višak vrednosti kroz državnu mašinu,koja nije samo aparat političkog tlačenja nego i aparat ekonomskogupravljanja nacije ... Radnu snagu ne kupuju više kapitalisti; ona jemonopolizovana od strane· samo jednog gospodara: države. Radniciviše ne idu da nude svoj rad raznim preduzimačima da bi odabralionog koji im najbolje odgovara. Zakon ponude i tražnje više ne funkcioniše:radnici su izloženi milosti i nemilosti države« (str.64-65).Smatram da ovde ne treba opširnije da govorim o toj shemi.Dvadeset proteklih godina od objavljivanja Birokratizacije sveta ispunjenoje dogadajima koji su u isti mah dokazali trajnost birokratskogfenomena i njegovu nepostojanost. Propast fašističkih država iprivreda (Nemačke i Italije) dokazala je da pseudo-»birokratski kolektivizam«u njima nije bio ukorenjen kao specifična sila klasne vladavine.Buržoaski kapitalizam monopola umeo je u njima da opetpreovlada, a da pri tom ne odbaci prednosti javnog sektora i državneintervencije u privredi. Iz Rooseveltovog New:-Y>eala nije se ~iloneko originalno »menadžersko« društvo. U samom SSSR, u okvmmadržavne svojine i na bazi znatnog razvoja proizvodnje, birokratija jeostala u sedlu, ali su njene privilegije bile žestoko napadane, naročitoposle Staljinove smrti. Nigde birokratija, ili menadžeri, nisu moglida defInitivno zavedu neki režim eksploatacije i ekonomskog napretkakoji bi im bio svojstven i koji bi im obezbedio isključivu hegemoniju.Krize kapitalističkog sveta i sovjetskog sveta nastavile suse i ubrzale; to je jedan od razloga što pseudobirokratska klasa nij~uspela da se afIrmiše kao ono što je možda u začetku bila: jedna novafundamentalna ekonomska klasa .. U tom su smislu analize Trockogmnogo pronicljivije od analiza Rizzija i njegovih sledbenika. 3 Ali dabismo došli do suštine pitanja, trebalo bi detaljno razmotriti Rizzije-3 Posle ovoga nije više potrebno insistirati na Burnhamovom plagijatu. Da bise čitalac u njega uverio, dovoljno će biti da pročita ovaj pasus koji rezimira tezu oMenadterskoj revoluciji: .Ekonomski okvir u kojem će se utvrditi dominacija me- .nadžera oslanja se na vlasništvo države nad najvažnijim sredstvima proizvodnje_Menadžeri će vršiti kontrolu nad tim sredstvima i steći prvenstveno pravo u raspodeliproizvoda, ne neposredno, kao pojedinci, nego svojom kontrolom države kojaće biti vlasnik sredstava za proizvodnju. Država, to jest institucije koje je sačinjavaju,biće, može se reći, .vlasništvo. direktora. Neće biti potrebno ništa više da od njihučini v ladajuću k lasu..Razume se, Burnham je, obraćajući se američkom malogradaninu, izostaviobitni Rizzijev argument o birokratskoj eksploataciji proletarijata, koji bi mogao dauplaši njegove čitaoce. On zadržava samo ideju o .vlasti. nove klase i ~nu o vlasništvudržave, o vlasti i vlasništvu čija osnovanost nam tako više nije jasna.4445

vo ekonomsko uprošćavanje, što ovde ne dolazi u obzir. Formiranje,akumulacija, raspodela i. opticaj društvene dobiti i privatnih dobiti uSSSR ne mogu se svesti na Rizzijevu uproŠĆenu shemu. A to sovjetskabirokratija znajoš bolje od nas, kao što o tome svedoče neprekidnoiznova vođene diskusije između ekonomista, upravnih kadrova,radnika i političara u SSSR, naročito· posle rata, povodom ,.novihprotivurečnosti« ekonomskog rasta. Dodajem daje proširivanje polusovjetskogsistema na istočnu Evropu i na Kinu samo komplikovaloproblem.Pa ipak je Rizzi sprovodeći svoju analizu sve do izrabljivačkihodnosa prodro do suštine tog pitanja. Buržoaski ili demokratski teoretičaribirokratije, države, ili onog što se neodređeno naziva ,.totalitarizmom«ne idu tako daleko. Oni se zadovoljavaju formalnim opisima.Kod njih se tajna birokratskog formalizma sastoji u sili, u vlasti,u njenom golom obliku. Oni se ne pitaju odakle ta sila potiče.Sila je za njih krajnje objašnjenje birokratske društvene ravnoteže,ali se ne zna otkud ta moć potiče. Budući da ne prihvataju principekojeje postavio Marx (po kojima je moć u krajnjoj liniji samo garancijaizvesnog načina eksploatacije), oni mogu da pribegnu samoautonomiji i autogenezi vlasti, čiju teoriju pogrešno pripisuju Machiaveliju.Rizzi je sa svoje strane potražio izvor birokratske vlasti uodređenom izrabljivačkom odnosu, ali pošto se njegova anaIiZa oslanjana izvestan redosled nedovoljno određenih i dvosmislenih poseda(državno posedovanje »privrede« i posedovanje države od strane birokratije,on mora na kraju takođe da pribegne goloj sili da bi objasniobar prividnu stalnost birokratske eksploatacije. Tako da se, nakraju, Rizzijeva analiza i ne razlikuje mnogo od teorija Michelsa iliWebera, o kojima sada treba nešto reći.Birokratska autonomija: Michels. Buharinova kritikaMarksistima SU bile poznate Michelsove koncepcije. U delu ZurSoziologie des Paneiwesens in der modernen Demokratie (Prilog sociologijipartije u savremenoj demokratiji) (1910) Michels je pisao:,.0 tome (o nestajanju klasa) opet postoje veoma stvarne sumnje, čijetemeljno razmatranje dovodi do potpune negacije mogućnosti nekedržave bez klasa. Upravljanje ogronmim kapitalom ... daje administratorimabar istu moć koju bi im dalo posedovanje privatnog kapitala.Sa tog gledišta, društvena evolucija izgleda u kr~njem slučajukao promena vodećih grupa.« To gledište deli i Mosca.4 Mosca je svoje ideje izložio pre no što je izbila kriza »revizionizma« u socijaldemokratiji.Spis Sulla tecnica dei govern; e sul governo parlamentare objavioje 1894; Elementi di scienza politica objavljeni su 1896. Miche1s komentariše i primenjujete ideje na radničke partije već 1908 (L'oligarchia organica constituz;onale,preštampano u Studi sulla democrazia e sulfautorita, 1933). Njegova glavnaknjiga o političkim partijama, objavljena na nemačkom 1910, prevedena je na francuski1914. Le Traite de Sociologie generale, Paretova rasprava o sociologiji objavljenaje 1916, ali su njegove ideje izražene već 1902, u Les Systemes socialistes. Mic-Buharin ovako odgovara Michelsu u Teoriji istorijskog materijalizma(1922, franc. izd., str. 335). Istina je, kaže on, da ,.klasaupravlja posredstvom partije, a partija posredstvom vođa; klasa ipartija imaju, tako reći, svoj komandni kadar. Taj kadar je tehničkineophodan, budući da se rađa iz heterogenosti klase i intelektuaInenehomogenosti članova partije. Drugim rečima, svaka klasa ima svojeorganizatore. Ako razvoj društva posmatramo sa tog stanovišta,prirodno dolazimo do pitanja: da li je moguće komunističko društvobez klasa o kojem govore marksisti? Znamo da su same klase organskinastale ... iz podele rada, iz nužnosti organizatorskih funkcija zaevoluciju društva. Jasno je, međutim, da budućem društvu neće bitimanje potreban taj organizatorski rad. Na to se, istina, može odgovoritida u budućem društvu neće biti privatnog vlasništva, ni njegovogformiranja. A upravo ti odnosi privatnog vlasništva suštinskikonstituišu klasu. «Sa gledišta budućeg komtmističkog društva (dakle društva bezdržave i bez nacionalnih granica) upravljanje ne može da da povodanikakvom klasnom monopolu: ,.... Engels je bio potpwio u pravukada je pisao da su klase do izvesnog trenutka posledica nedovoljnerazvijenosti proizvodnih snaga: potrebno je upravljati, a 'ne postojedovoljna sredstva da bi se administracija primereno nagrađivala'.Otud se, uporedo s razvojem društveno neophodnih organizacionihfunkcija, odvija istovremeni porast privatne svojine. Ali komunističkodruštvo je društvo u kojem su proizvodne snage veoma razvijene iveoma brzo evoluišu. U njemu, prema tome, ne može da postoji ekonomskabaza za stvaranje neke posebne vladajuće klase. Jer - čak iako, po Michelsu, pretpostavimo neku stabilnu administrativnu vlast- to će biti vlast stručnjaka nad mašinama, a ne nad ljudima. Kakobi oni stvarno i mogli da ostvare tu vlast nad ljudima? Ne bi raspolagalinikakvim sredstvima da je ostvare. Michels uviđa jednu fundamentalnui presudnu činjenicu: svaki dominantni i upravni položajbio je dosad povod ekonomske eksploatacije. Ali čvrsta, stabilnavlast jedne grupe ljudi neće biti moguća čak ni nad mašinama. Jer ćenestati osnovna baza za fornliranje monopolističkih grupa te vrste, tojest ono što Michels svrstava pod večitu kategoriju 'inkompetencijemase'. 'Inkompetencija mase' nipošto nije neki obavezan atribut svakogzajedničkog života ... i ona je upravo takođe proizvod ekonomskihi telmičkih uslova, koji deluju posredstvom opšte intelektualnesituacije i uslova obrazovanja.«Buharin međutim smatra da takvo gledanje na budućnost ostavljamesto velikim opasnostima tokom prelaznog perioda iz kapitalizmau socijalizam, koji karakteri še dominacija radničke klase.,.Radnička klasa, kaže on, pobeđuje u trenutku kada ona nije -i ne može da bude - homogena masa. Ona pobeđuje u uslovimapada proizvodnih snaga i nesigurnosti masa. Zato će se neizbežno ishelsnedvosmisleno dovodi ideje te škole u vezu sa antie.tatističkom kritikom Saint­Simona, Fouriera, Stirnera, Proudhona i Bakunjina.4647

poljiti izvesna tendencija ka 'degeneraciji' , to Jest ka izdvajanju jednogvladajućeg sloja, kao začetka buduće klase. Ali, s druge strane,nju će paralizovati dve suprotne tendencije: najpre porast proizvodnihsnaga i, zatim, ukidanje monopola obrazovanja. Masovna reprodukcijatehničara i, uopšte, organizatora iz sredine radničke klasepreseca u korenu svaku eventua1nunovu klasu. Ishod borbe zavisi jedinood toga koje će tendencije da se pokažujače.«Pišući početkom NEP-a, Buharin nimalo ne poriče mogućnostda vladajući sloj može da se pretvori u zametak jedne klase. Očiglednoje međutim da u to vreme, kao i danas, to pitanje može da buderešeno samo dinamikom izvesne klasne borbe i svih događaja u vezisa njom, a ne nekom fomlalnom dedukcijom. Međutim, Michels iPareto, kao i Weber, ograničavaju se upravo na tu fom1alnu dedukciju.Ti autori onda daju samo savremen sadržaj Hegelovoj političkojteoriji, u kojoj država i njena birokratija postaju po svojoj prirodidruštveno ovaploćenje »UDla«. Weber prenosi društvenu racionalnostdržavnih i političkih institucija na industriju, ali suština stvari je ista,iako se, po njemu, birokratija može potpuno nametnuti industrijskomsvetu jedino ako odvoji svoju upravljačku funkciju od vlasniš-'- tva nad sredstviDla za proizvodnju. Upravo se u tome sastoji značaj­"' na razlika između Webera i teoretičara koji ulogu i moć birokratijezasnivaju na vlasništvu (privatnom ili državnom, što opet znači privatnom)krupnih sredstava za proizvodnju.Weber (1913) se bavi samom »suštinom« birokratije, koja je zanjega čisti tip autoriteta prava, zakona. Otud i trojaka implikacija birokratskogtipa: l) postojanje nametnutog ili dogovorenog prava (zakona);2) hijerarhijska potčinjenost lica praviliDla (ili zakoniDla), ane drugim liciDla; 3) pridavanje funkcije jednom »birou«, apstraktnommestu administracije. Administracija ustanovljuje svoja pravilainternog funkcionisanja i njene obaveze proističu iz izvesne hijerarhijekompetencija, zasnovane na stepenu moći pnnude (sankcija).Ali na čemu počiva taj oblik? On se, bar kao čist tip, može oslanjatisamo na sebe samog: krutost administrativnog oblika zavisi od njegovesopstvene strukture. Administrativna vlast je preDla tome rezultatvećeg broja povezanih odnosa, kao što su: hijerarhijski odnosi;tehnički odnosi (po prethodno ufvrđenim propisiDla i nOffi1aDla);odnosi ne-vlasništva prenla sredstvinla upravljanja i proizvodnje (birokratijaih ne prisvaja, nego hijerarhijski vodi računa o njihovojupotrebi); odnosi ne-ličnog posedovanja funkcije, koje dovodi dopismenog registrovanja svih postupaka, budući da ih nijedan funkcionerne može da predstavlja ili vodi kako sam hoće. Otud proizlazida birokratija mora da bude poslušna, kompetentna, i da bude nagradivanapreDla funkciji koju zauziDla a ne preDla ekonomskim rezu1tatiDlasvoje funkcije. Otud proizlazi i jedan poseban sistem napredovanja,inspekcije i kontrole, kao i regrutovanja putem selekcije naraznim hijerarhijskim nivoinla. Funkcioneri ne mogu da budu »birani«,ni u političkom, ni u ekonomskom smislu.Konačno, kaže Weber, »... iskustvo uglavnom dokazuje da ječisto birokratski tip administrativne organizacije, sa isključivo tehničkoggledišta, u stanju da dostigne najviši stepen efikasnosti i daje utom smislu najracionalnije poznato sredstvo vršenja imperativnekontrole nad ljudskim bićiDla. On je iznad svakog drugog oblika upreciznosti, stabilnosti, disciplini ivernosti. «Uz to, proces birokratizacije se sam začinje. Kontrola birokratijemože da bude samo birokratska. To je istina koju sovjetski režimsavršeno ilustruje budući da su u njemu država i njena birokratijasvemoćni ... Weber je SDlatrao da je kapitalizam mnogo učinio daproširi i ukoreni birokratiju - uprkos njegovim liberalnim pretenzijaD1a- jer je njegovo sopstveno širenje zahtevalo sve stabilniju,strožu, kvalitetniju i predvidljiviju administraciju. Socijalizam jemogao samo da uveća njen značaj u istom smislu.»Medutim, pitanje je da li bi socijalistički sistem mogao pOnuditiuslove za uspostavljanje jedne tako stroge birokratije kao što jeto bilo moguće u kapitalističkom poretku. Jer, socijalizmu bi, zapravo,bio potreban još viši stepen fom1alne birokratije od onog II kapitalizmu.Ako bi se to pokazalo nemogućim, to bi dokazivalo postojanjejoš jednog od onih fundamentalnih elemenata iracionalnosti društvenihsisteDla, odnosno sukob između fom1alne i suštinske iracionalnostione vrste s kojom se sociologija često susreće. Weber takođenapominje daje 'kapitalistički preduziDlač, u našem društvu, jedinitip kojije uspeo da sačuva negativni imunitet prema kontroli racionalnogbirokratskog saznanja'. Celokupno ostalo stanovništvo evo-- luisalo je ka organizovanju u velike korporativne grupacije koje suneizbežno podložne birokratskoj kontroli.«»Tip« o kojem Weber tu govori sudara se, dakle, s postojanjemjedne ekonomske stvarnosti koja neDla mesta u njegovom sistemu. Aupravo je t~ sudar danas u centru sovjetske evolucije, kao i evolucijekapitalističke ekonomije - u njihovom odnosu preDla birokratiji.Što se tiče sukoba u SOCijalističkom sistemu (državnom) između»fom1alnog« i »suštinskog« aspekta društvene racionalnosti, o kojemgovori Weber, on ne proizlazi iz prodora nekog »iracionalnog« elementau društvo; on naprosto ukazuje na inkompatibilnost izmeđubirokratskog upravljanja ekonomijom i njene potpune »socijalizacije«.Sukob u kojem se nalazi birokratija u SSSR nije ni po čemu iracionalan.On izražava činjenicu da ta birokratija, zatvorena u nacionalneokvire, obezbeđuje ekonomski rast jednog sistewa zasnovanogna totalnoj eksproprijaciji kapitalista, koju je ostvarila oktobarskarevolucija. Danas,. kao i pre dvadeset godina, državna ili nacionalnasvojina osigurava u isti mah i moć birokratije i njenu slabost.Iz te dvosmislenosti potiču i neprekidne krize koje je potresaju. Onapodvlači njenu organsku nemogućnost da postane autonomna izrabljivačkaklasa i uvek prisutnu op~ost nekog kapjtalističkog preporoda.Ona nagoni na tihu polarizaciju između pristalica izvesne»amerikanizacije« sisteDla u nekim slojeviDla rukovodilaca i stručnjaka,s jedne strane, a s druge, sve većeg -otpora proizvođača koji nabazi postignutog ekonomskog nivoa teže proširenju svojih društve-4849

nih prava nauštrb prava birokratije. Ta dvosmislenost birokratije jeizvor i mnogih drugih »protivrečnosti« (ovaj poslednji termin je danasponovo omiljen kod sovjetskih ekonomista, mada mu se pridajeizvestan ublaženi smisao): stalne protivrečnosti između centralizacijei federalizma, između sela i grada, između proizvodnje sredstava zaproizvodnju i potrošnih dobara, između nacionalnih interesa raznihdržava koje pripadaju sovjetskom bloku - i najzad, političke protivrečnostiizmeđu prava koja su gradanima priznata na rečima, naročitoproizvođačima, i prava koja sebi, u stvari, prisvaja vladajuća birokratija.Te protivrečnosti podrazumeva ju i mnoge druge, sporedne, uekonomskoj i u društvenoj oblasti: na primer, sukobe izmeđujavnogi privatnog života, između ekonomskih imperativa i ekstenzije obrazovanja,itd. Sve to zajedno predstavlja mnogo »suštinskih« sukobapod velom administrativnog formalizma. Uzrok tome je, ponavljamo,tamo gde ga Weber, s jedne strane, a Rizzi sa druge, neće davide: u nemogućnosti da birokratija jednog državnog socijalizmabude bilo potpuno odvojena od ekonomije (što bi joj dalo apsolutnuformalnu, ali neefIkasnu vlast), bilo da bude totalan vlasnik ekonomije(što bi predstavljalo njenu emancipaciju kao vladajuće izrabljivačkeklase). Danas kao i juČe, birokratija u SSSR mora da učini plodonosnimjedno»vlasništvo« nad kojim ima samo sve više osporavanudelegatsku vlast. Hruščov je sasvim naivno razotkrio suštinu testvari kada je 29. juna 1959. rekao: »U SSSR ne postoje druge preprekeza tehnički razvoj izuzev onih koje stvara birokratija, budućida su neki birokrati stekli naviku da se rukama i zubima drže starognačina.« Mnogi su dali slične izjave tokom poslednje tri decenije.Ali ako se birokratija uvek »drži«, čak i zubima, za staro, ona to činiupravo zato što nema nikakvu društvenu stabilnost. •- Liberalne koncepcije: von MisesI kapitalistička liberalna škola oduvek je napadala birokratiju idržavnu intervenciju u privredi. Naposletku je von Mises izneo svojeargumente na najklasičniji način. Mnogi protivnici sovjetskog režimakoji sebe smatraju »socijalistima« samo ih prenose. Međutim, tajantibirokratizam ima samo jedan cilj: restauraciju kapitalizma potpunorazličitog od onog iz prošlog veka, koji bi sačuvao mnoge crtedržavnog socijalizma, obeleženog birokratijom. sVon Misesova teza je jednostavna: to je teza »liberalnog« konkurentskogkapitalizma, redukovana do apsurda. On odbacuje poslovnui ekonomsku birokratiju, a priznaje daje ona potrebna u državi;ujavnoj funkciji. On odvaja ekonomiju od-politike. Odnos je sledeći:država treba da se potčini ekonomiji, birokratija buržoaziji, kapitalizmu,a ne obrnuto. Ono što on odbija, to je taj obrnuti odnos:državna »kontrola« ekonomije. Težnja za profItom zasnovanim na,5 Ludwig von Mises, La bureaucratie. franc. prev~ 1946; Le Socialisme, franc.prev. 1952 (naročito str. 240 i 248).privatnom vlasništvu je zakon kapitalizma. Ta je težnja, po njemu,podložna arbitraži potrošača. Država i njena birokratija ima samo jednumisiju: da obezbedi funkcionisanje tog sistema određenim skupomzakona; oni ne treba ni da njime upravlj~u, ni da određuju njegovkurs. A\co se država nametne ekonomiji, čak i _putem kontrole,»slobodno« preduzeće je ukinuto; to je socijalizam. Birokratija imasvoje mesto u policiji, kao autoritet, da bi se postiglo poštovanje privatnesvojine; onaje nemoćna i štetna u ekonomiji, u kojoj poništavainicijativu i princip rentabilnosti na najnižim nivoima, u najmanjimekonomskim jedinicama. Ni sami kapitalistički monopoli ne moguda izmene taj odnos, jer su i oni podložni unutarnjoj i spoljnoj konkurencijii težnji za sniženjem troškova proizvodnje, koje je birokratija,već po svojoj prirodi, nesposobna da sprovodi.Država međutim mora da bude birokratska. Birokratija je suštinadržave. Mises ne postavlja sebi pitanje štaje država izvan te svojeformalne suštine. On u njoj vidi samo njenu tehničku, administrativnufunkciju, njen oblik. On smatra da državi ne treba zamerati zbogtog neizbežnog formalizma; dovoljno je sprečiti da tu formu smatrasadržajem, ekonomskim odnosima, da taj oblik; nametne jednom sadržajukoji ne može u njega da stane. Kapitalistička ekonomija je sopstvenioblik za nju samu. Mehanizam težnje za profItom obuhvatanjenu sopstvenu »administraciju«, čija je sankcija u rentabilnosti ikoja ne zavisi od državnih naredbi, propisa i zakona nego, naprotiv,nameće državi poštovanje njenog sopstvenog oblika: demokratskog,konstitucionalnog, čije je prvo pravilo održavanje konkurencije i privatnogvlasništva. Prema tome, »oni koji kritikuju birokratiju grešešto svoje napage usmerava ju protiv simptoma, a ne protiv samogzla ... Ono što se zamera državi jeste činjenica da se upustila u takototalitarnu politiku, a ne tehnički metodi kojima se služi da bi je ostvarila...Parlamentarne procedure predstavljaju efIkasnu tehnikukada se radi samo o donošenju potrebnih zakona za društvo zasnovanona privatnoj svojini sredstava za proizvodnju. Ona su apsolutnoneprimerena za vodenje poslova u jednom režimu u kojem je državasvemoćna.«Birokratiji, dakle, više ne treba zamerati što nije izborna, negošto želi da upravlja, da kontroliše odnose koji pretpostavljaju posebanoblik izbora, »sankcije«, ostvarivan zapošljavanjem ili otpuštanjem.Funkcioner, birokrata, imenovan je odozgo: on treba da kontrolišesamo one koji su mu potčinjeni u hijerarhiji kojoj i sam pripada.On ne može i ne treba da kontroliše ,.izabrane« pojedince, na kapitalističkinačin, u njihovoj ekonomskoj funkciji. Ako preduzimačode pod stečaj, utoliko gore po njega. On prestaje i da bude ,.biran«,i država ne treba da vrši pritisak da bude ponovo zaposlen. ,.Izabrani«kapitalističkog sistema, poslodavac ili zaposleni, jeste «odgovoran«.Birokrata, imenovan, a ne biran, lično nezainteresovan za uspehpreduzeća u sticanju dobiti, jeste neodgovoran. Neodgovoran nemože da kontroliše odgovornog, a još manje da mu propisuje kako išta da radi.5051

Država je, dakle, kao birokratija potrebna, ali njena uloga nijeni da upravlja privredom, ni daje kontroliše, ajoš manje daje poseduje.»Kao što je društvenoj saradnji, da bi bila uspešna, potrebnavlada, vođstvo, neophodna je i izvesna mera birokratije.« Ali ako jedržava u isti mah ,.čuvar i poslodavac«, ako ,.određuje rad, ishranu izadovoljstva«, ako diktira ,.šta treba misliti« i ,.kome treba verovati«- ništa više ne ide kako treba. Kod Misesa, to znači da država imasamo jednu ulogu: da obezbedi dobit privatnom poslodavcu (a neplatu zaposlenog), a ne da sebi samoj obezbeđuje dobit koja služisamo tOVljenju birokratije.Da bi se opravdala Misesova teorija, treba se,kao on, zaklinjatida je ekonomski račun nemoguć izvan čiste konkurencije, dok misvakog dana vidimo suprotno, naročito u SSSR. Misesje mogao dapročita demonstraciju toga kod jednog razočaranog buržoaskog ekonomistekakav je Schumpeter. Međutim, kao svi liberali, on proglašavada je ekonomski račun nemoguć bez formiranja cena na ,.slobodnom«tržištu, pa prema tome ni proceria dobiti i gubitaka. Da ponovimo,razvoj socijalizma u SSSR je opipljiv dokaz za suprotno. AliMises je zaslepljen teorijom liberalnog kapitalizma. ,.U socijalističkojzajednici koja dopušta samo jednog diktatora, ponavlja on, nepostoji ni cena faktora proizvodnje, ni ekonomska računica ... Faktoriproizvodnje su nemio Oni ne daju nikakve sugestije faktoru zaduženomza planiranje. Tehnologija tom planeru nudi veliki broj rešenjaza jedan isti problem. Svako od njih povlači trošenje raznih faktoraproizvodnje, različitih po vrsti i po količini. Ali socijalistički direktor,nesposoban da ih svede na neki zajednički imenitelj, nije ustanju da otkrije koja su najpogodnija. «Međutim, razvoj ekonomije u SSSR dokazuje da je planer nasvoj način sposoban da razlikuje dobitke i gubitke još bolje od kapitalista,čak i ako krije rezultat od javnosti. Verovatno je sopstvenoračunovodstvo administracije u tom pogledu vrIo dobro sproVodeno.Akumulacija kapitala je centralizovana, ubrzana i podešena da grossomodo dostigne propisane ciljeve, o čemu konkurentski kapitalizamnije nikada ni sanjao. Istina, ta planirana akumulacija nikadsama po sebi ne dovodi do uspostavljanja razvijenih socijalističkihodnosa i ostvaruje se na osnovu izvesnih tehničkih dostignuća i opštegrazvoja proizvodnih snaga, započetog pre šest vekova na osnovikonkurencije i vrednovanja privatne svojine. Ali danas jedino onazamenjuje iscrpljene vrline čiste konkurencije. Dokazano je dakle daje »birokratska« administracija efikasna: u korist same birokratije, sistemaproizvodnje i izvesnih povlašćenih slojeva zaposlenih, a naštetu velike radne mase.Ovo što smo tu izneli protiv Misesove klasične analize nipoštone znači da je državni socijalizam neki »ideal«, naprotiv. O. Lange jenapisao da bi marksisti trebalo da von Misesu podignu spomenik, jerih njegova kritika primorava da sagledaju teškoće koje oni imaju tendencijuda previde. To je veoma opravdan predlog. Birokratska zaslepljenostmože da bude delimično umanjena izvesnim liberalnimkritikama, ali te kritike treba da proističu iz jednog socijalizma kojije ukinuo kapitalističke uslove vlasništva i eksploatacije.Birokratizam i administrativno ponašanjeDiskusije koje smo pomenuli ukazuju na suštinu pitanja, jer postavljajuulogu birokratije u klasnu perspektivu, to jest smeštaju njenufunkciju među fundamentalne ekonomske funkcije društva. Alipostoji obimna opisna literatura koja nastoji da objasni društvenufunkciju birokratije izvesnim formalnim odnosima unutar proizvodnihili upravnih jedinica. Ta literatura danas cveta u SjedinjenimAmeričkim Državama, ali dosad ona nije čak dostigla ni nivo na kojempočinju da se postavljaju fundamentalna ekonomska i društvenapitanja.Te studije uglavnom polaze od tri već stare konstatacije: jednaje da je industrija (u najširem smislu reči) sve više organizovana povojnom uzoru, i da u njoj postoje pravila funkcionisanja slična onimafunkcionerstva, one vrste kojuje definisao Weber; drugaje dajeuzajamno prožimanje državne administracije sa industrijom i uslugamasve jače i da birokratske metode države nastoje da nametnu svojekriterijume čak i privatnim preduzećima; treća je da je brojzaposlenih - administratora i stručnjaka proporcionalno sve veći uodnosu prema proizvodnim radnicima (to je relativni rast lttercijarnog«sektora). Mnoge studije se zadržavaju na tom opisnom planu,uzdižući se ponekad do tumačenja modela ili shema administrativnihili birokratskih funkcija izvesnih jedinica (ne prelazeći pri tom uopštenivo organigrama). Ali jasno je da se te studije zadržavaju na,.fonllaIizmu« stvari, čak i kadaje on ispunjen empirijskim i deskriptivnimelementima.Ako bismo želeli doći do suštine koja se krije iza tri tipa gorenavedenih konstatacija, mogli bismo navesti tri sledeća zapažanjakoja bi nas vratila ranije postavljenim pitanjima:l) Vojno-birokratska struktura industrije (hijerarhija, itd.) nalazisvoje objašnjenje u uslovima izvesnog monopolističkog kapitalizma,to jest izvesne rastuće koncentracije kapitala koji zapošljavajuradnu snagu u vidu sjedinjenih masa. ,.Birokratski« karakter industrijskogrukovođenja nije toliko vezan za podelu rada(40.000 službenoregistrovanih struka u SAD) koliko za potčinjavanje zaposlenihmasa jednoj istoj upravi. Administrativne podele i hijerarhizacijeimaju cilj da tu masu učine do tančina pos}ušnom i podložnom manipulisanju.Birokratizacija tako postaje oblik prilagođen masovnomprisvajanju viška stvorenog radom u kapitalističkim odnosima.2) Sve veći prodor državne administracije (ili drugih entiteta,6 Neki autori se zadovoljavaju time da to konstatuju. Na primer R. Bendix,WQrk and Authority in Industry, 1956, koji konstruiše jedno merilo birokratije uindustriji: to je odnos -mesečno« zaposlenih prema celokupnom broju zaposlenih uz~mlji.5253

kao što su to okruzi, opštine, itd.) u privredu ne proističe iz nekevrste autonomnog administrativnog imperijalizma. Država je prisvojilaproizvodne sektore koje je privatni kapitalizam bio nesposobanda sačuva ili koje je radije ostavljao da funkcionišu na račun poreza.Država stavlja u dejstvo. sve veće mase kapitala koje eksploatišu radnusnagu, ,.živi rad«, a drukčije i ne može da bude u modernom kapitalizmu.Budući da zastupnici države ne mogu da budu vlasnicisvoje funkcije, neizbežno je da se birokratski oblici funkcionerstvaprošire i na izvesne nacionalne ekonomske sektore.3) Sve veće razmere tercijarnog sektora nemaju isključivo tehničkikoren, nego, pre svega, ekonomski. Tehnički napredak imasmisla (i uopšte predstavlja napredak) jedino ako uvećava produktivnost,to jest ako profiti rastu brže od isplaćivanih nadnica po jediniciuloženog kapitala. Porast produktivnosti, ako se u istoj meri neuvećava i broj produktivnih radnika, dovodi dakle do relativnog po­~ta broja neproduktivnih radnika, te tako omogućava širenje tercijarnogsektora, stabilizovanje platnih fondova i, na taj način, uvećavanjebirokratskog aparata koje je, s druge strane, potrebno izvesnojpolitici ,.pune zaposlenosti«, kompatibilno j sa zadržavanjem dugogradnog vremena.Stvarno naučna sociologija birokratije u njenim raznim oblicimamorala bi da se uzdigne bar do razine takvih problema. Inačenaj minuciozni j i načini proučavanja neće prevazići opisivanje. Razu:me se, i birokratija, kao i svaka društvena grupa, podstiče cvetanje imnoženje čitavog jednog sveta »načina življenja«, unutarnjih i spoljnihodnosa, simbola i ideologija, a pre svega posebnih interesa; Alitaj svet nije vezan za svoja sopstvena formalna pravila. Kao što toreče sam Hruščov, on se drži »zubima« za nešto mnogo bitnije: zavrednost i za višak vrednosti proizvedene produktivnim radom.(Pierre Naville, ,.La Bureaucratie et la revolution«,u: La Bureaucratie, Union Generale d'Editions,Paris, 1976, str. 166-218)Prevela Frida FilipovitLeo KoflerBIĆE I ULOGA STAUINISTIČKE BIROKRATDEl. UvodNi na jednom se problemu kao na problemu savremene Rusijene sagledava istina da je prošlost, bez obzira na teškoće koje proističuiz činjenice minulosti, ipak lakše saznatljiva od sadašnjosti koja seodvija neposredno pred našim očima i zato ne omogućava distancuposmatranja. za sto godina istoričari će ustanoviti da smo mi, to jestsavremena generacija, doduše prikupili ogromnu masu manje ili višepouzdanib činjenica o gigantskom istočnom komunističkom carstvuda smo u najboljem slučaju stekli neko "osnovno« mišljenje o to~~tvu.'. ali da isto ~o nismo uspeli da spo~ ~u suštinu po­Java, njihov unutarnji karakter, golom oku najpre skriven, jer on, sasvoje strane, proističe, opet, iz teško sagledljive dinamike celine.Ali ne· samo da ,.vremensko« pitanje različitog odnosa premaprošlosti i sadašnjosti saod1učuje o spoznatljivosti istorijskog objekta,nego se u to, ne manje, upliće pravilan ili pogrešan metod naučnogposmatranja. Danas uobičajen metod pretežno se zadovoljavaskup!jan~em, ispili;vanjem i sredivanjen;t činjenica, opisujući pri tomu najboljem slučajU samo površnu celinu, povezanost zbivanja, nesagledavajući unutarnje odnose koji koincidiraju s bićem pojava ikoji proističu iz jedinstvene dinamike celine. Tako se događa da smododuše usvojili, ali da nismo razumeli mnoge istorijske, političke iduhovne fenomene našeg vremena. ,-Da bismo se uverili u tačnost gornje konstatacije, . dovoljno jeda pomenemo mnogo diskutovanu pojavu staljinističke birokratije. Onjoj je već mnogo toga rečeno i napisano. Mnoga su njena svojstva,54delom tačno, delom pogrešno, opisana. Ali ta su svojstva ostalasamo pojedinačna svojstva, koja su zbog odsustva konkretne i svesss

,iLtrane povezanosti sa celinom konačno, čak i kada su po sebi stvarnostnekog određenog trenutka pravilno izražavala, u glavi posmatračaostavljala samo iskrivljenu sliku o staljinističkoj birokratiji.Šta, na primer, znači uviđanje uloge birokratskih privilegijaako nije istovremeno temeljito sagledana i činjenica postojanja izvesne,gotovo pruske, birokratske »etike dužnosti«, sa njenim tendencijamaodanosti, požrtvovanja i »dobrog držanja, direktno suprotstavljenimprivilegovanom egoizmu«, ako nije ceo složeni i samo kroznajdublje korene društvenog bića shvatljivi protivrečni kompleksonog što se može nazvati staljinističkom birokratfjom sagledan kaostruktura sačinjena od nmogih odnosa egzistencijalnih i ideološkihfakata, struktura koja elemente izopačenosti i nečovečnosti sadrži poreddrugih, koje bismo gotovo mogli nazvati etičkim. Pri čemu seteškoća sastoji »samo« u tome što treba te protivrečnosti u pojavnostistaljinističke birokratije na putu rasvetljavanja njenih uzroka razotkritikao nužno jedinstvo, a time otkriti i krajnje, bitno značenje samihprotivrečnih elemenata.Bez obzira ne veoma otežavajuću okolnost da ovaj tekst (po željiizdavača političke publicistike koji je objavio njegovo prvo izdanje)treba da po mogućnosti ne bude teorijski, nego da više poslužizadovoljavanju širokog interesovanja, ipak ćemo u njemu pokušatida, ne prelazeći granice razumljivosti koje ovde ne smeju biti isuvišeuske, bar u krupnim crtama označimo složenu problematiku kojusadrži naša tema i da ukažemo na put njenog rešavanja. Nadamo seda je moguće odgovoriti političkoj ali i istorijskoj i sociološkoj potrebida se, i u datim okvirima, ipak u zadovoljavajućoj meri pružimaterijal i podsticaj za formiranje samostalnog stava prema datomproblemu i za njegovu dalju razradu. Uzgred ćemo pokušati da pronađemoput - premda opasniji i teži od poznatih, ali kao što verujemo,i plodniji - između dva preteća grebena nekog »duhovito«-pričljivogprelaženja preko pravih problema i suvoparno-opisnog povezivanjačinjenica.Pri tom će se pokazati da staljinistička birokratija tek onda postajepotpuno dostupna shvatanju kada se najpre opšte biće birokratije,a to znači biće buržoaske birokratije podvrgne temeljitoj analizi.U ovom tekstu prikaz buržoaske birokratije neće moći da bude datkao glavna tema nego samo kao pretpostavka; ali kao pretpostavkaonaje neizbežna, te stoga može da zahteva dovoljan prostor.2. Marksizam i birokratijaMarksističko učenje je uvek, počev od Marxa i Engelsa, pa prekosvih njihovih epigona, sve do Lenjina, čak i Staljina, zauzimaloveoma kritički stav prema birokratiji, u svim njenim oblicima. Birokratijajeu svim svojim ranoburžoaskim, kasnoburžoask:iIu i socijalističkimoblicima marksističkim teoretičarima i političarima izgledalakao najgore zlo koje treba i mora da bude prevladano u razvijenomsocijalističkom društvu. Ali to nipošto ne znači da birokratija, pri-mereno istorijskom periodu o kojem je bilo reči, nije smatrana ikaodelomneizbežno, delom nesavladivo zlo.Sa izvesnom, mada umerenom naklonoŠĆu govorili su Marx iEngels o birokratiji jedino onda kada su mislili na njenu značajnuistorijsku ulogu u procesu razvoja nacionalne države u vreme borbeapsolutne monarhije protiv kneževina koje su težile za samostalnošćui na obrazovanje građanskog oblika prava, države i društva, koji jemorao da izdrži borbu za feudalnim poretkom, služeći se pri tom uvelikoj meri birokratijom, školovanom u duhu individualističkogrimskog prava. U to vreme je birokratija ispunjavala izvesnu višemanjedruštveno naprednu funkciju. Ovo se izmenilo sazrevanjemkapitalizma. Birokratija je za njega doduše ostala još uvek neophodna;ona predstavlja kao neko lepilo u njegovim porama koje održavakapitalistički poredak kao celinu. Ona ostaje nosilac tehničko-pravnei upravne organizacije koja je neophodna za održavanje i funkcionisanjegrađanskog društva.Ali njeno nađuvavanje do predimenzioniranog obima, njenosve očigleđnije odvajanje od naroda i njegovih potreba, koje posebnokarakterišu njeno obezđuhovljeno utapanje u upravno-tehničku specijalizovanosti u mrtvi formalizam, njen u svim okolnostima »poslušno-podanički«,državi okrenuti i konzervativni način mišljenja kojiuvek ide ruku pod ruku s najjačom klasom - sva ta svojstva čine .birokratiju,uprkos njenoj neophodnosti za kapitalizam, teškom bolešćukoja kao neki tumor raste na društvenom telu. Ovo ne isključuječinjenicu da među njene zadatke spada staranje o izvesnom usklađivanjuklasnih interesa u službi stabilizacije upravnih odnosa, kako toMarx i Engels, svaki ponaosob, podvlače.Već u svojoj »Kritici Hegelove filozofije državnog prava«, iz1841142, Marx opširno govori o vezi između »birokratije i državnogforma1izma«. On tu između ostalog kaže:»Birokratija važi samoj sebi kao poslednji krajnji cilj države.Pošto birokratija svoje 'formalne' ciljeve pretvara u svoj sadržaj onase svugde nalazi u konfliktu sa 'realnim' ciljevima.«»Autoritet je stoga princip njenog znanja, a obogotvorenje autoritetanjeno osjećanje.«»Što se tiče pojedinog birokrate, državni cilj se pretvara u njegovprivatni cilj, u trku za višim položajima, u pravljenje karijere.«»Država egzistira još samo kao skup različitih fiksnih .duhovaureda, čija je povezanost subordinacija i pasivna pokornost.«Deset godina docnije Marx piše u Osamnaestom BrumaireuLouisa Bonaparte:»Ta izvršna vlast sa svojom ogronmom birokratskom i ·vojnomorganizacijom, svojom razgranatom i složenom državnom mašinerijom,svojom armijom činovnika od pola miliona, pored armije odjošjedne polovine miliona, taj strahoviti parazitski organizam, koji kao"MED, knj.3, str. 41142 -prim. prev.5657

neka mrežasta opna obavija telo francuskog društva i začepljuje musve pore, nastaje u doba apsolutne monarhije, s raspadom feudalizma,koji je on ubrzao.""" Godine 1875. Marx kritički razmatra Gotski program, koji jebio donet kao rezultat spajanja lasalovaca i Eisenachovih pristalica.U toj ,.Kritici gotskog programa« Marx se prvenstveno bavi pitanjemuloge birokratije u početnom stadijumu socijalizma, naročito meramaza ograničavanje njenog uticaja i za njeno postepeno prevladavanje.Pošto ćemo docnije još da govorimo o tim merama i pošto ih iLenjin, koga malo dalje navodimo, pominje, njihovo navođenje naovom mestu je suvišno.Za ocenu ruskih odnosa važno je upoznati i Lenjinova gledištao birokratiji, koja se u staljinističkoj praksi, uprkos stalnom pozivanjuna »marksizam-Ienjinizam«, potpuno zanemaruju. U spisuDržava i revolucija koji je objavljen 1917. Lenjin naziva birokratijuoni~ kru~om »P?vlašćenih ličnosti koje su odvojene od mase i postavlJeneIznad nJe«. Ko tu ne bi odmah pomislio na staljinističku birokratiju?Ali ako Lenjin može da definiše birokratiju tako kao da nemanikakve razlike izmedu buržoaske i socijalističke birokratije, on točini zato što, po njegovom mišljenju, stvarno neka bitna razlika izmeđunjih ne postoji. Po njenom shvatanju, birokratija kakva je potrebnasocijalističkoj državi u prvoj fazi njenog postojanja, nije boljaod buržoaske zato što je socijalistička, nego je ona opasnost koja utoku daljeg razvoja preduslova za izgradnju socijalističkog društvatreba da bude savladana, što znači da birokratija mora nestati! Alibudući daje to nemoguće u većem delu vremenskog trajanja razvitkasocijalističkog društva, birokratija mora najpre da bude ograničena usvojoj društvenoj moći ekonomskim izjednačavanjem sa bolje plaćenimradništvom, strogom demokratskom kontrolom, dalekosežnim ičestim smenjivanjima i izmenama u položaju i dužnostima podvrgnutimdruštvu i njegovim interesima. Lenjin je u tome potpuno saglasans Marxom i sa Engelsom.Razlog što teorija marksizma ne priznaje nikakvu razliku izmeđukapitalističke i socijalističke birokratije nalazi se u istorijski osnovanomuverenju da birokratski korpus koji se stavlja u službu socijalizma,bez obzira na činjenicu da se u svom personalnom sastavu te­!"~ljno'prome~o, ~ svom sociološkom. načinu funkcionisanja ostajeIstI, nrume ostaje bIrokratsko telo sa SVIm crtama i svojstvima stečenimu prošlosti. Tek sa temeljitom promenoDJIsocijalističkog društvaona postaje manje-više suvišna. A ta promena nastupa tek kad je prevladanapočetna protivrečnost između novog načina proizvodnje istarog načina raspodele - protivrečnosti koja će u prvom stadijumubiti neizbežna. Na ovu poslednju konstataciju vratićemo se opširnona odgovarajućem mestu ove rasprave, to jest tamo gde ćemo dokazi-"MED, knj. 11, str.91 -prim. prev.vati njenu validnost za Rusiju.Ali pošto birokratija, kao što je već pomenuto, u prvom perioduizgradnje socijalizma još uvek ostaje neizbežno oruđe društveneorganizacije, socijalističko društvo mora preduzeti opsežne mereprotiv opasnosti koje ona u svojoj biti sadrži. Bitne mere, po Marxui Lenjinu, jesu:"l. službenike bira narod i oni u svako doba mogu da budu smenjeni;"2. plata službenika (činovnika) ne sme da bude veća od platekvalifikovanog radnika;3. pojava stalnog činovništva treba da bude sprečena neprekidnimmenjanjem funkcija i, pre svega, sve većim uključivanjem pripadnikaradnog naroda, a ono samo zamenjeno labilno sastavljenimčinovničkim telom.4. Stručnjacima sa posebnim znanjem poveravaju se funkcijekoje su nezavisne od funkcija birokratije, uporedive pri tom sa funkcijamaučitelja ili naučnika, uz očuvanje demokratske kontrole odstrane naroda.Počev od Gotskog programa pa do Države i revolucije, i poslenjih, postoji dakle veliki niz priloga koji dokazuje da je pitanje birokratije,u smislu da ono po sebi povlači i pitanje o jednoj .velikojopasnosti za socijalizam, bilo nabačeno i duboko sagledano na pripremajućii opominjući način pre no što su R6pke, Hayek i drugi načelnineprijatelji socijalizma, na osnovu ruskog primera, mogli dadokazuju navodno neizbežnu birokratizaciju socijalističkog društva.U nastavku ćemo navesti nekoliko Lenjinovih iskaza o birokratijida bismo došli do izvesnog - i od staljinista priznatog - merilaza ocenu onog što je bilo označeno kao birokratizacija ruskog društva,a što se, na žalost, s mnogo prava i može tako nazvati.Lenjinov optimistički odnos prenla pitanju debirokratizacije budućegdruštva zasnovan je" na ubeđenju da će se, s jedne strane,upravljanje racionalizovati i, samim tim, uprostiti, a da, sa druge,osnovno obrazovanje, disciplinovanje i školovanje masa, koje sprovodikapitalizam, stvara preduslove za moguće učešće svih ili barpretežnog dela članova društva u državno-birokratskom radu. Demokratizacijabirokratizma se onda, na izvesnoj visini i širini, pretvarau njeno ukidanje. Zato Lenjin u Državi i revoluciji piše:»Tu se kvantitet pretvara u kvalitet. .. Kada stvarno svi učestvujuu upravljanju državom kapitalizam se više ne može održati. S jednestrane razvoj kapitalizma stvara preduslove za to da zaista svimogu da učestvuju u upravljanju državom. Među te preduslove spadaopšte školsko obrazovanje koje se već sprovodi u razvijenim kapitalističkimzemljama, zatim 'školovanje i "disciplinovanje' milionaradnika pomoću velikog, složenog i podruštvljenog aparata pošte,železnice, velikih fabričkih pogona, trgovine na veliko, bankarstvaitd."»Od'tog će trenutka svi članovi društva, ili bar njihova većina,5859

već sami biti poučeni kako da upravljaju državom ... e,.Kada svi budu naučili da samostalno upravljaju društvenomproizvodnjom ... eLenjin time izričito razlikuje čisto birokratski rad, ,.svakom pismenomčoveku pristupačnu operaciju nadziranja i beleženjae, od "naučnoobrazovanog kadra inženjera i agronoma itde, koji smo i gorepomenuli u vezi s drukčijim postupanjem prema njemu. Ali opasnostbirokratizacije ostaje velika:,.Što se odlučnije zalažemo za neumoljivo čvrstu primenu državnesile ... to raznovrsniji moraju biti oblici i metode kontrole odozdo,da bi se suprotstavili svakoj senci mogućeg izopačenja sovjetskevlasti i neprekidno istrebljivali birokratiju.e (,.Neposredni zadaci s0-vjetske vladee. Podvukao L. K.) .A na drugom mestu: ,,.Svi činovnici i sve vrste delegata mor;yu ne samo da budu biraninego i u svako vreme podložni opozivanju. Njihova plata nesme da premašuje platu kvalifIkovanog radnika ... e (,.Političke partijei zadaci proletarijatae.)I dalje, ponovo:»Centralni komitet partije zahteva od izdavača novina i časopisa,od sovjetskih novinara, da vode ... otvorenu borbu protiv zaostatkastarog, protiv rutine, protiv birokratizma ... e (,.Najoštrije i najjačeoružje partijee.)Nadovezujući se na Marxa, Lenjin objašnjava u čemu se to"starOe sastoji, naročito u pogledu birokratije:,.U vreme opadanja apsolutizma nastala je gradailskom društvusvojstvena centralistička državna vlast. za tu su državnu mašinerijunaročito karakteristična dva svojstva: birokratija i stalna vojska.Marx i Engels su u svojim delima često pominjali onih hiljadu nitikoje te insti~.cije povezuju s buržoazijom ... Birokratija i stalna vojskasu parazttI na telu gradailskog društva ... e (D1Žava i revolucija.)I konačno, šta se očekuje od socijalističke budućnosti:,.Stari građanski aparat, razni oblici birokratije, privilegije,društvene veze itd. - koji su utoliko raznovrsniji što je građanskademokratija razvijenija - sve to nestaje pod soVjetskom organizacijom.(,.Proleterska revolucija i renegat Kautskye.). Nije n~z.an!~jiva j~ Stalj.inoya izjava iz 1925. Navodimo jeIZ čl~ "Pltanja l odgovone, objavljenog u Problemima lenjinizma(Berlin, 1929, str. 275):,.Uvodenje sovjetske demokratije u selu i gradu i oživljavanjesovjeta u cilju uprošćavanja, pojeftinjenja i moralnog ozdravljenjadržavnog aparata, u cilju istrebljivanja elemenata birokratizma i građanskograsula u tom aparatu, u cilju potpunog stapanja državnog~parata sa milionskim masama - to je put kojim treba da ide partija... e,.Poboljšati državni aparat, stvarno ga reorganizovati, približiti:~ga širokim masama - sve je to nemoguće bez trajne i aktivne podrškesamih masa državnom aparatu. eStaljin je i docnije još često zauzimao stav protiv birokratije iopasnosti od birokratizacijejavnog života. Alije u isto vreme mnogodoprineo toj birokratizaciji. Uzroke te protivreČDosti.pokušaćemo daobjasnimo u daljem razmatranju. Ona će se učiniti izrazom jednesvesne ,.taktikee, g. izvesnog svesnog cinizma, jedino onima kojiuopšte nisu shvatili složeno formiranje ideologije određene društvenimkarakterom. Ali oni zbog toga ne shvataju da je stvarni cinizampre rezultat nego uzrok protivrečnosti u praksi i u mišljenju staljinističkebirokratije. Prava birokratija - a ta je, kao što ćemo videti,društveni proizvod buržoasko-kapitalističkog društva - može da postojisamo tamo gde je formalno, g. ne u samom životu nego u javno-pravnomshvatanju tog života, preovladalo načelo bezuslovnejednakosti pojedinaca. Fonnalizam se sastoji u tome da se pravo, bez .obzira na činjenično diferenciranje društvenog života, čak i na u njemumerodavne odnose vlasti, ponaša kao da postoji samo jednakost,i ništi drugo sem jednakosti. Ovaploćenje tog formalnog prava ilipravnog formalizma je birokratija, kojoj pripada dužnost da primenjujućipravni fonnalizanl na sve oblasti života tu primenu pretvori uelement ,.državnoge života. Birokratija je zato formalizam lično ovaploćenu državnim službenicima.U početku, g. u vekovima postepenog obrazovanja građanskogdruštva, taj je pravni i birokratski fonnalizanl igrao gotovo revolucionarnuulogu. Zato što je filozofski polazio od obdarenosti razumomi iz nje proističuće jednakosti svih pojedinaca (prirodno pravo), onjei sve pojedince smatrao jednakim, ravnopravnim, čime je zadao snažanudarac feudalno-staleškom shvatanju o načelnoj različitosti meduljudima. U jednom vremenu u k~jem su sve nefeudalne klase, pa igrađanstvo, bili potlačeni mogao je pravni i birokratski fonnalizamkoji je dosledno prenebregavao staleške i klasne razlike, da potkop~kamenito feudalno tle i da deluje revolucionarno - a to se manjevišedogadalo ili na gradskom tlu, gde se posebno obrazovalo saobraćajnoi kazneno pravo, ili u pojedinim sudskim ustanovama kojesu zavisile od buržoaski orijentisanog apsolutizma i počele da se usmeravajuprema rimskom pravu. (Na primer, Krunski sud pod engleskomkraljicom Elizabethom koji nije slučajno u narodu bio veomaomiljen primenjivao je, u suprotnosti sa sudovima koji su sedržali još postojećeg i tradicionalističkog Common Lawa, rimskopravo, koje je mnogo' više odgovaralo potrebi za individualističkomravnopravnošću. )S pobedom kapitalizma nad feudalnim svetom promenio je pravnii birokratski fonnalizam svoj način funkcionisanja. Stavljajućise, kao uvek bez razmišljanja i slepo, u službu ,.državee, birokratijase stavljala u službu onih snaga koje su vladale državom. Kritičkoborbenistav koji je nekad zauzimala prema feudalizmu sadaje otpao,a ono što je preostalo bila je sklonost ka slepoj poslušnosti, ka slepompotčinjavanju ,.državie i nekritičkom prihvatanju ,.poretkae ka-6061

kav se tokom vremena obrazovao. To je potčinjavanje bilo birokratijiutoliko lakše što je uporedo s tim poretkom preovladao i pravniformalizam, ti. ona pretpostavka njenog postojanja koja joj je potrebnakao voda ribi.Sada je birokratija još imala jewm zadatak da se stara o pravilnomfunkcionisanju "poretka«. Njen formalizam se tako pretvorio učist forma1izam poretka koji je bio zadovoljen ako je na građanskompravu iskonstruisani mehanizam društvenog života funkcionisao bezsmetnji. Birokratu više nije zanimala činjenica da je do smetnje uvekdolazilo iz neke druge, a ne iz pravom obuhvaćene sfere društvenihodnosa (ekonomije, politike, itd.), jer tUegov način mišljenja usmerenna formalističku manipulaciju pravom nije dolazio u dodir sakonkretnim sadržajima života, s njegovim ,.kvalitetima«.. Tako se birokratijasve više otudivala od života, njen se formalizam udaljio odčoveka; ona je prezirala čoveka u njegovoj praktičnoj različitosti injegovom praktičnom liku, to jest postala je ,.nečovečna«.Ali pitanje koje ostaje odlučujuće za shvatanje bića birokratijejeste sledeće: u kojim se istorijskim i društvenim datostima koliačnoukorenio birokratski formalizam i na osnovu čega se on objašnjavakao nuŽna pojava buržoasko-kapitalističkog sveta.Da bismo ovo razumeli, moramo da se osvrnemo na početakgrađanskog društva.Samo buržoasko-kapitalističko društvo zna za slobodu u vidupotpune usklađenosti između slobode i prava sa istim važenjem zagotovo sve pripadnike društva. Kao pravne granice individualne slobodekretanja, pojavljuju se samo takve koje su ili neophodne zaobezbeđenje zajedničkog života uopšte ili kao garancija same slobode.Antika je poznavala slobodu samo u vidu povlašćenosti slobodnemanjine prema neslobodnoj većini robova. Slično je bilo i safeudalno-srednjovekovnimdruštvom, u kojem je velika većina kmetovaobaveznih da služe i u vojsci stajala nasuprot manje brojnim ostalim,slobodnim klasama. Zanimljivo je pri tome i to da čak ni pripadnicivladajuć~ klasa nisu svoju slobodu doživljavali kao apsolutnu, negokao relativnu datost u strogo raspoređenom sistemu staleškog poretka.Upravo iz tog razloga plemiću je pravo na neograničeno slobodnodelovanje bilo ostvarivo samo u obliku ilegalnog otpadništva;s~ nezakonit?st predstavljala je za više klase feudalnog vremena,kOJe su se. nalazile. u odnosu obavem.ika na leno, odanost i služenje,potrebno IZravnanje u odnosu na zakonsku obavezu pojedinaca naposlušnost.p~v. od ll. i 12. veka, u evropskom feudalnom moru počelasu da ruču ona gradsko-građanska ostrva za koje je uskoro važila velikalozinka: ,.Gradski vazduh oslobađa čoveka!« Dogodilo se čudo:ono što je antičkim gradovima bilo još potpuno nepoznato, naime davanjeslobode svim gradskim stanovnicima bez iznimke, sad se gotovoodjednom dogodilo u ranim zanatskim i trgovačko-kapitalističkimnaseljima pomenutog doba. Seljak-begunac koji bi se stavio pod zaš-titu grada nije bio ispitivan odakle je pošao ni kuda je krenuo, negoje, čim bi se naselio, dobijao pravo građanstva, a time i potpunu građanskuravnopravnost.U velikim prodorima, podržavana novim rezultatima razmišlja­. nja (nominalizam, nauka O iskustvu i razumu, ideja o suverenitetunaroda i prirodno pravo), iako prekidana mnogobrojnim uzmacima,konačno je pobedila građanska individualistička sloboda. ona danasvlada u kapitalističkim državama.Pa ipak taj razvoj Evrope u smislu gradsko-građanskog životasa širenjem njemu svojstvene individualne slobode na celokupno, daklei vangradsko područje društva, nije nipošto značio potpuno uspostavljanjeslobode. Jer, uslovljena sOcijalnom strukturom kapitalizma,pojavila se nova protivrečnost, koja je, sa svoje strane, ograničavalaslobodu, i to ona između davanja individualnih i javnih pravana slobodu svima i daljeg postojanja duboke diferencijacije društvana poseđnike i na one lišene poseda, sa svim njenim negativnim posleđicamaza mogućnost i sposobnost korišćenja tih prava na slobodu..Ali pošto je nastupanje građanske slobode u istoriji veoma snažnodelovalo na sve klase i pošto one još i danas iz razumljivih razlogazajamčeno pravo na individualnu i političku slobodu ljudi doživljavajukao veoma značajno istorijsko dostignuće, nestalaje iz svakodnevnesvesti - a ona preovlađuje - okolnost da čovek isključen izposeda društvenih sredstava za proizvodnju samo u manje-više ograničenojmeri može praktično da koristi svoje pravo raspolaganja sopstvenomličnošću, kao i da, uprkos pravno zajamčenoj mOgUćnosti,uopšte koristi svoju političku slobodu.Mada se u ovom okviru ne možemo upustiti u celokupni, veomasloženi problem, razmotrićemo donekle poslednji objektivniuzrok tog ideološki jednostranog razvoja. Na tlu građanskog društvakoje proizvodi robu ne pojavljuje se više pojedinac nasuprot pojedincuu naturalno-privređivačkqm društvu (u kojem tržište igra samosporednu ulogu), kao deo jednog strogog sistema nadređenosti i podređenosti,sa svim tradicionalno utvrđenim sponama između prava idužnosti, nego kao potpuno samostalan i zato slobodan vlasnik robe,koji putem slobodnog ugovaranja prihvata i održava kontakt sa drugimpojedincima. To znači da, pošto se svi pojedinci u slobodnomgrađanskom društvu društveno uvek pojavljuju kao poseđnici nekerobe čija prodaja obezbeđuje opstanak (kao, na primer, proizvodarada, duhovnih proizvoda, radne snage), na ,.tržištu« nastajući pravniodnos može uvek da bude samo rezultat slobodne odluke slobodnihugovarača. Prividno, to jest tamo gde ljudi u građanskom društvu naizgled dejstvuju kao jednaki i slobodni partneri, građanska slobodase najpre razotkriva kao opšti izraz ekonomskih odnosa u kapitalističkojrobnoj strukturi. Tek su na toj osnovi moguće ,.idejne« slobode,kao što se istorijski i društveno-ekonomska sloboda ostvarilamnogo pre no što su ostale slobode, u raznim vremenskim razmacima,postale stvarnost. . .6263

oupravnih zadataka, ne samo, đak:le, prema objektu birokratske delatnosti,nego i na subjektivnom planu: birokrata stiče naroCito, opštepoznato držanje koje ga čini tako lako prepoznatljivim. Ravnodušnosti otudenost prema životu i njegovoj raznovrsnosti su glavneodlike njegovog ponašanja. pri tom se čini kao da jednostrano vršenjebirokratske delatnosti na nekom području strogo ·odvojenom oddrugih područja, sledi neku naročitu, od ostalog života netaknutu samozakonitostili, o što je isto, da birokratska organizacija još više sužavahorizont birokratije, te uništava i poslednji ostatak usmerenostina celokupnost i kvalitativnu punoću društvenog života. Zapadajućiu "otuđe~e«, birokratija postaje ,.nečovečna«.Pravni formalizam koji proističe iz odnosa između slobodnihvlasnika roba (vidi gore) ne zaustavlja se međutim na tom ekonomskomodnosu nego obuhvata i druge sfere društv~og života. Kao zagrađansko-individualističku svest uopšte, tako se i za građansku pravnusvest, u povećanoj meri, konačno i za svaki međuindividualniodnos predstavlja kao zasnovan na slobodnom ugovoru. Na taj načinmože bez izuzetka svaki voljno sklopljen odnos između pojedinacapostati predmetom formalnog prava. Pri tom je sasvim svejedno da lije reč o nečemu za doživljajnu sferu samih učesnika višem od prosteugovorne razmene nekih ,.interesa«. Presudno ipak ostaje da se sviindividualni odnosi, posmatrani sa formalističkog pravnog gledišta,predstavljaju kao činovi razmene u neku određenu svrhu, koji se manifestujuu izričito ili neizričito sklopljenim ugovorima.Na taj način celokupni život građanskog društva postaje nesamo predmetom formalističkog prava nego i predmetom njegovogformalnog nosioca, birokratije i njenog formalizma, a to opet značiništa drugo nego: predmetom pomenutih birokratskih »otuđenja« i,.nečovečnosti«. Ta nečovečnost birokratije sastoji se u suštini u tomešto ona na osnovu čisto formalističke obrade ,.slučajeva« slepo mimo-ilazi ljudsko-kvalitativnu raznovrsnost života i što se prema njimaodnosi kao da predstavljaju samo kvantitativne veličine. Otuđenostod svega kvalitativno-ljudskog je 'zajednička osnovna crta svih biro-kratija, ma kakva da su različita ,.područja« čija imje obrada poverena.Otuđenje između ljudskog i birokratsko-formalističke delatnostineizbežno dovodi do zak:ržljavanja onog što obično nazivamo moralom,kao izrazom uzajamno obavezu jućih ljudskih odnosa. Subjektivno,pojedini birokrata može svoj rad da oseća kao neophodno, a toznači korisno i moralno opravdano služenje zajednici, ali osnovnoformalističko shvatanje koje mu nameće pravo kojem služi ne dozvoljavamu da pojedine slučajeve razmatra sredstvima moralnog rasuđivanja.on se nužno ponaša transmoralno, što u Jcra:jnjoj liniji značinemoralno.oJasno je da taj faktor ,.tržišta« u najširem smislu, koji se namećesvakodnevnom shvatanju jer prividno uspostavlja opšti odnos izmeđusamostalnih pojeđinaća, potiskuje i u sv.esti zamagljuje društvenoznačenje sfere kapitalističke proizvodnje i u njoj presudne moći raspolaganjasredstvima za proizvodnju. Objektivno razlog za ideološkopotiskivanje momenata zavisnosti i nejednakosti u kapitalističkomdruštvu treba, đak:le, tražiti u nametanju tržišnih odnosa, zasnovanihna slobodi i jednakosti među pOjedincima, kao merodavnih i određujućih,pri čemu presudno deluje okolnost što na tlu kapitalistič~produkcionih i svojinskih odnosa neophodnu pretpostavku za funkCIonisanjekapitalističkog društvenog poretka uopšte predstavlja tržišno-slobodnii individualistički način opštenja među ljudima.Nešto sasvim slično može se reći i za pravni. izraz građanskoslobodarskogindividualizma, za građansko pravo. Ono predstavlja- u izravnoj suprotnosti sa svakim drugim pravnim sistemom (sizvesnim izuzetkom rimskog), a posebno sa feudalnim - pravnioblik u kojemje izražena prepuštenost-sebi-samima društvenih odnosapojedinaca na osnovu kapitalističke robne strukture.Od presudne važnosti za suštinu birokratije pri tom postaje sledeće.Budući da građanskom pravu zbog njegovog slobodarsko-egalitarnogi individualističkog karaktera pripada zadatak jemca za slobodanugovorni odnos bez mešanja u sadržajno oblikovanje ugovora,ono nema nikakvog uticaja na konkretne odnose samih pojedinaca,koje određuju najraznovrsnije okolnosti i koji se menjaju od slučajado slučaja, ili, što je isto, na pravni sadržaj. Može se, đak:le,potpuno opravdano reći da je karakter građanskog prava u suštiniformalan. Ono što se u građanskom pravnom sistemu smatra pravnimsadržajem ne ukida formalizam, jer je svako pravno-sadržajnoregulisanje vezano za formulu: ,.Ako ... onda«, pri čemu zakon upravona to ,.ako« nema uticaja, jer ono zavisi isključivo od slobodnogodlučivanja pojedinaca. Formalizam je duša građanskog prava. Aliindividualistički i, kao što smo videli, u suštini egalitarni pravni formalizamjesamo zato građanskom društvu podnošljiv, ili, bolje rečeno,samo mu zato tako dobro odgovara jer ne dira u njegovu protivrečnudruštvenu strukturu. Tako, na primer, građansko pravo, unutarprotivrečnosti između prinude koja postoji za većinu stanovništvada svoju radnu snagu prodaje kapitalističkim posednicima sredstavaza proizvodnju i slobode da biraju između onih kojima je prodaju,shvata samo slobodu. Tako se i sa pravne strane pojačava prividniutisak: da je sloboda preovlađujuća, a da je zavisnost podređeni i slučajnimomenat u socijalnim odnosima društva.Jasno je i ne treba dalje dokazivati da građansko pravo svoj formalistički,a to znači za konkretni sadržaj individualnih ,.slučajeva«načelno nezainteresovani i time i na drugu stranu usmereni karakter,obavezno prenosi na svoje lične zastupnike, na birokratiju. Ali poštose kod birokratije ne radi o nekoj apstraktnoj, nego o živoj pojavikoja se sastoji od ljudi, paje stoga i podložna ljudskim sklonostima islabostima, sa tim pođvrgavanjem birokratije formalizmu nastaje je-dan novi društveni i istorijski problem sa dalekosežnii:n posledicama.Podložnost birokratije formalizmu razorno dolazi do izražaja nesamo u birokratskom radu, g. u praktičnom ostvarivanju pravnih i6465

Dakle ne samo usled specijalističke jednostranosti, nego istotako usled nesagledavanja svih živih snaga života ličnost birokratezakržljava i postaje prost mehanički račun u strogo formalistički racionalizovanomi stoga po svom biću mehaničkom procesu birokratske»delatnosti«. Poznata ,.monotonija« te delatnosti koja proističe iztog stanja sa svoje strane još više pojačava momenat nečovečnosti.. Naravno da birokratija, subjektivno sagledana, ne može da poreknesvoje ljudske potrebe, osećanja i navike u načinu mišljenja.Ali ona nastoji da sve to ne unosi u sfeni svoje delatnosti, nego zadovoljavanje.tihsvojih ljudskih ,.slabosti« premešta u privatni život. Uradu ona ne može da iziđe iz svog formalističko-tehnicističkog začaranogkruga, te ostaje tuđa životu. Njeno razlikovanje između sfere,.vršenja dužnosti« i sfere ,.privatnog života« nije ništa drugo negoizraz podvajanja individualiteta svakog pojedinog birokrate na nekomaltene nebesko-javno egzistencijalno biće, posvećeno čistoj dužnostii ,.višem zadatku«, i na ono zemaljski-privatno, koje je podložnoljudskim potrebama i slabostima. Kao što u radu kruta dužnost uslužbi države mora da potisne sve individualne porive, tako se u privatnojoblasti može naći protuteža za bezosećajno neljudsko ponašanjeposredstvom neuzdržanog podavanja izvesnom romantičnomshvatanju života, koje često, kao u pruskoj birokratiji, nalazi svojizraz u prenaglašenom porodičnom duhu i u preterano j pobožnosti;(Što se pri tom svojstveno kruto ,.držanje« birokrate koje je stekao usvom vršenju dužnosti odražava i u privatnom životu, to ne protivrečigore rečenom, nego pre uvećava doslednost kojom tipični birokratanastoji da ,.ljudski« uobliči svoj privatni život).Upravo ta podvojenost između javnog i privatnog života birokrateomogućava mu da iz oblasti svog profesionalnog života udaljisve ,.spoljašnje« uticaje koji bi mogli da umanje njegovu ,.čistotu«.Budući da svakako i sam oseća nečovečnost svog ponašanja na radu,on ga opravdava ukazujući na zavisnost od ,.autoriteta« prava i nadržavu koja to pravo brani. Ta slepa odanost autoritetu daje birokratskomvršenju dužnosti onu ,.etičku« posvećenost koja dozvoljava dase govori o ,.etičkoj dužnosti« birokratije. Ta etička dužnost ne samoda uvek iznova obesnažuje i potiskuje stalno u svesti birokrate nadimćeosećanje nečovečnosti vlastitog ponašanja, nego upravo još višepojačava privid da on služi nečemu ,.višem«, što je van domašaja običnesvakodnevice.Ono tragično i upravo kod krajnje ,.savesnog« birokrate tragikomično,često i karikaturalno, što je vezano za birokratsku etikudužnosti može se objasniti protivrečnošću izmedu stvarne nečovečnostibirokratske delatnosti i njene pretenzije da se formalizam nakojem ona počiva vrednuje kao nešto »etičko«. Birokratskoj svesti jesvojstveno da se oseća utoliko bliže cilju ispunjenja dužnosti ukolikose apstraktnije, beživotni je i nečovečnije uobličava birokratska dela:'tnost.U tome birokratija ispoljava izvesnu srodnost sa vojničkim duhom.Zanimljivo je uočiti kako se uvećavaju i karikaturalno izopača-.,vanje i tragika tamo gde se usled posebnog istorijskog razvoja povežuvojničko i birokratsko poštovanje dužnosti: u pruskoj birokratiji.Pomenimo ovde samo to da je duboka i složena protivrečnost u bićupruske birokratije kriva za poznatu pojavu čestih tragičnih slomova.Ali tragično i tragikomično su bitne crte svake birokratije.4. Pretpostavke nastanka staljinističke birokratijeIstorija zna za samo nekoliko velikih revolucija. Tamo gde sedogode, one moćno zahvataju paoke istorijskog točka, dajući mudrukčiji pravac od očekivanog. Decenijama, ponekad istolećima,one nameću istoriji svoju volju time što, često i ne sluteći sopstveneposledice, stvaraju probleme koje moraju rešavati tokom svog životačitavi naraštaji društva u kojem su se zbile.Takva je revolucija ona ruska iz 1917. ona je promenila licenašeg sveta zadavši težak udarac kapitalističkoj društvenoj formaciji,koja je u njoj bila najrazvijenija. Ali dospevši u ralje staljinističkebirokratije, ona je velikim delom promašila svoj cilj - velikim delom,jer joj je namera industrijalizacije, mada.se ostvarivala u nehumanomobliku prvobitne akumulacije, uspela, tako da je Rusija za 25godina postala druga po veličini industrijska zemlja sveta.Socijalisti svih zemalja pratili su taj ogromni događaj sa mnogimočekivanjima i nadama. U to je spadalo i očekivanje da će poduslovom podruštvljenja sredstava za proizvodnju i povećane demokratizacijedruštvenog života ovaj krenuti ususret jednom dobu postepenedebirokratizacije.Mi smo već u našem članku ,.Marksistički ili staljinistički marksizam«ukazali na potpuno pogrešnu pretpostavku da planska privredaobavezno i neizbežno dovodi do centralističke diktature sa njenompratećom pojavom sveobuhvatne birokratije. Ovde ukratko po-. navIjamo: zadržavanje slobodnog tržišta na kojem se potrebe narodaizražavaju u obliku potražnje koju planske komisije treba samo da registruju,kao i prepuštanje pogona demokratskom samoupravljanju unjoj zaposlenih, koji demokratskim odlučivanjem biraju i opozivajusvoje pogonske rukovodioce i funkcionere već u ekonomskoj oblastipružaju dovoljne garancije za usklađivanje planske privrede i demokratije.Pored drugih momenata o kojima će još biti reči (uglavnom oprotivrečnosti izmedu novog načina proizvodnje i starog načina raspodele),treba posebno ukazati na nedovoljnu demokratsku tradiciju,na opadanje inače nevelikih demokratskih snaga naroda posle revolucijei na njihovo uništenje u docnijem građanskom ratu kao na faktorekoji su omogućili laku pobedu staljinističke frakcije i koncentracijumoći u rukama staljinističke birokratije. Bez neposrednog učešćademokratskih snaga naroda u državnom upravljanju i bez neposrednedemokratske kontrole od strane naroda svaka se planska privredamora birokratski izopačiti; u prisustvu tih snaga i takve kontroleplanska privreda se ne može birokratski izopačiti.'Mada je, dakle, predodžba o neizbežnom dospevanju svake6667

planske privrede u ćorsokak centralističkog birokratizma samo rezultatneistorijskih, a i načelno pogrešnih razmatranja, ipak je donekletačno da u meduperiodu prelaza iz kapitalističkog u socijalističkidruštveni poredak novo društvo ne može bez daljeg da se odrekne birokratije,te da iz toga mogu - pa i moraju - proizići izvesni problemii teškoće.Ovo saznanje postaj~ naročito značajno za razumevanje problemastaljinističke birokratije zato što nisu tek praktična iskustva s Rusijomukazala na opasnost podleganja plansko-privrednog društvatendencijama koje se dokazuju kao suprotne socijalističkom idealu ikao kočnice socijalističke izgradnje. Ako slušamo Ropkea i njemuslične, onda izgleda kao da su se i stari Marx i cea čopor marksističkihsocijalista koji su ga nekritički sledili bili predali uverenju da seuvodenjem plansko-privrednog-socijalističkog poretka jednim potezommože ostvariti socijalistički raj. Ali ko se potrudi da smo to proveriu tekstovima Marxa i Engelsa brzo će uvideti da su učitelji naučnogsocijalizma ne samo sagledali teškoće koje su se mogle očekivati,nego i da su razotkrivanjem konkretnih uzroka tih teškoća mnogoviše doprineli objašnjenju savremene pojave staljinističkog birokratizmano što su to učinili savremeni antisocijalistički kritičari.U ,.Kiitici Gotskog programa« Marx upravo govori o ,.neprilikamakoje su neizbežne u prvoj fazi komunističkog društva« (podvukaoL. K.) Zamislite šta to znači sa stanovišta samog marksističkogshvatanja. Ne znači ništa manje to da bi, čak i u jednoj ekonomski ipolitički razvijenijoj zemlji od Rusije u prvom stadijumu socijalističkeizgradnje, izvesne ,.neprilike«, koje ćemo uskoro preciznije ozna- .čiti, bile neizbežne. Sa tom napomenom nije nipošto povezano bilokakvo opravdanje za staljinističko izopačenje ruskog socijalizma, jerse, pre svega, čak i u Rusiji izopačenje birokratizma u neizlečivu terorističkudiktaturu moglo izbeći, a zatim, jer je apsolutno bilo mogućetu diktaturu postepeno uklanjati, umesto što je pojačavana.Po Marxu i Engelsu prvenstveno dva momenta proizvode protivrečnosti,a time i mogućnost znatnih teškoća u prvom stadijumu socijalističkograzvoja društva: to je, kao prvo, dalji razvoj starog gradanskogoblika prava - ,.uskog gradanskog pravnog horizonta«,kako Marx jednom kaže - a zatim je to suprotnost između novogsocijalističkog načina proizvodnje i početne neprevaziđenosti starognačina raspodele, koji ne počiva na nagrađivanju rada prema potrebiradnog čoveka, nego, kao u kapitalizmu, na učinku.Citirajmo samog Marxa:,.Ovdje očigledno vlada isti princip koji regulira (kapitalističku)razmjenu robe, ukoliko je ta razmjena-razmjena jednakih vrijednosti.Sadržaj i oblik su promijenjeni, jer pod promijenjenim okolnostimanitko ne može dati ništa drugo osim svog rada, i jer, sa drugestrane, ništa ne može prijeći u vlasništvo pojedinih osoba osim individualnihsredstava potrošnje. Medutim, što se tiče njihove raspodelemedu proizvođače, tu vlada isti princip kao i kod razmjene robnih, "lenata, jednaka veličina rada u jednom obliku razn:genjuje se za jednakukoličinu rada u drugom obliku. Jednako pravo je tu zato jošuvijek u principu bu1Žoasko pravo, iako princip i praksa nisu više uopreci, dok razmjena ekvivalenata pri (kapitalističkoj) robnoj razmjenipostoji samo u prosjeku, a ne i u svakom pojedinom slučaju. Ipored tog napretka ovo jednako pravo ima još uvek buržoaske granice.Pravo proizvodača proporcionalno je radu koji oni daju; jednakostse sastoji u tome što se mjerenje vrši jednakim mjerilom. e(lOKritika Gotskog programae, MED, knj. 30, str. 17.)Marx dalje objašnjava da nasuprot tome u razvijenom stadijumu,umesto građansko-materijalističkog gledišta radnog učinka,mora da postane odlučujuće gledište individualno-raznovrsnog zadovoljavanjapotreba. Jer nagrađivanje po principu ,.jednakostie imasamo po sebi manu da prenebregava velike razlike izmedu pojedinaca,njihove sklonosti, društvene i porodične odnose, njihove posebnefizičke i psihičke potrebe, te stoga predstavlja zapravo jedan principfaktičke nejednakosti. ,.Alie, kaže Marx u istom tekstu, lOti nedostacine mogu se izbjeći u prvoj fazi komunističkog društva, kakvo je tekizašlo iz kapitalističkog društva poslije dugih porođajnih muka.«(MED, knj. 30, str. 18.)Veomaje rašireno mišljenje daje,.ruski eksperimente dokazaonemogućnost socijalizma u onom obliku u kojem su ga zamisliliMarx i Engels. Izmedu ostalog, ukazuje se na neravnomemu, pa čaki nepravednu, socijalističkom idealu potpuno neprimerenu raspodelupotrošnih dobara, naročito u korist birokratije.'Ali pre svega: ma koliko bilo tačno da te pojave protivureče s0-cijalizmu u njegovom završenom obliku, a naročito to da birokratskepovlastice u vidu u kojem postoje u Sovjetskom Savezu načelno protivrečeslici koju ljudi obično imaju o jednom socijalističkom društvenomporetku, toliko je tačno i da su Marx i Engels složenu problematikuprelaza u socijalizam veoma rano sagledali i razotkrili njenenajdublje korene. Osim u ,.Kritici Gotskog programae, nalazimo iu Engelsovom Anti-Diihringu jedan sadržajni pasus koji ćemo ovdenavesti:lOSVaki novi način proizvodnje ili nov oblik razmjene ometaju upočetku ne samo stari oblici proizvodnje, odnosno razmjene, i političkeustanove (medu koje spada birokratija), nego ga ometa i starinačin raspodjele .. Tek dugom borbom mora on sebi da izvojuje raspodjelukoja mu odgovara.e (MED, knj. 31, str. 113.)Razmislite šta ovaj zaključak znači za sud o Rusiji. Marx i Engelssu uvek, kao što je poznato, kad su govorili o socijalizmu, mislilina ekonomski, društveno i politički visoko razvijene, g. u trenutkupobede socijalizma kapitalistički zrele zemlje. Kapitalističkosazrevanje društvenog stanja za njih je predstavljalo iz raznih razloganezaobilaznu pretpostavku za socijalizam. Oni nisu računali s tim daće socijalizam prvo dospeti na vlast upravo u jednoj zemlji sa malomindustrijom i sa nerazvijenim proletarijatom.6869

Ako su ipak računali sa gore pomenutim i po njihovom mišljenju»neizbežnim« teškoćama, onda to znači da sa gledišta marksističkenauke te teškoće ujednoj zaostaloj zemlji poput Rusije moraju dabudujoš mnogo veće; ili, drukčije, konkretnije rečeno, da u toj zemljiobjektivni uslovi za izgradnju socijalističko-demokratske planskeprivrede moraju da budu još ~ogo nepovoljniji nego u visoko razvijenimzemljama i da teškoće i opasnosti birokratizacije koje proističuiz daljeg razvoja starog oblika prava i iz protivrečnosti izmeđunovog načina proizvodnje i starog načina. raspodele moraju da poprimejoš daleko veće razmere.Usled toga što je istorija omogućila da revolucija najpre pobediu jednoj zaostaloj zemlji komplikovao se na iznenađujući načiu problembirokratije koji je najtešnje povezan sa neizbežnim nedostacima .i teškoćama na koje su ukazali Marx i Engels. Pojačanoj tendencijika birokratizaciji koja je proistekla iz tih nedostataka i teškoća, ponudilesu se nečuvene mogućnosti, a: staljinistički pravac koji je po svojojprirodi težio ka uspostavljanju centralističke diktature odlično jeumeo da tu činjenicu za sebe iskoristi.Načelnim teškoćama na koje su ukazali Marx i Engels pridružujuse u ekonomski zaostalim zemljama još dve nove koje su, uz to,uzajamno veoma protivrečne. To je, s jedne strane, teškoća da seobezbedi dovoljno snabdevanje stanovništva potrošnim dobrima, a, sdruge strane, tom teškoćom prouzrokovana nužnost (ali koja istovremenosprečava njeno rešenje) da se industrija, pomoću neke vrste ubrzaneprvobitne akumulacije, unapredi kako bi po mogućnosti i prevaziš1aindustrijski kapacitet kapitalističkih zema:lja. Jasno je da tedve suprotne tendencije moraju dospeti u utoliko dublju protivrečnostšto je privreda neke zemlje zaostalija. Ako već i- u privrednovisoko razvijenoj zemlji u prvom stadijumu socijalističke izgradnjeiz već pomenutih razloga postoji opasnost da birokratija preplavidruštvo (mada nikako u većoj meri nego što je to slučaj u kapitalizmu),onda se ona prirodno uvećava tamo gde su birokratiji, van JUenibpravih funkcija, dodeljeni posebni »zadaci«, naime u ekonomski .zaostalim zemljama socijalizma. Na tl,:! nerazrešive protivrečnosti izmeđuzahteva industrije za sve većom industrijskom akumulacijom,do koje može doći samo na račun radnog čoveka, birokratija preuzimafunkciju koja,sa svoje strane, nije manje protivrečna.Pred javnošću i prividno ona nastupa kao objektivni arbitar, zainteresovansamo za opšte blagostanje, kojem pripada zadatak da sestara za održavanje »ravnoteže« između potrošnje i akumulacije. Alipo svom stvarnom držanju i ponašanju ona, kao nosilac i korisnikakumulacije, brani interese akumulacije protiv interesa masa, pričemu ne preza ni od kog sredstva da akumulaciju odbrani i da svojojsve većoj moći podvrgne sve veći broj oblasti, uključujući i kulturnu.Jasnaje razlika između neke ekonomski f društveno već u kapitalizmuindustrijski razvijene zemlje i zemlje kojaje u trenutku ulaskau socijalizam nerazvijena. U onoj prvoj će, uprkos nužnosti da seu početku zadrži birokratski aparat, uticaju birokratije biti postavljenaznačajna granica putem razvoja demokratske kritike i kontrole narodai sve boljeg zadovoljavanja masovnih potreba. Tu birokratija nevrši ulogu arbitra između suprotnih interesa, jer te interese ne delidubok jaz, nego se oni sve više približavaju; tu postaje bespredmetani svaki napor organizovanja nekog sveobuhvatnog terora u službiakumulacije, kao i birokratskih povlastica, jer se tu akumulacija ostvarujena račun wtrošnje i jer birokratska privilegovanost, na tluopšteg rastućeg individualnog bogatstva svih pripadnika društva,više ne izgleda kao takva i ne mora da bude branjena od neke opasnosti.Tu bismo se morali osvrnuti na pitanje uloge privilegija u okvirunačina funkcionisanja staljinističke birokratije. za pažljivog posmatračajedna je činjenica neosporna: uobičajeno nastojanje da sebiće staljinističke birokratije isključivo ili pretežno objasni njenomtendencijom za sticanjem i odbranom privilegija u stvari ne objašnjavaništa. Jer onda još uvek ostaje otvoreno pitanje koje su posebnookolnosti dovele rusku birokratiju u položaj da u svojim rukamakoncentriše moć koja joj omogućava da ne samo nagomila silne privilegijenego i da ih decenijama zadrži. Najvažniji odgovor na tosmo već dali ukazavši na nedostajanje demokratske tradicije i nauništenje neznatnih demokratskih snaga u građanskom ratu koji jeusledio. Isto smo tako ukazali na značaj protivrečnosti između novognačina proizvodnje i starog načina raspodele.Ali ni taj odgovor nije sasvim dovoljan. Jer vladavinu staljinističkebirokratije podržava i opravdava izvesna veoma snažna i uticajnaideološka svest, tako da se ta birokratija može osećati u pravu imože uobTažavati da je neophodno oruđe napretka i slobode. Ta jesvest ideološki izraz onog što se naziva birokratskom ograničenošću,čije biće treba potražiti u izvesnom načinu gledanja koji iskrivljuje iizneverava stvarnost i teoriju (marksističku) kojaje tumači. .Tek kada se ideološka svest, kao izraz ograničenosti tipične zastaljinističku birokratiju, uključi u smislu bitnog faktora u tumačenjefenomena te birokratije - otvoren je put ka pravilnom razumevanjunjene osobenosti. Onda tek postaje razumljiva čudna protivrečnostkoja se ne može ukloniti iz slike ruske birokratije, a koja se sastoji utome da ta birokratija, s jedne strane, doduše raspolaže mnogobrojnimprivilegijama, ili se upravo u svojim vodećim imerodavnimslojevima sastoji od odanih i požrtvovanih idealista koji subjektiVnonima:Io ne čine utisak prostih uživalaca privilegija. Prenebregavanjete činjenice je glavni nedostatak gotovo svih dosadašnjih pokušaja dase staljinistička birokratija u njenoj biti učini razumljivom zapadnjacima.Može se reći da razorno dejstvo vladavine staljinističke birokratijene proističe toliko iz njene društvene i ekonomske povlašće- .nosti, nego da o njenom biću mnogo više od proste činjenice povlašćenostikazuje izvesna još neproučena, a za staljinističku birokratijutipična samosvest, koja je, doduše, sa svoje strane, podržavana druš-71

tvenim položajem birokratije kao posebno privilegovanog sloja.sad je naš zadatak da razotkrijemo najdublji koren staljinističko-birokratskeideologije i da analiziramo njenu bit. pri tom ćemomorati POĆi od toga da, kao prvo, posle pobede revolucije u Rusiji, idalje deluju formalističko-birokratski momenti, koje smo kao takvesagledali u građanskoj birokratiji. Moraćemo bliže razmotriti šta seod njih na ruskom tlu konkretizuje.Ali opet se način razvoja ne može potpuno shvatiti ako se neuzme u obzir prodiranje onih vulgarnih i mehanističkih oblika iskrivljavanjamar~.u ~slu staljinističkog načina mišljenja, koji suse već pre revolucye 1 na zapadnom tlu bili razvili. Mi smo već ustudiji »Slučaj Lukacs« dali opširnu analizu predrevolucionarnog izapačavanjamarksističke nauke. Budući da je ona za našu temu neophodnai da želimo čitaocu da olakšamo njeno shvatanje, imećemo jeovde ponovo, mada u sažetom obliku.Ne može se prevideti jaka tendencija ka mehanističkom uprošćavanjumarksizma već pre revolucije i izvan Rusije. Moraju se dakleuglavnom razlikovati dve epohe u iskrivljavanju marksističke teorijeunutar komunističkog pokreta, ona pre i ona posle revolucije;ovde se nećemo baviti drukčijim i sličnim tendencijama izvan tog pokreta.Postrevolucionama epoha predstavlja organski nastavak oneprve, uprkos novim elementima specifično birokratske prirođe kojisu se tek u njoj pojavili. Vulgarna dogmatizacija marksizma započetaje već u zapadno-kapitalističkom periodu. A tu ona opet ima dva korena..Prvo: Uprkos jasnom i oštrom Marxovom ograđivanju od »prirodnJačko-naučnog«mehanističkog materijalizma, često kod starihmarksista zapažamo ne samo jaku sklonost ka oslanjanju na prirodnenauke i njihovu metodiku, g. ·sklonost ka prenošenju prirodnjačkonaučnemehanističke metodike na filozofsko-naučno mišljenje. pritom svakako treba imati na umu da je i u nemarksističkim naukamaneosporno postojala slična tendencija. Ali na marksizamje ta tendencijanaročito razorno delovala.Prirodnjačko-naučno, uglavnom matematičko i eksperimentalnomišljenje, sa svojim racionalnim shvatanjem delimične oblasti,načelno je u suprotnosti sa istorijskim i sociološkim mišljenjem.Tako ovo poslednje, po marksizmu, upravo ne treba da se bavi s računsko-kvantitativnimnego obrnuto, sa kvalitativno-individualnimmomentima, i zato predmetom njegovog istraživanja ne postaje delimičnaoblast koju treba matematički racionalizovati, nego kvalitativnoostvareni totalitet. (Upor. o tome Stanislaw Warynski, Nauka odruštvu.) Budući da pojam totaliteta predstavlja bitan pojam dijalektikena kojoj počiva celokupni marksistički sistem, orijentacija kamehanističkoj prirodnoj nauci koja neizbežno obrađuje samo delimičnuoblast znači nužno zanemarivanje i uprošćavanje metoda a timei jačanje tendencije ka podleganju nedijalektičkom me~u. Nataj način, neosetno, vodeći princip sada već pseudomarksističkogmišljenja ne postaje dijalektički, nego mclJanistički materij/ilizam.Drugo: Marx je dokazao da se u neprozirnim kapitalističkimokolnostima mora stvoriti privid da su zbivanja i oblasti ekonomiječisto objektivna, g. kao da do njih dolazi bez ljudskog učešća. Marxtaj probleJD obmane obuhvata pojmom »postvarenja«. Ljudi podvrgnutipostvarenju.ispoljavaju sklonost da spoljna postvarena zbivanjanekritički shvataju kao »činjenice« i da u svom mišljenju od njihpolaze. Takvi pojmovi kao što su »činjenice«, »okolnosti« ili »praksa«igraju pri tom ulogu gotovih datosti kojima delovanje mora da seprilagodi. Jasno je da i tu dolazi do neke vrste prirodnjačko-naučnogmišljenja jer se čovek suočava sa pojavama postvarenja kao da su to .samostalne i nezavisne snage, jednake spoljnoj prirodi. Time gorepomenute mehanističke tendencije bivaju još pojačane, a tu ništa nepomaže ako se oni komunisti koji podležu postvarivačkoj strukturidanašnjeg sveta nazivaju »revolucionarima« ili »kritičkim marksistima«.Sa takve tačke gledišta, pre svega pojam »praksisa«, čiji značajupravo marksisti naročito podvlače, gubi onu dijalektičku pokretnost,čiju suštinu treba tražiti u protivrečno j vezi između slučajnog inužnog, subjektivnog i objektivnog, pojedinačnog i opšteg. »Praksa«se tako pretvara u manje-više mehanički shvaćen računski primer, aneizbežna je posledica toga njena nemoć u rešavanju zadataka i problemakoje joj nameće stvarnost, potpuno. neshvaćena od »praktičara«.Potpuno je jasno da samim tim i teorija koja zastupa sasvim ne- .primeren pojam o »praksi« mora da pretrpi totalan neuspeh: teorija sepretvara u prazno funkcionisanje mehaničkih logizama i konstrukcija.Ova već pre revolucije među marksistima široko rasprostr.\Djenatendencija ka pomeranju marksističke nauke u pravcu njenog odvajanjaod dijalektike - stalno pominjanje dijalektike ne dokazuje suprotno- ili, što se svodi na isto, njena mehanizacija, vulgarizacija idogmatizacija, nalazi svoj nastavak u vremenu posle revolucije. I zaovo se mogu navesti dva razloga.Prvo je delovao uticaj prirodnjačko-naučnog metoda na nedovoljnopripremljene duhove, koji marksizam nisu dovoljno razumeli.Štaviše, usled izvanrednog značaja koji su sad prirodne nauke dobileza izgradnju zemlje, taj je uticaj morao još više da ojača. Pojavio sedoduše pod vodstvom hegelijanca Deborina jedan pravac koji je dobrosagledao opasnost; ali staljinistička birokratija, prirodno sklonamehanizmu, oterala je Deborina sa katedre i izborila se za pobeđuvulgarnomarksističkog shvatanja.Drugo: Iako postvarena dinamika kapitalističke privrede usledpromene ekonomske strukture nije više igrala nikakvu ulogu, ipak jeposredstvom birokratije pogrešno, g. opet jednostrano mehaničkoračunskishvaćena planska privreda zamemIa stari oblik postvarenjanjegovim novim oblikom.7273

5. Nastanak i biće staljinističke birokratijeU prethodnom poglavlju naznačili smo opšte uslove i ideološkekorene za ~~ staljinis~~.ke biro~je. ~. treba da razotkrijemoposlednji I najkonkretniji koren kOJI mI Vidimo. u svojevrsnomstapanju izmedu tradicionalnog, i posle revolucije još delujućeg biro-- kratskog formaJizma i računskog formalizma mehanistički pogrešnosJ;tvaćene planske privrede: Ali pre no što priđemo toj temi, primoramsmo da se kratko upustimo u raspravu sa onim, danas široko raspro~~jeni~,gl~š~em k~je. se sv~ na tvrđenje da u Rusiji centra1ističkabuokratijaI teronstička diktatura doduše nisu toliko nužnaposledica planske privrede po sebi, ali jesu posledica besomučne~uIacije, koja je uz to još pojačana potreb~ vojnog naoružanja.:r~o gde nar~, ~o se ar~ntiše, mora da bude primoran~ najyecu prod~tivnost I gd~ svaki demokratski pokret i unapređenjepnvrede preti da se završi ublažavanjem ogromnih zahteva kojise postavljaju radnim ljudima - ako se tamo želi postići dugoročnicilj, vlastodršcima ne preostaje neko drugo sredstvo sem birokratskogcentralizma i političkog terora. Tog je mišljenja na primerFritz Sternberg koji piše: ". ,.Ruske petoletke već su se pre drugog svetskog rata zasnivalea I danas se zasnivaju na sve većem izrabljivanju radništva i narodnih~. uopšte. Dokle god u daljoj industrijskoj izgradnji traje taj for­SIranl te~.' nema ni govora o socijalizmu, o njemu ne može bitigovora, I mje potrebna samo neka diktatura, nego diktatura koja sestalno pooštrava. e (KapitaliSmus und SozialiSmus vor demWeltgericht,1951, str. 452.). O~o ~či ~~ma ubedIjiyo, ali je potpuno pogrešno .. To doka­ZUje obično Istonjsko poređerye. Engleska je u prvoj trećini prošlogv~ uspela ~ ostvari s~~ju ogromnu industrijsku akumulaciju na leđimatadašnjeg proletarijata ne služeći se sredstvima centra1ističkogmasovnog terora. I to uprkos činjenici da su tadašnjem radnom čoveku.već .pred ?čima staj.ale vi~ kultum~ okolnosti i da je mogao dap~m ~VIm ~Člje m~riIo na SVOje razne zahteve no što je tobIlo moguce u pnvredno I društveno zaostaloj Rusiji. Uobičajenaekono~ zavisnost i uobičajeni ekonomski pritisak bili su dovoljnida radniku nametnu dvanaestočasovno, pa i četrnaestočasovno radnovre~, dakle ~o vrenu: koje je u Rusiji samo izuzetno moglo bitiusv~jan~. ~okušaj da se ~uokratski centralizam i teror u Rusiji objasneIskljUčiVO ekonomskim potrebama nedovoljno je argumentovan.. O~o što ~ mora dodati i što predstavlja pravu osnovu objašnjenja,to je ~ skrivene suštine staljinističkog birokratizma, koji ćese onda, jednom sagledan sa te strane, otkriti kao element koji u .uslovima protivrečnosti između poštovane potrebe za akumulacijom iprenebregavane potrebe za snabdevanjem masa potrošnim dobrimanalazi se~i primeren društveni teren. Istina, Rusija je u veoma kratkompenodu od 25 godina postala druga industrijska zemlja sveta./f!1/vl., . Da se Amerika zaustavila na svom prvobitnom, a to znači ne malomindustrijskom nivou, danas bi je Rusija prevazišla. Šta to znači opisujeIsaac Deutscher, inače oštar kritičar staljinizma, sledećim rečima:,.Onje konsolidovao dostignuća revolucije u nacionalnom okvirui čak ih proširio van toga okvira. 'Izgradio je socijalizam', pa SUčak i njegovi protivnici, koji su ga napadali zbog njegove autokratskevladavine, morali uvek priznavati da je većina privrednih reformibila neophodna za socijalističku privredu. e (Staljin, 1951, str.176.) . 'Staljinistički terorizam nazvati ,.autokratskom vladavinome značiizraziti se vrlo blago. Ali tu je reč o tome da li je birokratsko-staljinističkiterorizam bio neophodna nužnost u službi socijalističke izgradnjeRusije, kakva se stvarno odvijala (!), i da li on to jeste ilinije. Postoje samo istorijski, ali ne i savremeno-praktični dokazi zasuprotno, izuzev ako se dokazom smatraju Titova dosta uspešna nastojanjada pod znatno skučenijim okolnostima i odričući se staljinističkihsredstava postigne ono isto što je uspelo Rusiji.Međutim, sam Tito, kao školovan i dalekovidan komunista staljinističkogkova, ne misli tako. Njegova kritika se ne svodi na zahtevda se zaustavi industrijska izgradnja, nego samo na zahtev da seukine birokratski centralizam i terorizam, kao i birokratizam uopšte.On dakle zastupa veoma optimističko mišljenje da je demokratizacijaruskog socijalizma uz zadržavanje tempa industrijske izgradnje potpunoostvarljiva. I to utoliko pre što su početne velike teškoće većsavladane i što je načelno postao moguć izvestan zdraviji razvoj.Titova pronicljivost sastoji se u tome što to pitanje ne postavljapoput Sternberga kao jednostrano ekonomsko, nego i kao političko.On se rukovodi daleko boljim uvidanjem da se uz pravilno vođenje ivaspitavanje masa bez prinude i terora u najmanju ruku može postićiisti rezultat. Uostalom, da staljinistička birokratija nije svoju strašnuvladavinu zavela na osnovi nekog - što još moramo obrazložiti -njoj svojstvenog ponašanja i ne samo radi ekonomskih nužnosti, todonekle dokazuje i činjenica da ona sebi potčinjava bez izuzetka, ivan ekonomske oblasti, sve što u Sovjetskom Savezu postoji, g. ioblasti kulture, duha i umetnosti. U slučaju nekog čisto ekonomskiuslovljenog terora, to bi bilo potpuno neshvatljivo; jer birokratija bidopuštajući izvesne slobode u nekim od privrede udaljenim oblastimaipak mogla o sebi da stvori korisnu obmanu da je čuvarica slobode.Ali pošto birokratija ne samo zbog ekonomskih' nužnosti nego ipo svom biću naprosto nije u stanju da ima neki istiniti i pravi pojamo slobodi, jer birokratska ograničenost predstavlja za nju neprelaznuprepreku, ona upravo zato nije u stanju da se ponaša drukčije negobirokratski, a to onda prirodno i čini u svim oblastima koje je uspelada sebi podvrgne.U vezi s tim zanimljivo je kako Tito prilazi tom problemu. Usvom govoru na Prvom vanrednom zasedanju Veća naroda i Save-7475

~mog veća (26-27. jun 1950) on kaže:»U čemu je kod nas početak od1lIJliraqja države? Ja ću navestisamo ove primjere: prvo, decentralizacija državne uprave, naročitoprivrede. Drugo, davanje fabrika i privrednih. preduzeća uopće naupravljanje radnim kolektivima, itd. Već sama decentralizacija nesamo privrede nego i političkog, kulturnog i drugog života nosi usebi duboko demokratski karakter ... «znamo »da su klasici marksizma polazili od pretpostavke da neminovnostdruštvenog preQbražaja, ti. socijalizma, dolazi u vrijemekada su proizvodne snage razvijene do visokog stepena ... znamo i toda je sovjetska vlast naslijedila jednu od industrijski najzaosta1ijihzemalja i da je prema tome jasno da je tamo bilo potrebno stvaranjematerijalnih uslova za socijalizam... Ali, s druge strane, ne može seraditi o tome da država mora u svojim rukama imati. sve funkcije - iprivredne - sve dotle dok ne stekne taj visoki stepen industrijalizacije...« .Staljin »svodi ulogu partije na to da rukovodi državnim aparatomna kome još stoji biljeg klasnog društva. Prema tome, nije nikakvočudo što se partija u Sovjetskom Savezu sve više birokratizira israsta u jednu cjelinu s birokratskim državnim aparatom, ti. identifikujese s njim, postaje i sama đio birokratskog aparata i na taj načingubi vezu s narodom i sa svim onim što bi zaista bila njena dužnost...« Ali »svesti ulogu partije Da birokratski aparat. .. to je suprotnoLenjinovom učenju o ulozi partije u prvoj, prelamoj fazi, kaorukovodioca i vaspitača, a ne kao onoga koji goni. Taj šablon se biopočeo i kod nas praktikovati, ali smo mi preduzeli sve potrebne mjerei strogo ćemo se čuvati takve prakse kod nas.« (podvukao L. K.) •Istorija će dokazati da je Titov optimiVlm opravdan. Nemasumnje da je svaka zemlja koja prede u socijalizam bez razvijene industrijeveć u kapitalizmu suočena sa veoma teškim problemima. Alito ne mači da za takvu zemlju jedini izlaz predstavlja teroristički birokratizampo staljinističkom uzoru. U uslovima zaostalosti samopostepeni uspon masa, koje tu i nemaju previsoke zahteve, predstavljadovoljnu garanciju za to da se, uz razumno i pažljivo upravljanje ivaspitavanje naroda, razvoj u ekonomskom i u kulturnom pogledumože ostvariti i na slobodarskom tlu. Videli smo, kao što je i sa s0-cijalističkog stanovišta tačno, da se bez obzira na pojavu suprotnihtendencija u početku, ti. u prelamom periodu, u načelu zadržava staripravni oblik. Time što, kao što Marx kaže, stari načfu raspodele usuprotnosti prema novom načinu proizvodnje još prilično dugo ostajena snazi, princip formalne jednakosti pojedinaca ne biva, ili bivasamo marginalno povreden ne samo u oblasti ekonomskog nego i ucelokupnom društvu.Ali to mač~ da odgovarajući faktičkoj nejednakosti pojedinaca'Navodi iz: Tilo 1/ skl/plUni JI/goslavije, Izdanje Skupštine SFRJ, Beograd,1978, str. 185. i 187. - I'rim. prev.u subjektivnom i društvenom pogledu i tu, mada u potpuno izmenjenomvidu, formalna jednakost prenebregava faktičku nejednakost, ti.da suprotnost između formalno-pravnog i stvarnog položaja pojedinacau početku ne biva ukinuta. (Jednom docnijem stepenu razvojasocijalizma preostaje uloga da prevaziđe formalni, ti. prividno egalitarnipravni oblik, a u stvari oblik koji sankcioniše nejednakost, i tou korist kvalitativnih različitosti i njihovog najšireg uzimanja u obzir.)Paschukanis primećuje jednom veoma tačno u svojoj Opštojpravnoj nauci da »osnovne jurističke kategorije ne zavise od konkretnogsadržaja pravnih normi, ti. da one zadržavaju svoje značenje pribilo kojoj promeni tog konkretnog materijalnog sadržaja« (str. 19).1To objašnjava zašto birokratski formalizam koji se temelji 'natom pravnom obliku ostaje na snazi i tamo gde se više ne rađi oprvobitnoj oblasti primene građanskog pravnog formalizma, naimegde se više ne radi o privatnim odnosima autonomnih vlasnika roba,nego o jednom sistemu u kojem su ravnopravne »slobodne« subjektekapitalističkog robnog sveta zamenili subjekti koji nastupaju kao formalnojednaki »elementi« izgradnje jednog strogo smišljenog i mehaničkishvaćenog ekonomskog plana. Jer i tu, kao i tamo, ti. u građanski»slobodnom« pravnom poretku kao i u planskom privrednomporetku, smatraju se kvalitativno različita subjektivna svojstva »slučajnim«,zapravo tuđim »sistemu«.Tu treba imati na umu da je pod pretpostavkom početnog zadržavanjastarog načina raspodele, a time i starog načina nagrađivanja,neizbežaD i taj fom1alistički i prividno egalitarnipravni poredak.Marx je u »Kritici Gotskog programa« razotkrio protivrečnostkoja se krije u pravnom formalizmu. On piše:»Zato je ovde jednako pravo (ti. u početnom stadijumu socijalizma- L. K.) još uvijek u principu - buržoasko pravo, iako principi praksa više nisu u opreci, dok razmjena ekvivalenata pri robnojrazmjeni postoji samo u prosjeku, a ne u svakom pojedinačnom slučaju.. I pored tog napretka, ovo jednako pravo ima još uvijek buržoaskegranice. Pravo proizvođača je proporcionalno radu koji onidaju; jednakost se sastoji u tome što se mjerenje vrši jednakim mjerilom-radom.Ali jedan čovjek je ftzički ili intelektualno jači od dnigog ...Ovo jednako pravo je nejednako pravo za nejednaki rad. Ono ne priznajenikakve klasne razlike, jer je svaki samo radnik kao i drugi; aliono priznaje prešutno nejednaku individualnu obdarenost, prematome, nejednaku radnu sposobnost radnika kao prirodne privilegije.Zato je ono po svom sadržaju, pravo nejednakosti, kao i svako pra-(Karakteristično je da je odlično Paschukanisovo marksističko delo ustaljinističkim zemljama zabranjeno. Sam Paschukanis je izgleda -Iikvidiran«.Godine 1966. se u izdanju Neue Kritik (Frankfurt na Majni) pojavilo jedno njegovonovo izdanje.7677

vo. .. Da bi se izbegli svi ti nedostaci pravo bi moralo, umjesto dabude jednako, biti naprotiv nejednako.« (MED, knj. 30, str. 17, 18).Planska privreda, koja u početku nužno ide uporedo sa nasledenimoblikom nagrađivanja i načinom raspodele, ne ukida pravni formalizamkoji se ne obazire na različitost indivudua, nego ga po tendencijijoš i pojačava. Po tendenciji, maći samo da od saradnje demokratskihnarodnih snaga zavisi u kolikoj će se meri ta tendencijaka formalizmu, a time i ka birokratizmu, probiti kao čista ili će većod početka biti protkana socijalističkim elementima izvesnog drukčijegshvatanja čoveka i postupanja sa ljudima.Istorijskaje fatalnost za Rusiju što se u njoj ta tendencija moglapr~bi!i nesmet.an0 i čisto. Pc;>d već pomenutom pretpostavkom nedostajucesaradnje demokratskih ustanova i kontrolnih instanci moraoje birokratski formalizam da bude još više omačen time što ~ birokratijidodatno povereni zadaci upravljanja i nadzora nad privredom.To ne maći da bi se proširenje područja birokratske delatnostina ~en:n p~vrede samo po SC?~i negativno odrazilo. Uz odgovarajuće~jU~IV~~~ kontro!e ~Clje ~e~okratskih instanci, medu kojimaje Il!l~v~je pre~osenj~ uprav~janja fabrikama na zapOslene, birokratijabl kao pnvredni funkclOner ostala čisto tehnička pomoćnaustanova bez znatnijeg uticaja na društvena zbivanja. To maći da bi iformalistički tehnicizam, koji je prirodno svojstven svakom privrednomplanu, i to ~t~liko većoj meri ukoliko je taj plan obimniji, zadržao.sam? znač~nje jedn.og računsko.g primera u službi usaglašavanja~ pnvr~. oblasti. ~od uslOVIma (gore pomenutog) daljeg delovanjaformalističko:-,.egalitarnog« oblika raspodele i prava u prvojfazi SOC!jal~ kOJi ~~jivo. i dalje postoji tendencija ka podvrgav~j~ljudske ~di,,!-dualnosti ~unsko-mehaničkom sklopu petogodišnjegplana bila bl pod zdraVIm demokratskim uslovima tolikoublažena da se nikad ne bi pretvorila u osnovu za širenje i učvrŠĆivanjabirokratije i njene vladavine.Ali upravo u Rusiji gde se,·pod pretpostavkom nedostajuće demokratsketradicije i odsustva razvijene industrije, birokratska samouverenostpovezala sa težnjom za akumulacijom bez obzira na ljudskepotrebe, mogla je da se razvije tipično staljinistička birokratija.Spoj izmedu formalističkog prava, koje je i dalje tradicionalno delovalojoš od predrevolucionarnih vremena, i birokratsko-formalističkogtehnicizma, zasnovanog na neprevazidenosti formalističkog prava,sa sada birokratiji nametnutom obavezom da se stara o funkcionisanju~rivr~ pl:mova teh.nicističko-računski strukturisanih primer~o.njen?j pnr~, dov~ je konačno do toga da je birokratski tehni~Izam.1. f~nJ?3hzam potisnuo sve ostale !endencije koje·su proisteklelZ SOCIjalIStičkog društvenog preobražaja. Nastalaje izvesnabirokra~jau kojoj su na $avršen način negovana sva tipična birokratskasvojstva, počev od nečovečno-formalističkog odnosa prema ,.zadacima«,preko sklonosti ka mehanističko-materijalističkom shvatanjuljudskih i društvenih odnosa, do najzaslepljenijeg verovanja u autoritete.Bilo bi, razume se, potpuno neistorijski prevideti odredene razlikeizmeđu staljinističke i buržoaske birokratije. Neke osobine staljinističkebirokratije podsećaju na buržoasku birokratiju, kad se vratimou rano doba, ti. u doba kada se još osećala dosledno obaveznomodredenom političkom idealu i kada je u svom osnovnom ponašanjubila društveno-optimistički orijentisana. Građanskoj birokratiji unaše vreme potpuno nedostaju ta dva svojstva. Političko shvatanje setu smatra čisto subjektivnom stvari koja spada u privatnu sferu; u samombirokratskom radu treba jedino da važi autoritet koji je, navodno,izraz ,.narodne volje«. Njemu se službenik mora slepo pokoravati,bez obzira kakve promene on sam izvršava. Otud i nedostatakkaraktera, zloglasna »neopredeljenost« birokratije, njena sklonost dabez premišljanja služi svakom gospodaru samo ako raspolaže autoritetomgospodara.Staljinistička birokratija je, nasuprot tome, politički nastrojenai optimistička. U političkom pogledu, ona je u principu socijalističkai marksistička - ako ne računamo ona čudna zastranjenja i izopačenosti,o kojima ćemo posle opširnije govoriti. Vera u autoritet, neophodnasvakoj birokratiji, tu se poklapa sa načelno socijalističkimubedenjem. Autoritet je za nju »marksističko-Ienjinistička« partija,koja odreduje ,.liniju« i pored koje naprosto ne može da postoji nekidrugi autoritet. Ali pošto je ta partija istovremeno birokratska partijaili, bolje rečeno, partija birokratije, predanost partiji kao ,.autoritetu«izaziva još jače okoštavanje birokratskog ,.aparata« u formalizmu itehnicizmu, jer tu potpuno nedostaje vanbirokratski korektiv putemkojeg ponekad birokratiji mogu da se postave izvesne granice. Podposebnim uslovima staljinističke diktature, time se po sebi pozitivnosvojstvo političke usmerenosti birokratije izvrće u svoju suprotnost.Slično je i sa načelnim optimizmom staljinističke birokratije.Taj se optimizam prirodno objašnjava na osnovu problema izgradnjeplanske privrede, koji postavljaju mnogobrojne nove zadatke i podstičuenergiju. Ali taj optimizam nije u stanju da raskine specifičneokovebirokratskog načina mišljenja. Protivrečnost koja se pri tomrazvija sastoji se u tome što se, s jedne strane, optimističko raspoloženjeu pogledu opšte krupne linije razvoja, ti. tamo gde se birokratskamisao vrti oko načelnih i opštih društvenih pitanja, nezadrživoprobija i izrasta do slepog i praznog optimističkog fanatizma kojiviše ne razaznaje probleme i teškoće - dok se, s druge strane, u pogledumnogobrojnih konkretnih pojedinih pitanja svakodnevnog života,privrede i kulture, probija izvestan mehanistički sumoran i svakogpravog optimizma lišen način mišljenja, a kao vladajuća tendencijase probija ponašanje koje omalovažava život u njegovoj raznovrsnostii konkretnosti.Prazno optimističko frazerstvo koje pokušava da se istakne svakomprilikom i s fanatičnom mržnjom suprotstavlja svakoj, ma kolikoopravdanoj - jer je reč o kritici proistekloj iz pravog optimizma- sučeljeno je sa bespomoćnoŠĆu koja se pretvara u krutu birokrat~stu ravnodušnost i iz nje proizišlu malodušnost. Tako staljinistička7879

irokratija dobija onaj protivrečni, čak karikaturalni pečat koji narodčesto oseća kao takav, ali čiji najdublji koren čak ni umni isavesniposmatrači nisu uspeli da razotkriju. Otud se može razumeti sklonostmnogih medu njima da karikaturalno obelelje koje nosi istočna birokratijapomere u subjektivno, to jest da ga shvate kao izraz lične nesposobnostipojedinih predstavnika birokratije.Rekli smo da optimizam nije u stanju da raskine okove birokratskognačina mišljenja. Ali krajnji konkretni razlog za proboj načelnooptimističke orijentacije staljinističke birokratije treba potražitiu pomenutoj podložnosti jednostranom formalističkom shvatanju individualnihi društvenih objekata birokratske delatnosti.Birokratski formalizam upravo zato što prenebregava individualnei društveno uslovljene razlike, osobenost neponovljivosti subjekata,i što ih, prividno dospevajući upravo zato na neku višu ravanposmatranja (što je ona u poredeJ.iju sa feudalno-staleškim oblikomzaista i bila), »izjednačuje«, predstavlja savršen princip povrede ljudskog,sadržanog u individualnom kvalitetu, mada se ono ljudskouvek upravo u svojoj kvalitativnoj osobenosti manifestuje predobjektivnom funkcionalnošću koju mu dodeljuje društvena sredina.Nezavisno od toga da li se kvalitativna određenost, a time i različitostindividualnih osobina i situacija posmatra sa gledišta čisto individualnogili društvenog bića, birokratski formalizam, a pogotovoonaj u pojačanom staljinističkom obliku, mora nastojati da izmedunJih s~vi. m~hani~ki znak ~ednakosti i da time ubije ono što je ljudski ,živo, jer je Ispunjeno kvalItetom, mnogostruko i nesVodljivo na nekuapstraktnu normu. Na tome se zasniva »nečovečnost« birokratijeuopšte, a naročito staljinističke birokratije.Šta znači konkretno ta nečovečnost za sud staljinističke birokratije?ljudima? Upravo zato što formalizam po svom biću ne može davodi računa o konkretnim ljudskim sadržajima i sudbinama on seprema njima i ne odnosi kritički; njegov je odnos prema nj~ odnosravnodušnosti. Ali upravo ta ravnodušnost u sebe uključuje posledi­~u ~ ~ čovek po.sman:a. u nje~ovom pojavnom obliku u kojem jeIstonjski predstavljen, \J. »slučajno« nastao pod istorijskim uslovimapro~losti. To, konkretno izraženo, znači: zato što je birokratski for­~bzam sklon da se bavi isključivo istorijski uobličenim pojavnim~Ić~m čov~ ~n IX?ille~ na t~me zasnovanoj tendenciji da ljudskuj~ prihvati u njenOJ, klasnIm društvom nametnutoj jednostranosti,nesavršenosti i razbijenosti, da se pomiri sa tim datim stanjemdanašnjeg čoveka.~~jenica da se istovrem~no r.am zamagljivanja te tendencije uoblasti Ideološkog obrazovanja bIrokratskog načina mišljenja -~ ~ pogrešno ~ fraze~ - usvajaju elementi marksističkogučenja kOJI su suprotni tom tipIčnom odnosu birokratije prema čoveku-:- ~i saIJ?0 t~ ~ načelni,. ali, kao što smo pokazali, krajnjebledi bIrokratski Optionzam ne bIva sasvim preovladan, te zato omogućavatakvo protivrečno formiranje ideološke svesti birokratije.Mogli smo u svakom siučaju da, razotkrivši prirodu·protivrečnos~~edu.~ .o~ovi ~ptimis~čk

delovanja. Tamo gde ne postoji ta spoznajna pretpostavka, tu se mišljenjei njime određeno delovanje vezuje za usko pojedino područje,koje ono u krajnjoj meri racionalizuje, uz istovremeno utapanje ukrajnji iracionalizam (mebanističke ili metafizičke prirođe) u pogleduna celinu društVenog sveta.Ovde ne možemo da gore izrečenu misao opširnije izložimo.Ali ona ipak nešto čini očiglednim: naime to - zašto u mišljenju staljinističkebirokratije tako veliku ulogu igra pojam "specijalizacije«.Jer taj pojam i nije ništa drugo nego najdos1eđniji izraz mehanističko-racionalističkogcepanja objektivnog sveta, usled nesposobnostida se on shvati kao totalitet. pri tom, naravno, ne treba zaboraviti daće se socijalizam u svojim počecima, tj. dok ne budu dovoljno razvijeneproizvodne snage nužne za njegovu potpunu izgradnju, moratida služi specijalizacijom, sa svim njenim jednostranostima i negativnimposledicama za čoveka. Ali jedna je stvar ako je čovek potpunosvestan nedostatka koji je ~ tim povezan, a sasvim druga ako iz birokratskeorganičenosti ideološki i praktično podleže sistemu specijalizacije..Od toga da lije mišljenje odlučujućeg i vodećeg sloja u socijalističkomdruštvu podložno ili ne birokratizaciji u ovde izloženomsmislu ne zavisi ništa manje nego sudbina onog što se naziva socijalističkomplanskom privredom. Sam po sebi, planirani i usled toga neposrednojasni poredak ekonomske sfere stvara po prvi put u novijojistoriji - u ranijim epohama bilo je ekonomsko zbivanje po sebi. iunapred jasno i prozirno. - osnovu za neproblematično shvatanjedruštvenog procesa u njegovoj unutarnjoj povezanosti, u njegovomtotalitetu. Planska privreda dakle po sebi znači jedan faktor koji sebar sa te strane suprotstavlja birokratizaciji egzistencije.Ali tamo gde se birokratija domogne privrede i zavlada tUombez protudejstva temeljne demokratske kritike, tu se ta pozitivna tendencijapretvara II svoju suprotnost. Onda računski princip planskogporetka postaje faktor jačanja birokratskog formaJizma, koji sa svojestrane poništava sve pokušaje dijalektički celovitog shvatanja procesaa na njegovo mesto postavlja vulgarno-racionalistički aspekt površnepodele celine na specijalistička posebna područja, na koja se interes idelovanje jednostrano usmerava. pri tom ništa ne znači to što ostajesačuvan izvestan ostatak gledanja na celinu upravo zbog stvarnog postojanjaplaniranja koje obuhvata tu celinu; jer u birokratskoj svakodnevicipobeđuje ona birokratska prepreka na čije smo postojanjeukazali u formalizmu, u nečovečnosti, u pesimističkom gledanju načoveka i u specijalizovanosti. Specijalistički način mišljenja naravnoopet, sa svoje strane, pojačava nesposobnost birokratije da spoznaiza površnog privida snage koje pokreću čoveka i društvo. Onda nestajeono što se obično označava kao ,.fetišizam činjenice«.Na prostoru kojim ovde raspolažemo možemo samo kratko dase pozabavimo teškim problemom verovanja u činjenicu, verovanjakoje se sastoji u sklonosti ka shvatanju površne pojavnosti fenomenikao empirijski osnovanih, i zato po svom biću kao takvom izvesnih"činjenica«. Značaj uloge zadržavanja svesti na površnom prividu"činjenica« kao posledice nesposobnosti da se spozna društveni procesu njegovom totalitetu još nije dovoljno sagledan. Vulgarni materijalizamima sa vulgarnim racionalizmom to zajedničko svojstvo dai jedan i drugi spoljnu pojavu smatraju suštinom stvari, jer nisu ustanju da prodru do povezanosti celine, kroz čiju spoznaju se jedinorazotkriva i momenat u njegovom stvarnom značenju i njegovoj pravojsuštini. Ono što je u kapitalističkom svetu posledica razbijanjaprocesa u bezbrojna pojedinačna dejstva, naime na tome zasnovanapocepanost i specijalizacija mišljenja, to je kod staljinističke birokratijeposledica neposredne obnzetosti specijalizacijom, onakve kakvanajpre na već navedeni način nastaje kao ideološki, a zatim kao praktičnifenomen iz formalističko-tehnicističke ograničenosti.U buržoaskom svetu u kojem birokratija ne vlada, ili ne vladaneposredno celim društvom, upravo taj momenat razbijanja procesana mnoga nezavisna delimična dejstva dovodi u krajnjoj liniji do jednostranespecijalizacije. (Upor. u vezi s tim mnoga mesta u delimaGeorga Lukacsa, ali posebno u Istoriji i klasnpj svesti.) Pod planskomprivredom, koja u načelu deluje protiv tog razbijanja, staljinističkibirokratizam koji prožima celo društvo poništava to lekovitodejstvo i objektivno dovodi do sličnog rezultata kao i u buržoaskomsvetu. Oba oblika praktične i misaone specijalizacije, kako buržoaskitako i staljinističko-birokratski, proizvode "čitUenice« u glavan;ulsvojih nosilaca kao rezultate jednog prividnog odnosa prema stvarnosti- prividnog, jer prikriva suštinu te stvarnosti, a oba takodeistovremeno podležu tim "činjenicama« koje su oni sami proizvelitime što ih doživljavaju kao naprosto empirijski date.Uprkos svim njihovim drugim razlikama koje se ne mogu prevideti,unutarnja srodnost izmedu ta dva oblika nesposobnosti da seovlada stvarnošću u njenom načinu postojanja kao totaliteta, i zapadanjausled toga u specijalizaciju i fetišizam činjeničnog predstavljaosnovni odgovor na pitanje zašto je posle revolucije, tj. na socijalističkomtlu, mogla tako široko da se razvije vulgarno-marksističkaideologija. Vulgarni marksizam pre svega ne predstavljarušta drugonego jedan oblik prilagođavanja marksističkog načina mišljenja buržoaskojsredini. Posle revolucije je birokratizacija društvenih odnosau Rusiji u pojačanoj meri omogućila prodor vulgarne pseudomarksističkeideologije. Kada je jednom zavladao, vulgarni materijalizamjedelovao dalje samostalno U· njemu svojstvenom smeru i, sa svojestrane, osnažio birokratske tendencije u mišljenju.i u praksi.To mišljenje zato nije samo metodski u sve većoj meri zapadalou fetišizam činjeničnog, nego je uz to uzdiglo siromašnu "činjenicu«,tj. činjenicu koja formalno-opisno odražava površinu pojava i stogaslepo mimoilazi njihovu suštinu, do najvišeg merila za praktičnuocenu društvenih, političkih i teorijskih datosti društva. Tako je nastaoonaj, za staljinističku birokratiju tako karakterističan, površninačin mišljenja i suđenja koji je jedinstven u svom vulgarnom frazerstvui koji je, s obzirom na vladajući društveni položaj birokratije,8283

eskrajno razorno delovao na politički i kulturni život SovjetskogSaveza." "Tek se sa tog stanovišta može potpuno razumeti suština staljinističko-bIrokratskogpoimanja čoveka. Iz formalizma proistekla sklonostda se čovek posmatra u njegovom istorijski slučajnom pojavnombiću, ti. sklonost ka mirenju s njegovom deformacijom (vidi gore),beskonačno je metodski i praktično podržavana Specijalističkom tendencijom.Pozitivno iskazano, to znači da je načelna i u li1arksističkombumanizmu nezaobilazna težnja za ,.svestranim razvojem pojedinaca«ili potpuno izvrnuta ili prihvaćena u njenom veoma neodgovarajućem,ti. mehanistički uproŠĆenom i iskrivljenom obliku. Takvose iskrivljavanje postiže recimo na taj način što se sa veštinommađioničara zahtev Marxa i Engelsa za prevazilaženjemjaza izmeđufizičkog i umnog rada predstavlja kao ostvaren u stahanovskomradu, koji je obična podvrsta rada između racionalizacije i akorda, auz to unapređuje specijalizaciju, ili što se isto tako marksistički zahtevza prevazilaženjem suprotnosti između grada i sela, kao nečeg štopodstiče deobu, neočekivano stavlja u centar i tako pokušava izazvatiutisak da je time potpuno zadovoljena socijalistička zamisao.Zapravo, sve ono što staljinistička birokratija praktikuje kao,.odgovarajuće marksističkom učenju« nije, dakle, ništa drugo negojoš produbljenija specijalizacija radnog čoveka i čoveka uopšte (Pričemu naravno ništa ne menjaju napamet naučene materijalističko-filozofskeili istorijsko-materijalističke fraze). Zato sa podjednako velikimpravom i hrabrošću najveći marksistički teoretičar i istovremenonajveći kritičar staljinističkog biroknitizma Georg Lukacs kritikuje,jasno aludirajući na Sovjetski Savez, napuštanje ideje o svestranomrazvitku čoveka. (Upor. našu studiju ,.Slučaj Georg Lukacs«.)Toj sklonosti ka pesimističkom sudu o ljudima oštro se u staljinističko-birokratskomnačinu mišljenja, kao što smo već pomenuli,suprotstavlja izvesna šuplja ,.optimistička« ocena istorijskog procesa.Ali budući da istovremeno, kako usled formalističkog tako i usledbirokratsko-specijalističkog gledanja, birokratija nije u stanju da misaonoovlada totalitetom društvenog zbivanja, za nju ostaje neprepoznatljivai suština tog procesa, to jest ona ga lišava svih njegovihunutarnjih odrednica koje ga stvarno ispunjavaju da bi ga formalizovalai mebanizovala u obliku prilagođenom njenom načinu mišljenja.Stoga birokratski optimizam u vezi s procesom, čiji se dubokikoren nalazi u verovanjn u istorijski napredak, preuzetom od marksizmai zasnovanom i na »socijalističkom duhu« staljinističke birokratije,može da bude samo optimizam frazerske uopštenosti i lakomislenogprelaženja preko konkretnih složenih problema stvarnogistorijskog razvitka. Georg Lukacs je opisao birokratski optimizamstaljinističke ideologije u svojoj studiji ,.Narodni tribun ili birokrata«:,.Za birokratski 'optimizam', naprotiv, ne postoji proces sa njegovimprotivrečnostima i teškoćama. za njega postoje samo rezulta-" '"Iti, koji bez izuzetka predstavljaju pobede bez borbe i bez muke. Otporvanjskog neprijatelja, unutarnji otpor u samom čoveku, kojisprečava i u nekim slučajevima onemogućava rađanje socijalističkogčoveka, za njega ne postoji. on se dovodi na scenu samo kao bauk;:, alakrdijaš birokratskog 'optimizma' ga svaki put likviđirajednim dobrousmerenim udarcem toljage. - I u svetu akata za birokratu nepostoji nikakav otpor, sve se glatko i bez zapinjanja reguliše na utabanimkolosecima uvek raspoloživih presedana i rubrika.«Razume se da i birokrata primećuje teškoće i protivrečnostikoje njegov mehanički »poredak« ometaju na način za njega veomabolan. Ali on ih ne shvata kao nužan deo samog procesa, nego kaoslučajne i kao nešto što dolazi spolja, U. prouzrokovano od stranenepredvidljivih zlonamemih »reakcionara« i agenata. Naveden timpotpuno pogrešilim sudom o subjektivnim datostima na netačnu ocenunjihove uloge u procesu, on se s njima sučeljava na potpuno pogrešannačin, čime i sam daje presudan doprinos da se te teškoće iprotivrečnosti bezmerno uvećaju. Upetljavajući se tako bezn3dno usopstvene zamke, birokratska praksa dokazuje tačnost dosetke da jenajveći neprijatelj birokratije sama birokratija. "Prebacivanje krivice za neuspeh birokratskih planova na leđasubverzivnih i buntovnih elemenata koji su opsednuti namerom daometu socijalističku izgradnju predstavlja naročito zaD.imljiv momenatu birokratskoj ideologiji, jer se tu, u potpunoj suprotnosti premamehanističkom shvatanju procesa koje potcenjuje ulogu subjektivnog,odjednom i neposredno pojavljuje prenaglašavanje subjektivnihdelatnosti. Takvo zapadanje u protivrečne krajnosti je uopštekarakteristično za svako nedijalektičko mišljenje.Ali na to ponašanje nailazimo kod staljinističke birokratije nesamo tamo gde se ona nađe pred problemom rešavanja žestokih protivrečnostii velikih teškoća, nego je ono karakteristično za celokupnomišljenje i celokupnu praksu birokratije. Pesimistički izvrnuti inezdravi birokratski »optimizam« koji usled svoje formalističke ispecijalističke ograničenosti nije u stanju da shvati dijalektički odnosizmeđu subjektivne aktivnosti i objektivnog procesa, s jedne straneneizbežno slepo prolazi mimo konkretnih pojavnih oblika doživljajaljudi, koji vide da su uvučeni u jedan potpuno novi proces razvitka;on nije u stanju da shvati individualne teškoće i tragične sudbine,složene duševne i duhovne borbe zato što pojedinca shvata kao mehaničkitočkić u jednom mehaničkom procesu. Ali, s druge sttane,usled istog neshvatanja dijalektičkog odnosa između pojedinca idruštva, zbog praktične potrebe da subjektivnoj delatnosti dođeli odgovarajućeznačajno mesto, on je sklon da delotvomu stranu, u suprotnostisa svojim mehanističkim osnovnim držanjem, frazerskiuveličava i dajoj pripisuje neizmeme stvaralačke snage. Delotvorna,radna strana, koju birokratsko mišljenje ne može da predstavi kaoelement objektivnog procesa, biće potpuno preneta na pxlručje indiviđualnespontanosti, koja tu biva prenaglašena i subjektivizirana.To ne sprečava da konkretni pojam spontanosti, shodno gore848S

pomenutoj nesposobnosti razumevanja subjektivnog i individualnogu njegovoj pravoj složenosti, bude isto toliko šupalj i prazan kao isvi ostali pojmovi birokratskog mišlje~a;· on postaje zvučna fraza,kojom se beskrajno popunjavaju strpljivi novinski stupci, ali kojomse ne mogu postići nikakvi praktični ciljevi. Ono što onda nedostajekao dejstvo, »nadoknađuje« se terorom. Isto kao što se u načinu mišljenjastarog mehaničkog materijalizma istorijski proces odvija po jednommehanički shvaćenom »prirodnom zakonu«, te se stoga individualnodejstvo svodi na prost privid da bi se, s druge strane, dobilaneka »slobodna« sfera, tako se i kroz staljinističko-birokratski načinmišljenja provlači ista protivrečnost. Mehanički zakon i voluntarističkipreterana aktivnost i tu se, kao i tamo, neočekivano i nepovezanosučeljavaju. .Ta protivrečnost koja postoji u načinu mišljenja staljinističkebiro~atije između zakona i aktivnosti povlači za sobom drugu, onuizmeđu teorije i prakse. Naime, zato što ona za birokratsko mišljenjeostaje nerešiva, ono zakon i delatnost, da bi postiglo prividno rešenje,dodeljuje suprotnim sferama teorije i prakse; u vulgarnoj teorijistaljinističkog »marksizma« zakon postaje nedijalektički, što znači namehani stički način prenaglašen; nasuprot tome, u praksi, gde delujućastrana ostaje presudna, preterano se voluntaristički vrednuje ulogaindividualnog dostignuća.Slično kao što u predodžbama kapitalističke prakse misaono nerešenasuprotnost između upravljanja nadindividualnih sila i individualnedelatnosti u pojmu »kalkulacije« nalazi prividno rešenje, alikoje omogućava praksu, tako ideologija staljinističke birokratije prevazilaziza nju karakterističnu protivrečnost pomoću pojma »specijalizacije«.»Specijalista« se tu pojavljuje kao ona individualna tačka uobjektivnom zbivanju u kojoj se ukrštaju mehanička nužnost i delatnainicijativa i postižu jedinstvo, to jest pojavljuje se kao neka vrstadeus ex machina u malome, koji u isti mah predstavlja točkić, pasivnielement u jednom mehaničkom Sklopu složenih tehničkih procesa,ali i inicijatora koji stupajući na njemu dodeljeno strogo ograničenomesto, predstavlja energetsko jezgro, »aktivnog« pokretača da­.ljeg razvoja.Svaki iSkusni sociolog odmah primećuje da je tu saglasnost izmeđusubjektivnosti i objektivnosti (koja uostalom nigde nije dobila.zadovoljavajuću teoretsku formulaciju, nego, kao kada je reč o buržoaskompojmu »kalkulacije«, predstavlja isključivo »praktičnu« ideologiju,jednu »kategoriju«) samo prividno postignuta, samo podmetnuta.Jer individualna neaktivnost tu postoji u osnovi samo prividno,budući da su joj pravac i sadržaj određeni mehanistički shvaćenimzakonom. Tu nema ni traga o nekom pravom sagledavanjuodnosa između subjektivnosti i objektivnosti.~..:..-I7. Birokratski »puritanizam« staljinizmaZdravi smisao za istorijsko buni se protiv poI:eđenja dva vre­~ ~ogo u~jenja dog~ja, pa.čak i protiv ~ronalaženja nekihslIčnosti među. nJuna. Čak I gde naIZgled postoje neke spoljašnjeistovetno~~, n~ dublja analiza će ~jčešće mo~ da razotkrije jošveću razliČitost I drugovrsnost. Ista Je stvar sa pojavom staljinističkebirokratije, koju smo sagledali kao srodnu bwžoaskoj birokratiji aipak u svojim bitnim crtama i različitu od nje.'Ali neobično je u vezi s tim sledeće. Usled činjenice da staljinističkabirokratija ne samo istovremeno naprosto predstavlja i ekonomskubirokratiju, nego da usled njoj poverenog zadatka prvobitneakumulacije predstavlja i u jedan odredeni, dosad nepoznati položaj~!~ran~ birokratij~, ona ~ja. svojs~a koja delimično na zapanju:JUCI načm podsećajU na pojave IZ 16. I 17. veka. Te su pojave onekoje su pronicljivi duhovi od Karla Marxa do Maxa Webera ocenilikao tipične oznake akumulirajuće ranokapitalističke buržoazije (manufakturneburžoazije): strasna akumulacija, radinost i utapanje togponašanja u etičko, sa ciljem da se time postigne prvenstveno vaspitnodejstvo, usmereno na disciplinovanje ne samo u sopstvenim red?v~,neg.o pre svega i kod radnih masa. Suprotnost između kalvimstičko-puntanskeburžoazije i staljinističke birokratije je umnogome,razume se, veoma velika. Tako, na primer, ovoj poSlednjoj nedostajereligiozni oblik; nedostaje joj subjektivni fanatizam askeze iin~vid~ Sklon?st ka akumuliraj,!ćo~ štednji, koja zbog odvajanjapnvatnih prihoda I rashoda od fabnčkih troškova gubi svoj smisaotamo gde se zapravo radi o privrednoj birokratiji.S druge strane, međutim, ne može se 'prevideti izvesna sličnost.Tako, na primer, i tu i tamo postoji Sklonost ka višem vrednovanjuonog što je u profesionalnom životu privredno unosnije; zatim predstavao neophodnosti disciplinirajuće askeze, izvestan mriralizam,koji .kod ~iro~tije d~uše ~e~ kalvinistič~ krutost, a uz to je imanje ~bJektivno obojen, ali se Ipak pokazuje dovoljno snažnjm danađe pn~~ kao strogo moralno merilo za ocenujavnog i privatnogI!OnašanJa pojedinca, i t~ po~uno u službi »socijalističke izgradnje«,U. po~ebe za akumulaciJom; I konačno, pozivanje na slepu pOtčUUen?stJednom ?sveštanom društvenom sistemu (ženevi i Moskvi) injegovom slOJU odredenom božjim ili istorijskim proviđenjem dapredvodi, čak je sličan i odnos prema saradnji naroda (što ovde samouzgred pominjemo): uz iSključivanje naroda iz učešća u upravljanju,uz poV!emeno izigravanje takvog samoupravljanja, na demokratskoosećanje naroda se uvek apeluje i narod poziva na samostalnu akcijukada postane potreban, naročito u vreme opasnosti za opstanak celokupnogsistema (»cri au peuple«). .

ma sa istočnom birokrati jom i dnevnom praksom. praksa i iskustvopostavljali su posmatraču u prvi mah gotovo nerešive zagonetke. Alizagonetke se rešavaju čim se bliže razmotri činjenica da neobično ponašanjestaljinističke birokratije proističe iz njene primarne uloge daje nosilac prvobitne industrijske akumulacije, i to u uslovima koji suočigledno veoma skučeni.Podudarnost između položaja nastajuće manufakturne buržoazije(osnivača prvog oblika evropskog preduzimačkog kapitaImna) istaljinističke birokratije sastoji se u tome što obe akumuliraju podnepovoljnim ekonomskim uslovima i što u službi akumulacije za tajnačin rada još neobučene narodne mase moraju potpuno da prevaspitajui disciplinuju. Oba društvena sloja ispunjavaju jednu primarnuekonomsku funkciju, sa kojom se povezuju opštedruštveni zadaci itežnja da se ovlada celokupnim društvom.Ali pošto je staljinizam poprimio tipičan birokratski oblik iz razlogakoje smo već izneli, onda i nužnosti akumulacije načelno podređenafunkcionalnost ruske vodeće privredne birokratije biva sveviše uvučena u birokratsko, U. sva njena svojstVa, proistekla iz približnejednakosti sa društvenim zadacima koji su bili postavljeni ikalvinističkoj buržoaziji, pretvaraju se u birokratska. Faktori kao štosu dužnost, disciplina u radu i moral, potčinjavanje, dokazivanje»izabranosti« putem uspeha, ne u nekom izvanrednom pozivu koji bizahtevao vanredne sposobnosti, nego u svakodnevnom profesionalnomživotu, itd., poprimaju krajnje formalističko obeležje. Ovo semanifestuje na taj način što se pomenuti faktori ne shvataju kao umnii praktični zadaci koje pojedinac mora samostalno da rešava, ne kaopodsticaj na individualnu borbu oko njihovog shvatanja i izvršavanja,nego kao izrazi jedne birokratske »etike dužnosti« koju treba sleposlediti. Ukoliko međutim pojedinac zadovoljava zahteve te »etike«i »teorije« na kojoj se ona temelji potčinjavajući se slepo obema, onse može smatrati »iskupljenim«.I buržoaska birokratija, kao što je poznato, zna za takvu etikud~osti, čiju suštinu sama birokratija označava pojmom ,.držanja«,»ponašanja«. ,.Ponašanje«, odnosuo »držanje« - najjasnije izraženokod nekadašnje pruske birokratije, gde se vojnička bespogovorna poslušnostpovezuje sa formalističko-birokratskim izvršavanjem dužnosti- ni tu ne znači neku individualnu odgovornost, ni individualnoodlučivanje nego, naprotiv, kruto pridržavanje propisanog formulara,bez obzira na to koje ljudske konsekvence proističu iz slepog manipulisanja,.zakonom«. Taj oblik »ponašanja« isključuje upravo onošto čini suštinu svakog pravog ljudskog i demokratskog ponašanja idržanja, naime individualnu građansku hrabrost.Ali dok kod buržoaske demokratije to nečovečno ponašanje naradu nalazi (iako samo prividnu) protutežu u suprotnosti .između tograda i privatnog života, u kojem se individualnost iživljav.i zadovoljavasvoje ljudske potrebe - a u pruskoj birokratiji nečovečna krutostu »ispunjavanju dužnosti« ispravlja ,.privatnim« utapanjem u čistu»interiornost« koja se ispoljava u široko rasprostranjenoj sklono-.. it..sti ka konzervativnom pietizmu - staljinistička birokratija pre svegauopšte ne dopušta takvo cepanje individualnosti na javnu i privatnuegzistenciju. ona zahteva pokoravanje celog čoveka, bio on objektili subjekt birokratskog aparata, jer se u oblasti njene dominacije neradi samo o očuvanju formalističkih principa nego, preko toga, o izvršavanjuzadataka akumulacije, koje zahteva dosledno disciplinovanjeindividualnosti u njenoj celini. Upravo u tome se opet ispoljavapribližavanje »puritanskoj etici«, kojaje takođe, tada u službi kapitalističkeakumulacije, nastojala da ovlada celim čovekom.Uporedimo li praktična iskustva koja smo mogli da steknemo uoblastima pod vladavinom istočne birokratije sa našom gornjom analizom,ova se potpuno potvrđuje. Naročito što se tiče tendencije kaovladavanju celim čovekom i nedozvoljavanja neke podvojenosti izmeđunjegove javne i njegove privatne egzistencije ova potvrda putemprakse vanredno iznenađuje. Razni posmatrači su već često izrazilisvoje čuđenje što u Sovjetskom Savezu, suprotno svakom očekivanju(a uz prenošenje tamošnjih principa već osetno i u NOR)~ vladaveoma strog moral, da je bračni život, naročito članova partije,pod neposrednim nadzorom partije koja sebi dozvoljava pravo mešanja,da je razyod braka postao veoma otežan, da na filmu i u pozorištuvlada čednost koja se može još naći samo u strogo religioznomshvatanju, i da svugde biva propagiran izvestan pojam životne radostikoji je u prilagođavanju zahtevima ispunjavanja dužnosti u profesionalnomživotu pogodan da to prilagođavanje ne ometa, nego da ganeposredno podstiče.Pokušaj da se posegne za »ruskim mentalitetom« kao osnovnimobjašnjenjem pogrešan je već zato što se on u prvo vreme posle revolucijenigde nije mogao primetiti. Poznato je da se Lenjin u jednomgovoru omladini morao ~asniti protiv zastrašujućeg opadanja moralai daje delo gospođe Kolontaj, Putevi ljubavi, bilo smatrano merodavnim.Plitki moralizam ruskih filmova često prikazivanih u NOR,takođe se ne može objasniti ruskim mentalitetom, nego pre, što seruYčešće iz sadržaja dovoljno jasno vidi" sklonoŠĆu koja potiskujesve drugo da se čovek podvrgne određenom, naime birokratski uobličenomobliku radne i životne discipline koja se, sa svoje strane,sama dovoljno može objasniti nužnošću izvesne akumulacije, prinudnoostvarivane pod skučenim uslovima.Ukoliko se ta sklonost da se s disciplinskom namerom vaspitnodeluje na čoveka na području umetničke delatnosti susretne sa formalističko-birokratskomnesposobnoŠĆu shvatanja ljudske individualnostiu njenoj pravoj subjektivnoj i društvenoj problematici, nastajeizvesno površno i pseudooptimističko shvatanje umetnosti, koje se uRusiji zgusnulo u vulgarnu umetničku teoriju »romantičkog realiz:­ma«. (O toj umetničkoj teoriji govorićemo opširnije u jednom docnijempoglavlju.)8889

8. Prilagodavanje teorije birokratskom duhu i uloga duhovne birokratije, Birokratiji koja sebi potčinjava celog čoveka potrebnaje, naravnoodgovarajuća ideologija. Jer samo ,.praksom« i terorom nemoŽe se u dužem roku postići očekivani cilj. Ni krvavi zakoni prinudeu doba uspona preduzimačkog kapitalizma nisu bili dovoljni daprivuku manufak~ l?roletarijat koji !anije ~je postoj~o .u ?blikuprilagođenom kapitalIstičkom pog?nu, sto zn..aCl v~~ discIplinovanomi koji tada još, kako Marx Jednom reee, mje bIO spreman dasvoj~ prvorođenče proda za zdelu sočiva. Da bi se taj proletarijat masovnoproizveo, bilo je potrebno neko delotvomo duhovno sredstvo,naime puritansko, u isti malI metafizičko i ovoze~jski usmerenoučenje o sudbinski određenom životu.Njemu na području staljinističke vladavine odgovara birokratskiprepravljeno, vulgarno,. marksističko« učenje. O njemu smo referisaliu tekstu ,.Marksistički ili staljinistički marksizam" (mada, nažalost, na veoma uopšten, okviru primeren način), paje zato suyišnoi da se ovde njime opširnije bavimo. Ako to učenje bliže razmotrimoi proučimo u svetlosti analize same suštine staljinističke birokratije,ono nam se razotkriva kao ideološka tvorevina koja bi se mogla nazvatibirokratskim učenjem o kategorijama.Kao kategorije u smislu kakav mi tu usvajamo treba shvatitipojmove koji na izgled pripadaju stvarnosti, ali stvarno izražavajusamo elemente predodžbi, predstavljajući međutim uslove praktičnogdelovanja. Takvu smo kategoriju već upoznali u pojmu ,.činjeni~.e".Kategorija po sebi ima svojstvo da čoveku, podložnom kategonJalnommišljenju, prividno dočarava jedan svet čvrstih ,.stvarnosti", odkojih on u svom mišljenju i postupcima polazi kao od neoborivih datosti.Rad, novac, cena, profit, mašina itd. su, na primer, ekonomskekategorije koje se u buržoaskom mišljenju pojavljuju kao nekeprividne datosti, mada zapravo nisu ništa drugo nego iz ekonomskopredmetnogproistekli izražajni oblici društvenih odnosa između privrednoaktivnih lica određenog, naime kapitalističkog poretka.Slično je i sa birokratskim mišljenjem na istoku. Samo što tuveć postojeći i preuzeti marksistički pojmovi bivaju ponovo kategorizovaniu retrogradnom smeru primerenom tom mišljenju. To značioni bivaju pretvarani u pojmove prirodno-materijalističke vrstek~ji u tom obliku olakšavaju ono što se upravo i naziva birokratskimmišljenjem i, u daljem procesu, birokratskom praksom. Pomoću analizekoju ovde ne možemo ostvariti moglo bi se dokazati da pojmovikao što su biće, zakon, stvarnost, priroda, pojedinac, društvo, proizvodnesnage, okolnosti, praksa, razvoj, napredak, činjenica, međudejstvo,dijalektika itd. u svetu birokratskih predodžbi nisu ništadrugo nego kategorije u smislu koji smo naznačili, prirodno-,.materijalističke«kategorije.Tek takav sistem birokratskih kategorijalnih i zato načelno materijalističkipovršnih pojmova omogućava da se na logično neprotiv-i. i... ~III!rečan način prenebregne kvalitativna punoća i njena dijalektička povezanostu društvenom pojavnom svetu, da se ljudsko biće poistovetis njegovom površnom pojavnoŠĆu kakva se ~talizuje u bir~kratskommišljenju i da se istorijski proces u njegovom mehaničkombirokratskom obliku lišenom svake prave subjektivnosti »dokaže«kao onaj koji odgovara stvarnosti. Bez birokratskog sistema kategorija,koji ovladava filozofijom, shvatanjem istorije i političkim naukamabirokratija ne bi ni jedan dan bila u stanju da samu sebe injoj ~tčinjene ljude ubedi da je postojeće stanje u skladu sa socijalizmom..Shodno važnosti koju ima birokratsko-teorijsko mišljenje zaprividno obrazloženje i opravdanje birokratskog poretka, kao i ~vaspitavanje masa u birokratskom smislu, jednom posebnom slOJUbirokratije, duhovnoj (intelektualnoj) birokratiji, biva poveren zadataknegovanja i širenja birokratske ideologije. Ali ona mora da budeposebnog kova. Nije svako pogodan da postane duhovni birokrata.Duhovni birokrata mora pre svega da ne poseduje težnju da se kao. umni radnik posveti isključivo umnom radu i da traga za objektivnomistinom, jer ona bi ga isuviše lako navela da iz nekog saznanjaiskuje oružje koje je opasnije od svakog drugog, naime oružje kritike.On mora dakle da se potpuno distancira od onog što se na istokuprezrivo naziva »objektivizmom«. To pravom umnom radniku nepada tako lako. Mnogo više leži u biću političara da svoj način mišljenjaprilagođava "praktičnim potrebama« i da tako bez skrupulamišljenju di onaj pravac koji je potreban da bi ono poslužilo nekomunapred određenom političkom cilju.Stoga nije slučajno što staljinistička duhovna birokratija najvećimdelom potiče iz redova političkih radnika mada su njima čestoistovremeno poveravani vaspitni i propagandistički zadaci. Intelektualciu pravom smislu reči krajnje se retko mogu naći u njihovim redovima.Iz toga proizlazi da se duhovne birokrate samo izuzetnobave samostalnim naučnim radom, a mnogo više ograničavaju se nato da postojeću birokratsko-,.marksističku« ideologiju 8a:vesno čis~eod svih ,.idealističkih«; ti. nebirokratskih elemenata, da Je dogmatizuju,propagiraju i da sprovode njenu opštu dominaciju. Duhovnabirokratija se na taj način razvija u društveni sloj koji sve prožima ikoji uliva svakome strah kako zbog njegovog vanrednog poznavanjatekstova (marksističke) nauke tako i zbog njegove istovremene ograničenostiu shvatanju te nauke.Duhovna birokratija je inkvizicija staljinizma. Kada je posle ratovaAlbižana u 13. veku osnovana crkvena inkvizicija protiv jeretika,a zatim poverena dominikancima, narod ih je, duhovito prevodećizvuk reči domini eanes, nazvao božjim lovačkim psima. Kao čuvaridogmatike lišene duha, inkvizitori su bili koliko zloćudni tolikoi ograničeni.Njihovo sredstvo preobraćenja bilo je saslušanje, a ciljimje bio poricanje, ti. samooptužbajeresi i »čišćenje« putem ot'(orenogprihvatanja "pravilnog« učenja. Kažnjavanje preobraćenih krivacaprepuštali su državnoj vlasti.9091

Staljinistička duhovna birokratija pošla je tragom inkvizicije.ona je isto tako dogmatska i isto tako ograničena. ona svoj zadatakvidi u tome da optuženog bilo u »diskusiji« prisili na »samokritiku«,bilo da ga optuži kao »agenta«. ona doduše nasuprot inkviziciji nedonosi neku izričitu osudu, ali osuđuje i priprema teren za intervencijudržavne sile, koja delikventa »likvidira«. Ona je noseći stub dominacijestaljinističke birokratije nad narodom, a u krajnjoj liniji idržavnog terora.Budući da i na terenu čisto naučnog rada, naročito humanističkog,predstavlja »pozvanu« kontrolnu instancu, to dovodi do neobičnepojave da se naučnom kritikom bavi jedna nenauČDa instanca. Natome ništa ne menja ako se u to vešto upregnu i pojedini naučnici, dabi u duhu duhovne birokratije učestvovali u kritici. U jednom napaduistinoljubivosti je teoretičar političke ekonomije Varga, inače veomaodan Staljinu, povodom diskusije o jednom njegovom delu, pobunivšise protiv llleŠanja duhovne birokratije, primetio: U umetnostimogu jedni da slikaju, a drugi da kritikuju, ali u nauci može da sebavi ozbiljnom kritikom samo orug ko i sam naučno radi. To je bilojasno. Posledica vladavine duhovne birokratije je potpuna stagnacijahumanih nauka, što se simptoma~ ispoljava u velikom op,lldanjuStaljinovih nagrada za naučne radove iz te oblasti.9. Vladavina prakticiuna i prividna funkcija teorijeKritički posmatrači sovjetskog poretka često zastupaju gledišteda staljinističke birokrate zato tako lako greše u praksi jer su u osnoviteoretičari. Pri tom se očito misli na onu, za staljinističku birokratijutako karakterističnu, krutu orijentaciju na marksizam. Mada setom gledištu ne može poreći izvesna opravdanost, ta stvar je zapravosloženija, te je vredi bliže razmotriti.Dokazali smo da staljinistički ideolozi marksističko učenje uopštene prihvataju u njegovom prvobitnom obliku, nego da ga, bilo»zaboravljajući« njegove bitne delove i upute, bilo neposrednim menjanjemi iskrivljavanjem, prilagođavaju potrebama proisteklim izstaljinističke prakse. Sama ta činjenica dokazuje da oni nikako nisuteoretičari u smislu slepog podredivanja aktivnosti nekom unapredsmišljenom i uČVfŠĆenom teoretskom gledištu, nego da su, uprkosneosporne tendencije ka takvom ponašanju, političari koji u krajnjojliniji daju praksi prednost, što izričito i priznaju. Tendencija ka os1arYanjuna kruto formulisanu i dogmatizovanu teoriju preovlađujepotpuno samo tamo gde se radi o borbi protiv drukčijih mišljenja i oodržavanju »čistote« staljinističko-birokratske ideologije.Ako želimo potpuno da shvatimo bit staljinističke birokratije nesmemo nipošto izgubiti iz vida da staljinizam primarno sledi izvestanuski i plitki prakticizam. on se sastoji u tome da se, bez obzira načesto naglašavane suprotne tvrdnje, teoretskom saznanju pridaje sasvimmali značaj u ostvarivanju prakse. Čisto verbalno priznavanjeupravo suprotnog stanovišta marksizma nema tu nikakvu vrednost,I jĪI·iIIizuzev one spoljašnjeg klanjanja pred marksističkim učenjem i ~:vanja privida da je s~jinistička praksa opravdana putem saznanjamarksizma.Takvo ponašanje ne predstavlja ništa novo u ljudskoj istorij!;može se reći da je prakticizam opšta oznaka daleko većeg dela političkihakcija čovečanstva. Ali time što je marksizam otkrio stvarni imogući odnos između teorije i prakse, marksistički zahtev koji ·proističeiz tog otkrića za &Vesnom i stvaralačkom primenom znanja uodnosu teorija/praksa na političko delovanje postaje obavezan za svekoji se opredeljuju za marksizam. Prinudni položaj koji iz toga 1?ro!­stiče za staljinističku birokratiju je taj da ona IDOžeda se ponašaJedinoprakticistički. Jer teorija koja, kao što smO dokazali, nije u ·stanjuda usled svojih birokratskih i zato formalističkih i vulgarizujućihpretpostavki razreši površno činjenični i kategorički privid stvarnostinego pre učvršćuje obuzetost mišljenja tim prividom prirodno gubisvaku sposobnost da bude vodič kroz praktične probleme. Takva jeteorija, naprotiv, sazdana upravo da bi opravdala prakticističko podvrgavanjejedne čisto prakticističke politike »činjenicama«, da bi jojdala neki privid opravdanosti.prvi uslov za ozbiljno i pravilno (a to znači između ostalog inejednostrano teoretsko) uticanje teorije na praksu jeste sposobnostteorije da se kritički suoči sa prividnom kategorično §Ću naivnogpraktičnog razuma, razrešavajući je, to jest da se postavi nasuprotpraksi. Tek takva suprotnost na promišljen način omogućava ono štose naziva jedinstvom teorije i prakse.Gde teoriji ponestane snaga kritičkog sagledavanja realne kategorijalnostikoja se u birokratskom mišljenju uvećava, tu se jedinstvoteorije i prakse pretvara u površinsko i pozitivističko usklađivanjeizmeđu kritički razrešene i u svom prividnom postojanju »teoretski«prihvatane stvarnosti i jedne teorije koja nekritički odražava tustvarnost. Prakticizam se tu manje sastoji u tome što se u praksi potcenjujeznačaj teorije nego u tome što teorija praktički više i nemaznačaja za praksu. . .Upravo tamo gde usled tradicionalnih odnosa i dalje deluje ~maja značaja teorije za praksu, to stanje svakako mora dovesti doprotivrečnosti da se pri stalnom verbalnom podvlačenju tog značajaistovremeno obavezno stvara duboka odbojnost protiv pravog teorijskog»intelektllalizma«, »objektivizma« i »teoreticizma«, kao faktorarazaranja vulgarne usklađenosti između birokratske teorije i iste takveprakse. Konačno se ta odbojnost pretvara u načelno, svakako nepriznato,nepoverenje prema teoretičarima, pa čak i prema samoj teoriji,i tu se onda pojavljuje u svom punom obliku frazersko-teoretskizakukuljeni prakticizam.Prakticizam staljinističke birokratije proizlazi dakle nužno i neizbežnoiz njene obuzetosti specifično birokratskom ideologijomkoja, sa svoje strane;· opet proističe iz opisane birokratske prakse.Zato je potpuno pogrešno neuspeh staljinističk~ birokratije u rešava-9293

nju unutrašnjih političkih pitanja, koje pretpostavlja duboko poznayanj~čoveka .i.. đruštv~~og pr~sa, pripisivati nj~nom davanju pre­Imucstva teonJI. TeonJa treba I može na tom području zbivanja dasV?jiI.TI dejs~om discipl~~je .mase i u njima opravdava staljinizam.Ah bl~okr~tiZovanom mIsIJenJ~ potpuno nedostaje snaga za ozbiljnopoveZiVanje sa praksom u SmIslu pravog, a to znači dijalektičkogodnošenj~ pr~ma stv~osti, koje kritički prevazilazi stalnu opasnostpođleganJa njenom bIrokratsko-kategori j skom . prividu, i tek timestvara pretpostavku za pravilno političko delovanje.Ma koliko da je odlučno isticana parola o jedinstvu revolucionarneprakse i revolucionarne teorije, pod datim se okolnostimamora i »socijalistička« teorija kao i »socijalistička" praksa pokazatinespos~bnom da ovlada stvarnošću. Nesposobne da' se dokažu kaopoluge Jednom postavljenih revolucionarnih ciljeva, one su primorane. ~ se pos~tri~~. sa svojim smrtnim neprijateljem, terorom, kojiubija slobodu I kOJI Ih obe lmištava.Tek se .. ~ ~~ovu. pretll(~~ih analiza može raZIlmeti iz kojih se~azlo~a st~.IJI~stlcka. bIrokratiJa. može zapetljati u osobene protivrecnostl,kOJ.lh I ~~ ~edva po~taJe svesna, a .k?je tako nmogobrojnimposmatracIma hce Ih na neresIve zagonetke Ih naprosto na izraz izves~o~~iničri~g mak.iJaveliz~. Niko neće poreći da u ponašanju sta­IJmlsU~ke bIr?kratIJe postOji znatna mera svesnog cinizma, što se i~e I.TI0ze poreci kad se sagleda rafinirano smišljeni sistem terora i t1acenJa.. AI~ ov.de nije to u pitanju. Pitanje na koje tražimo odgovor preJe sledece: sta sprečava staljinističku birokratiju da praktične proble­~e savl~đuj~ u .neko~ ~ocij~ističkom duhu, da shvati položaj u ko­Jem se Istonjski nalazi I kOJI su faktori merodavni za to da su biro­~a~ske inst~ce u stanju da naj

o-l-~-·'·ske kritike ,.zaostajanja ideološkog fronta« za zahtevima stvaralačkogmarksizma. Radi razum~vanja celokupnog problema, neophodno jeda se upoznamo s glavnim etapama sovjetske kritike. One su sledeće:Već na trećem Sveruskom kongresu sovjetske omladine, 1920,Lenjin kaže:. ,.Pogrešno je verovanje daje dovoljno usvojiti komunističke lozinke,zaključke komunističke nauke, a ne steći onu sumu spoznajačiji je rezultat komunizam.« .Lenjinova kritika na mnogo načina dejstvuje i dalje i postajeosnova celog niza kritika koje se docnije izriču sa oficijelnih mesta.Godine 1939. Centralni komitet KPSS donosi jedan zaključak u kojemse kaže:Nedostatak u sektoru teoretskog rada sastoji se· uglavnom ,.ustrahu da se postave aktuelna teoretska pitanja, u širenju verbalizma,u vulgarizaciji i uprošćavanju principa marksizma-lenjinizma, u zaostajanjuteoretske misli, u nedovoljnom uopštavanju praktičnih iskustava«,itd.Otprilike u isto vreme Staljin se ovako izjašnjava:,.Smešno bi bilo zahtevati da klasici marksizma ppnude gotovarešenja za sva i svakovrsna teoretska pitanja ... kako bismo mi, nasledniciklasika marksizma, mogli mimo da legnemo na medveđe krznoi da preživamo gotova rešenja. Ali od marksista-Ienjinista našegvremena možemo i moramo zahtevati da se ne ograniče na učenje napametpojedinih opštih vodećih postavki marksizma... da konačnonauče da, oslonjeni na iskustva i polazeći od biti marksizma, konkretizujupojedina opšta marksistička načela, da ih tačno utvrde i poboljšaju.«Godine 1946. izrečena je oštra kritika na privredno-naučnomseminaru u Moskvi zbog malog broja i niskog nivoa naučnih publikacija..Godinu dana docnije se u februarskom broju teoretskog organaBoljševik pojavljuje Staljinovo pismo ,.0 stvaralačkom marksizmu«,nastalo povodom jedne diskusije o vojno-strateškim pitanjima, posebnoo značaju Clausewitza. To pismo sadrži sledeće rečenice:,.Nije moguće dalje se razvijati i nauku unapređivati ako se kritičkojanalizi ne podvrgnu zastarela načela i iskazi poznatih autoriteta.«,.Pa ipak u naše vreme možemo naći ljude koji će s penom naustima· da brane taj pogrešni Engelsov iskaz«. . 'Zatim Staljin navodi Lenjina: ,.Mi nikako ne smatramo marksističkuteoriju nečim zaključenim i nedodirljivim; uvereni smo naprotiv,daje ona postavila osnovne temelje one nauke koju socij;Uistimoraju dalje razvijati u svim pravcima ako žele da ne zaostanu za životom.«Iste je godine došlo do čuvene diskusije o Aleksandrovu u kojojje partijski ovlašćeni kritičar Ždanov na najoštriji mogući način za-I·1 1-I,uzeo stav protiv stvarno plitkog, ali II stvari samo uobičajenog i oddržave podržavanog vulgarnomarksističkog shvatanja primenjenogna istoriju filozofije u knjizi Aleksandrova. Veomaje·karakterističnodaje Aleksandrovljevu knjigu, koja II celosti sledi metod staljinističkeduhovne birokratije, ta birokratija nagradila dodelivšijoj, pre diskusije,Staljinovu nagradu. Tek se naknadno uvidelo da i vulgarnaplitkost ne srne da pređe izvesne granice intelektualne pristojnosti,pa je potegnuto oruđe protiv inkarnacije sopstvenog duha. Ono našta je kritikom ukazano bilo je u nekim momentima samo za dlakubolje od Aleksandrovljevog dela, ali je u stvari bilo izraz istog vulgarnogsociologizma, -čije birokratske granice Ždanov nije mogao daprobije. Ždanov je, između ostalog, rekao II svom govoru:Partija vodi borbu za "pravazilaženje protivrečnosti socijalističkogdruštva - tih protivrečnosti ima, ali o tome filozofi iz kukavi- .čluka neće da pišu«. .Posle onolikog pritiSka i terora ,.kukavičluk« je možda ravanoprezu i potpuno razumljiv! U nastavku diskusije Centralni komitetKPSS donosi jedan zaključak u kojem se filozofskom frontu direktnozamera zbog ,.bezidejnosti i odsustva principa« i zahteva da se u filozofskomradu »prekine s neboljševističkim kukavičlukom«, da se»smelije« prilazi problemima i njihovom rešavanju, te da se ostvaruje»samostalan« stvaralački rad. -A sad čujmo šta nam konačno ima da kaže Staljin II svom člankuo lingvistici:,.Iz toga proizlazi da su ti drugovi izopačili Marxov stav, a izapačilisu ga zato što Marxa ne navode kao marksisti nego samo kaotek opismenjeni ljudi, ne ulazeći u suštinu stvari.«,.Opšte je poznato da se nijedna nauka ne može razvijati ni napredovatibez borbe mišljenja, bez slobodne kritike. Ali to opštepoznato.pravilo bilo je s krajnjim nemarom ignorisano i prezirano.Fomnrao se zatvoren krug ličnosti na vodećim položajima koje su~be smatrale nepogrešivim, obezbedile se protiv svake moguće kritike,delovale potpuno samovoljno i učinile n:moge prekršaje.« »Najmanjakritika stanja stvari u sovjetskoj lingvistici. •. bila je od vodećihkrugova u lingvistici progonjena i sprečavana. Zbog kritičkogstava prema nasledu N. J. Marra, zbog najmanjeg potcenjivanja~ovog učenja, smenjivani su sa svojih dužnosti ili premeštani namanje odgovorne položaje vredni saradnici i istraživači, aktivni napolju lingvistike.«Na jednom zanimljivom mestu članka Staljin napada one koji»up~o~vaju i vulgar!zuju marksizam«, a koje on ironično upoređujes pmUltivnom umetničkom formom "proletkulta« koja se u početkubila probila u Rusiji. Ali uzgred treba napomenuti da ta forma, madane više pod istim imenom, i danas još preovlađuje na području poddominacijom sovjetske birokratije, u obliku izvesnog primitivnognaturalizma. Dovoljno je, na primer, da pogledamo ruski spomeniku slavu pobede u Trepotvu i da sledimo dIskusiju o umetnosti u DR9697

Nemačkoj da bismo se u to uverili. I sa naukomje isto tako: ni ranijeni sada nisu preštampane kritike imale ni najmanje dejstvo. Naprotiv,u poslednjoj deceniji je dogmatizacija i vulgarlzacija marksizmasamo još više napredovala.Ono što prvo pada u oči u navedenim kritikama, a što potvrđu-. ju i svi objektivni posmatrači, to je činjenica da iste instance kojekritikuju dogmatski marksizam i traže njegov stvaralački preobražajni na kakav način nisu shvatile u čemu se sastoji istinska bit marksističkogučenja. Zato su to iste instance koje pod ,.održavanjem čistote«i ,.daljim stvaralačkim razvijanjem« marksističkog sistema neshvataju ništa drugo nego očuvanje mehanističko-materijalističkog ivulgarnog karaktera koji su mu nametnuli staljinistički ideolozi.Tri najkarakterističnija oblika izopačavanja marksizma od stranestaljinističke duhovne birokratije su sledeći: prvo, počev od kritikaupućenih Deborinu i LuIcacsu, sve šira stvarna eliminacija dijalektike- uz istovremeno frazersko pozi,vanje na nju - i sa tim povezanonaturalističko-materijalističko okoštavanje marksističke filo~zofije i. društvene nauke. U DR Nemačkoj, zato više ne postoji međuuglednim marksističkim filozofima ni jedan jedini koji bi bio priznatod KP; oni naprotiv (kao na primer Ernst Bloch) bivaju .na najdrskijinačin apostrofirani od strane duhovno daleko ispod njih stojećih panduraKP i u štampi klevetani kao »agenti buržoaske i američko-imperijalističkeideologije«. Drugo je svođenje istorijskog materijalizmana plitki ekonomizam, prouzrokovano ograničenim shvatanjem jednostranoekonomističkog i birokratskog prakticizma. Tako se složeniodnos između ekonomske baze i ideološke nadgradnje raZvodnjavau prosni teoriju odraza, potpuno po uzoril'starog materijalističkogsenzualizma; naknadno i na protivrečan način se UZ to, u cilju prikrivanjateoretskih nedoslednosti koje omd proističu, mehanički na celinunakalemljuje »povratno dejstvo« idejnog; a u krajnjoj konsekvencite naivne teoretske tvorevine se, na primer, umesto marksističkogučenja o raščišćavanju pojedinaca s celim društvom, tj. sa klasnimodnosima, postavlja mehanička predodžba o prostoj vezanosti pojedinacaza svoju respektivnu klasu, itd. Kao treće treba pomenuti onečovečenje~ksizma na pum »previđanja« i ,.zaboravlj~ja« bitnihpogleda marhističkog humanizma, na primer ideje o svestranom razvitkuljudske ličnosti na temelju individualne i ekonomske slobodepojedinca. Tu ideju staljinisti svode na jednostavnu predstavu o prevazilaženjusuprotnosti između telesnog i umnog rada po uzoru stahanovskogpokreta, koji je specijalistički i stoga upravo suprotansvestranom razvoju individualnill snaga i sposobnosti.Iz toga dovoljno jasno proističe da one vodeće instance i ličnostikoje obično najoštrije kritiku ju ideološki rad ni same ni u čemunisu u stanju da prevaziđu svoju podložnost vulgarno-mehaničkommišljenju, da dakle, uprkos svojim bučnim napadima na »uprošćava rnje i vulgarizovanje marksizma«, izvode samo dvoboje sa vetrenjačama.1'r.\!II!Ako sa subjektivne strane posmatrano protivrečno ponašanjestaljinističkih ideologa liči na beskrajni cinizam, pri bližem posmatranju,ocenjivano sa objektivne strane, ono se razotkriva kao samoobmana.Ta samoobmana, koje ima u ideološkom slepilu za suštinupojava, za složenost društvenog procesa i za psihičku strukturu individualnogbića, objašnjava se neograničenom vladavinom birokratijeu istočnim zemljama.U krilu takve birokratije neizbežno se razvija ideologija kojanjoj odgovara, a to u našem slučaju znači: ideologija koja u računsko-formalističkom,a time i vulgarno-ekonomističkom smeru iskrivljujemarksizam, ideologija koja, jednom stvorena, sa svoje straneznatno doprinosi jačanju tipično birokratskih crta u načinu mišljenjai shvatanju života vladajuće birokratije. Zatvorena u uski vidokrug ukojem se pojave sagledavaju samo raciclDalno površno, u granice jednoggledanja koje potpuno odgovara i uskom specijalističkom kruguspecijalističkog rada koji isključuje razvoj pojedinca, staljinističkabirokratija je sklona i da sve produbljavajuće tendencije saznanjasmatra bujanjima neke neobuzdane metafizičko-idealističke mašte.Uz to, još ideologija staljinističke birokratije, primerena njenom vladajućempoložaju koji joj dodeljuje država, povratno deluje na svapodručja društvenog života, ona ih zaražava i prisilno dovodi do onezastrašujuće usaglašenosti između svih duhovnh kretanja koja konačnoznači i smrt duha.Ali uprošćavanje svakog shvatanja, pražnjenje misli od svakogživog saznanja i utapanje u izvesuo intelekruaIno ništavilo sa svimposledicama stagnacije nauke ne može da ostane neprimećeno odstrane pojedinih odgovornih pripadni~ birokratije, koji su subjektivnočesto izvanredno inteligentni. No ako oni istovremeno, zbogsvoje obuzetosti vulgarnim i birokratskim mišljenjem, nisu u stanjuda sagledaju uzrok te stagnacije, oni vrše izvesnu kritiku čije sadržajneodrednice nisu manje birokratske od kritikovane birokratske ideologije.Nije slučajno što upravo o tom sadržaju naši citati ne iskazujuništa. Zanimljivo je zapaziti kako vodeće instance staljinističke birokratijesagledavaju mnoge slabosti birokratije, nalaze oštre rečiprotiv birokratizma, ali time ipak apsolutno ništa ne mogu da poboljšaju,jer je gledište od kojeg polaze i jer su konkretne mere koje preduzimajutakođe potpuno birokratske prirode. Kao što ni zmija nemože samu sebe da proguta, tako ni birokratska kritika ne može dabude propraćena uspehom .. Upadljiva neuspešnost beskrajnog kritizerstvau vezi s lošim stanjima na praktičnom i na teoretskom području,kojeg je puna celokupna štampa istočnih zemalja, objašnjava setim nesporazumom izmedu kritike i njenog predmeta.Objašnjava se konačno i tom negativnom pojavom da staljinističkabirokratija čak i na univerzitetima mnogo radije podnosi potpunonesposobne glave od marksističkih naučnika koji misle samostalno,što znači nedogmatski. 3 Da ne bi dala prostora za dogmatizam3UkoJiko su se za poslednjih 10 godina u DR Nemačkoj i .pojavili neki9899

opasnom duhovnom kretanju, svakoj pravoj naučnoj diskusiji, onakontroliše duhovna kretanja i time nasilno postiže upravo ono protivčega se navodno bori u svojim kritičkim kampanjama. Posledica takvekritike o~da može da bude još veće opadanje naučnog 'nivoa, jošstrašnija dogmatizacija filozofije, istorijske teorije i nacionalne privrede,kao i organizacija još fanatičnije sprovođenih tobožnjih kampanjau korist stvaralačkog marksizma. Sve te prividne bitke imajusvoj određeni smisao: u njima birokratija pred celim svetom pereruke od svake krivice, a narod,uključujući i inteligenciju, naseda natu teoretsku karnevalsku igru.Pripisivati staljinističkoj birokratiji da tako postupa iz potpunosvesnog cinizma protivrečilo bi ne samo karakteru kritičkih kampanjasprovođenih sa svom ozbiljnošću, čije smo neke primere gore naveli,nego bi značilo i priznati da je ta birokratija (bar u mak:ijavelističkomsmislu) vraški panIetna. Ali staljinistička birokratija koja seu sve većoj meri sama iskorenjuje i koja još može da se održi samopomoću terora, nije dovoljno pametna, nego je samo lukava; da bibila pametna, nedostaje joj svako osećanje kako za sopstveni položajtako i za položaj socijalizma, koji je u očima sveta na bestidan načinkompromitovala.Treba se dakle čuvati od pogrešnog shvatanja psihologije duhovnebirokratije i izvlačenja zaključka, na osnovu njenog prividnogponašanja, da ona apsolutno i isključivo sledi neku makijavelističkutendenciju. Ne može se poreći da takve mak:ijavelističke tendencijepostoje; one bi se još mogle opravdati ukazivanjem na činjenicu dajemak:ijavelizam nervus rerum svake politike.Ali što se tiče staljinističke duhovne birokratije, ona se moradublje razmatrati. Istiniti i konačni razlog neobičnog, protivrečnog iza vanjskog posmatrača u prvi mah šeretsko-komičnog ponašanja duhovnebirokratije u pogledu »stvaralačke« izgradnje marksizma i teorijskogobrazovanja masa je ono, u ovom tekstu već opisano, povrŠDo-mehanističkostanovište prema društvenom zbivanju, kao neštošto proističe iz njene birokratske funkcije u društvu i iz toga rezultirajućesamoobmane. Robujući duboko birokratskom gledanju nasvet, duhovna birokratija gubi svaku sposobnost razlikovanja izmeđuprivida i bića, pojave i sadržaja, te podleže strukturi postvarivanja,onakvog kakvo, uprkos izmenjenom obliku, nije prevaziđen ni uprotivrečnim uslovima ruske privrede, pa je zato konačno i podložnatendenciji da stvarnim smatra od nje same nametnuto spoljašnje ponašanjeljudi, nastalo iz spoljašnje potrebe za prilagođavanjem. Toobjašnjava i činjenicu, često zapaženu u razgovorima s predstavnicimastaljinističke duhovne birokratije, da oni u svojim sudovima imišljenjima o »narodu« ispoljavaju izvesnu gotovo detinjastu naivnost,da uopšte ne shvataju ništa od onog što se zbiva oko njih u dušamai glavama ljudi i da se predaju zavodljivim iluzijama. Kao kodfilozofski umovi, oni su pretežno prirodnjačko-filozofski orjentisani (na primer, G.Klaus i drugi).-rcN>iii.-Ilsvih mehanista koji su usled odsustva dijalektike primorani da razdvajaju~tv~ost i cilj, ~no ~t~jeste i ono što treba da bude (može sedokazatI da 1 moderna etika IZ IstOg razloga, recimo u socijalističkompokretu, ~)f~tavl)a samo jednu podvrstu mehanističkog tumačenjastvarnosti, Ih, bolje rečeno, samo rezultat pogrešnog shvatanja stvarnosti)- tako i kod staljinističke birokratije preovlađuje snažno iluzionistička,jako ka utopiji okrenuta osobina. Tu se, nimalo slučajno,meša protivrečnost između plitko empirijske bliskosti sa stvarnoŠĆui najpovršnijeg iluzionizma sa protivrečnošću između sklono­~ti teroru i neke ~vne ljubavi prema »narodu«, o kome birokratijaIma potpuno pogresan pojam.Postoji načelo: Što čovek dublje prodire u sklop bića utolikoviše ~gl~~a ~jegovu složenost i utoliko složenije postaje i' njegovovlastito ffilslJenJe; što ga manje sagledava, to se primitivnije uobličavai mišljenje. Zastrašujuća primitivnost mišljenja ne samo staljinističke~irokratije nego i njenih intelektualnih zastupnika (koje je pisacovih. redova često imao priliku da upozna i da čuje kako govore)siguranje znak duhovne dekadencije - pri čemu se ne sme zanemaritida složenost i lažna »dubina« mnogih buržoaskih sistema istotako mogu biti izraz od stvarnosti otuđene i metafizičke naklonostika spekulaciji, što najčešće i jesu. Kad ne bismo znali ko se prednama nalazi, lako bismo svakog staljinističkog docenta, pre svega tipično~!,sističkih struka, odmal1 kao takvog poznali po njegovommehamstIckom šablonu. Sa uvek istom jednolikošću se strpljivom~~uša~~u, na univerziteti~ ~ao i dru~de, iz~aže već hiljadu puta' pre­Zivam 1 zato opšte poznati SIstem beŽIVOtnO Isprepletenih filozofskihsocioloških i političkih pouka. Tu nema nikakve ozbiljne dedukcije iargu~ent~cij~,.~ema i~ošenja nekog lično razrađenog naučnog saznanJakOJe bliSlo u pnlog rečenom, a kroz šta bi ponuđena materijatek donekle bila oživljena, nema ni traga one igre duha koja odgovaraplodn?j invenciji i koja čak i pogrešnom može da da privid tačnog- nego Je to uvek u tonu loše propovedi izgovoren napamet naučemgovor, sa uvek istim ·rečeničnim obrtima, u kojem čak i ono što jeslučajno tačno mora da dobije privid pogrešnog.Često zapažena nesposobnost predstavnika marksističke ideolo­. gije na istoku, nesposobnost koju su već često priznali oficijelni kritičarivodećih staljinističkih. instanci i koja se odražava u jakom smanjivanjubroja Staljinovih nagrada za radove iz humanističkih nauka,ima dakle svoje objektivne razloge. Stvarno se birokratizovan načinmišljenja i nepomična povezanost zajednu dogmatsku i mehanističkuliniju ne može ispoljiti na drugi način nego u nedostatku elastičnosti(koju uostalom Staljin ubraja među tri glavne vrline marksiste), udosadnom formalizmu pri dokazivanju, u bezidejnosti rasprave saprotivn!~ gl~štima, u odsustvu humora i besprimemoj neretorskojh1adnoc1, u IZVesnom propagandističkom primitivizmu i frazerstvukoje odbija publiku i tera ljude sa skupova i predavanja s istom snagoms kojom su na njih bili doterani.100101

Kadaje Marx jednom, karakterišući razvoj novije filozofije, rekaoda je materijalizam izgubio svoju prvobitnu svežinu i postao mehanistički,on još nije mogao da nasluti s kojom će fanatičnom upornoŠĆubirokratski zastupnici »modernog materijalizma«. dalje sprovoditinjegovo okoštavanje i ogoljavanje. To izopačenje »materijalističkefilozofije« kao i svih ostalih oblasti po sebi veličanstvenog marksističkogučenja na.iiasnije se izražava u činjenici potpunog podređivanjateorije potrebama birokratske prakse, ili, što je isto, u pobedisle~g .birokratskog prakticizma nad idejom dijalektičkog jedinstvateonJe I prakse.10. »Romantični realizam« kao birokratska teorija umetnosti. Kako daleko ide ideološka samoobmana staljinističke birokratije,njeno podleganje birokratskom teoreticizmu koji iskrivljuje stvarnost,pokazuje i staljinistička umetnička teorija. Pošto je zdravim i~ento~~ umetničkim s~agama koje su se sve do početka tridese­~ g~ JOš mogle relati~o slobodno kretati, uspelo da suzbijupnnntivno-»p~o!~terske« struje nastale u vreme revolucije,Rusija jemogla da dOžiVI Jedno vreme umetiličkog uspona, o kojem se slobodn?može.reći daje u svetu izazvao veliku pažnju i divljenje. Naročito.J~.ono .sto s~. na zapadu sa;zmil? o filmu i pozorištu izazivalo svugdeZlve diskusIJe, kOJe su pnvlačIle mnogobrojnu zainteresovanu publiku..Ali veoma je brzo zatim državna birokratija počela da intervenišeu sve većoj meri. Pokušaji, koji su u ruskoj umetilosti postepenopreovladavali, da se umetilički uobliče punoća doživljaja, protivrečnosti složenom društvenom problematikom zahvaćena ljudska psihanisu samo toj birokratiji ličili na suvišnu igru sa emotivnim ele­~entima, koje ~prosto nije ~hvatala, ne~o i na izvesnu opasnost,IZvesnu tendenciju ka razaranjU nedvosnnslenog i jasnog »proleterskog«i »socijalističkog« uspona novog društva.Sem toga činilo joj se da su kritičko priznavanje i stvaralačkoprodužavanje velikih tradicija građanskog realizIDa - čiju duboku,za društveni sistem prosvetljavajuću i stoga vanredno revolucionarnusnagu nije mogla da spozna - izdaja socijalističke umetilosti. Ona~je uviđala da principi realizIDa, uprkos mnogim promenama oblikaI up~~~s uporedo s!l istorijskim razvojem promenljivoj sadržajnoj te­IDati~.1 I probleIDatlci, moraju u suštini da ostanu isti i da udaljavanjeod njih mora da dovede do izvesnog izopačavanja unletilOsti. 4 SamMarx je problem prenošenja tradicionalne realističke klasike u umetnostiu modernu realističku klasiku -a svaka temeljita društvenapromena iZIlova stvara tlo za jednu klasičnu epohu - obuhvatio sledećimiskazom: Teškoća se ne sastoji toliko u tome da se shvati da je4Uporedi u vezi s tim: Leo Kofler, Zur Theorie der modernen Literatur.Luchterhand, Neuwied am Rhein 1962, i Abstrakte Kunst und absurde KunstEuropa-Verlag, 1970.'grčka umetnost nastala iz društvenih uslova Svoga vremena; prava jeteškoća pre u tome da se razume zašto ta umetnost može i danas daima tako duboko dejstvO.'za promenu, koju je skrivila birokratija, a do koje je u Rusijidošlo posle tridesetih godina, karakteristična je katastrofa Meyerholda.Pozorišni režiser svetskog glasa bio je prva žrtva. Već sredinomovog veka neka su pozorišta zatvorena. Prebacivan im je »formalizam«.Od 1937. Meyerhold je stalno bio napadan. Godine 1939. bioje organizovan .. kongres« koji je trebalo da se 'pozabavi pitanjimaumetnosti i na kojem je Meyerhold bio pozvan na odgovornost. onse branio tako sjajno da je birokratiji preostala jedina mera primerenanjenom načinu mišljenja: Meyerhold je dan posle svog govora biouhapšen i zauvek je nestao.Iz dva je razloga važno upoznati se sa tekstom smelog i mačajnogMeyerholdovog govora. Prvo, on ukazuje na početak potpunogpodleganja ruske umetnosti uticaju birokratije i, drugo, on sadržimnogo toga što i danas poseduje svoju punu opravdanost. Zato ćemotaj govor ovde da navedemo:..... Ja govorim iskreno i priznajem veliki deo mojih zabluda.Strogo sam osuđivan jer sam vršio štetan uticaj na izvestan broj mladihsovjetskih reditelja i time doprineo nastanku one žalosne i štetnepojave koja se naziva 'mejerholdstvom' . Veoma mije žao što nisamistupio dovoljno oštro protiv mnogih nedarovitih i nekultumih rediteljakoji su pokušali da me oponašaju, ali koji su prosto preuzelioblike mog stvaranja, pa i to samo delimično. Jer oni su ih izobličili,. uprostili i izokrenuli moje ideje, zato što nisu shvatili moj umetničkicilj.Ti pseudoteditelji naneli su veliku štetu sovjetskom pozorištu idalje je nanose, jer su njihove predstave besmislene i neukusne. Ja ihiskreno' osuđujem. Ako vi" bedno stvaranje tih reditelja nazivate 'mejerholdstvom', onda ja, Meyerhold, odlučno istupam protiv 'mejerholdstva'..žestoko mi je zamerano i još mi se zamera da sam unakazioklasično nasleđe, da sam vršio nedopustive eksperimente sa besmrtnimdelima Gogolja, Gribojedova i Ostrovskog. Ova optužba odgovaraistini. Ja sam stvarno sebi dozvolio da u izvesnim predstavamapreviše eksperlmentišem i mnogo sam prostora davao sopstvenojmašti; zaboravio sam da je umetnička vrednost materijala na kojemsam radio daleko prevazilazila ono što sam tom materijalu mogao dodati.PriZIlajem da je trebalo, pre svega u izvođen jima klasika, dabudem uzdržljiviji, da ispoljim više stvaralačke skromnosti. Ali ovose ne odnosi na moju predstavu drame Les i Dama s kamelijama. Jasam ubeđen da je ono što sam im dodao pomoglo sovjetskom gledaocuda bolje razume sadržaj i ideju tih dela. Moje su ih predstaveučinile za njega zanimljivijim. . •Kao treće, zamerano mi je da sam formalista, da sam u lovu zanekom novom, originalnom formom zaboravljao na sadržaj; tr traga-102103

,nju za sredstvomja sam navodno gubio iz ~~ sam cil~.:Veoma tt?škaoptužba! Ali sa njom se mogu samo delimično složiti. Tačno je,oStvario sam neke predstave II kojima sam hteo ~ proverim nekesopstvene ideje i misli, uglavnom vezane za pozonšnu formu. To subili eksperimenti. U njima j.e zaista forma Z3nzi":lJa .ve~o ~t~.Ali bilo je tek nekoliko takvih predstava. Mogle bl se lZbrojati prstimajedneruke. Nema li majstor -aja sam tako slobodan da sebe takvimsmatram .....;. pravo na eksperimente? Nema li on moralno pravoda svoje stvaralačke.ideje, čak i ako bi se pokazale pogrešnim, preispitaputem iskustva? I konačno, zar on ne srne da greši? Ja sam vanrednoretko dopuštao eksperimente koji bi zasluživali oznaku 'formatističkih'. Celo moje delanje bilo je inače lišeno formalizma. Naprotiv:sva su moja nastojanja bila usmerena na traganje.za organskimpovezivanjem oblika sa sadržajem. Srnem da tvrđim da mi je čestouspevalo da pronađem organski oblik koji je potpllD;o odgovarao sadržajudela. Ali to je uvek bio moj oblik, Meyerholdov oblik, a neoblik Stanislavskog, Tajrowskog ili drugih. Taj je oblik uvek imaosva obeležja moje stvaralačke individualnosti. Je li možda to formalizam?Šta je uopšte.po vašem mišljenju formalizam? Dopustio bih sebiijedno protupitanje: štaje to antiformalizam, štaje socijalistički r~alizam?Socijalistički realizam je verovatno ortodoksni antiformalizam.Hteo bih da to pitanje postavim ne samo teoretski nego i praktično.Kako vi nazivate ono što se sad zbiva u sovjetskom pozorištU?Hteo bih da to otvoreno kažem: ako se ono što ste vi u poslednje vremeradili u sovjetskom pozorištu naziva antiformalizmom, ako vi. ono što se zbiva na scenama najboljih moskovskih pozorišta SmatrateđostignllĆem sovjetskog pozorišta, onda ja više volim da, sa vašegstanovišta posmatrano, budem formalista.ono što se dogada u našim poZorištima je po mom mišljenjustrašno i talosno. Ne znam kako ta zbivanja treba klasifikovati. Je lito antiforma1izam, ili realizam ili naturalizam, ili bilo kakav drugi'izam'? znam samo jedno, to je loše i netalentovano. To jadno i talosnonešto što je kršteno imenom 'pozorišta socijalističkog realizma'nema ničeg zajedničkog sa umetnoŠĆu. A pozorište je umetnost.Bez umetnosti nema pozorišta. Pogledajte te hlede i dosadne predstavekoje liče jedna na drugu i od kojih je jedna gora od druge.sada je teško razlikovati stvaralački smisao Malog teatra od Hudožestvenogili Kamernog itd.Tamo gde je još nedavno stvaralačka misao bila kod kuće, gd~su umetnici čak i kad su grešili i lutali, stvarali - ponekad loše, alikatkad izVanredno - tamo gde su postojala najbolja pozorišta nasvetu, tamo sad vladaju nedostatak inicijative i osrednji prosek, kojisvojim nedostatkom talenta potresa i ubija. Jeste li za tim težili? Akojeste, onda ste ir.vršili strašno zlodelo! Vi sa vodom jz ~ izbacujetei dete,progonećiformalir.am, ubili ste umetnost.«Tada je svet još malo mac su o torne da su politički bezazleni asadržajno mačajlli govori te vrste bili povezani sa opasnoŠĆu za slo-bodu i život. Ovo se otada mnogo puta potvrdilo.Ali ono što se ne manje otad hiljadostruko potvrdilo, to je Meyerholdovopredskazanje o s~i ~~~ r~i~tičke urne.tnosti u Rus~ji.Na namaje, MeyerholdovIm SOCIJaliStiCkim potomCima, nasleđnicimavelike nade da sa socijalizmom postaje moguća i obnova duha ikulture čovečanstvada kritičkom analizom sada vladajuće staljinističketeorije umetn~sti doprineserno da se tamo gde god bi se u budućnostimogao probiti socijalizam nikad više ne ponove razornegreške koje je počinila birokratija.Veliki neprijatelji umetničkog realizma su formalizam i naturalizam.Stoga Lukacs može da kaže:»Zato moraju formalizam i naturalizam, tamo gde su u sovjetskojliteraturi nastali, da budu na još nižoj ravni od svojih građanskihuzora.«Kako se formalizam i naturalizam odnose prema umetničkomrealizmu u čemu leži njihova razlika? U suprotnosti prema neozbiljnomfo~izmu koji sadržaj smatra ~o.pas.ivnim objektom ~uobličavanja«,realizmu je stalo do prom~anja ljudske. proble~tike,mada i sa isključivo umetničkim sredstvima među kOje spada I (sadržajemodređeni) oblik. Formalizam zanemaruje sadržaj u k~rist f?rme.Ali, nasuprot naturalizmu, realizam pokušava d~ s~ ~~ lZgub~ umnogostrukoj slučajnosti objekata, nego da zahvati tIplcnO, kOle,kad je pravilno shvaćeno, omo.guć~va ct.a. bu~~ sagl~o ~o ~~ckakristalizacije u kojoj se ukrštajU ljudski-mdivldualno I Z3Jeđnickoobjektivno,te uobličavaju u ono dijalektičko jedinstvo koje se u pravojumetnosti ispoljava kao »sudbina«.Realistička punoća prikazivanja prevazilazi opasnost ostaj anjapri naturalističkom površnom gledanju ~ p?ja~e .• Tek istovr~men~zahvatanje delatno-sudbinske povezanosti pOjeđinacnog sa celmom Isamoizražavanja sudbine celine, u kojem i ta celina sa svoje stranepredstavlja odredujuće dej~tv

me koje je ona sama prouzrokovala, silom pretvara u izvestan prazniromanticizam. Jer gde se pokušaj da se životu pristupa sa nekim optimističkimraspoloženjem mora odreći spoznajnih sredstava pronicanjau ,.tajne« života i iz toga proizlazećeg ozbiljnog obrazloženja optimističkogidejnog sadržaja, tamo reprezentacija dospeva neposrednou 'zavodljive zamke romantičnog ulepšavanja stvarnosti. Timekonačno postaje još guŠĆi i neprozirniji veo koji birokratsko mišljenjerasprostire nad društvenim pojavnim svetom.Umetnost koja se predala romantizmu može da se služi ne znamkako sjajnim umetničkim oblikom, ipak će se nezadrživo udaljavatiod realizma; ona postaje prazria i frazerska. Kad je jednom dospelana putanju praznog i frazerskog romanticizma, na tome ne može ni»najkritičnije« huktanje i jadikovanje ništa da izmeni; izuzev da' sepreduzme temeljita revizija pogrešnog umetničkog shvatanja, štoopet pretpostavlja određene spoznajne uvide. Upravo ti uvidi iz većpomenutih razloga potplmo nedostaju staljinističkoj birokratiji iumetnosti koju ona kontroliše. .Zato sovjetska umetnost, što duže ostaje zavi sna od birokratije,sve dublje zapada u protivrečnost da po marksističkom zahtevu buderealistička, a da faktički podleže izvesnom mehanističkom i romantičnodeformisanom shvatanju umetnosti. U njenim literarnim proizvodimai na njenim pozornicama zato vlada neki dosadni pseudohumanizam,čija je suštinazamena privida i stvarnosti i koja publiciprikazuje nekakav svet krajnje nezanimljivih pseudoproblema, kojine dodinuu dubinu i složenost ljudske.problematike.Kako se na osnovu prethodnih izlaganja može zaključiti, nisuslučajno baš »estetičari« staljinističke birokratije konstruisali teoriju»romantičnog realizma«. Time su i sami nehotice priznali da su seudaljili od shvatanja umetnosti Marxa i Engelsa, kod kojih nema nipomena o tom pojmovnom čudovištu. Georg Lukacs, koji je po rečimaThomasa Manna najznačajniji savremeni književni teoretičar, akoji istovremeno nije samo najveći predstavnik marksizma našegvremena, nego uz to još pripada komunističkom taboru (upor. našustudiju »Slučaj Lukacs«), nije smatrao potrebnim da u svojim istraživanjimani jedan jedini put pomene »romantični realizam«.Ako bliže osmotrimo romantični realizam, on se razotkriva kaoosobena mešavina najplićeg naniralizma mehanističke vrste i visokoustremljenog romanticizma, niklog iz birokratske potrebe za ružičasto-crvenimosvetljavanjem sopstvene stvarnosti. Naturalizam i romantizamtu se čudno spajaju u neko protivrečno jedinstvo, pri čemuse naturalizam sastoji u površno-fotografskom opisivanju (mehanizmui pozitivizmu), a romanticizam u sklonosti ka ,.lažnoj« dubini.Kao što u onom prvom vlada mehanistička plitkost, tako tu vlada romantičnalažljivost i neživotnost, sa svojom konstruisanom privi..,dnom problematikom, koja treba da čitaocu prikrije praznu pov­Ni mehanističkoršnost natura1ističko-mehanističkog shvatanja bića.opisivanje (deskriptivizam), ni sentimentalni romanticizam ne moguda obuhvate život kakav on stvarno jeste.iII:(1IZato se literatura pod birokratskom kontrolom upadljivo ističepo tome što lakomisleno prenebregava dijalektički, stvarnom životuimanentni odnos između po sebi naumitne individualne posebnosti,sa njenom potpunoŠĆu i neponovljivošću, i opštosti, koja posebnopodređuje tipičnom.Već se u staroj romantici neki plitki »realizam« pojavljivao nataj način što je ~edinac prikazivan samo kao ,.pasivni zvučnik duhavremena« (Marx) i što je stoga kao stvarna individualnost umetničkimogao da bude samo i~krivljeno uobličen. Slično i romantični ,.realizam«može da shvata istorijski-društveno dejstvujućeg pojedincasamo kao takav pasivan zvučnik neke - tu svakako ne idealističkinego mehanističko-materijalistički shvaćene - nadindividualne sile,tj. on je po logici svojih pogrešnih pretpostavki primoran da tu individualnostliši njenih životnih odnosa i svojstava, da je šablonizuje imehanizuje.Greška koju je još Marx kritikovao u Lassalleovoj drami oFra.nzu von Sickingenu ovde izrasta u beskonačno. Ta greška se sastojiu faktičkom svođenju uloge individualnog delovanja na prostiprivid, na pasivno sredstvo izvesnog istorijskog procesa koji se manje-višeautomatski odvija (na filozofskom polju slično već kod Hobbesai Spinoze; na protivrečan način kod nekihmisIilaca 18. veka).Svejedno je u osnovi da li je taj automatizam prikazivan duhovnoidejno,kao u romantici, ili mehanički-materijalno, jer i jedan i druginačin promašuje suštinu istorijskog i ne shvata pravu ulogu subjektivnogu objektivnom. Tu subjektivno nije shvaćeno kao istiniti momenatlmutar nekog složenog objektivnog zbivanja, nego bilo faktičkitamo kao pasivni »zvučnik duha vremena«, bilo tu kao isto takopasivni »objekat okolnosti«.Romantika i mehanizam su dakle blizanci, mada su u neprijateljskomodnosu. Ali oni se mire čim su jedno drugom potrebni, štoje zaista slučaj u birokratskoj umetničkoj teoriji »romantičnog realizma«.Ipak između ta dva smera postoji i jedna neotklonjiva, za njihovuosobenost karakteristična razlika unutar njihovog zajedništva: kaou prvom tipično-romantični, tako u drugom uvek preovlađuje tipično-mehanističkielemenat. Zato je »romantični realizam« potpunomehanistička tvorevina.Mehanistički osnovni stav staljinističkog načina mišljenja probijase neki put s retkom jasnoćom i nalazi formulacije koje ubedlji~vo potvrđuju naše shvatanje. Kada, na primer, Staljin naziva pisce»inženjerima ljudske duše«, taj bi se način izražavanja pod drugimokolnostima mogao da shvati i kao slučajan (mada promašen); alipod uslovima diktature birokratske ideologije, on je samo dokaz daje mišljenje, pa i ono u vezi s umetnošću, potčinjeno izvesnom birokratskiizopačenom shvatanju ljudi i života. A potpuno Je tome sličnokada Ulbricht sebi dozvoljava iskaz: "Umetnost je stvar planira5Karl'Marx, Pismo Lassal1eu od 18. aprila 1859.106107

njao ona podleže istim zakonima kao i petogodišnji plan.« Ovo jenar~ito tačno onda kada petogodišnji plan »podleže« istim zakonimakojima podleže i mizantropsko birokratsko mišljenje.11. Prevazilaženje staljinističke birokratijeVladavina staljinističke birokratije pričinila je neizmernu štetuugledu socijalizma u celom svetu. Ona je uspela stvoriti utisak da socijalizamuopšte ne može da postoji bez brutalnog terora. Umesto dauklanja i ukida diktatorske mere revolucionarnih i postrevolucionarnibgodina, one su izgrađene u čvrst sistem koji je vršio pritisak nacelokupni društveni život Rusije. Sugestiju koju je sam Marx daogovoreći o Komuni 1871 i hvaleći njen humani postupak prema protivnicimastaljinisti jednostavno nisu, kao ni mnogo šta drugo, prihvatili.Čak se i Lenjin ustručavao da prisilne mere zaoštri do staljinističke»visine«. To se ne može nimalo poreći, budući da čak i istorijskiudžbenik staljinizma, Istorija SKP(b), priznaje kako je tada jošmalo postojao histerični strah od »agenata« i kako se pokušavalo štoje moguće humanije postupati s neprijateljima. Tako se, na primer,na str. 164, o belogardejskom generalu Krasnovn kaže: »Krasnov jezarobljen ... i oslobođen pošto je dao časnu reč.« Još su i posle Lenjinovesmrti tako opasni »državni neprijatelji« kao Martow, Dan, iAbramovič mogli nesmetano da napuste Rusiju. Drugi su u najgoremslučaju deportovani iz zemlje (upor. u vezi s tim I. Deutscher, Staljin,1950). Trocki, najgori Staljinov neprijatelj, bio je 1929-e, dakledvanaest godina posle izbijanja revolucije, učinjen »bezopasnim«putem izgnanstva, a ne hapšenjem.Staljinistički teror je degenerativna pojava koja se ne možeopravdati istorijskom nužnošću. On će zato pre ili posle biti prevladan.Ali to nipošto ne znači povratak kapitalizmu. Staljinizam će nestati,ali će ostati planska privreda, ovaj put postavljena na demokratsketemelje. Sva posmatranja kazuju da se mase na istoku nećedobrovoljno složiti sa ponovnim uspostavljanjem kapitalističke privatneprivrede; one žele da svoju sudbinu uzmu same u ruke na demokratskojosnovi. One žele socijalizam.Ali socijalizam je nešto mnogo više nego samo planska privreda.Socijalizamje humanizam, sa svim njegovim raznovrsnim i dalekosežnimproblemi~, vezanim za cilj koji je Marx nazvao samoostvarivanjemčoveka. Cisto ekonomistički socijalizamje danas u zapadnojEvropi prevaziđen. To je bila zasluga takozvanog »etničkog socijalizma«~koji je upozorio na granice i slabosti jednostrano ekonomističkogshvatanja. Njegov je nedostatak u tome što je u ranijim decenijan1agotovo prevideo potpuno zanemarena i duboka i dalekosežna(»etičlGl«) shvatanja, kakva se u gotovo beskrajnoj množini mogunaći u delima Marxa i Engelsa, mada ne u nekom sisten1atskom poretku.Iz averzije prema marksističkim teorijama, koje je mehanističkiprotun1ačio, onje stao na vlastite noge, alije to učinio sa malo uspeha,jer ono što on predstavlja kao svoje sopstveno i novo gledište,IInilije na bilo koji način novo, niti zaslužuje da bude ozbiljno shvaćenokao teoretski sistem. (Upor. moju studijU Der proletiirischeBurger, Europa-Verlag, 1964.) Pri bližem razmatranju, vi~ se dačak i etički iskazi i ciljevi etičkog socijalizma u pogledu SVOje doslednostii dubine daleko zaostaju iza iskaza i ciljeva marksizma, takoda se ni u tom pravcu ništa ne dobija nekom »etičkom reformom socijalizma«.U svakom slučaju, zastupnici marksizma nisu neodgovorni štosu još uvek neshvaćeni i što se još uvek smatra ~a je marks~stički sistemekonomistički jednostran i da mu nedostaje dopuna Izvesnomsocijalističkom etikom. Da to dokažemo jednim primerom. U svojojinače izvrsnoj knjizi Kapitalismus und Sozialismus vor dem Welt~ericht(Kapitalizam i socijalizam pred svetskim sudom) ~u~or FntzSternberg se ni jednom rečju ne upušta u mnoge humanlsučke problemenašeg vremena. On međutim ne može danas voditi neku ozbiljnudiskusiju o pitanju »kapitalizam ili socijalizam«, a da pri tom nepodvrgne opsežnom istr~ivanjl!. hl!manis.tičke pro?let.ne nači~ živ~ta,dejstava podele rada I speclJahzovaIlja, razvoja ljudske lIčnosti,erotskill kulturnih i duhovnih stanja i odnosa pojedinaca i narodnihmasa, v~spitanja u smislu demokr~tske saodgo~orno~ti, itd. !.~me štotim problemima ne poklanja pažnjU on nastavlja gresku stanJih marksistakoji su proširenu »etiku« marksističkog humanizma ili potcenjivali,ilije čak nisu ni primećivali.Tek putem ozbiljnog ponovnog povezivanj~ marks~zma sa !1U~manizmom stvara se i ona misaona osnova sa kOJe postaje moguca Iozbiljna borba protiv staljinističke. biro~atije koja se po~iva na ~­ksizam. Tek takvo vraćanje prvobitnom I pravom marks1Zmu otvonćeput demokratskog socijalizma ka srcima i glavan1a onih mili(:)O~koji trpe pod vlašću staljinističke birokratije, ali ipak neće da .izdajU Isocijalizam. U tom se smislu možemo složiti s Walterom Duksom,koji piše:" ... živ0U10 je pitanje socijalističkog radničkog pokreta s kojimsindikati uglavnom in1aju posla, pored hrišćanskog radničkog pokreta,da u njemu budu prevaziđeni boljševizam i vulgarni marksizam; ataj proces se neće moći dobro ostvariti ako sam marksizam u svomizopačenju ne bude razotkriven i ponovo razrađen.« (GewerkschaftlicheMonatshefte, decembar 1951, str. 670.)Kod takvog »razotkrivanja« »starog« n1arksističkog načina mišljenjapokazaće se da svaki pravi socijalizaI11 u načelu mora da budedemokratski, ili ga uopšte neće biti. Takav socijalizam, i samo takav,stvara preduslove za debirokratizaciju društva uopšte, a posebnoistočnog. .12. Od Staljina do Mao Cedunga (pisano 1967)Ko je, kao pisac ovih redova, in1ao priliku da du~e vret.neiz neposredneblizine proučava staljinističku praksu kao objekt nJ.enog_!e~rorizma, uvek se iznova suočava sa teškoćom da verovatnim UCIDl108109

ono što se tu zapravo događa, s jedne strane, kritičarima ispunjenimslepom mržnjom, a sa dmge, radikalnosocijalističkim apologetima.Iz daljine kao da se duhu koji to treba naknadno da sagleda ukazujesamo spoljašnja fasada, dok mu, naprotiv, izmiče posebna atmosferakoja se sastoji od nagrizajućih i slamajućih pojedinih akcija po sebi»sporedne« prirode i od mnogostrukih reakcija pojedinaca koje se neuklapaju ni u kakvu racionalnu shemu, ali se sa krajnje nervoznomosetljivošću suočavaju sa mizantropskim birokratizmom - kao, naprimer, sa svugde primetnim stanjima nesigurnosti i straha, često beznekog vidljivog razloga.Radi toga za neupućenog proglašavanje borbe protiv zapadanjau buržoasku ideologiju i praksu poseduje veliku ubedljivost, i nikomu to ne može prebaciti, pod pretpostavkom priznavanja činjenicedaje on, eto, socijalista. Ali taj socijalista, iz pomenutog razloga, ti.nedostajućeg iskustva u pogledu staljinističkih ili staljinoidnih metoda,ne može da spozna šta se stvarno krije iza neke takve proklamacije.On shvata oblik kao sadržaj, a previđa u njenoj pravoj biti revizionističku,reformističku i malograđansko-radikalističku dogmatizaciju,pražnjenje i birokratizaciju marksističkog učenja kao posledicunjegovog prilagođavanja odavno provođeno j totalnoj birokratizacijisvesti i prakse, koju još treba samo dovršiti. On previđa nepoverenjevladajuće birokratske ideologije prema svakom produbljivanju i daljemrazvijanju marksizma. Uzmemo li na primer još i danas, kada sesvakako već mnogo šta promenilo, u ruke neki književnoteoretski časopisiz NDR, moraćemo sa najdubljim stidom utvrditi da ga nagomilanepraznine, plitkosti i frazerstvo čine nepodobnim za dalju preporuku.Razmislite šta to znači da se još i danas, u 1967 godini, uprkossvim gigantskim i još rastućim zbrkama i nesigurnostima u estetičkimdiskusijama, ignoriše jedan Georg Lukacs i zabranjuju njegoveknjige - sa potpuno shvatIjivom posledicom nekritičkog prodiranjazapadnjačko-dekadentnog umetničkog otpada u istočne zemlje.Mi smo u ovom teksttl opširno citirali Staljinove iskaze koji seoštro suprotstavljaju nestvaralačkom uprošćavanju marksizma. Alimogli bismo da dokažemo i to daje taj oblik kritik.e sopstvenih nedostatakaistovetan sa zamagljivanjem i produbljivanjem tih nedostataka,kako je taj metod uopšte bio tipičan za staljinski birokratizam imorao da to bude usled njegove svojstvene dinamike. Birokratski puritanizam,koji mase potptmo po buržoaskom uzom primorava na asketizanli na požrtvovanje, možda se može objasniti nužnostimaprvobitne akumulacije; ali se on ne može opravdati, ako se ne smatraistorijski prelaznim stanjem, nego se apsolutizuje kao sveta dogmakoja treba da važi za sva vremena. Ne može se, pre svega, opravdatirazaranje novih stvaralačkih snaga marksizma i proganjanje socijalističkihteoretičara i propagandista koji nastoje da prodube i osnažedejstvo (!) marksističke nauke - razaranje koje se danas naziva»kulturnom revolucijom«, a koje je pod Staljinom već u suštini biloisto! Ako su posle revolucije u Rusiji film, pozorište, književnost iIrnauka procvetali u začuđujućoj meri, staljinska »kulturna revolucija«ih je veoma brzo upropastila, slično današnjoj Mao Cedungovoj, iako se ova možda i blaže odvija. Ona se blaže odvija iz tri razloga:prvo, jer Mao Cedung predstavlja mnogo jaču duhovnu ličnost odStaljina; drugo, jer se ogromna Kina ne može organizaciono obuhvatitisa birokratskog pisaćeg stola uz pomoć tajne poliC2ije kao staljinskaRusija (ili, da pomenemojedan istorijski primer, Spanija pod FilipomII, kojije bio isto tako »genijalan« kabinetski terorista kao štoje to Staljin); i treće, što su Mao Cedunga verovatno ponešto poučile. Staljinove greške. Da se »kulttlrno-revolucionama« restaljinizacijaKine koja neočekivano nailazi na otpor odvija blaže nego u Rusijipotvrđuje Hans-Joachim Bergmann u jednoj reportaži iz Pekinga.On piše da je »U Kini - suprotno revolucijama u nmogo manjimzemljama - dosad proliveno veoma malo krvi!« (Westdeutsche Al-1gemeine, 25. I 1967). Treba pre svega do~ti da i u mnogo manjojmeri dolazi do proganjanja i hapšenja.Ali sličnost obeju »kulrumih revolucija« je nesumnjiva ako neobraćamo pažnju samo na spoljašnju formu, nego na sadržaj. Budućida smo se u ovom teksttl već opšimo o tome izjasnili, ali bi mogaoda se stekne utisak prevaziđenosti, dokazaćemo ovo tvrđenje pomoćudveju činjenica koje pripadaju sadašnjem vremenu. Na salcburškomHegel-kongresu, održanom 1964, delegat Sovjetske akademije naukaizazvao je negodovanje i smeh prisutnih - naročito razočaranih i zabrinutihmarksista - time što se nije stideo da pročita elaborat protiv,.imperijalističkog« pesnika Becketta, ptm šupljill fraza i uvreda.Da je moglo biti i drukčije, dokazali su značajni prilozi delegata izPoljske i Mađarske, ti. iz zemalja u kojima je staljinizam prošaosamo sa slomljenom kičmom. Dmga je činjenica sledeća: u jednomkineskom časopisu objavljen je (1966) na punih deset strana napadnajednog kineskog marksističkog naučnika (pravilno podeljen nizompodnaslova) čije je začuđujuće svojstvo da je uprkos savesnog i ponavljanogčitanja nemoguće izvući ni najmanju indikaciju šta se tomčoveku zapravo zamera. Staljinistički elaborati slične vrste još su upa i kad se u njima pribegavalo običnim falsifikati­svežem sećanju,ma, što je takođe bio omiljen ,.kuItumo-revolucionarni« metod~Ukineskom članku se beskrajno variraju rečenice o revizionističkim,kapitalističkim, izdajničkim, imperijalističkim itd. krivicama optuže6Jedan primer: Rugard Gropp, ideološki predstavnik SED, dozvoiio je sebi unapadu na jednu marksističku knjigu St. Warynskog sledeću majstoriju: Groppcitira: .A Marx nije preduzeo ništa drugo nego jedno materijalističko preobrtanje_"Ako čitamo dalje, nailazimo na ovo: .Za Marxa Adlera je_ On dakle dijalektikuprimenjuje idealistički- Po njegovom shvatanju (naime Adlerovom, L. K.)_ Hegelje tu doprineo izjednačenju pojma sa stvarnošću, a Marx nije preduzeo ništa drugonego jedno prosto materijalističko preobrtanje_. Dakle, prema shvatanju MaxaAdlera koje Warynski kritikuje! .Prosto preobrtanje. je medutim' ovomepodmetnuto, da bi jedan marksistički teoretičar mogao manje da okalja čisio nebobirokratskog dogmatizma. .110111

ne ličnosti, što naivne socijaliste uverava da se tu vodi neka borbaprotiv revizionizma i kapitalizma.Ono što se stvarno događa u kineskoj kulturnoj revoluciji jesterepriza staljinskog odlučujućeg faktora moći u javnom životu, uumetnosti i u nauci. Oblik tog činaje u svakom slučaju impozantnijii služi se .. demokratskim« plebiscitom vešto mobili sane omladine.Ali ono što se tu očigledno ponavlja to je antibirokratska argumentacijana potpuno birokratskoj osnovi. Ponavlja se i efekat obezduhovljenja- proglašavanja Staljinovih iMao Cedungovih spisa neprikosnovenimdirektivama za sve druge odluke i mišljenja u politici,umetnosti i nauci - pod nametljivo propagiranom parolom stvaralaštva(pod Staljinom to je »stvaralački marksizam«). Pod parolomborbe protiv dogmatizma ponavlja se totalna dogmatizacija socijalističketeorije. I Staljin je mobilisao omladinske snage naročito nauniverzitetima, akademijama i u omladinskom pokretu, ali je u svojimakcijama izbegavao ulicu i svojoj »kulturnoj revoluciji« dao visepolicijsko-terorističko obeležje. Pri tom ostaje ista uloga sveprisutneduhovne birokratije, bez čije bi kontrole i potkazivanja moć državeostala ipak ograničena.. Napadi komunističkog vođstva Kine na Sovjetski Savez pogrešnosu usmereni, čime se otkriva njen sopstveni, ideološki i praktično,pogrešni pravac. Šta je zaista problematično u razvoju ruskogsocijalizma? Možda veća sloboda? Ta to je besmisleno, jer je komunističkadiktatura morala jednom početi da se ublažava. Jesu li tomožda oblici života više okrenuti uživanju? Koji bi smisao trebalo,izmedu ostalog, da ima socijalizam ako ne upravo taj? Možda je toveća sloboda kretanja nauke i umetnosti? Najznačajniji progresivnikoraci u oblasti marksizma i književne teorije najvećim su delom ostvariliautori koji žive van zemlje, naročito na kapitalističkom zapadu,jer ih je staljinistička Rusija svojim birokratskim dogmama poništavala.Dve su stvari koje su zaista preostale za kritiku. Prvo su toizvesni potezi ruske spoljne politike od kojih pate i Kinezi. Niti suRusi smeli sebi dozvoliti da Kini odreknu svoju pomoć i povukusvoje inženjere, niti je trebalo da prema ostalim socijalističkim zemljamavode jednostrano-sebičnu privrednu politiku, u šta spada i toda su bili slepi za svetskopolitički i za socijalizam u svetu merodavniefekat koji bi postigli da su od DR Nemačke napravili socijalističkiizlog, umesto što su je. iscedili putem formalno svakako opravdanihreparacija. Ali nije li upravo takva politika rezultat one birokratske i.. kulturno-revolucionarne« skučenosti koju proklamuju sami Kinezi!Upravo ta birokratska skučenost pogleda navela je i Kinu da pokušasprečiti .. revizionističke« Ruse u snabdevanju Vijetnama oružjem.Drugo je izvestan unutrašnjepolitički aspekt koji v.e može da izdržimarksističku kritiku. Ako se kao .. revizionističke« i kapitalističkene mogu označiti veća duhovna sloboda, a ni jača sklonost ka uživanju- zapadni socijalistički dogmatičari koji još uvek Marxa za1Imenjuju sa Weit1ingom nisu se doduše ni do danas oslobodili svogograničenog sektaškog duha, te ni toga mišljenja - ipak je, uprkossvom tom napretku, i obrnuto, kao i pre, sumnjivo: a to je neiskorenjiv'. i dalje sveproždirući birokratski puritanizam. Kao i pre, onprožIma prostrane oblasti privatnog i javnog života i širi izvestan sla­~unj~vi moralizam koji nije ništa drugo nego propratna ideološka po­Java Jednog masama nametnutog samoodricanja, koja je već prevaziđenazavršavanjem epohe prvobitne akumulacije i koja kao jaje jajetuliči onome u kapitalističkim zemljama. Razume se, i tu se, kao i nakapitalističkom zapadu, probija izvesna dijalektika a koja se sastoji utome da se izvesnim materijalnim olakšicama obezbedi trajnost puritanskomodricanju, odricanju koje ne bi bilo tako loše kad se ne bisvodilo na materijalno u jednom procesu postepenog slabljenja i kadne bi sebi potčinjavalo celog čoveka, sve do dubina njegove duše injegovog dulla. Vladajući ruski birokratizam još je veoma udaljen odmarksističke ideje o identitetu čoveka i samoostvarivanja u slobodnojigri i erotskom uživanju (Pri čemu je tu pojam erotskog šire shvaćennego kod Freuda - upor. moj tekst .. Der asketische Eros«). Svakakotreba imati na umu (u tome sam drukčijeg mišljenja od HerbertaMarcusea) da su zato na istoku - u suprotnosti s dekadentnim zapadom,tamo humanistički optimizam ostaje presudan momenat u naucii u ideološkom procesu, koji čak i birokratija, mada to čini frazerski,odobrava - date osnove za izvestan ozbiljni humanistički preobražajdruštva, koji će se verovatno pod pritiskom narodnih i intelektualnihsnaga, svesnih te problematike ili za nju osetljivih, u budućnosti postepenoostvariti.Svakako je kritika maoizma upućena suviše diferenciranoj raspodelidohotka u SSSR istovremeno i kritika upućena izvesnim pojavamaopadanja i malograđanskih deformacija ruskog komunizma;tako, s obzirom na stadijum prvobitne akumulacije u kojem se nalazikineska privreda, kineski puritanizam dobija izvesno istorijski prolaznoopravdanje.Upravo taj puritanizanl, koji nije ništa drugo nego jedan obliktlačenja pojedinca, mnogo više odgovara Kini nego Rusiji. Ono štoljuti kinesko rukovodstvo i protiv čega se ono žestoko bori, to nijepostepeno ukidanje nehumanističkog prisilno-puritanskog načina života,nego je to svakako odstupanje od njega. Razume se, dokle godse Kina nalazi u stadijumu prvobitne akumulacije tu se jedva neštomože izmeniti; ali ako smatramo da su nas Marx i istorija nečemunaučili, od toga ne treba stvarati neko neprikosnoveno ideološko načelo,a ponajmanje neku terorističku ideologiju po Calvinovom uzoru,čija se bar isto toliko radikalna .. kulturna revolucija« u ženevi, u16. veku, završila ne manjim porazom.Ali nemojmo da se suviše plašimo. Kao što smo 1952. predskazalikraj staljinizma, danas predskazujemo da će se, posle jedne epohekočeće stagnacije pri istovremenom napredovanju industrijalizacije- koja bi se i bez birokratske »kulturne revolucije« ne samo takođepostigla nego bi se još bolje ostvarila - pojaviti novi impulsi112 ·113

izvesnog humanističkog procvata čoveka-pojedinca, i to ujoš većojmeri nego u Rusiji. Svetska i~to~ja ide ~

2Marx, The Eighteenth Brumaire of Louis Bonaparte, odeljak 4.nom progresu. Vizija te ideje je uzbudljivo iskustvo, čak i kada bi sedokazalo da je utopija nedostižna i kada bi istorija pokazala da je toiluzija. Utopijski karak~er ovih ideja postao je istorijski očigledantek onda kada su pokreti koji su se njima inspirisali počeli da ostvarujupobede u različitim društvenim borbama i kada je ostvarenje vizijepostalo realan politički cilj.Francuska revolucija je tipičan, zgusnut oblik ovog sukobljavanjaideja i stvarnih društvenih mogućnosti. U vremenu od oko polovinejedne decenije, Francuska je prošla kroz sve one procese za kojeje Britaniji bilo potrebno nekoliko vekova, a u Nemačkoj nekolikodecenija (prilično zakasnelih).Jakobinska diktatura moralaje, da bi ostala na vlasti, postepenoda odbacuje široku primenu demokratskih prava uz čiju je pomoć,inače, ona i uspela da trijumfuje. Došlo je do smešne istorijske situacijeonda kada su se predstavnici reakcije našli u mogućnosti daistupaju kao pobornici zahteva za proširenje demokratije. Medutim,u periodu ovih borbi, još se nije pojavio u potpuno razvijenom oblikuposeban interes administracije kao »odvojene« sile koja upravljadruštvom, mada je u zače~ već postojao. Na ovom stadiju razvoja;društveni aparat za administrativne funkcije još se nije pojavio kaonosilac stvarnih odnosa vlasti, te je, prema tome, borba protiv njegabila neizbežno i dalje od drugorazrednog značaja. Ideja o društvenojadministraciji, kao i potreba za njom, mogla se oformiti u definitivnomobli.ku jedino u razvijenim buržoaskim društvima, gde je birokratijauzela oblike i funkcije koji su bili· različiti od onih koje jeimala u vreme borbe protiv feudalizma.Posle pada jakobinske diktature, u Francuskoj je neverovatnombrzinom nastao novi birokratski aparat, koji je već ispunjavao svojedruštvene administrativne funkcije u interesu nove vladajuće klase -kapitalista. Upravo pedeset godina kasnije, Marx je isticao u Osamnaestombrimeru Louisa Bonapane da »izvršna vlast zapoveda armijomod više od pola miliona službenika... i čitavo vreme drži uapsolutnoj zavisnosti ogromnu masu naroda... Država se uplićekontroliše, nadzire i bdije nad buržoaskim društvom, od najšire ma:nifestacije njegove egzistencije do njegovih najsitnijih komešanjaodnjegovih najopštijih oblika života do ličnog života pojedinaca.« 2' .Godine 1871. narod Pariza pobunio se ne samo protiv kapitalističke~ladavine nego i protiv birokratske moći koja gaje štitila. Pokušaoje da uvede u praksu svoje ideje o upravljanju društvom. bezb~?kra~ odno~. Nije slučajn~ daje upravo Blanqui"najznačaj­Dljl teoretičar Panske Komune, biO taj koji je prvi formulisao programnapada na birokratiju (u svojoj Društvenoj kritiCI). Onje zahtevaoda gornji i srednji slojevi činovništva treba da budu podvrgnutineposr~om izboru i opozivu, dok bi niži sloj zadržao svoj posaosamo pnvremeno. Uprkos tome, čak je i za Blanquija ovo bilo dru-..··:···.·'-ii :=,T·.:..:. II:-.,.:Igorazredno pitanje, a primarno pitanje bilo je osvajanje vlasti: zanjegaje od mnogo većeg značaja bilo pitanje političke vlasti nego tokakva će se vrsta novog poretka uspostaviti u društvu budućnosti.(Ovo je jasna indikacija njegove »revolucionarnosti«, zbog koje ga jeMarx tako visoko cenio.) U drugoj polovini prošlog veka raspravaoko predstavničke i neposredne demokratije vrtela se oko pitanjakako da se ostvari konačni cilj osvajanja vlasti, a ne oko toga kako bidemokratske institucije mogle da vrše kontrolu nad administracijom iupravom, koje su sa sobom donele birokratske odnose i prodirale usve više i više sfera društvenog života.U ovom veku birokratija je postajala sve moćnija i moćnija.Ona je svela predstavničke institucije zapadnih kapitalističkih zemalja(čiji je prvobitni zadatak bio da zaštite interese buržoazije) na formalnost,bilo na otvoren način kao u fašizmu ili na prikriven načinkao u buržoaskim demokratijama, pa ihje čak lišila njihovih funkcijazaštitnika vladajuće klase. .Kao nosilac birokratskih odnosa, administracija je takode prOdrlai na teren ekonomije: tradicionalnu upravu u fabrikama, koju susačinjavali direktori-vlasnici, zamenili su posebni aparati koji su uprvo vreme bili podeljeni po hijerarhijskoj liniji, a kasnije takođe ipo funkcionalnim linijama. Ovo je obezbedilo da se poslovima boljeupravlja (prema Maxu Weberu - brže, efIkasnije i stručnije); ali uisto vreme, što je uprava osvajala više moći na praktičnim stvarima,to se ona sve više nalazila suprotstavljena akcionarima i tUihovimpredstavnicima (nadzorna tela i slično).Razvoj birokratizma ušao je u novu fazu kada su masovni niediji(listovi sa velikim tiražima, časopisi, bestseleri, radio, fIlm i televizija)počeli da smatraju da je njihov poseban zadatak da »utiču« imanipulišu javnim mnenjem. Hijerarhijski aparati počeli su nicatikao pečurke da bi mogli sprovesti ovaj zadatak. Oni su, u stvarnosti,novi oblik moći, moći nad ljudskim dušama.Birokratski odnosi u socijalističkoj revolucijiDok dogmatski marksisti nisu bili voljni da zapaze ove novepojave, koje su se nužno pojavile u toku kapitalističkog razVoja, reformističkimarksisti stvorili su reformističku politiku zasnovanuupravo na ovakvom razvoju. U međuvremenu, revolucionarni pokretkoji je usvojio marksističku ideologiju pOstigao je pobedu od istorijskogznačaja u zemlji u kojoj je bila nerazvijena ne samo birokratijazapadnog tipa nego i industrijska buržoazija.Ova pobeda dala je potpuno novi smisao i važnost pitanju birokratije.U najvećoj i jednoj od najzaostalijih zemalja u svetu,oktobarskarevolucija zbacila je vladajuće klase i njihovu privatnu svojinui, zajedno sa njima, industrijsku buržoaziju, pre nego što je ona imogla da uspešno privede kraju svoju borbu protiv feudalnih privilegija,pa čak i pre nego što joj se pružila prilika· da industrijalizujezemlju. Ovi činioci pokazali su se od prevashodnog značaja u kasni-116117

jem razvoju, ali u toku revolucionarne borbe tog vremena oni su biliod drugorazrednog značaja u poređenju sa primarnim ciljem, koji sesastojao u tome da se uspostavi radnička i seljačka vlast.VerDi svojim istorijskim tradicijama, marksizam-lenjinizam irevolucionarni pokret koji je u njemu našao svoju inspiraciju bili su. rukovođeniciljem ne samo Uništavanja privatne svojine i klasa kojese na njoj zasnivaju, nego i državnog aparata koji je do tada sprovodiozadatak klasnog ugnjetavanja. Trebalo je takođe sprečiti narastanjebilo kakvog upravnog ili administrativnog aparata koji bi mogaopostati nosilac posebnih interesa i ciljeva odvojenih od društva i odsamih neposrednih proizvođača. Ova ideja sasvim eksplicitno se pojavljujeu Lenjinovim delima iz vremena pre proleterske revolucije:»U socijalizmu će se veliki deo 'primitivne' demokratije neizbežnoobnoviti, jer će se po prvi put u istoriji civilizovanog društva mosastanovništva uzdići do toga da preuzme svoj nezavisan udeo ne samou glasanju i na izborima, nego takode i u svakodnevnom upravljanjudržavom. U socijalizmu svi će naizmenično vladati i uskoro će se privićina to da niko ne vlada.« 3Ali praktično iskustvo posle socijalističke revolucije nije omogućiloda se ova očigledno idealna situacija i ostvari. Postojala je potrebaza čvrstim i disciplinovanim državnim aparatom radi suprotstavljanjastranoj invaziji, ali literatura koja se bavi ovim periodomdaje vrlo jednostran naglasak na ovaj faktor. Drugi razlog zašto ovajideal nije ostvaren sastoji se u tome što je bilo potrebno stručnoupravno telo da obnovi i razvije privredu i mnoge druge grane društvenogživota.Istorijska nužnost vodila je, medutim, neizbežno ka ponovnojpojavi birokratskih odnosa. To će reći, stvorili su se uslovi zajednutakvu situaciju u kojoj su vlada i administrativni aparat razvili svojesopstvene interese i ciljeve, koji nisu uvek identični sa interesima i. ciljevima društva u celini.Može se lako dokazati da je, u vreme kada je revolucionarnipokret još imao iluzija u pogledu budućnosti, Lenjin već shvatioopasnost od takvih postojećih birokratskih odnosa koji su bili dominantni.I dalje se pretpostavljalo da će neposredna narodna vlast postatiopšta stvarnost u relativno kratkom vremenSkom rasponu; a biloje neizbežno da se održavanje ovih iluzija tesno povezuje sa pitanjemzaštite radničke i seljačke vlasti. Ali naročito posle uvođenja NEP-a,Lenjin je bio preokupiran idejom da je Sovjetskom Savezu potrebnaobrazovana i sposobna administracija. Ovo je bio period kada je ongovorio snažno u prilog nužnosti prihvatanja Taylorovog sistema.Onje u potpunmosti znao da je prvobitna funkcija tejlorizma bila datera narod na iscrpljujući rad, na prolivanje moja. U isto vreme, međutim,on je mac da se sovjetska privreda ne može podići na visoknivo ukoliko se ne poboljša stručnost njenog rukovodstva: trebalo je:JLenjin, Slale and Revolution, gL 6, odeljak 3.iskoristiti sva iskustva kapitalističkog sveta. Morala je da se stvoril:/obrazovana i efikasna administracija, odvojena od društva. Lenjin jemac da je jedina stvar koja bi mogla sprečiti da administracija: postanenosilac birokratskih odnosa bila ta· da se, pre nego što do togadođe, uspostave institucije koje bi dovele do društvene kontrole nadadministracijom, čime bi se obezbedila stalna i efikasna snaga koja biSprečila da se birokratski odnosi okamene i da postanu ·autokratski.U ovom smislu je problem birokratskih odnosa bio formulisaliveć u prvim godinama sovjetske vlasti, i postajao je sve više kontrovermo·pitanje u sovjetskom društvu. »Razvoj spontane aktivnostimasa poslaće moguć jedino ako izbrišemo sa lica zemaljskog one birokratskemrlje koje su poznate kao 'glavki' i 'centri'.« Ovo je rečenicaiz izveštaja kojeg je Lenjinu napisao i poslao Sokolov, sekretarorganizacije za kontrolu evakuacije iz Poljske. On je bio mlad čovekkoji je napravio »dva ili tri uzaludna pokušaja« u borbi protiv birokratije.Suština Lenjinovog odgovora, koji je često citiran u mnogerazličite svrhe, sastojala se u tome da se u seljačkoj zemlji birokratija»ne može najuriti« ili »izbrisati sa zemlje« 4: ona se može jedino smanjivatilaganim, istrajnim radom. U svojim raspravama sa Trockim iBuharinom 1920. godine, Lenjin je otišao i dalje, govoreći da s0-vjetska država nije radnička država, nego »radnička država sa birokratskimostacima«. Iz toga je on ~o zaključak da bi se samisindikati morali zaštititi od svoje sopstvene države i, oslanjajući sena radnike, morali bi štititi radničku državu od inostrane intervencije.Društvena osnova birokratskih odnosa u socijalizmuIskustva socijalističkog društva koja su se od tada nakupila utoku nekoliko decenija pokazuju da Lenjinova zabrinutost nije bilabez osnova. Prema tumačenjima marksističke sociologije, razvoj birokratskihdruštvenih odnosa je nužnost, ali oni igraju sasvim različituulogu od one uloge koju su igrali u ranijim periodima. Ako želimoda problem ispravno analiziramo, potrebno je da se daju odgovorina dva pitanja. Da li u već uspostavljenom socijalističkom društvupostoji bilo kakva potreba za aparatom koji bi bio odvojen od onihkoji su neposredno angažovani u proizvodnji i u uslužnom sektoru ikoji bi ispunjavao funkcije vlade i administracije koje potiču iz društvenepodele rada? Ako je to tako, može li se smatrati nužnim da biaparat koji ispunjava ovu funkciju smeo da ima svoje sopstvene interesei ciljeve i da bi smeo da bude nosilac birokratskih odnosa? Postojiobilato istorijsko iskustvo na osnovu kojeg se može dati odgovorna oba pitanja, što maći da postoje svi razlozi da se, u opravdavanjubilo kakvog stanovišta koje se zauzima, podrži zahtev za međusobnosučeljavanje teorije i ovog iskustva.Nastanak birokratskih odnosa u socijalizmu određen je· činjeni-4Lenjinovo pismo M. Sokolovu, objavljeno II Pravdi, II januaru 1924.118119

com da novouspostavljeni oblik društvenog vlasništva ne daje zakonitimvlasnicima (bilo da je to država, narod ili zadruga) bilo kakvumogućnost da svoja prava svojine ostvaruju neposredno. Ovo je slučajbez obzira na nivo razvoja i on se odnosi na društvo u celini (uključujućii seljake 1,l zadrugama). Ova· prava se prenose, čak i ako tomože biti u njihovom sopstvenom interesu, na profesionalnu stručnugrupu koja vrši upravu u društvu. U isto vreme, nastanak državnogvlasništva u socijalističkim zemljama omogućuje neuporedivo višistepen integracije nego ranije, čak i u zemljama gde je nivo proizvodnihsnaga manje razvijen; ova činjenica sama po sebi povećava važnostadministrativnih i upravnih funkcija društva.Madaje stvaranje društvene (drŽavne i zadružne) svojine·dovelodo suštinski nove situacije u proizvodnim odnosima, to samo posebi nije sprečilo rađanje ili postojanje administracije odvojene oddruštva; u stvari, učinilo je to još nužnijim. U sadašnjem stadiju razvojasocijalističkih zemalja, administraciju i upravu može sprovoditisamo neka vrsta.posebno ,.izdvojenog« aparata; neposredna društvenaadministracija, kao osnovni oblik upravljanja, može sesprovoditiu relativno ograničenom području društvenog života. Prematome, koliko god bio privlačan pokušaj. neposrednog društvenog sa- -:moupravljanja, u sadašnjim društvenim uslovima u ovom pogledunužno preovladuju iluzije. U praksi, ono što je moguće postići jestejedva to da se ostvari više ili manje efikasna kontrola nad administracijom:ovo je, ipak, samo po sebi vrlo važan korak ka humanizacijiadministracije i uprave.U gotovo svakom području društvenog života u socijalističkimzemljama postoji poseban, hijerarhijski i sve više standardizovan,oblik administracije. Ovo se naročito zapaža u aparatu lokalnih većai u poljoprivrednim zadrugama. Još se veruje da je upravo u ovimpodručjima mogućno održavanje neposredne društvene administracijei uprave, i to putem rotacije na pojedinim mestima. Ali do toga sečak ni ovde nije došlo kroz iskustvo. Postoji, zapravo, sve veći zahtevwi. predsednici lokalnih veća i zadruga budu kvalifikovani ljudi.Uspehje kada se ima dovoljno ljudi koji ispunjavaju ove zahteve, adruštvo ne može sebi dozvoliti luksuz da ih redovno zamenjuje manuelnimradnicima ili da ih plaća podjednako kao i kvalifikovane radnike.U današnje vreme, velika većina novonaimenovanih ljudi naovim mestima radila je ranije u sličnim područjima ili se uspinjalahijerarhijskom lestvicom administracije.Suprotno opštem uverenju, ne mora biti uvek slučaj da birokratijapothranjuje loš rad ili neekonomske rezultate. Posebna, hijerarhijskai standardizovana administracija, koja je nužno odvojena odradnog naroda, može u socijalizmu da radi vrlo efikasno, čak i ako jedruštvena kontrola nad njom čisto formalna. A ona često naginje katome daje efikasnija ukoliko je birokratija oslobođena ,.o~va« društvenekontrole. S druge strane, socijalistički karakter svojine zahtevada i sama uprava treba da bude podruštvljena i da, pr~ma tome, birokratskiodnosi moraju da se postepeno uklanj.yu, čak i ako jednostra-!',",.,no birokratsko rešenje administrativnih problema izgleda efikasnije.U ovom pogledu se, opet, javlja stvarna protivrečnost izmedu »op timalizacije«i ,.humanizacije«.Ako kažemo dau socijalizmu nužno nastaje takav oblik upravekoji uključuje birokratske odnose, to ne znači da poričemo postoja.,.nje krajnje važne razlike izmedu birokratskih odnosa u kapitalizmu ibirokratskih odnosa u socijalizmu, kao i izmedu oblika administracijekoji su nosioci takvih odnosa. Uprava i administracija društva usocijalizmu i birokratski odnosi koji su time obuhvaćeni, imaju vrlospecifične karakteristike, koje idu dalje od prvobitne polazne tačkeadministrativnog sistema socijalističkih država. Polazna tačka bila jediktatura proletarijata, koja je skršila buržoaski sistem administracijei praktično likvidirala (mada ne u fizičkom smislu reči) staru birokratiju,dok su radnici, seljaci i revolucionarna inteligencija izgradilinovi, socijalistički sistem vlasti, preuzimajući funkcije uprave i administracijeu ime društva radnog naroda. Mada je ovaj početak vrlovažan za društvo, on ne isključuje mogućnost daljih promena u raznimalternativnim pravcima, kao što nam je to istorija dobro pokazala.Birokratski odnosi u administraciji neizbežno nastaju zbog togašto je izgrađivanje administrativnog aparata odvojenog od neposrednihproizvodača objektivna nužnost u ovom stadiju razvoja. Ali karakterovih birokratskih odnosa, njihova uloga i njihovo mesto udruštvenim odnosima uopšte uzev, suštinski su različiti od karakterabirokratije u klasnim društvima, zbog suštinske karakteristike sistemai postojećih svojinskih odnosa. Neprijatelji socijalizma gledajuna ove razlike samo u svetlosti činjenice da u socijalističkim zemljamapostoji povećana integracija kao rezultat centralizacije, sa višemoći koja je koncentrisana u administrativnom aparatu. Oni ne videizuzetno snažne društvene snage koje vrše pritisak na administracijukoja je nosilac ovih birokratskih odnosa, u smislu učešća u njenojmoći, u podruštvljavanju njenih upravnih aktivnosti i, konačno, kaorezultat dugog istorijskog razvoja, u smislu njegovog eliminisanjakao birokratije.Postojeći nivo podele rada i svojinskih odnosa navodi na to dase zaključi ne samo da je nastavak birokratskih odnosa nužan, negotakođe da su specifične odlike ovog društvenog odnosa karakterističnesamo za socijalizam. Vlasnik u čije ime nastupaju predstavniciadministracije i uprave nije više glava patrijarhalne države, nije višekralj kao ,.glavni plemić« feudalnog društva, niti su to više kapitalističkekompanije kapitalističke klase, nego celokupno (nacionalno)društvo ili odredena društvena grupa u njemu (na primer, zadruga),čiji su članovi međusobno ravnopravni u smislu svojinskih odnosa.Jedan od osnovnih kriterijuma za postojanje birokratskih odnosau socijalističkom sistemu administracije jeste podvajanje izmeduadministracije i radnog narOda kao vlasnika. Ovo podvajanje ne podrazumevanužno zatvoreni proces sa subjektivne tačke gledišta, svesnukonfrontaciju sa radnim narodom. Ni birokratija u kapitalistič-120121

kom društvu, da se upotrebi gruba analogija, ne nalazi se u POtPunojsuprotnosti prema kapitalističkim vlasnicima niti prema njihovimpredstavničkim organima. U socijalističkom društvu apsolutno jeočigledno da administrativni aparat mora donositi sve svoje odluke uinteresu društva. U velikoj meri ovo nije neopravdano, jer interesdruštva, onako kako ga tumači administracija je, u stvari, značajanmotiv za njene aktivnosti. Čak i kada sledi neke posebne interese,administrativni aparat uvek deluje u ime opšteg interesa, a razlozi zaprotivrečnost izmedu ciljeva ove vrste j stvarnih ciljeva su složenijinego u slučaju države i upravne birokratije u kapitalističkim državama.Administrativni organi socijalističkog društVa deluju na osnovuovlašćenja čitavog društva kao vlasnika i, u stvari, igraju neuporedivopozitivniju ulogu nego birokratija prethodnih era. Upravo zbogtog razloga, teže je izvući iz stvarnog opšteg interesa društva one posebneinterese kojima je cilj održavanje ili čak jačanje birokratskihodnosa. Situaciju komplikuju nastojanje administracije za povećanomefikasnoŠĆu, a kao rezultat toga (kao što sam drugde napomenuo)posebni interes si! često javlja u specifičnom obliku i, pod odre- .denim istorijskim uslovima, u stanjuje da postane opšti interes.,Negativne posledice birokratskog odnosaSvakodnevna misao uzima u razmatranje ovo 'izuzetno složeno iprotivrečno kretanje i registru je samo one pojave koje nedvosmislenonastaju kao negativne pojave u svakodnevnom životu, a rezultattogaje da nastaje stereotipni birokrata. Ali samo dublja analiza birokratskihodnosa može dati autentičan opis pojave koju svakodnevnamisao, najednostran i pejorativan način, posmatra kao tipičnu karakteristikubirokratskog postupka.Najupadljivija karakteristika, mehaničko tretiranje gradana kao»stranaka«, u osnovi odražava odnos birokratske »zavisnosti«.»Stranka« se shvata kao neka vrsta čudne sporedne ličnosti ili čak kaoneka potpuno pakosna osoba, nad kojom administracija, kao predstavnikčitavog društva, drži vlast. U većini slučajeva, naravno, ovajmistifIkovani društveni interes predstavlja znatno veću moć za pojedinogčinovnika nego što to poseduje kralj koji upravlja po božanskompravu ili bilo koja kapitalistička kompanija. A da bi situacijabilajoš smešnija i složenija, ova tendencija da se izvedena moć učiniapsolutnom često znatno dublje prodire u niže slojeve hijerarhijenego u više slojeve. Niži slojevi naginju ka tome da svoju ljutnju iskalena stranci, ljutnju koju,izaziva to što imaju nedovpljno odlučujućiglas u sistemu administracije.Jedna druga dobro poznata karakteristika birokratije jeste odugovlačenjeu obavljanju poslova, strah od donošenja odluka, birokratskoodlaganje. O ovom se lako može izvesti zaključak iz posebnihokolnosti koje privremeno- preovladuju unutar hijerarhije. Onaje obično vrlo snažna u vreme kada pravila procedure nisu utvrdena i. Ikada, kao rezultat toga, potrebni »model« akcije podleže promenama.Ovo uzrokuje da su ljudi više ranjivi ukoliko su njihove odluke »pogrešne«zbog nekog nepredvidenog razloga (na primer, promena kriterijumaza ocenjivanje), nego ako ne donose odluke ili ako mogu daih pokriju desetinama potpisa. Objektivne okolnosti mogu često prouzrokovatida je rezultat odluka nejasan (ovo se često pokazuje ustvarima koje se tiču upravljanja u ekonomici).Ali ni prezir prema »strankama« ni preterani formalizam u vršenjudužnosti ne mogu $e posmatrati kao neizbežna karakteristika suštinskihodnosa birokratije. Situacija nije nepojmljiva tamo gde je najvišadužnost nekog službenika da se - najviš~ naučnim metodom- »bavi sa« ili »manipuliše« strankom - ali birokratija će i dalje bitiosnovni odnos izmedu društva i administracije i ne bi se moglo rećida je prevaziđena: ona bi se, u stvari, pojavljivala u najeksplicitnijemobliku. Na sličan način, osnovni odnosi u okviru administracijene bi se promenili (mada bi se njena efIkasnost mogla značajno pove- .ćati) ukoliko bi viši slojevi hijerarhije očekivali - i dobili, u opštojprimeni - brzinu i odgovorno donošenje odluka jednog idealnogWeberovskog tipa. .Jedna od najozbiljnijih posledica birokratizacije društva jestepreterana tendencija ka komformizmu (što je, samo po sebi, nužnapojava). Marx je dao briljantnu analizu načina na koji birokrata pokušavada se prilagodi pretpostavljenim ili stvarnim normama, kojeon bezrezervno prihvata, čak i do stepena potpunog ugušivanja svojesopstvene individualnosti. U modernom kapitalizmu ova karakteristikaproistekla je iz relativno uskih granica državne birokratije;komformizam u pravom smislu reči postao je opšta pojava. Ne možese ni na koji način reći ni da je u socijalizmu ovakvo stanje stvariprevaziđeno.Na osnovu svega ovoga, možemo reći da administrativni i upravniaparat socijalističke države u suštini proističe iz karaktera svojinskihodnosa i da je on nosilac pokušaja da se uspostave kako birokratskitako i humaniji odnosi. Ovo znači da administracija samusebe prikazuje i kao birokratsku i kao nebirokratsku. Ukoliko se ovaosnovna protivrečnost ne otkrije, ništa se praktično ne bi mogla razumetio istoriji razvoja socijalističkih zemalja, a oni koji apsolutizujubilo jednu bilo drugu stranu ove protivrečnosti neizbežno će izvućipogrešne zaključke.Kako prevazići sadašnje stanje: mogućnosti i teškoćeIz onog što sam prethodno rekao, proističe neposredno to daako uzmemo u obzir funkcije koje ispunjava administracija kao nosilacbirokratskih odnosa, ne možemo izreći ocenu da su ti odnosi jednostavnonegativna pojava koja se mora razvrstati kao »loša« nasuprotnekoj drugoj kategoriji koja bi se klasifIkovala kao »dobra«.Moramo le posmatrati kao društvenu formaciju koja nužno nastaje ikoja se ne može prevazići nekim sasvim specifIčnim društvenim122J123

uslovima niti prosto racionalnim razmišljanjem ili dobrom voljom.Na sadašnjem stadiju razvoja pro~odnih snaga i društvene padelerada javljaju se dve na izgled prohvrečne društvene nužnosh. Sjedne s~e, moraju se proširivati .p~va, odgovornosti i .ko~tencijeadministracij~, a. shodno ~ome I nj~ .e~ost, ~ I ako je rezultattoga jačanje birokratskih ~?sa ~. nj~o.vo . pnvr~~o oka:menjavanje. S druge strane, administracIja I njem različIh stepemmoraju se učiniti zavisnim od društva, to jest ona se mora postepenohumanizovati kako bi dovela do raspadanja birokratskih odnosa. Oviistorijski jednovre~ zadaci mogu, u izvesnim društvenim uslovimadovesti do sukoba. Često se dogada da se na terenu političke celishodnosti(koja može ali i ne mora biti osnovana) jedan kriterijummože ostvariti samo na račun drugog. Ali čak i tada konfrontacijamedu njima dovodi, u konačnoj analizi, do pogrešnog skupa alternativa.Istorijsko iskustvo nije nikada, ni u jednoj prilici, pokazalo dase mora nužno birati izmedu dva suprotna kriterijuma, makar čak ikratkoročno. Društveni interes obično iziskuje da se oba zahtevauzmu u obzir istovremeno. Moglo bi izgledati da ovo protivrečionom što sam drugde rekao o stavljanju prvenstvenog naglaska nap.t:oblem humanizacije i.ograničavanj.a sfere b~rokra~ odnosa. ~lija sam svestan toga da je ovo samo jedan načm za pnlaz ovom pItanju,ali ne i jedini način, i da je rešenje ovog pitanja neodvojivo odpotrebe da se ubrza razvoj proizvodnih snaga i da se zadovolje potrebeoptimalizacije.Ova kampanja protiv birokratije je u punom zamahu u socijalističkimzemljama; ima mnogo članaka, karikatura i šala usmerenihna osvet1javanje birokratske prakse. Zahvaljujući u dobroj meri ovojkampanji, svakodnevna misao stvorila je popularnu sliku birokratekao činovnika koji uvek gomila dokumente, koji se plaši odgovornosti,ulaguje se svojim pretpostavljenima i grub je i nadmen u odnosuna svoje potčinjene. Medutim, čak i medu doslednim protivnicimabirokratije, vrlo malo ljudi uzima u obzir činjenicu da su ove karak ..teristike jednostavno nusproizvod administracije koja je odvojena odvrhovnog garanta vlasti, to jest društva: društva u kome se nužnostvorio hijerarhijski odnos izmedu potčinjenih i pretpostavljenih, sasvojim pozitivnim i negativnim stranama, bilo zbog toga .što nemadovoljno društvene kontrole na različitim nivoima ili zbog toga š~oje, inače, ova kontrola čisto fomtalna. Kao rezultat toga, »osećanjeodgovornosti« postoji samo u odnosu na sprovođenje naređenja višihorgana. Ako je takav slučaj, onda je »stranka« - može to biti i nekoko je zaposlen u istoj ustanovi ili naprosto neko ko spada u okvir nadležnostitog službenika - nužno neko ko je upravo suprotstavljenslužbeniku, a u najboljem slučaju prema njemu se pokazuje »samilost«.Ovakva vrsta administracije, kojaje odvojena od svog vlasnika- radnog naroda - stvara sve negativne pojave na koje smo ukazali.Iz istog razloga, birokratske pojave mogu se nadvladati jedino posredstvomsveukupnog razvoja društvenih odnosa i institucija, u tokurelativno dugog procesa. Opseg uticaja obrazovanja je u najmanju-j~:ruku, ako je reč o društvu u celini, suviše uzan.U kapitalističkim svojinskim odnosima borba protiv birokratijeje uzaludna, jer razvoj proizvodnih snaga ide ruku pod ruku sa širomi intenzivnijom dominacijom birokratskih odnosa u gotovo svakojsferi društvenog života. Preduslov za odstranjivanje ovog trenda jesteukidanje privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju, to jestosnovnog društvenog odnosa koji nekim ljudima daje pravo (vlas!llcima)ili njihovim predstavnicima (birokratama) da vladaju drugimljudin:ta. Svu pažnju i poštovanje zaslužuju oni mislioci, sociolozi ipisci koji su se pobunili protiv birokratije, ovog modernog oblikanehumanosti. Ali ukoliko u isto vreme ne govore protiv ukidanjaprivatne svojine, oni će neizbežno ostati zaglibI jeni u domenu sitnoburžoaskeutopije ili apstraldnog moralisanja.Međutim, ukidanje privatnog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju(ili barem njegove pozicije kao glavnog oblika svojine)samo je prvi korak. To je samo polazna tačka za sveukupnu humani- .zaciju društvenih odnosa. Ko god tvrdi daje ukidanje privatnog vlasništvaautomatski dovelo do okončavanja otuđenih društvenih odnosa,pretvara se pre ili kasnije u jednostranog i konzervativnog braniocabirokratskih odnosa. I revizionisti i anarhisti (duhovni preci savremenih»levičarskih« revolucionara), mada sa različitih tačaka gledišta,naprosto odbacuju i samo pitanje da li je moguće iskoreniti birokratijuu. socijalističkom društvu. Bernstein se »osećao dobro« uprisustvu birokratskih odnosa i smatrao je da je bespredmetno disku- .tovati o borbi protiv njih, dok su anarhisti (na primer, Sorel) držalida bi bilo koja vrsta organizacije mogla proizvesti birokratiju, a poštosu je smatrali za jedno od najvećih mogućih zala, oni su proglasilirat bilo kojoj vrsti organizacije ili institucije.U kapitalizmu, birokratija je odgajila refomtizam i revizionizamu radničkom pokretu; u socijalizmu, ona je ojačala dogmatizam,zamenjujući unapređenje socijalističkog razvoja odbranom postojećihformi. Cinjenica da društvena administracija i uprava rađaju birokratskeodnose je istorijska pojava: do njih neizbežno dovodi razvojdruštva, to jest razvoj svojinskih odnosa na datom stadiju podelerada i ekonomske integracije. Prema tOIile, mora takođe doći do takvogstadija u razvoju (a njegove konture već se mogu nazreti u socijalističkimzemljama) kada neće biti potrebe za administracijomodvojenom od društva, zbog toga što će i objektivni i subjektivniuslovi biti zreli za dosledno ostvarenje društvene samouprave. Ipak,madaje stvaranje socijalističkih svojinskih odnosa bilo krupan koraknapred u ovom pravcu, ovaj stadij još nismo dostigli.Marx kaže: »Birokratija se može ukinuti jedino ako opšti interespostane u stvarnosti (ne samo u misli, u apstrakciji, kao što tražiHegel) poseban interes, što je moguće samo ako posebni interes postane,u stvarnosti, opšti interes.« 5 U evropskim socijalističkim3Marx, Critique of Hegefs »Philo;ophy of Law.., gL l, odeljak B.124125

državama, podela rađa koja je određena sadašnjim nivoom proizvodnihsnaga i razlike u dohotku još ne omogućavaju da se ispuni ovajzahtev. Posebni interesi i dalje se u administraciji jayljaju kao više ilimanje prirodna stvar. Ovo onemogućuje da opšti interes društvauvek postane »specijalni« interes administracije, a vrlo često on takođesprečava da se posebni interes pojavi u »specijalnom« obliku krozkoji bi vremenom mogao postati opšti.Ovo, međutim, ne znači da nam nedostaju snage pomoću kojihbismo obuzdali ovu tendenciju i držali je u okviru određenih granica.Slabljenje birokratskog karaktera administracije, kao objektivna i nužnadruštvena tendencija u toku dugog istorijskog perioda, desiće sena različite načine i do njega će doći u toku borbe između suprotstavljenihdruštvenih snaga. U ovoj borbi, najveći uticaj vrše komunističkeradničke partije. U socijalističkim društvima, ove organizacijeokupljaju najprogresivnije ljude koji svoje poglede zasnivaju na marksističkojteoriji. Oni su ne samo avangarda ekonomskog razvoja uužem smislu reči, nego takođe i društvenog progresa u najširem smislureči i svestranog razvoja čovekovih bitnih snaga.Razumljivo je ·da se birokratski odnosi mogu lakše nadvladati upartijskim organizacijama, omladinskom pokretu i sindikatima, tojest (šire govoreći) u društvenim organizacijama uopšte. Ovo, nara_ovno, ne znači da je nemoguće da birokratija iznikne u administracijiovih organizacija. Nema potrebe ni da se kaže da okolnosti koje pothranjujubirokratske odnose u socijalzmu imaju svoj uticaj takođe ina ove organizacije. Ali slabljeIije birokratske administracije postajeovde mnogo neposrednije društvena nužnost, a preduslovi za to sazrevajuovde mnogo brže nego u sferi uprave. Akumuliranje birokratskihodnosa u upravi ne znači nužno smanjenje eftkasnosti, ali udruštvenim organizacijama orio nesumnjivo proizvodi takvu vrstu iskrivljavanjau njihovim aktivnostima koje ih sprečava da ispunjavajusvoje osnovne zadatke. U ovom pogledu, mnogo zavisi ođ toga da liove organizacije mogu da raspoznaju i artikulišu tu nužnost na vremei da li mogu da spreče gotovo »spontano« nastajanje birokratije upartijskoj i masovnoj organizaciji. Posle DvadesetQg kongresa KPSSdošlo je do mnogih promena u suprotstavljanju ovoj tendenciji u većinievropskih socijalističkih zemalja (a ne manje i u Mađarskoj), naročitou razvoju društvenih institucija i demokratizacije javnog života.Koliko god objašnjavanje ili osvet1javanje birokratskih grešakamože biti važno, sve više se priznaje da su rezultati samo privremeni.Da bi se sprečio brz rast birokratskih tendencija postoji, pre svega,potreba za stalnim razvijanjem društvenih institucija, za modernizacijomadministracije(mada je, razumljivo, glavni cilj »reformističkih«predloga povećanje eftkasnosti, »optimaliz;Jcija«). Po mommišljenju, glavna sredstva koja bi trebalo da dovedu do raspadanjabirokratskih odnosa dolaze u prvi plan i ona su sledeća:1. Institucionalni pritisak na administraciju i upravu da bi seostvario udeo u Iijihovoj moći. Prvi zahtev za ovo je eftkasno funkci-126onisanje sadašnjih oblika kontrole (nadzor od strane partije, sindikatai radnih komiteta i slično) i osvetljavanje i odstranjivanje činilacakoji izaziv~u poremećaje u slučajevima gde je ov.o funkcionisanjepostalo čisto formalno.Ideja o demokratizaciji administracije i o razvijanju samoupravedruštva je uvek napad na hijerarhijsku kontrolu i, prema tome, nabirokratske odnose, mada to ne znači neposredno podruštvljavanjeadministracije. Ako to postane stvarnost, onda to razbija unutrašnjehijerarhijske odnose, dovodi do društvene kontrole izvana na različitimnivoima te je, na taj način, usmereno protiv suštine birokratije,protiv konsolidacije birokratskih odnosa.. Izvesni delovi administracije, međutim, neprestano pokušavajuda se suprotstave ovim ciljevima (što odražava ne samo njihove subjektivnenedostatke, nego takođe suštinu birokratskih odnosa) i daove organe društvene kontrole najedan ili na drugi način učine čistoformalnim. Da bi postigli ovaj cilj, oni navode i .praktične dokaze(fetiš stručnosti), a takođe i ideološke dokaze (odbrana principa»pridržavanja plana«, centralizma i slično).Konture novih institucionalnih oblika kontrole, za koje se činida na ovoj stadiju razvoja obećavaju više eftkasnosti nego opšte prihvaćenarešenja, mogu se razraditi jedino na osnovu sveopšte analizepostojeće situacije. Ukoliko se ne napravi ovakva analiza, ne Pložese očekivati da je moguće postići svesni progres koji bi zaista odgovaraociljevima socijalističkog razvoja. Ali i progres na osnovu naučneanalize takođe je sputan činjenicom da je ta analiza pod uticajemgledišta koja odražavaju već uspostavljene birokratske odnose. Ona,prema tome, često izbegava osvetIjavru* naj suštinski j ih birokratskihmeđuveza i ne uspeva da izvuče pravilne zaključke. Na primer, nedavnoosnovani Nacionalni tehnološki odbor za razvof biće u stanju dasačinjava prognoze tehnološkog razvoja koje će biti od vrednosti zadruštvo samo ako se stručnjaci koji obavljaju ovaj posao mogu osloboditiuskog biTokratskog mentaliteta. Iz istog razloga, sociološkoistraživanje (naročito na polju prava, društvenih nauka i ekonomije)koje je partijno u marksističkom smislu izraza, može biti od velikevažnosti onda kada je oslobođeno vladavine birokratskih odnosa.2. Jedno od važnih sredstava za prevazilaženje birokratskihodnosa jeste obezbeđivanje zdrave pokretljivosti u svakoj sferi adnrinistracije.Marksistički klasici pridaju veliku važnost mogućnosti zamenerukovodilaca. Jugoslovenski eksperiment je dobro poznat. Onpokušava da uvede u praksu princip rotacije, po kojem (da se stvarnešto pojednostavi) oni koji su neko mesto zauzimali četiri godinemoraju tokom naredne četiri godine zauzimati neko drugo, različitomesto. Mnogi ljudi govore protiv ovog principa, tvrdeći da eftkasnostadministracije zalIteva veću stabilnost osoblja. Ova tvrdnja nijebez osnova (možemo još jednom da vidimo kako se sukobljavaju kri-'Ovo je mađarski ekvivalent za Ministarstvo tehnologije.127

terijumi »optimalizacije« i »humanizacije«). Ali ovo se može prihvati~~ ~no ~ ~ uski sloj adminis~ije: u najvećem delu, adlDlDls~IJauklJuč~lJe ~ vrstu funkCIja .gde je planska rotacijaslužbemčkog osoblja cebshodna ne samo u mteresu suprotstavljanjabirokratskim tendencijama, nego i radi veće efikasnosti.3. Najveća prepreka brzom rastu i okoštavanju' birokratskih~osa jeste razvoj demokratizma u javnom životu; to će reći, stva­~Je takve vrste atmosfere u društvu koja će sprečiti da stručno znanJeima monopol u bilo kojoj sferi administracije i učiniti da neograniče~vlada~ hije~hijskih us.l.ova bude n~moguća. Naravno, pokušaJIda se u Javnom životu r3ZVlJe demokrabZaDl sukobljavaju se saprotivrečnošću koju smo već nekoliko puta razmatrali: izgleda da čest?~ma .. oblik nestručnih ~tervencija koje sputavaju efikasnost adlDlDlstraclJe.A možemo naCl veoma mnogo istine u ovome ako pogledamoneke slučajeve. Ali ovo ne menja činjenicu da su nužni i uosnovi progresivni napori da se proširi demokratizacija javnog života.Sve tri m~guć~osti k?je su ovde razmatrane mogu postati stvarn~st.samoukoliko ih partija, kao najnaprednija organizacija progre­Sl~ snaga dnJ.štva, prihvati kao svoje ciljeve. Sa te tečke gledišta,razvOj do koga Je došlo u Mađarskoj posle 1956. godine može se imora se posmatrati u pozitivnom svetlu; to je bio period kada je dotaknutproblem prevazilat.enja birorkatskih odnosa što je čitav problempokrenulo iz carstva parola u carstvo stvarnosti.~ruš~eni uslovi u kojima birokratski odnosi u upravi postajuprevazl~em~.kao rezulta~ dugog istorijskog razvoja i borbe, neće bitip~osto l~tonJsko obna~IJane neposredne (»primitivne«, po Lenjino­Vlm rečIma) demokratije klasnog sistema, nego rehllmanizacija svihdruštvenih ~os:a ~ ~cij~ (uključujući administraciju i upravu),putem razvoja bItnih ljUdskih snaga do neuporedivo višeg stadijadruštvenog progresa.Marksistička analiza birokratskih odnosa u socijalizmu i pokušajida se prevaziđe njihovo postojanje u administrativnom sistemusocijalističkih društava, ~užni su i zbog jednog drugog vrlo značajnograzlo~.a. O~ se sastoJi.u t~me ~ se mo~ju u znatno širem opsegupronacI nOVI drugoVi l pnstallce markstzma naročito među radničkomklasom razvijenih kapitalističkih zemalja a takođe i međuonima koji ~tikuju birokratske odnose modem~g kapitalističkogdruštva sa sItnoburžoaskog, romantičnog stanovišta. Ovo je važanpreduslov za to da se ideja socijalizma odomaći u ovom društvenomsl.oj~ u viso~o razvij~ .kapitalističkim zemljama. Njihovo mišljenjeje~ vel~e važnosti, J.er.se među njima nalaze i ljudi koji su, izgleda!.1Zgu~ili veru u ~IJalizam: ne prosto zbog birokratskih odnosakop ~.nJemu postOje, neg? zbog opravdavanja tih odnosa što, ustvan, mJe.u skladu sa markslZffiom, koliko god to može biti širokorasprostranjeno.II EKONOMSKO UPRAVUANJE I DRUŠTVENA KONTROLAU svom članku »Optima1izacija i bumani7acij~«6 pokušao samda dokažem da se i zahtevi za povećanje efikasnosti upravljanja izahtevi za višestranom rebumanizacijom društvenih odnosajavljaju usocijalističkom društvu istovremeno iz istorijske nužnosti - to'jestne kao rezultat izvesnog subjektivnog misaonog procesa nego izobjektivnih uzroka. Mada se ovi zahtevi u krajnjoj liniji mogu posmatratikao komplementarni i zavisni jedan od drugog, konflikt izmeđunjih je uobičajen i često se javlja tako kao da se jedan od njihmože ostvariti samo na račun drugog.Izvor ove suprotnosti leži u činjenici da u socijalističkim zemljama,koje su još višeslojna društva - u kojima odvojene i različiteinteresne grupe nastavljaju da egzistiraju - razne društvene grupene ovaploćuju ove zahteve u jednakom stepenu. Radnici zaposleni uadministrativnom ili upraVnom aparatu, na primer, prvenstveno iprevashodno su zainteresovani - prosto kao za rezultat svojih funkcija- kako mogu da podignu eftkasnost svog rada. S druge strane,onaj deo inteligencije koji je zaposlen izvan takvih institucija (piSci,novinari, lekari, naučni radnici u društvenim naukama i drugi) -opet naprosto zbog toga što je takva priroda poslova - ispoljava interes,pre svega, za humani zaciju društvenih odnosa.Prvi kriterijum - povećanje efikasnosti - zahteva specijalniadministrativni aparat, takav aparat koji je i naučno organizovan i hijerarhijskistrukturiran, koji ima i visoko stručno osoblje a i regulisannačin poslovanja. Ovo, međutim, neizbežno vodi ka stvaranjudruštvenih snaga koje se suprotstavljaju ispunjavanju drugog kriterijuma,to jest suprotstavljaju se uključivanju neposrednih proizvođačau proces odlučivanja (ili, preciznije rečeno, samoupravljanju u društvu)i različitim oblicima društvene kontrole (parlament, lokalnaveća, partija itđ). .Možda upravo u ova dva koncepta - u sukobljavanju zahtevaza »preftnjenijom« administracijom i upravljanjem i »društvenomkontrolom« nad aparatom koji sprovodi ove funkcije - nalazi svojnajznačajniji izraz u socijalističkom društvu protivrečnost izmeđukriterijuma optimalizacije i humanizacije. Ne može biti nikakVe sumnjeda ostvarenje ovog dvojakog zahteva predstavljajedan od najakutnijihproblema u razvoju socijalizma danas - perioda kojeg će, premasvim znacima, buduća istorija evropskih socijalističkih zemaljaopisivati kao period ekonomske reforme. Ne možemo, naravno, isključitimogućnost dajedan ili drugi od tih zahteva privremeno zadobijeprevagu.Da bismo razmrsili ovu složenu grupu pitanja, moramo sa ovetačke gledišta prvo da načinimo kratak pregled, makar i shematski,pola veka razvoja u Sovjetskom Savezu, a takođe i dve decenije razvojau evropskim socijalističkim zemljama. Ovo je dug period vre-60bjavljeno u: YaJosag, Budapest, mart 1965.128129

mena u poređenju sa čovekovim sadašnjim životnim očekivanjima,ali je i kratak period u poređenju sa istorijom čovečanstva. Ali uzetna bilo koji od ovih načina, čini se da je taj period dovoljno dug dase mogu identifikovati najvažnije karakteristike razvoja društvenoekonomskeformacije. Socijalističke zemlje Evrope dostigle su danasonaj stadij kojije vrlo važan u razvoju bilo kog društva i kojeg je kapitalizamdostigao u Marxovo vreme, kada postaje moguća kritičkaanaliza njegovih sopstvenih odnosa.U istoriji sovjetske države posle rušenja državne vladavine stareburžoazije, prvi zahtev koji se pojavio bilaje potreba za efIkasnom icentralizovanom administracijom (u datoj situaciji, te dve stvari bilesu identične). Lenjinje 1920. godine, iz sasvim opravdanih razloga,ustao protiv principa demokratije proizvođača. Jačanje ličnog upravljanjabilo je u to vreme pitanje života ili smrti, pitanje opstanka sovjetskedržave. Partija je morala da izabere ovaj kurs čak i po cenuuspostavljanja birokratskih odnosa. Na isti način, ne bi moglo bitiveće greške i ničeg tako protivrečnog Lenjinovom načinu razmišljanjanego kada bismno danas smatrali tu tačku gledišta za zakon kojivaži za čitav period socijalizma (mada se, slučajno, možemo susrestisa mnogim pokušajima da se upravo to uradi).U godinama neposredno posle proleterske revolucije, zahtev zahumanizacijom nije se uopšte mogao ni pojaviti, ako ni zbog čegadrugog a ono zbog toga što se, na kraju krajeva, pretpostavljalo dajeto već ostvareno u socijalističkoj· državi. Od početka dvadesetih godina,Lenjinje već osećao neosnovanost ove pretpostavke, ali on nijeimao vremena da svojim sumnjama da potpun i konkretan izraz. Njegoveideje oblikovale su se prvenstveno tokom debate o specifIčniminstitucijama, kao što su »sindikalna debata« i problem razvoja organizacionihformi radničko-seljačkih inspekcija.Specijalni aparat koji se bavi zadacima ekonomskog upravljanjauzeo je u Sovjetskom Savezu jak centralistički oblik, takav oblik zakoji bismo u nerazvijenim uslovima carističke Rusije mogli opravdanosmatrati da je istorijska nužnost. Ovde je centralizacija takođeigrala progresivnu ulogu, kao što je to učinila ne jednom u istoriji.Bez želje da pravim bilo kakvu vrstu sanjarske analogije, pominjemčinjenicu da je Marx priznao centralizam apsolutističke monarhijekao »civilizovanu aktivnost«.Bez obzira na to kakvi su objektivni istorijski uslovi koji su gaizazvali, razvoj strogo centrali stičkog oblika administracije je, ipak,od drugorazrednog značaja. Najosnovnija potreba, koja je od podjednakevažnosti u svim socijalističkim zemljama, jeste izgradnja administrativnogi upravnog aparata koji je hijerarhijski strukturiran ispecijalizovan prema podeli rada. Da izrazimo to na drugačiji način:u najvažnijim aspektima upravljanja društvom nije bilo moguće rukovatiadministrativnim i upravnim fimk:cijama na podruštvljenoJosnovi. za to su bili neophodni specijalno obrazovani stručnjaci, ljudikoji su potpuno odani svom poslu i koji, zbog toga što zauzimajuposebno mesto u društvenoj podeli rada, imaju svoje sopstvene pose-bne interese i ciljeve.Drugo je pitanje da li je u ovom periodu bilo moguće shvatitida je uključivanje radnika u administrativne i upravne fimk:cije istorijskanužnost ili, ukoliko je to bilo moguće, kakav bi oblik to trebaloda ima. Uspostavljanje socijalističkih svojinskih odnosa, to jestukidanje privatne svojine nad glavnim sredstvima za proizvodnju,bez obzira da li ona postaje državna ili zadružna svojina, samo posebi zahteva podruštvljavanje svih oblika vlasti. Ovo uključuje ivlast koja je stvorena fimk:cijom upravljanja ekonomskom aktivnošću.Ako njihovo podruštvljavanje nije moguće, ondaje potrebno baremnjihovo podvrgavanje društvenom nadzoru. Mnogi činioci sprečavajuostvarenje ovoga, a ponajviše suprotnosti između specijalnogaparata koji vrši administrativne i upravne fimk:cije i različitih oblikadruštvenog upravljanja i nadzora. Na samom vrhu svega ovoga,društveni uslovi koji su nužni za potpuno ostvarenje ovih zahteva nemogu se u svakom pogledu smatrati dovoljno zrelim (ja ovde mislimna stanje razvoja odnosa privrženosti i svesti). Svi ovi uzroci doprinelisu činjenici da je u većini socijalističkih zemalja Evrope, gde seadnrinistracija i uprava razvila u .hijerarhijski strukturiranom i centralističkomobliku, društveni nadzor. mogao da igra samo vrlo ograničenuulogu. Njegov glavni (zapravo, gotovo i jedini) oblik bio jepolitički nadzor koji su sprovodili različiti organi komunističkih radničkihpartija, pored čega je čak i sindikalna aktivnost postala oddrugorazrednog značaja. .S obzirom na to što aparat upravljanja u privredi, sa svojim posebnim,stručnim znanjem i svojim sopstvenim interesima, teži kaautonomiji, a u izvesnim slučajevima upravo i monopolskom položaju,on dolazi u suprotnost sa radom sindikata i sa partijskim nadzorom,jer i jedni i drugi žele da uspostave društvenu kontrolu. Sve dosada imanlo malo metodoloških istraživanja iz kojih bismo mogli saznatikako možemo da pravimo uopštavanja na osnovu pojedinačnihiskustava. Ipak, izgleda daje vredno zaključiti da što god više počinjuda preovlađuju karakteristike administracije (specijalizacija,standardizacija, hijeraihizacija i slično) u bilo kom sistemu upraVljanjau privredi, tada se razni oblici društvene kontrole sve više pretvarajuu čisto formalne oblike. Izgleda da bi ovo mogao biti slučajkoji se podjednako odnosi i na partijski nadzor i na aktivnosti sindikata.Postoje, zaista, neizbežno pokušaji da se ovi organi prinude dabez ikakve rezerve priznaju dostignuća aktivnosti administracije.Ovo, naravno, ne znači da ova vrsta ekonomskih institucija ne bimogla da radi sa profesionalnom efikasnošću. Zaista, u mnogim prilikamasu upravo organi koji su zabeležili zapažen uspeh u ispunjavanjusvojih sopstvenih fimk:cija bili ti koji su manifestovali najvećesuprotstavljanje društvenom nadzoru i kontroli.Vredno je da se ovde pomf;ne da je, za razliku od prihvaćenihuverenja u Mađarskoj o birokratiji, Max Weber tvrdio da birokratskiorganizovana administracija ima tri prednosti nad tradicionalnom ad-130131

. miIdsttacijom;ilaimedase ona karakteriše brzinom. stručnošću i efi­.,.kasn00ću~ Mada ne inožemo prihvatiti da su ova svojstva uvek karak­. teriStičwi~za birokratske administtativne odnose, ne bi trebalo ni daverujemo da su sporost, diletantizam i neefikasnost nužni atributibilo koje administracije koja je odvojena od društva na osnovu podelerada.Današnji problemi ostali bi nerazumljivi ako ne bismo napravilirealističnu sliku uzroka i razvojnih karakteristika u nastanku novepojave, to jest porasta moći i značaja adminiStracije i uprave. Jednaod najvećih slabosti svakodnevne misli jeste ta da ona može da sekreće samo između pogrešnih alternativa: u ovom slučaju - pogrešnogizbora između istorijske nužnosti i subjektivnih (i na taj načinslučajnih) grešaka. Istorija je konačni rezultat borbe društvenih snagakoje predstavljaju interese iazličitih grupa, pa je upravo u ovomsmislu i to da ljudi stvarno »prave svoju sopstvenu istoriju«. ..u ~voj bo~b!, o~j~ktivna nužnost P~ ruku jednoj ili drugojstrani; ali u većlD1 slUčajeva ona ne odlUČUje nedvosmisleno o ~­tatu te borbe. Proizvod istorije u svojoj aktuelnoj konkretnoj pojavinije nikada mehanički odraz istorijske nužnosti, niti je rezultat izvesnesluČ

Ubrzanje razvoja proizvodnih snaga tokom poslednjih godina,čak i u kapitalizmu, pokreće pitanje da li je moguće pronaći optimalanstepen hijerarhije i standardizacije za organizaciju koja upravljaprivredom. Ići dalje od ovog nivoa značilo bi izložiti se ozbiljnimmaterijalnim gubicima i, u konačnoj analizi, opadanju efikasnosti,jer bi dovelo do toga da organizacija postane suviše kruta i sprečilobi njeno pirlagodavanje uslovima koji se brzo menjaju. Ako sa ovetačke gledišta želimo da opišemo razvoj sistema upravljanja, onda,pojednostavljujući pitanje, možemo da razlikujemo tri stadija razvojnihtendencija: a) u početnoj fazi razvoja industrije razvio se tradicionalnisistem upravljanja; odluke nisu propisivane odozgo, a hijerarhijaje bila razvijena samo na niskom stepenu; b) kao rezultat koncentracijeproizvodnih snaga na širokoj osnovi, nastale su velike proizvodnejedinice, u kojima su odluke sve više i više bile donošeneodozgo, razvio se jak hijerarhijski poredak, a neposredna naredenjapostala su najvažnije sredstvo upravljanja; c) ubrzanje stope razvojaproizvodnih snaga zahteva veći stepen fleksibilnosti, a pravila i hijerarhijskiporedak postepeno postaju okovi za razvoj, te je za neke jedinice,koje su sada iZgrađene u veće organizacione sisteme, neophodnoda posnovo postanu autonomije. Ove tendencije nisu, naravno,istorijski periodi koji slede jedan za drugim. U stvari, one čak moguda se pojave istovremeno, jer je stepen razvoja proizvodnih snaga iproizvodnih organizacija vrlo različit u različitim granama privrede.Prevlast državnog administrativnog (etatističkog) principa u upravljanjuu privrediU prvom periodu socijalističkog razvoja etatistički princip došaoje do prevlasti u upravljanju u privredi praktično sve do nivoapredradnika. Došlo je do toga da je veći naglasak stavljen na pridržavanjepravila (uključujući planske naloge) nego na društvene intereseili čak ekonomske rezultate. Na ovaj način nastala je sada već dobropoznata pojava fetišizacije indeksa. Potpuno izvršavanje centralnevolje i odanost velikom broju dekreta i pravilnika, postali su najvažnijizahtevi. Ovo je, medutim, nužno gurnulo u pozadinu individualnuinicijativu i takođe dovelo do toga da svi pokušaji za uspostavljanjedruštvenog nadzora budu čisto formalni.Mnogo proklamovani, dogmatski okamenjeni i bespogovornidruštveni interes smatrao se kao opravdanje za gotovo sve, a: viši nivoiupravljanja u privredi prikazivali su sami sebe kao isključive organekoji su kvalifik:ovani da izražavaju i predstavljaju taj interes.Unapredje isključena mogućnost da bi, u izvesnim slučajevima, »posebnisamointeres«, kao glavna motivacija koja stoji iza odluka, mogaoda zameni opšti interes. Ovo isključenje povećalo je samo po·sebi razliku između pretpostavljenog i stvarnog društvenog interesa,razliku koja je često nastajala tamo gde je ekonomsko znanje biloograničeno.U ovim godinama razvila se karakteristična ideologija opravdavanjaovog etatističkog principa u upravljanju u privredi. Po ovojideologiji, potčinjavanje gotovo svakog područja upravljanja u privredicentralističkoj i hijerarhijski strukturiranoj državnoj upraviistaknuto je kao nepromeoljiva karakteristika socijalizma. Ako bismohteli da istražujemo šta su društveni koreni ove dogmatske devijacijeu marksističkom načinu posmatranja društva koja se razvila u ovomperiodu, jedva da bismo i morali dalje gledati od ove ideologije, kojaje težila da očuva i da manje ili više vemo odrazi birokratske odnosesocijalističke države. Posebna su pitanja u kojoj meri je razvoj te ideologijeistorijska nužnost i do kog stepena je ona igrala pozitivnuulogu u raznim stadijima istorijskog razvoja. Prema našoj oceni ovilipitanja, moramo se čuvati od neistorijske tačke gledišta koja bi ocenjivalaprošlost u smislu zahteva koji su sazreli u modernim okolnostima.Težnja za autonomijom preduzećaPoslednjih godina mogli smo u gotovo svakoj socijalističkojzemlji da raspoznamo pokušaje da se niži nivoi upravljanja u privredi,i to uglavnom upravljanje u I!jedinačnim preduzećima, oslobodiokova prevelike centralizacije. Cak i u teoretskim studijama sve jerede pronaći ukazivanje na direktora preduzeća kao na novog predstavnikadržave u predDzeĆu. On se pre posmatra kao upravnik preduzećakoji ima na raspolaganju veći ili manji stepen autonomije iodgovornosti. Razni ogranci upravljanja u socijalističkim preduzećima,čije su se funkcije značajno promenile kao rezultat ekonomskihreformi, teže ka tome da se oslobode bilo kakve vrste kontrole. Prematome, sledeći svoje sopstvene posebne interese, oni se bore nesamo protiv različitih oblika centralizacije nego i protiv ideje o društvenojkontroli.želja uprave preduzeća da se oslobodi viših administrativn.ihorgana ima dva vida. S jedne strane, kao upravni aparat koji ispunjavasvoje sopstvene zadatke, ona zahteva više autonomije, naime potpunijei manje kontrolisano ovlašćenje i jurisdikciju za donošenjeodluka. S druge strane, medutim, kao predstavnik društva koje delujekao vlasnik, ona želi da posluje sa većom efIkasnošću i, na taj način,barem uz izvesna ograničeiUa, ona deluje u skladu sa interesimadruštva kao celine. Tako se posebni interes administracije preduzećapodiže na nivo koji odgovara ovom datom periodu istorijskog razvoja.Koliko god teŽllja za nezavisnošću administracije preduzećamože biti pozitivna, ona ipak nije ni na koji način usmerena ka stvaranjudruštvene kontrole. Ne postoji niti bilo kakav razlog za verovanjeda će ona nužno značiti jačanje takve kontrole .. Karakter upravljanjau privredi se svakako menja sa povećanjem njegove jurisdikcije,ali njegova birokratska priroda nije uništena. U stvari, odvajanjeadministracije od društva može se još više proširiti. Ovo zavisi.od134135

stepena u kojem, kako u okviru ekonomskog tako i u okviru profesionalnogupravljanja pred1JZeĆem, postoje mogućnosti za razvoj njenemoći i za njenu autonomiju i nezavisnost od društva "spolja«. Tamogde je uprava preduzeća došla pod društvenu kontrolu, ona predstavljasamo potencijalnu birokratiju. Ovo izgleda kao pokušaj da sestvori nezavisna asituacija i da se nametnu stvarne posledice birokratskihodnosa, ali to je pokušaj koji se ne može ostvariti.Mogućnost da birokratski odnosi (u marksističkom smislu) ostvareprevlast kao . swami odnosi, nužno će i dalje postojati, i to ono-.liko dugo koliko bude ostala potreba za administracijom odvojenomod društva ili (a to dolazi na istu stvar) sve dok ne dođe vreme kadaće, s tačke gledišta pojedinca, bilo koji dati rad uopšte - a posebnorad koji se obavlja u okviru administrativne organizacije - izgubitisvoj značaj i postati za njega nevažan. Sve dok ne dostignemo ovostanje, moraćemo priznati da će nastojanje administrativnog aparataza postizanje ,.autonomije« i nezavisnog položaja nastaviti da se manifestujekao tendencija koja ima objektivnu društvenu osnovu, čak iako joj se svesne snage (na primer, partija) sistematski suprotstavesvojim sopstvenim vaspitnim metodama.Principi i teorije suprotni ideji društvene kontrole upravljanjaOpšte uzev, susrećemo se sa sledećim argumentima u prilog odbrane,.autonomije« upravljanja, a protiv ideje društvenog nadzora:a) da razne vrste društvene kontrole ograničavaju efikasnost upravljanjai ohrabruju neekonomske aktivnosti; b) da društvena kontrolaograničava ulogu stručnog rađa zbog toga što ona nije u stanju dashvati komplikovani mehanizam upravljanja.Zasnivajući se na ovim tvrdnjama, ideologija koja odgovara željiza nezavisnošću i koja odražava specifične interese uprave preduzetajavljase u smislu širenja u dva pravca, i to istovremeno. U vrlomnogo slučcgeva nailazimo na preterivanje u pogledu značaja naučnogplaniranja i programiranog odlučivanja, dok se istovremeno susrećemosa stavom koji smatra da uključivanje radnika u upravljanjene može biti delotvomo sa bilo koje praktične tačke gledišta.U ovoj grupi problema možemo prepoznati istovremenu pojavudva zahteva koji izgledaju uzajamno protivrečni, što čini da je· vrloteško doći do ispravnog stava. Razvoj specijalizovanog znanja kojeje potrebno za donošenje odluka u upravljanju u privredi zaistaje odizuzetnog značaja, a posmatrajući to sa stailovišta interesa društvakao celine jedva da izgleda moguće da se ono može proceniti. Međutim,socijalistički razvoj društva zahteva pođruštvljavanje ove svesloženije ,.nauke o administraciji«.Novi problemi neprestano se pojavljuju i to rezultira II sve većojekspanziji količine znanja koie je nužno za upravljanje. Centralnikomitet Komunističke partije Cehoslovačke nedavno je objavio:,.Moramo prevazići subjektivizam u upravnim aktivnostima, a upravljanjese mora koristiti rezultatima društvenih nauka, prvenstveno so-ciologije i psihologije.«Ali čak i ovde veoma mnogo toga zavisi o društvenoj prinudi.U socijalizmu je uprava prinuđena, u dobroj meri i od same društvenekontrole, da neprestano proširuje svoje znanje i da u tom pogledudostigne nivo na kojem bi pratila zahteve svog doba. Tako dolazi dotoga da, kao rezultat stvarnog društvenog ohrabrivanja, ovi organikoji se bave upravljanjem u privredi stiču specijalizovano . znanjekoje je jedan od glavnih izvora njihove autonomije i odvajanja oddruštva. Iskustvo pokazuje da administrativni aparat može da uspostavii da očuva svoj profesionalni monopol sa izuzetnom dovitljivošćui najraznovrsnijim metodima. U tom pogledu, održavanje tajnostije neophodnije od bilo čega drugog, kao i stvaranje atmosfere ukojoj se svako formulisanje mišljenja »spolja« prikazuje kao neopravdanoi kao napad na efikasan rad, bez obzira da li to dolazi odstrane štampe ili od strane partijske organizacije. Jedan od najtipičnijihmetoda opravdavanja birokratskih odnosa bio je, i još jeste, taj dase značaj njihovog specijalizovanog znanja preokrene u apsolutnodobro. Ova tačka gledišta, mada su naše okolnosti različite, jednostavnoje dalje širenje one misterije o kojoj je Marx pisao u svojojKritici Hegelove »Filozojije prava«: »Opšti duh birokratije jeste tajna,misterija kojuje hijerarhija, kao zatvoreno telo, sačuvala u svomokviru u odnosu na spoljni svet«. 7Čini se daje ova ista monopolska situacija, zasnovana na specijalizovanomznanju, dalje ojačana razvojem ,.nauke o administraciji«.Međutim, o ovome postoji izvesna doza iluzija. Neprekidno razvijanjespecijalizovanog znanja administracije i programiranja odlukadaje maha ne samo želji za intenziviranjem monopola. Ovakvi tokovirazvoja mogu sami sebe preobraziti u svoju suprotnost i unapreditisvest širih društvenih grupa. Po mom mišljenju, što se administracijasve više specijalizuje i profesionalizuje, to stvarno vodi ka situaciji ukojoj prosečno obrazovani član društva može lakše da ima pregledčitave celine. (Prirodno, i sam nivo obrazovanjaje u procesu meJ1janja.)Ovaj proces čini daje vredno podržati napredak društvenog razvojasvim silama koje su nam na raspolaganju. Naravno, do ovogtrenda ne može doći ako je specijalizovano znanje monopolisano,nego samo u slučaju ako se demokratizacija javnog života razvija uistinskom značenju te reči.U razmatranjima modernizacije sistema socijalističkog upravljanjačesto se ističe da je jedino rešenje razvijanje socijalističkogpreduzetnog sloja, koji može (ako mu se daju odrešene ruke) daobezbedi dinamičniji razvoj socijalističkog društva nego što je tosada slučaj. Prema ovoj ideologiji »socijalističkog upravljača«, upravipreduzeća (socijalističkom preduzimaču ili preduzimačima) morase dati gotovo potpuna sloboda u okviru datih zakonskih granica.Ekonomski život mogao bi se tada izgrađivati oko odnosa koji posto-'Marx, Cr;t;que of Hegefs »Philosophyof Law«, u: Marx i Engels, CollectedW orh, tom 3, str. 47.136137

je između socijalističkog predl1zimača, ,.grupee koja predstavlja interesečitavog društva, i radnika koji slobodno stavlja na raspolaganjesvoju radnu snagu. Ovakav pravac razmišljanja zaslužuje posebnupažnju zbog toga što, u sferi teoretskog uopštavanja, on često izražavamišljenje koje u praksi brani većina onih koji i sami žele da očuvajuili čak i da prošire birokratske odnose u socijalističkoj administraciji- ali koje oni uvijaju u mnoge primamljive tvrdnje (odbranaspecijalizovanog manja, važnost ličnog upravljanja itd). Jasan teoretskiizraz ovih ideja čini debatu lakšom i pomaže nam da pokažemoda prenaglašavanje optimaliVJcije i poricanje bl1maniVJcije možedoći u oštru suprotnost sa perspektivama socijalističkog razvoja.Značajna tvrdnja u svim pokušajima ove vrste jeste isticanje damase radnika ne pokazuju· naročit interes za učešće· u ekonomskomupravljanju. Izgleda da ovo tvrdenje podržavaju izvesne činjenice iziskustva. Jugoslovenske, poljske i češke studije izlaze jedna za drugomda bi potvrdile ne samo da su radnici u preduzećima vrlo slaboinformisani o problemima upravljanja u svojim preduzećima, negotakođe i da je njihov interes i učešće minimalno. Naši sopstveni mađarskiistraživači podržavaju ove nalaze. Međutim, ove činjenice susimptomatične ·samo za određeni stadij istorijskog razvoja. One suneposredni rezultat otuđivanja koje se razvilo u vreme kapitalizma ičinjenice da, na sadašnjem nivou socijalističkog razvoja, još nije bilomoguće prevazići vrlo snažne uzroke otuđivanja (naročito podelurada). Ništa od svega ovoga ne opovrgava osnovno načelo marksizmaprema kojem je čovek, ako je reč o samoj njegovoj suštini, univerzalnobiće, a njegova prirodna težnja jeste rehl1maniVJcija sopstvenihdruštvenih odnosa i (među ~ima) ličnog odnosa prema radu iupravljanju društvom. S obzirom na karakteristike njegove vrste i uonoj meri u kojoj zadržava i razvija svoja humana svojstva, čovek nemože da se pomiri s tim'da bude ,.zubace u nekoj nerazumljivoj društvenojmašineriji, niti da izgubi kontrolu nad svojim sopstvenim životomi radom, da postane izvršilac naredbi koji ništa ne misli, dabude prosti podražavalac ,.skrojenihe modela ponašanja.Uloga partije i sindikata u stvaranju društvene kontroleekonomskog upravljanjaU socijalizmu postoje dve društveno organizovane snage iznadsvih, koje se suprotstavljaju razvoju ekonomskog upravljanja kao institucijekoja je odvojena od društva, te se tako suprotstavljaju brzomrazvoju i okamenjavanju birokratskih odnosa. Ova tela su partija isindikat i oba vrše pritisak za podelu vlasti u upravljanju i administraciji.Prirodno, ovo nastojanje može biti uspešno samo ako interesradničke klase na posebnom nivou (ili interes društva kao celine) nalaziizraza u ovim organizacijama. U ovom pogledu, dolazi do duge itrajne borbe, a :u izvesnim istorijskim periodima (na primer, kadadogmatska gledišta dobiju prevagu) ona poprima samo oblik neostvarenemogućnosti. Ispunjenje istorijskih zadataka ovih organizacijazavisi o mnogim društvenim okolnostima. Između ostalog, ono zavisio tome u kojoj meri su sopstveni partijski i sindikalni aparati (organizacijekoje se neizbežno razvijaju) uzajamno povezani sa rukovodećimorganima države i privrede. To takođe zavisi i o tome u kojojmeri oni smatraju da je ostvarivanje društvenog nadzora i kontrolenad administracijom njihova funkcija i od toga koliko je njihovrad u pomaganju da se ispune zadaci administracije ograničen.U različitim periodima socijalističkog razvoja, funkcije i partijskihi sindikalnih organizacija prošle su kroz značajne promene. Uprvom periodu njihova aktivnost bila je podvrgnuta jačanju socijalističkedržave, s obzirom na to što je, sasvim prirodno, najvažnijiproblem za društveni progres bio da se uspostavi nova država i da seproleterska vlast zaštiti od svojih unutrašnjih i spoljnih neprijatelja.U ovom periodu su i partijske i sindikalne organizacije podjednakosmatrale da je njihov gotovo isključivi zadatak podrška ciljevima socijalističkedržave. One su takođe prihvatile da su interesi društvakao celine obuhvaćeni ovim ciljevima. Tako je, uz dosta opravdanja,izgledalo kao napad na socijalizam čak i pokretanje ideje o tome dase aparat koji je nosilac državne administracije ne bi u svakom slučajumogao smatrati za nosioca interesa društva kao celine, ili da bi uizvesnim odnosima on čak mogao izražavati svoje sopstvene interesei ciljeve; sve ovo uprkos činjenici da, na teoretskom nivou, takveideje ne bi mogao dovesti u sumnju nijedan marksista.Prema našoj oceni ovog pitanja, ne možemo zaboraviti konkretneuslove u kojima su socijalističke države· nastale (barem kada segovori o onim državama koje su do sada stvorene). U Sovjetskom Savezu,u godinama koje su usledile posle pobede socijalističkogdruštva, spajanje sindikata i državne vlasti, takozvano »podržavljenjesindikata«, smatrano je kao gotovo očigledno rešenje samo posebi. Lenjin je, medutim, odbacio ovo rešenje kao nepogodno za tovreme, a kasnije je objašnjayao i tvrdio da to takođe i teoretski nijebilo odgovarajuće rešenje. . .Sa uspešnim jačanjem socijalističke države stvorena je, u mnogompogledu, nova sintacija. Bilo je prirodno da bi se sada naglasakmorao staviti na humanizaciju administracije, čak i ako su ostvarenjeove nužnosti sprečavala, a u izvesnoj meri to i danas čine, dva povezanačinioca. Jedan od ovih činilaca, koji je bio privremenog karaktera,bila je prevaga dogmatizma. Drugi faktor, mnogo trajniji, jesteagresivna politika koju je rađalo kapitalističko i imperijalističkookruženje.Stvaranje novih oblika društvene kontroleAko započnemo od razvojnih trendova socijalističkog društva, .onda moramo zaključiti da, ma koliko postali efikasni i time važni ustvaranju društvene kontrole nad upravljanjem, partija i sindikat ipaknisu sposobni da pruže zadovoljavajuće rešenje. Izgleda da je, osimnjih, nUŽllo da se izgrade neki oblici društvene kontrole nad ekonom-....138 ,:.1139

!""skom administracijom, u kojoj nadzor vrše članovi društva koji delujukao vlasnici, ili barem putem organa koji ih predstavljaju. Parlamenti lokalna veća bili su sve do sada jedine institucije te vrste. Velikai važna područja ekonomskog života, međutim, ostala su izvannjihove sfere uticaja: na primer, industrija kojom upravljaju ministarstvaili državna poljoprivredna dobra.Ovaj problem se naročito oštro postavio posle ekonomske reforme.Pre reforme, činilo se da snažan hijerarhijski poredak koji jepreovladivao na ovom području nadoknađuje odsustvo neposrednogdruštvenog nadzora. Ostvarivanje društvenog nadzora i neposrednedruštvene kontrole nad ekonomskom administracijom uključuje, ustvari, dve grupe problema koje se u određenoj meri mogu izdvojiti:1. Predstavljanje svojinskih prava članova društva. Društvo,kao staratelj nad svojinom čitavog naroda, ima prava da vrši nadzornad aktivnoŠĆu ekonomske uprave, a u okviru toga nad upravom pojedinihpreduzeća, ne samo preko specijalnih administrativnih institucijanego takođe, neposrednije, uz pomoć svojih sopstvenih društvenihorgana. Ono takođe ima pravo da ocenjuje učinak ove uprave.2. Preduzeća i zadružni kolektivi, a takođe i radnici koji su neposredno·zainteresovani za poslovanje preduzeća i zadruga, imajuprava da vrše nadzor nad aktivnoŠĆu uprave preduzeća i da o tomeiznesu svoje mišljenje. Od ekonomske reforme naovamo, ovo pravoje potvrđeno činjenicom da su kolektivi preduzeća postali u znatnovećem stepenu materijalno zainteresovani za efikasno poslovanjesvog preduzeća.Sasvim je u redu da se ispunjavaju ove funkcije time što su nadzorniođbori počeli da se stvaraju, čak i ako je poslednjom odlukomCentralnog komiteta Partije utvrđeno da se oni ne bl"smeli· svagdestvarati. Njihov zadatak biće efIkasan društveni nadzor nad radomuprave na osnovu svestranog ocenjivanja poslovanja preduzeća.Osnovno polazište za stvaranje ovih institucija, kao što su pokazali iopravdali mnogi praktični eksperimenti, dato je u teoretskim razmatranjimada na današnjem stepenu razvoja socijalističkog društva jošnije sazrelo vreme za uvođenje društvenog samoupravljanja u državnimpreduzećima. Umesto toga, mora se stvoriti sistem stručnoobrazovane uprave, koja će biti izuzetno zainteresovana za efIkasanrad i poslovanje preduzeća, ali koja će takođe raditi uporedo sa efIkasnomdruštvenom kontrolom, od koje zavisi i samo njeno postojanje.Ostvarenje ovog drugog zahteva biće i vredan i vrlo važan korakka pođruštvljavanju uprave u savremenom mađarskom društvu.Zadaci nadzornih organa preduzeća su i dalje predmet vrlo živedebate. Po mom mišljenju, ono što se, iznad svega, mora naglasiti unjihovom radu jeste da treba da vrše neprekidan nadzor i da, naosnovu toga, moraju redovno davati sistematsku ocenu rađa upravepreduzeća. Njima se, međutim, ne bi smela dati odgovornost za donošenjeodluka koje se tiču budućih aktivnosti preduzeća.Nužno je da se odgovornosti nadzornih odbora na ovaj načinkategorički ograniče zbog toga što će, inače, oni ograničitijurisđikcijuuprave preduzeća i preuzeti deo njene odgovornosti. S jednestrane, ovo bi dovelo do nastajanja situacije u kojoj niko ne bi nosiostvarnu odgovornost za poslovanje preduzeća. S druge strane, to bitakođe oslabilo aktivnost nadzornog odbora, pošto bi to u izvesnojmeri vodilo ka određenom spajanju institucija društvenog nadzora iinstitucija upravljanja. Ova vrsta međusobnog preplitanja može sedanas jasno posmatrati u slučaju ministarstva i uprava preduzeća i toje jedna od glavnih prepreka za efIkasno funkcionisanje ministarstvakao organa nadzora. Najvažniji zadatak nadzornog odbora morao bibiti donošenje ocene, baremjednom godišnje, o poslovanju preduzećai posebno o njegovoj upravi, na osnovu iskustava stečenih tokomgodine i na osnovu izveštaja direktora i stanja bilansa poslovanja.Ovaj rad morao bi se zasnivati na rezultatima i razvojnim trendovimaprethodne tri do pet godina. Odbor ni pod kojim uslovima ne bismeo da svoje ocene zasniva na poređenju koje bi se pravilo samo izmeđutekuće godine i prethodne godine, a još ponajmanje na poređenjusa planovima koje je samo preduzeće sačinilo.Društvena priroda nadzornih odbora preduzeća, naravno, ne zavisisamo od ispravne defInicije njegovog delokruga rađa nego i odnjihovog sastava. Jedan deo članova odbora morali bi birati članovikolektiva, uz učešće sindikata. Profesionalni rukovodioci preduzeća,međutim, ne bi smeli biti podložni ovom izboru. Drugi deo odboramorao bi se sastojati od stručnjaka koji su nezavisni u odnosu naupravu. Na taj način može se izbeći opasnost međusobnog preplitanjarukovodstva. Element koji u ovom drugom pogledu zaslužuje velikupažnju jeste taj da specijalizovano znanje ima dominantnu uloguu ovom potpuno društvenom, što će reći nebirokratskom, organu administracije.Na ovaj način, najveća briga u odnosu na društveni nadzori kontrolu, odsustvo specijalizovanog znanja, nestaje ili se baremu velikoj meri smanjuje.Koliko god se preduzimale mnoge mere obezbeđenja rađi sprečavanjada nadzorni odbori preduzeća budu lišeni svake stvarnemoći, kao i radi sprečavanja da posebni interesi uprave preduzećanadvladaju, ova mogućnost i dalje ostaje kao stvarna opasnost. Ustvari, nadzorni odbori preduzeća mogu postati efikasni društveniposrednici jedino u toku bitke društvenih snaga koje predstavljaju interesei ciljeve koji su u mnogom pogledu suprotni jedni drugima. Uovoj borbi ulog je veliki.Moramo zapamtiti daje socijalizam razvijenije društveno stanjenego kapitalizam, ne samo zbog toga što on može postati dinamičnijisistem u ekonomskom smislu, nego takođe i zbog toga što ukidanjeprivatne svojine nad sredstvima za proizvodnju stvara mogućnost zahumanizaciju društvene administracije. Samo ostvarenje ove dvostrukemogućnosti - dinamičnog ekonomskog napretka i razvoja humanizovanihdruštvenih odnosa - u stanju je da učini da socijalizamu svakom pogleđu bude privlačan za radnike razvijenijih kapitalističkihzemalja. S druge strane, u onim društvima koja su već krenula140141

soCijalističkim putem razvoja, o~~3.!e':lJe. o~e mo~c:nosti čini nepo­IilllćeniIDnaše.ubedenje daje socIjahstIcki sIstem VISI stepen u razvojučovečaIistva nego bilo koji prethodIti· sistem i da je siguran put ka"carstvu slobode«. ,Ova ideja izražena je u Rezoluciji Centralnog komitetaMađarske socijalističke radničke partije o reformi ekonomskog'sistema, gde je naglašeno da se ova dva principa "moraju smatratine kao uzajamno isključivi nego kao uzajamno komplementarniprincipi u okviru socijalističkih odnosa«.III NAUČNO ISTRAŽIVANJE I UPRAVNI APARATNaučno istraživanje postalo je jedna od najvećih ,.indllstrija«našeg vremena. U razvijenim industrijskim zemljama, broj zaposlenihu ovom sektoru nije nikako neznatan. U isto vreme, naučna aktivnostigra sve veću ulogu u oblikovanju pravaca razvoja u ovimzemljama ili, da to postavimo na uobičajen i pojednostavljen način,nauka postaje neposredna proizvodna snaga. Njen povećani opseg ipromene u njenoj flmkciji izazvale su nove probleme u pogledu planiranjai organizacije ove aktivnosti. Zadaci naučne aktivnosti moguse ostvariti samo u odgovarajućim institucionalnim okvirima; oni sene mogu obavljati bez njihovog sopstvenog specijalnog administrativnogaparata, koji je odvojen od istraživačkog rada. Tradicionalnoupravljanje, koje se neposredno zasnivalo na samim istraživačima,na naučnom području nužno je zamenjeno specijalnim mehanizmomza upravljanje i organizovanje naučnog rada. Ovo je samo deo šireg iopštijeg procesa, izdvajanje na nacionalnom planu i hijerarhizacijaupravljanja i administrativnih funkcija. Ali postoje mnogi problemikoji su za ovu oblast specifični i koji zal1tevaju temeljnije ispitivanje.Ova promena - izdvajanje ili profesionalizacija upravljanja unauci ili, da postavimo to na drukčiji način i bez malicioznosti, njenabirokratizacija - obuhvata obilje socioloških problema. Među njimasu najvažniji oni problemi koji potiču iz protivrečnosti između ciljevanezavisne uprave i administracije na jednoj strani, i lmutrašnjihkarakteristika sanIih istraživačkih aktivnosti na drugoj strani. Nemogućeje razumeti sociološke probleme upravljanja u istraživanju akose ignorišu tipični oblici ove protivrečnosti i ako se, umesto toga, jednostavnokoncentriše (na primer) na to da se meri kako naučni istraživačkiradnici koriste svoje vreme ili da se koriste sociometrijskimetodi radi ispitivanja simpatija i antipatija koje nastaju u »timskomradu«. Ova primitivna vrsta empirijske sociologije zastarelaje čak i uzapadnim zemljama. Ako želimo daje ostavimo za sobom, onda moramozapočeti sa analiziralljem protivrečnosti koje su tipične za sadašnjinivo naučnog istraživanja, protivrečnosti između unutrašnjihkarakteristika naučne aktivnosti i upravljanja tom aktivnošću putemistorijski nužnog specijalnog mehanizma (birokratizovana uprava uWeberovom smislu). Ova medusobna povezanost karakteri še se sledećimspecifičnim protivrečnostima:1. Dok naučni rad ostvaruje reiativno visok stepen nezavisnostii postiže visok stepen samonadzora koji je i moguć i potreban, upravateži da ograniči ili barem da kanališe ovu nezavisnost u pravcuizvesnih institucionalnih namena. U stvari, naučne aktivnosti nemogu se ograničiti na institucionalne o~e, pa čak ni na .UB:Cio~eokvire: ovo je teza koju danas prihvatajU ne samo marksIsti (ovo jevredno naglasiti u vreme i na mestu gde je nacionalizam u porastu),nego takođe i svaki naučnik koji je privržen. stvari ~tve~og i ~učnogprogresa. U isto vreme, uprava namece naučmm aktivnostimane samo nacionalna nego i mnogo uža institucionalna ograničenja, tetako naglašava izvesne posebne interese.2. Dok naučni rad zahteva neprekidan razvoj ljudskog pristupai sposobnosti što, možda, zahteva mnogo vremena da bi donelo rezultateizražene u stvarnim dostignućima, uprava je zainteresovanaili samo za dostignuća (ako sledi racionalne ciljeve) ili, pak, za bijerarbijskupodelu. Alexander Szalai je u pravu kada kaže da je "istraživačkirad 'u nastajanju' jedva zapažen proces: on delimično .t~ uljudskim umovima, često i posle radnog vremena, u nedefini~trenucima, u stanju polusvesti ili u neizraženim idejama i sastOj~ ~delimično od mnoštva mehaničkih aktivnosti, motiva u ponašanjU lelemenata koji nisu posebno karakteristični za istraživ~k! rad, čijase funkcija u istraživačkom procesu ne može lako ocemti pre negošto bude poznat konačni rezultat i ne može se nakon toga na odgovarajućinačin rekonstruisati.«8 Neki psiholozi čak .~ose sumnj~ u toda li je naučno istraživanje uvek rad, pošto slUčajeVI "eur~ka« .l~tvai "inspiracija« nesumnjivo igraju ve~ ulo~, pa čak l ~ašnJavanjeu čemu je problem zahteva dug pnpremm rad. Vredno Je ovdenavesti S. L. Rubinsteina, koji je pisao da je ,.inspiracija u većinislučajeva kulminaciona tačka u koncentraciji naših izuzetnih visokoharmoničnihintelektualnih i fizičkih napora koji, posle izvesnog intervalazaokružuju rezultate dugog, napornog, koncentrisanog~rada«.3. U naučnom radu, uprkos povećanoj diferencijaciji i podelirada, veći značaj se na odgo,:araju~i način pridaje k?m~iji i,bez obzira kakva bila unutrašnja logika naučnog razvoJa, mdiVldualnesposobnosti još igraju veliku ulogu. Upravljanje naučnim radom,međutim, drži se svojih "krojačkih« tradicija i, pod uticajem čistogracionalizma nastoji da ,.izvana« odredi kako bi rad trebalo da budepodeljen i m~usobrio povezan. Razmena aktivnosti u naučnoj saradnjinije određena komercijalnim opredeljenjima, niti čak tehničkompodelom rada, nego unutrašnjom logikom razvoja različitih grananauke. A zbog toga što ovo obuhvata uzajamnu pove~ost ~ugrana nauke u kojima je posredovanje sredstava za prOIzvodnjU odmale važnosti, subjektivni faktor igra, prirodno, važnu ulogu. Zbogove protivrečnosti, postoje potencijalni sukobi čak i u slučajevima8Sandor Szalai, »The research of Research.., Magyar Filozo/iai SzemLe, 1965,·str. 107 (na mađarskom).9s. L. Rubinstein, Osnovy oblčei psik1wlogii, Moskva, 1954.142143

kada uprava dozvoljava veliku slobodu akcije za naučno istraživanje,koja se izražava, na p~r, u ukidanju utvrđenog radnog vremena iliu pridavanju izuzetne pažnje individualnim pristupima i sposobnostimau koncipiranju planova. Ako uprava ne ispoljava ovakvu vrstufleksibilnosti, onda je sukob izmedu uprave i naučnog istraživanjasvakodnevna pojava. Ova protivrečnost se zaošttava ako uprava pokušavada klasifikuje naučno istraživanje u okvire posebne sfere, ufunkcionalne delove ili »Odeljenjae u skladu sa ttadicionalnim upravnimmetodama, i ako ovome daje prioritet u odnosu na grupni radna ad hoc temama. Čitava ova protivrečnost predstavlja jedan od najfundamentalnijihkompleksa organizacionih alternativa za upravljanjeunauci.4. Naučni rad se ne meri neposredno u praksi, te je, prematome, ocenjivanje njegove društvene korisnosti neuporedivo teženego ocenjivanje bilo kojih drugih aktivnosti. Zbog ovoga, istraživačise mogu lakše navesti na to da precenjuju važnost svog sopstvenograda od onih čija se dostignuća mogu neposredno meriti u praksi(ovo se odnosi ne samo na manuelne radnike nego takode na stručnjakekao što su doktori, inženjeri tehnike, agronomi,· itd). Ali bezobzira koliko zadatak bio težak, uprava se ne može odreći svoje funkcijeocerYivanja, jer je, kao što ću nešto kasnije pokušati da pokažem,jedan od možda najvažnijih razloga za njeno postojanje to damože napraviti razliku izmedu važnog i manje važnog i da, na osnovusolidno zasnovanih analitičkih i objektivnih gledišta, može na tajnačin dati prioritet odredenim istraživačima i istraživačkim pravcimau odnosu na druge.5. Uprava u nauci ne očekuje od naučnog istraživača da budenezavistan stvaralac, nego da se identiftkuje sa ciljevima preduzećaili institucije i da upotrebljava i razvija svoje manje za njihove interese.Dugoročno gledano, medutim, bolje rezultate daju oni istraživačikoji su orijentisani na svoje sopstvene naučne aktivnosti negooni koji se identiftkuju prvenstveno sa ciljevima institucije.Sve ove protivrečnosti mogu se lako zapaziti u praksi. za onečije je razmišljanje mehaničko (koji su, na žalost, ne retkog soja naobe strane ove protivrečnosti) ovo znači da rešenje leži u likvidiranjujedne ili druge strane protivrečnosti. Sukob izmedu aktivnosti upravei neposrednih karakteristika naučnog rada može da ilustruje vatrenomišljenje glavnog izvršnog rukovodioca jedne velike američke farmaceutskefabrike: »Ako želimo da budemo konkurentni, ne možemopostojati bez istraživanja. Ali ja imam goruću žeju da ove problemerešim bez angažovanja naučnih eksperata. Prinuđeni smo da utrošimodva puta više vremena za probleme naučnika u našim istraživačkimi razvojnim odeljenjima nego što to moramo da činimo za problemesvih drugih zaposlenih zajedno. e U isto vreme, predstavnicinaučno~ sv~ta ne štede ~ u svojim optužbama na račun uprave, aglavna l najčešće ponavljana optužba odnosi se na ograničavanje iličak uništavanje stvaralačkih sposobnosti. Ako želimo da izbegnemobilo koju od ove dve krajnosti, onda nije dovoljno da se samo toleri-šu one tendencije koje omogućavaju da se istraživanje odupre ciljevimauprave putem svojih »unuttašnjihe, imarientnih karakteristika;moramo takode biti svesni društvene nužnosti koja čini da je razvojuprave kao nezavisne funkcije neizbežan.Funkcije uprave u naučnom istraživanjuDa bismo pronašli osnovu za prihvatanje nužnosti postojanjaspecijalizovanog upravnog aparata moramo, pre svega, napraviti pregledsvih funkcija koje su na odredenim stepenima razvoja iziskivaleuspostavljanje mehanizma koji bi se bavio isključivo administtativnimzadacima. Meni se čini da je potrebno razlikovati tri sledećazadatka:1. Upravni metodi su potrebni, pre svega, za stvaranje odgovarajućeg»preferencijalnoge sistema, za odlučivanje o prioritetimamedu različitim istraživačkim pravcima i ~tanovama, to jest nužnoje napraviti razliku izmedu društveno i institucionalno motivisanogistraživanja. U stvari, ova vrsta »preferencijee je bitan motiv naučnogplaniranja: zadatak se ne sastoji u tome da se postave odredeniciljevi nego da se odredi kakva se podloga može dati naučno uspostavljenimciljevima istraživanja na osnovu duboke sveukupne analizeo društvenoj celishodnosti. Ja sam već pokušao da pokažem da jeovo vrlo složena funkcija, uglavnom zbog toga što u »uspostavljenomeocenjivanju ne postoje nedvosmisleno defmisani kriterijumi naosnovu kojih se izabire objektivni prioritet. Zbog toga, teškoće nastajune samo onda kada su uključeni interesi neke kapitalističke grupacije,nego takode i kada je to cilj socijalističkog društva zasnovanogna socijalističkim svojinskim odnosima ili cilj nekog državnogpreduzeća ili institucije. U industrijalizovanim društvima (kako u kapitalističkomtako i u socijalističkim) sve veći deo nacionalnog dohotkaodvaja se za naučno istraživanje te se, prema tome, sve višejavlja kao problem celishodna ili »optimalnae distribucija ovih fondova.Zadatak distribucije, barem na višim stepenima razvoja, nemože se poveriti samo istraživačkim radnicima, jer se od naučnog istraživačakoji se u visokom stepenu identiftkuje sa svojim radom nemože očekivati da pokaže potrebnu »objektivnoste koja odgovara interesimadruštva ili neke institucije.2. Uprava nastoji da svoje postojanje opravda u najvećoj merisvojim aktivnostima koordinacije, koje se najvećim delom sastoje odočigledno racionalnog zadatka eliminisanja »paralelizmae. Ali ovo naizgled ispravno postavljanje može voditi ka orijentaciji kojaje umnogomenezdrava. Da bi se ovo razumelo, mora se, pre svega, ispitati. sam zadatak, osnovni zadatak koordinacije i eliminisanja »paralelizmae.Koordinacija naučnih aktivnosti na jednom posebnom nivoumože se obavljati jedino oslanjanjem na njene »unuttašnjee snage, jer»spoljnjeme posmatraču obično nedostaje potrebno poznavanje delimičnihprocesa koji bi se morali zajedno povezati, a često kompUkovanamreža individualnih odnosa ostaje nepoznata teritorija. Dok je144145

uprava »spolja« praktično bez ikakve ~i da koor~ is~v~jekoje se sprovodi najednom određenom mvou, veza ~u Istraživanjai prakse ne može se uspostaviti bez: e~og dopnnosa ~~rave.Ako se od istraživačkih radnika očekuje da ISpune ovu funkCIJU povezivanjaoni će biti ne samo odvučeni od svojih sopstvenih osnovnihzadataka, nego će takođe ova vrlo važna funkcija i sama biti dovedenau opasnost, jer transfer istraživačkih rezultata u domen praksezahteva specifično znanje, sposobnost i isIru.stvo. Ovo znači da ~upravni aparat u sferi nauke javlja kao nužnost svagde tamo gde Jestvaranje neposredne veze između istraživanja i prakse suštinski va.,.žno, to jest naročito na polju tehnološkog istraživanja, a tradi~ionalnimetodi usmeravanja naučnog istraživanja mogu se očuvati tamogde je ova veza manje važna. Prikladno je da se na ovom mestuukratko pomene čest problem paralelnog istraživanja, koje se o~ičnojavlja u ideologiji onih ljudi u upravi koji su na strani centralIzma.Eliminisanje »paralelizma« nije neposr~. n~ost ~ ni .~~čjuproizvodnje, zbog toga što monop?lIsti~ki trendoVi k,?JI IZ njegarezultir.Yu često prouzrokuju neuporedivo Više štete nego I sam paralelizam.Njegova korisnost je još i dalje pod znakom pitanja u naučnomrađu, u kojem značajni uspesi koji se postignu na jedno~ naučnompolju često predstavljaju neposrednu posledicu prednosti paralelizma:na primer, mogućnost bliskih komunikacija, neprekidno naučnounakrsno proveravanje, takmičenje i tome slično.3. Postoji još jedna istorijski uspostavljena funkcija uprave kojazahteva pažnju. Reč je o neprekidnom obezbedivanju tehničkih uslovaza istraživački rađ i o organizaciji onih tehničkih servisa koji suneposredno potrebni. Naučne institucije, naročito na poljima tehnologije,postaju »radionice«, čija se istraživačka efikasnost može povećatiputem odgovarajuće organizacije tehničkih servisa. Naravno,moramo se čuvati toga da ne upadnemo u ishitrene zaključke. Orga:"nizaciona, institucionalna koncentracija istraživačkog rada (njegova»industrijalizacija«) neće uvek doneti povećane rezultate. Kao i napolju proizvodnje, može se us~oviti op~ mera ko~cen~ije;pokušaj uprave da dovede do vece koncentracije gotovo Je pnrodan,dok sami istraživački radnici pokazuju veću sklonost-ka rađu u manjim»radionicama«.Strukturni poremećaji u upraviJa sam istakao istorijsku nužnost nastanka uprave, ali nisamimao nameru da ostavim utisak da razvijanjem određene vrste razumne»stručnjačke« uprave možemo da eliminišemo protivrečnost izmeđ~uprave i imanentnih kvaliteta naučnih istraživačkih aktivnosti.Konflikti koji potiču iz objektivnih odnosa mogu se prilično zaoštritiako uprava preuzme prevelike funkcije u cilju jačanja svoje moći iliako ignoriše unutrašnje kvalitete naučnog rada. S druge strane, ~ose pronađe odgovarajući oblik za otklanjanje sukoba, zaoštravanjesukoba se može izbeći, a uprava može u značajnoj meri pomoći efi-ljif -., !~kasnost istraživanja.Sociologija, međutim, nije nikad bila zainteresovana za sluča~:ne nedostatke upravljanja u -nauci, nego jedino za one nedostatke kOJIsu njegove nužne posledice, to jest koji izrastaju iz date strukture.Ovi nedostaci i opasnosti su sledeći:1. Jedna od glavnih opasnosti jeste ta da statusni princip poti~kujeu pozadinu princip dostignuća. Specijalni upravni aparat je uvekhijerarhijski, a po svojoj prirodi on teži raspodeli plata i prestiža naosnovu odnosa zavisnosti. U naučnom rađu, medutim, ovakav načinraspodele plata i prestiža neizbežno se sukobljava sa stvarnim dostignućimau tom rađu, jer delatnosti istraživačkih radnika daje približnopodjednak karakter. Istraživački radnici često i ne nastoje dabudu unapređeni na upravna, administrativna ili radna mesta u planiranju,a vrlo često oni ne poseduju onu sposobnost i stručnost koja jeza takva mesta potrebna. Ako bi uprava prihvatila princip dostignućau rađu (što je takođe važan preduslov za njenu sopstvenu efikasnost),onda bi ona delovala u skladu sa svojom sopstvenom prirodom i uskladu sa ciljem svojih aktivnosti, što je u suprotnosti sa onim daprihvati neki princip koji bi bio izvan njenog okvira. Međutim, ovajzadatak je teško ispuniti, jer administrativno osoblje obično rangirasvoje sopstvene aktivnosti više nego što bi to smelo, i zbog togasmatra da je normalno da u svakom pogledu ima veći udeo u institucionalnimprednostima. Mnogi ljudi očekuju da će princip dostignućau rađu doći kao rezultat povećanja razmene na početku nove ekonomskereforme. Ovo je, međutim, opasna iluzija (a »iluzija« je takođejedna vrsta izraza za sistem vrednosti koji je zasnovan na tržišnomkriterijumu). U stvari, materijalizacija naučnog rada, njegovapojava u smislu upotrebne vrednosti, pretpostavlja visok stepen posredništvai dugo vremensko razdoblje. Ovo čini da je mehaničkaprimena tržišnog kriterijuma nemoguća i, shodno tome, zahteva dase prioriteti koje je odabrala uprava zasnivaju na temeljnoj analizi.2. Druga velika opasnost za efikasnost naučnog rada, koja jeizazvana strukturnim uzrocima, jeste »propisivanje« ljudskih aktivnostii preterana važnost koja se tome pridaje. Kao što je MaxWeber naglasio u svojoj odličnoj analizi, da bi se efikasnost upraveunapredila postoji velika potreba ža »propisivanjem« (standardizacijom),a ljudi na raznim mestima moraju podvesti svoje aktivnostipod propisana pravila. Međutim, bez želje da ovoj stvari dam pejorativnoznačenje, rekao bih da ovo zahteva komformističko stanovište ida se često misli daje ovaj komformizam najVrednija humana karakteristikau upravi. Problem započirtie u školi, gde (kao što odgovarajućaliteratura tako često pokazuje) nastavnici imaju lepše mišljenje oposlušnim učenicima nego o nekomformistima. Oni nastoje da »slome«jake »individualiste«. Uprava prihvata sličnu funkciju i često jeuspešno ispunjava, mada se ovaj uspeh može postići samo na računstvaralačkih sposobnosti. Eugene Randsepp, opisujući uslove uSAD, ispravno je zapazio da »nijedan drugi faktor ne bi doveo do takvogpada stvaralačkih sposobnosti kao sankcionisanje komformiz-146147

eŽIlO javiti kao društvena nužnost, a u konačnoj analizi on podržavadalji razvoj nauke. Ali kao i na mnogim drugim područjima društvenogživota, progres ima svoju cenu i što je više polcušavan:lo ignorisatito ćemo morati više daje platimo.IV. BIROKRATIZAM I DRUŠTVENA PATOLOGIJA ADMINISTRACIJEBirokr9tizam kao strukturni problem,"Birokratija je krug iz koga niko ne može pobeći.Njena hijerarhija je hijerarhija znanja. Vrh poveravarazumevanje detalja nižim nivoima, dok niži nivoiukazuju poverenje vrhu za razumevanje opšteg, tesu tako svi uzajamno obmanuti.«Marx, Prilog kritici Hegelove Filozofije pravaKao što sam pokušao da ilustnuem unekoliko svojih studija,danas i u društvima koja su očuvala privatnu svojinu i u društvimakoja su je već ukinula sve veću ulogu igraju posebni aparati u okviruadministracije i upravljanja u društvu Ja njihov uticaj proteže se nasve šira područja društvenog života. Cini se da u društvima koja serazvijaju izvršavanje upravnih funkcija u sve većoj meri zahteva daoni koji ih preduzimaju moraju da imaju nužno specijalizovano znanje,tako da mogu svoje zadatke da obavljaju kao svoj profesionalniposao i kao svoje osnovno zanimanje. Drugim rečima, ispunjenjenjihovih funkcija trebalo bi da bude nerazdvojni deo same njihoveegzistencije u datoj stnlkturi društva.Kada se posmatraju izuzetno složene i protivrečne promerie utoku kojih laičku upravu zamenj1ue profesionalna uprava, svakodnevnamisao uspeva .da shvati samo one površinske pojave koje imajunegativne implikacije za čovečanstvo. Na ovaj način razvija se pejorativnistereotip o upravi. On nalazi izraza, između ostalog, u negativnomprizvuku reči »birokratija«, uprkos činjenici da sociologija,opšte uzev, upotrebljava ovaj pojam bez ikakve ocene vrednosti i.identifikuje ga neposredno sa pojmom bez ikakve ocepe vrednosti iidentifxkuje ga neposredno sa pojmom administracije. Sto se mene ličnotiče, ja ne prihvatam ovu identifikaciju. Pridržavajući seMarxove interpretacije, ja povezujem koncept birokratije sa onimspecifičnim suštinskim odnosom koji spaja upravne aparate sa društvomili sa njegovim raznim klasama, a čija specifxčna suština leži uposebnom interesu administracije.Bez obzira na to kakva mišljenja izražavaju o aparatima administracijei uprave i bez obzira na to u kojoj meri mogu biti ubeđenima. Komformizam se smatra ne samo kao siguran i bezbedan načinživota nego takođe kao ispravan i poželjan stave. 10 U isto vreme,komfdrmizam ima izvesnu racionalnost za upravu, čak i kada njegoviskrivljeni uticaj ~ indi~dualn?st nije ni ~ koji ~in ~ .. U slučajunaučnih istraživačkih radnika, međutim, on Je za pojedince nesamo štetan nego takođe neizbežno dovodi do smanjenja efikasnostistvarlačkog 'rada zbog toga što naučne aktivnosti, kao što sam većnaglasio, po svojoj suštini nije moguće standardizovati. Da bi se postigliodređeni rezultati nije potreban komformizam, nego upravo suprotnotome - strogo kritičan stav, koji će raspravljati o svemu štoje postojalo i što je postignuto do određene tačke.3. Konačno, želim da se pozabavim nečim što se ne može smatratiizolovanom ili retkom pojavom. Reč je o onoj 'Vrsti iskrivljava-.nja sistema vrednosti u upravi kada neke administrativne funkcijepostaju nezavisne u odnosu na prvobitni cilj i, umesto da teže povećanojefikasnosti istraživačkih aktivnosti, postaju same sebi cilj. Institucionalniinteresi nalaze se u ovakvom slučaju u procepu: s jednestrane, postoji predstavnik uprave koji upravu posman:a kao cilj samza sebe i koji, prema tome, ostvaruje institucionalne mterese u formalnomsmislu, a na drugoj strani, postoji istraživački radnik koji seidentifikujesa naučnim razvojem i koji gunđa protiv uprave čak ionđa kada ona razumno i sa nužnom tolerancijom predstavlja svojesopstvene institucionalne ciljeve. Da bi se izbegla ova opasnost,uprava se mora postaviti na najbolji mogući način; ona mora priznatiprioritet istraživčkih aktivnosti u odnosu na svoju sopstvenu funkciju,to jest mora smatrati đa je njen osnovni zadatak, da pruži sveukupnupodršku naučnom istraživanju i da mu pruži sve neophodne tehničkeuslove. Ovo iskrivljavanje u sistemu vrednosti uprave događase naročito onda kada se institucionalni ciljevi manifestuju na dvosmislennačin, kada njeni nadzorni organi očekuju od institucije ne tolikoda obezbedi naročito efxkasnu istraživačku aktivnost koliko održavanje»formalnoge poretka, izbegavanja svih konflikata i elemenatakoji mogu izazvati poremećaje. U ovom slučaju proizlazi gotovoprirodno to da se administrativni cilj rangira više nego samo istraživanjei da se smatra da je ogromna nepravda ukoliko istraživačke aktivnostiuživaju viši društveni prestiž i, horribile dictu, veće fxnansijskopriznanje; priroda specijalnog administrativnog aparata je takvada on čini svaki mogući napor da ispravi ovu »nepravdue. Ova vrstaporemećaja u upravi u Mađarskoj je više potencijalna nego što je i­stinski simptom, delimično zbog toga što ovde nije tako dobro razvijenaspecijalizovana uprava. Upravljanje u nauci zadržalo je mnogetradicionalne elemente koji više ili manje sprečavaju da negativnetendencije dodu do izražaja.Naravno, verovatnoća da se mogu razviti negativni činioci kojisu prethodno pomenuti ne opravdava naše poricanje celishodnosti dase ima specijalni upravni aparat, s obzirom da će se on svugde neiziU]iugeneRandsepp, Manning Creative Scientists and Engineers.148149

u njihovu nužnost i efikasnost, profesori društvenih nauka ne moguporicati postojanje ovih negativnih karakteristika. Ove karakteristike,čije postojanje javno mišljenje takođe jasno oseća, mogu se. najboljerazumeti pod opštim terminom .. birokratizam«. Kao odgovor naovu opšte zapaženu pojavu, postoje u suštini tri stanovišta koja naučniciu društvenim nankama mogu prihvatiti: a) da ih smatraju za individualneili lične greške koje se mogu prevazići obrazovanjem ili,možda, izvesnom vrstom zastrašivanja, jer te greške nisu suštinskiatributi administracije; b) da ih posmatraju kao karakteristične osobineadministracije koja još nije u potpunosti razvijena, osobine kojenisu karakteristične za idealnu vrstu administracije (birokratiju),nego su to negativni aspekti koji se mogu eliminisati uporedo sa timkoliko se administracija modernizuje; ili, sledeći tyrdnju da se ovogledište suštinski ne razlikuje od prethodnog, mogu se posmatratikao rezultat neproporcionalno uvećane birokratije, rezultat koji ćenestati ukoliko same disproporcije mogu da se okončaju; c) konačno,da se u ovim negativnim faktorima posmatra strukturna pojava nastalausled prirode administracije, to jest prvenstveno usled suštinskogodnosa koji je povezuje sa društvom ili, pre, sa njegovim različitimklasama i slojevima.Prva od ovili koncepcija uvek je odražavala odbranašku nameru,a ona je to još i danas. Da li bi ovu koncepciju trebalo posmatratikao progresivnu ili kao reakcionarnu zavisi o tome da li sami administrativniaparati koje ona želi da odbrani služe stvari društvenogprogresa ili da li omogućayaju da se staro i sada prevaziđeno stanjestvari održi po svaku cenu i da se očuvaju različite vrste birokratskemoći, čak i kada je njihova zamena postala istorijski moguća. Ovo jeslično načinu na koji je administracija pruske države, koju je na indirektannačin branila velika grupa mladih hegelijanaca, došla, u stvari,sa svojim sopstvenim posebnim interesom, u suprotnost sa svakimprogresivnim nastojanjem. Upravo je to bio razlog što se željaRugea i njegovih saradnika da služe progresu društva uskoro preokrenulau samu svoju suprotnost. Marx je, suprotstavljajući se ustvari Rugeu, mogao da napiše sledeće: .. Prot;vrečnost između svrhei dobre volje administracije, s jedne strane, i njenih sredstava i m0-gućnosti, s druge strane, država ne može ukinuti a da se i sama državane ukine, jer je ona zasnovana na ovoj protivrečnosti. «11U istoriji su se često pojavljivali stavovi slični stavovima mladohegelovaca,i to kako pre tako i posle njih. Ovo dolazi prvenstvenozbog toga što smo skloni, kada nekom režimu priznajemo da jeprogresivan u smislu našeg sopstvenog sistema vrednosti, da ga čestosmatramo, kao i čitavu institucionalnu mrežu koju on uključuje, kaojedino istinsko rešenje. Tada dolazimo do toga da izvor ovih grešakatražimo ne u njegovom okviru, nego u ljudima.Drugi prilaz - koji se koncentriše na specifične osqbine insti-IiMaIX, .critical Marginal Notes on the Article The King of Prussia andSocial Reform'«, u: Marx i Engels, Collected Works, tom 3, str. 198.tucionalnog sistema birokratizma - karakterističan je po empirijskomtrendu koji dominira u današnjoj buržoaskoj sociologiji, naročitou SAD. To će reći, ako do negativnih karakteristika dovode naprvom mestu organizacione greške i nedostaci, a ne bitni strukturniuzroci, onda preporuke zasnovane na odgovarajućim analizamamogu dosta obećavati - a ovo se ne može učiniti bez sociološkogpristupa. Tako sociologija, uporedo sa drugim granama društvenihnauka, ima takođe svoje mesto u podizanju efIkasnosti upravljanja.Od početka ovog stoleća, birokratizam kao negativna karakteristikaadministracije bio je veoma mnogo analizirana tema u američkojsociologiji, čak i na teoretskom nivou. Do ovog je došlo, možda,zbog toga što razvoj birokratije u SAD nema toliku dugu istorijskuprošlost kao u Evropi ili u Aziji, a samo vrlo kratak period vremenadeli gotovo potpuno birokratizovani svet iz tridesetih godina od demokratskogstava Nove Engleske.U buržoaskoj društvenoj nauci, prema Mertonu, otkrivanje patološkihposledica birokratije pove~o je sa razvojem takvih koncepatakao što su Veblenova »obrazovana nesposobnost«, Dewey jeva»profesionalna psihoza« i Wamotteova »profesionalna deformacija«.Svi ovi koncepti se, zapravo, odnose na jednostranost koju zahtevarutinski rad, ali koji je u isto vreme postao suviše razvijen i koji se,na taj način, pokazuje nesposobnim za racionalno ponašanje u izmenjenojsituaciji. Suština birokratije se tako pokazuje kao negativnacrta koja se ~avlja u pojedincu, ali koja ima svoje korene u org~ciji.Merton 2 je dalje razvio ovaj pogled. On ne smatra da negatlvnekarakteristike adniinistracije imaju štetan efekt samo na pojedinca,bilo u »podorganizovanoj« ili »preorganizovanoj« birokratiji. Umestotoga, on naglašava prirodu sanle organizacije, u kojoj različ~ti interesiadministracije takođe imaju svoju ulogu.U mom prilazu, pri čemu u mnogo čemu mogu da se koristimkonkretnim studijama buržoaske sociologije, a takođe iMertonovimprilazom, ja sam u analiziranju društvene patologije birokratije ipakprotiv njih. Ja ne identiflkujem birokratizam niti sa negativnim efektimakoje organizacija ima na pojedince niti sa prirodom same organizacije(njene disfunkcije). Ja ga posmatram kao pojavu koja je dubokoukorenjena u suštinskim društvenim odnosima i koja se možeuništiti jedino pramenom u ovim odnosima. Samo u tom prilazu jamogu da vidim način za otkrivanje, na osnovu marksističkog društvenoggledišta, uzroka ovih pojava.Ovo, naravno, ne znači da ne bi bilo moguće boriti se protiv birakratizma,čak i u okviru postojećeg društveno-ekonomskog sistema,i sa većim ili manjim uspehom, koristeći se bilo kojim od ovihprilaza. Moramo utvrditi granice naše aktivnosti, naročito u odnosuna socijalizam. Iznad svega ostalog, moramo biti svesni da borbaprotiv birokratizma mora da se vodi sa nesmanjenom energijom: po-12R. K. Mertan, Bureaucratic Structure and Personality, 1940.150151

eda nad njim nad njegovim postojanjem, nije izvodljiva dok socijalizamne dostigne viši stadij, to jest, rečeno konkretnije, sve dok sebitna administracija društva više ne bude sprovodila putem posebnihaparata.Iz gornjih razmatranja proizlazi da ću, onda kada proučavamdruštvenu patologiju administrativnih aparata, isključiti one negativneposledice koje se neposredno ne odnose na oblik postojanja OVilIinstitucija (posledice koje se bolje mogu razvrstati kao subjektivne ilikao slučajne pojave). Ovo ne predstavlja poricanje da strukturne"greške«, u svom konkretnom vidu, neće u stvari uvek imati pečat ličnihkarakteristika ljudi koji rade u administraciji. Ovo može, ustvari, ponekad dovesti do krajnjeg iskrivljavanja ne~h pojava, doku neko drugo vreme može dovesti do njihovog značajnog ublažavanja.za mene kao za sociologa, medutim, pojedinačna pojava »grešaka«nije važna. Važna stvar za meneje zajednički element koji je prisutankako u smešno defornusanim birokratskim pojavama tako i uonim pojavama koje se javljaju u blagoj fomu.Cena poretka -specifični konzervatizamŽelja da se u većem ili manjem stepenu održi postojeće stanjestvari stalno se javlja u okviru adnunistrativnih aparata i uprave, tojest onda kada su se razvile dalje od stanja in statu nascendi i kada sudostigle početni stadij u svom razvoju. Ovo izrasta iz unutrašnje nužnostikoju stvara neki posebni interes, takav interes kao što je čestoispoljena žed za ekspanzijom. Upravo iz ovog razloga administracijanije jednostavno »partija poretka« nego, znatno više od toga, »organizacijaporetka«.Naučni i teoretski koren ovoga je verovanje u ideal harmoničnogi protivrečnosti oslobođenog društva ili institucije. Ovu idejuformulisao je Thorstein Veblen, koji je bio osnivač. sociologije institucijai za koga je centralna kategorija bilo podešavanje ili prilagodavanje.Ukidanje sukoba ili, umesto toga, njihovo prebacivanje u kategoriju»loš«, najčešće se nalazi u razmišljanjima upravljača velikihekonomskih organizacija. Oni organizaciju shvataju kao disciplinovani integrisan sistem, čiji se svaki član UpotplIDosti identifIlatie, ilibi trebalo da se identifikttie, sa ciljevima organizacije.Ovaj stav, koji priznaje pravo postojanja sanIO jedne jedinevrste odgovora na svako pitanje, naročito je karakterističan za državneadnunistracije koje su uspostavljene u buržoaskom diuštvu. Uistoriji birokratije, upravo ovde praktični konzervatizam prvo udružujesnage sa ideološkim dogmatizmom.,.Birokratski duh - piše Marx - jeste jezuitski, teološki duhskroz naskroz. Birokrate su jezuiti i teolozi države. Birokratija je larepublique pretre. «1313Marx, .Contribution to the Critique of HegeI's 'Philosophy of Law'.., u:Marx i Engels, Collected Worh. tom 3, str. 46.l I i1I;Moderna buržoaska sociologija oseća štetnost ove težnje ka monolitnojmisli i ponašanju. Dok Merton, u svojoj studiji o odnosimaizmedu društvene strukture i anomije, daje tipologiju oblika individualnogprilagođavanja organizaciji i na taj način u mnQgom pogledusledi Veblenovu tradiciju, on u isto vreme naglašava da se inovatorskiduh, mada je u društvu efikasan na osnovu kulturnih vrednosti,neizbežno susreće sa otporom prema institucionalizaciji. za birokratskumisao koja, ponovo naglašavam,~ ne mora nužDo da preovladauorganizaciji, svaka nova ideja ili rešenja predstavlja pretnju. U većinislučajeva, mnogo je važnija unutrašnja podela odgovornosti i održavanjestatusa sistema, nego bilo kakvi organizacioni ciljevi.U dinamičnim društvima, medutim, ovaj konzervatizam, bezobzira na to kakvi ga god društveni činioci mogli podržavati, nemože postati dominantan, jer su u takvim društvima pojedinačne institucijeprisiljene da brzo reaguju na tehničke inovacije, čak i pocenu da se odreknu svoje sopstvene egzistencije. Napor da se uništiovaj često ispoljeni vid birokratizma, taj njegov praktični konzervatizami ideološki dogmatizam ili, drugim rečima, njegov ,.teološkiduh« u marksističkom smislu, može se zapaziti u niodernim društvima;ne samo u socijalističkim zemljama koje su je zadržale. Na ovojosnovi, moderna kapitalistička birokratija razvija svoj sopstveni posebniduh. U svom gledanju na društvene i političke odnose i na pitanjesvoje sopstvene organizacije ona je konzervativna, ali u isto vrememože da pruži efikasno ohrabrenje tehničkom progresu, barem uonoj meri u kojoj služi porastu profita i, uporedo sa ovim, ekspanzijumoći i sfera uticaja nekih pojedinačnih institucija. U socijalizmu,medutim, tehnički progres se ohrabruje onoliko koliko to dozvoljavajuili zahtevaju interesi institucije.Neki pojedinci mogu se probiti iz ovog obruča društvene prinude,mogu postati r~volucionari (postoje mnogi takvi slučajevi) ili, samalo mašte, mogu težiti čak i smišljenijim oblicima oslobadanja, kaoKafkin činovnik koji se pretvorio u insekta pre nego što je krenuo ukancelariju. Medutim, upravna birokratija je društvena grupa kojanužDo ostaje suštinski konzervativna u svom odnosu prema društvenoji političkoj strukturi, pa čak i u pogledu svojih sopstvenih organizacionihproblema. Prirodno, ideologija birokratije ne priznaje nipraktični konzervatizam ni ideološki dogmatizam za strukturne pojave.U najboljem slučaju, obe te pojave posmatraju se kao simptomatičneza nestručan i još u potpunosti nerazvijen upravni aparat. Jošviše od toga, ideologija birokratije rada jedan takav pogled koji proglašavada su uprave i administracija najvažniji predstavnici društvenogprogresa.Izvršavanje ove funkcije potpada u velikoj meri pod tebnokrat-·ske teorije različitih vrsta. One služe, istovremeno, kao ideološkoopravdanje za separatizam uprave i administracije. One očekuju daće napredak tebnokratije i specijalizovanog znanja prevazići sve negativnepojave koje su karakteristične za birokratiju, a naročito velikenade pOlažu u načine putem kojih, kako one misle, konzervatizam.152153

. može u potpunosti da se prevaziđe.Ovaj problem, koji je toliko mnogo analiziran u kapitalističkimdruštvima, nije nepoznat onima koji se bave sociološkim problemimaadministrativnih aparata koji su uspostavljeni u socijalističkim društvima.Ovđe se takođe stvaraju iluzije o razvijanju ,.inteligentne«,,.prosvećene« administracije, koja će uskoro biti u mogućnosti da rešisvaki društveni problem sa kojim se danas suočavamo. U stvarnosti,međutim, čak su i najprosvećenije administracije neodvojivo povezanesa posebnim interesima. Ovoj pojavi treba u velikoj meri zahvalitiza činjenicu što je zamena već razvijenog ekonomskog sistema novimsistemom izuzetno komplikovan društveni problem, koji vođineizbežnim društvenim sukobima. Nijedan ekonomski sistem nije nikadasamo jedna više ili manje koherentna manifestacija nekih upravnihmetoda i sistema vertikalno i horizontalno povezanih institucija.Umesto toga, onje prvenstveno razvijena struktura moći, čijeje funkcionisanje,u stvari, prosto izvršavanje moći koja je podeljena naposeban način između njegovih institucija i odeljenja.Na taj način svaka ideja o reformi neizbežno se nalazi u suprotnostine samo sa uspostavljenim navikama nego takođe i sa strukturomvlasti u kojoj inovacija obećava da dQvede do značajnih promena.U svom okviru to, prirodno, nosi ne samo mogućnost tvrdoglavogprotivljenja nego i pobede za novo, barem utoliko ukoliko onikoji imaju izgleda da od pobede novog najviše dobiju svesno prihvateizazov koji su, zajedno sa onima koji novo posmatraju kao predstavljanjeopšteg interesa, sposobni da prevaziđu suprotnost što narastaprotiv tog novog. Osnova ove suprotnosti je, slučajno, češćeizvesna vrsta maglovitog straha za egzistenciju - koji se gotovouvekjavlja u ideološkoj odori - nego bilo kakvo predviđanje negativnihefekata koje će te promene imati na posebne interese pojedinihgrupa.Uzajamna veza između konzervatizma i progresa u administrativnimaparatima socijalističkih društava postaje čak i komplikovanija(ukoliko je to moguće) u specifičnim ali odlučujućim pitanjima,kao što je pitanje tehničkog razvoja. Veze između strukture.vlasti irazličitih vrsta tehničkih promena su mnogo više indirektne i teške zaprepoznavanje, nego u slučaju reformi koje se sprovode u ekonomskomsistemu, a takođe je i mnogo teže pronaći ideološke argumenteprotiv njih.Tehnički razvoj i tehničke i tehnološke inovacije uopšte ne nailazena takvo otvoreno suprotstavljanje u okviru uprave kao što je toslučaj sa organizacionim promenama. U isto vreme, međutim, u većinislučajeva nikakav primetan materijalni interes nije sa njima povezan,te se prema tome ne mogu sa njima povezati ni značajne društvenesnage. Praktično iskustvo pokazuje da, ako ostavimo po stranimotivacije koje diktiraju priznati društveni interesi, tehnički razvoj,opšte uzev, prvenstveno potpomaže privrženost stručnjaka svojojprofesiji.Ako dinamizam tehničkog razvoja nije povezan sa bilo kojimdrugim posebnim instihlcionalnim ili pojedinačnim materijalnim interesom(kao što moramo pretpostaviti ~je slučaj u ekonomskim sistemimazasnovanim bilo na »državno-administrativnom« ili na »samoobračunskom«principu) onda je na područjima kojima upravljajuspecijalni aparati njegova sudbina odlučena prvenstveno mestom nakoje su stručnjaci koji se identifikuju sa razvojem svoje profesije raspoređeniu strukturi moći, kako i podrškom koju dobijaju od onihčija ih zanimanja ne povezuju usko sa posebnim interesima (to jest,od strane snaga »iznad« i »izvan« upravnih aparata).Ali ne smerno da stvorimo apsolutnu vrednost čak i od trivijalnogprizvuka istine o »progresu podstaknutom profesionalnom odanošću«.Profesionalna odanost često prikriva precenjivanje sposobnostineke osobe, a pod takvim uslovima često se dešava da se čak isami najbolji stručnjaci protive uvođenju u upotrebu najrazvijenijihmašina i metoda i forsiraju one koje su oni santi proizveli za čitavunacionalnu ekonomiju. U svojoj nedavno objavljenoj knjizi, DomokosVarga opisuje frapantan slučaj ljudi koji su na takav način biliprivrženi svojoj profesiji i koji su tokom više godina sprečavali nabavkusigurnosne opreme potrebne za nove mašine na šumskim gazdinstvimazbog toga što su bili uvereni da njihov sopstveni izumimože da reši problem. U ovom slučaju »čekanje« je bilo propraćeno~ne samo materijalnim gubicima nego takođe i teškom štetom pol.,zdravlje veoma mnogo ljudi.»Homo Hierarchicus«t»Kancelarijski svet koji je, izmedu drugih stvari,.f :;opisao Kafka, ovaj svet' formalnosti, apsurdnih postupaka,besmislenog ponašanja, u suštini je muš­l lki ... Čovek ovi poduhvati su u isto vreme i planovi iizvrdavanja; on dozvoljava da ga uguši njegova karijerai njegov 'front'; on često postaje samovažan,ozbiljan.«Simone de Beauvoir, Drugi polKao što smo napred već videli, izvor birokratizrna opšte uzevnije ništa drugo nego karakteristika administrativnih aparata, koja jeili nužna za njihovo uspešno poslovanje ili je u velikoj meri preteranaili je razvijena do razmera u kojima ne samo da nije nužna negoima i neposredan štetan efekat. Na ovaj način, nešto što je rođeno izracionalizma rađa iracionalizam. Nešto što je prvobitno namenjenoda služi efikasnosti postaje izvor sasvim besplodnih aktivnosti. Takvaneobičnost može se dobro ilustrovati problemom hijerarhije i hijerarhizacijekoji je, barem u dimenzijama odnosa moći, odnosa potčinjenostii natčinjenosti, nerazdvojno povezan sa razvojem i postojanjemadministracije.154155

Ovo nije tipična karakteristika poče!D0g ~ri~ ~ojaadministracije, njenog in statu nascendi postoJanJa, bilo ukapitalističkim ~ilo u ~ijalis~~kim~os~. ~~. ovo p~~odnostanje, iz koga IZraSta hijerarhija administraciJe, I mje stanje Jednakosti,ono je barem drukčija vrsta nejednakosti u odnosu na onuvrstu nejednakosti koju novi sistem donosi sa sobom. Ovde u Mađarskoj,na primer, kapitalističko društvo regrutovalo je svoje službenikeiz redova plemstva, pa je u početku ovo zajedničko poreklo stvoriloodređenu jednakost u licu manjine sa buržoaskim poreklom i neprekidnose probijalo kroz zidove podele hijerarhije. Ovo ,.još nehijerarhizovanostanje« može se još bolje zapaziti u razvoju administracijeu socijalističkim društvima, gde su najvažniju ulogu igrali ljudikoji su se privikli na egalitarizam radničkog pokreta, a naročito radnicikoji su, razumljivo, smatrali da je vrlo teško prihvatiti nužnostza hijerarhizacijom.Odmah posle preuzimanja vlasti u Mađarskoj, u godinama od1945. do 1950, partijske organizacije zastupale su vrlo važne tendencijeprotiv hijerarhizacije. Clanovi partije bili su, naročito u ovomperiodu, ne samo jednaki .u okviru partijskih organizacija na osnovuorganizacionih pravila, nego osim toga njihov društveni prestiž nijeni na koji način bio određen njihovim mestom u hijerarhiji administracije.za njih je bilo mnogo važnije poštovanje koje su stekli uokviru bilo partije ili pokreta, a to je bilo nešto što su obično bili umogućnosti da ostvare takode i u okviru administracije. Proces hijerarhizacije,do kojeg je došlo neizbežno kasnije, ne može se, prirodno,smatrati kao slučajna ili naprosto negativna pojava. Težnja administracijeza efIkasnošću i postavljanje cilja jačanja discipline učinilisu daje ovaj proces postao očigledna nužnost. Jačanje disciplineizgledalo je naprosto nepojmljivo (barem u tom stadiju razvoja) bezuspostavljanja odnosa potčinjenosti inatčinjenosti.Ovo pitanje ne sastoji se u tome da li je nužno uspostavljanjehijerarhije kao takve, nego delimično u tome da li hijerarhizacija uodređenim organizacijama premašuje optimalni nivo efIkasnosti (tojest da li je došlo do prekomeme hijerarhizacije). Delimično je i pitanjeo prirodi negativnih efekata hijerarhizacije na ljude i na odnosemedu ljudima, kao i o nivou hijerarhije koji se i dalje smatra nužnim.Ako uzmemo u obzir širu sferu društvenih odnosa (specijaIizovano~je, dohodak, kulturni nivo) koji igraju neku ulogu u životutih institucija, a ne samo odnose potčit:Uenosti i natčinjenosti, ondamodeme organizacije ne izgledaju više tako mnogo nalik piramidama,nego nalik mrežama sa nekoliko džepova. Ovo moramo uzeti uobzir kada razmatramo pitanje nužnosti hijerarhija. Ako u nekim pogledima(u različitim dimenzijama) stvarno dođe do određene vrstehijerarhizacije, onda se ona ne može aranžirati obično, samo u jednojdimenziji, to jest prema hijerarhiji odnosa potčinjenosti i natčit:Uenosti..Shvatljivo je, naravno, i to da bismo mogli da rangiramo svakuznačajniju razliku o okviru jedne dimenzije, na osnovu nekog veštač-ki skovanog sistema vrednosti. Ali to nas ne bi ni na koji način dovelobliže stvarnoj situaciji nego empirijske škole buržoaske sociologije,koje g~e jednodimenzi?nalnu ~jerar~jsku ~tvenu struk~,koja rezultira upra~o u onolik~ slOjeva ~oliko to o~ žele, ~ "V1šegvišeg«do ,.nižeg-nižeg«. Ovo Je, medutim, stvaranje svesti o homohierarchicus. To ni na koji način nije samo određena vrsta pasivnogodraza spoljnog sveta; to je stimulans za sve vrste aktivnosti kojeteže da oblikuju svet prema svesti koju je stvorio posebni interes.Sve ovo videće na različit način neko ko nije ni spoljni posmatračniti je aktivni stvaralac ove jednodimenzionalnosti, nego neko ko je,radeći u posebnom aparatu administracije, subjekt koji trpi od ovihtendencija. Ako još nije postao čovek hijerarhije, homo. hierarchicus,za njegaje ovajednodimenzionaln~st ~ca~ nar?člto ako o~ćapotrebu za višedimenzionalnošću svoJe p~ode I SVOJih. druš~~odnosa i ako, u njegovom sistemu vrednOSti, očuvanje l, razV1JanJ~ovoga postaje najviši cilj pomoću kojeg se on nada da ce ostvantisvoju potpunu ljudsku prirodu.Priznavanje višedimenzionalne prirode društva i njegovih institucija,međutim, ~je ~o pred~lov za ~voj .ličnosti poj~ca umarksističkom smlslu, I za razvOj adekvatruje slike društva kOJa b0-lje odgovara stvarnosti. To je takođe preduslov, da se pojedine ~titucijei organizacije učine efIkasnijim. Opšte Iskustvo po~Je dašto je neka organizac.ija ~vijenija sve je vi~ ve~?vatno

odbacuje bilo koju informaciju koja bi mogla da potkopa ova ubeđenjaili njegovu sposobnost da ih održi. Izgleda da taj pogled čak dobijapodršku izvesnih pravaca u sociologiji. Sledeći Weberovu tipologiju,poredak prestiža u organizacijama poredi se sa poretkom tradicionalnihi harizmatskih sistema, ali je još jasno povezan sa hijerarhijomformalno uspostavljenih organizacija. Na ljude koji rade uokviru administracije i uprave gleda se tako kao da oni grade prestižsvog šefa ili šefova, slično načinu na koji su vazali povećavali prestižsvojih gospodara ili učenici prestiž harizmatskih proroka. Međutim,ova koncepcija ne može se čak ni ostvariti u rudimentarnim organizacijamazato što se lični prestiž, zbog složenosti društvenih odnosa,ne može tačno svrstati sa hijerarhijskim poretkom.' Osim toga, u modernijimorganizacijama su takođe strukturni uzroci'sprečili da težnjeka hijerarhizaciji postanu opravdane, a ovo se dešava upravo zbograzvoja horizontalnih odnosa koji su prethodno pomenuti.Za homo hierarchicusa, međutim, sa hijerarhijskim poretkompovezan je ne samo prestiž, nego je takode povezano i znanje. Štoneko stoji više u hijerarhiji on više zna ili barem treba da zna. Ustvarnosti, međutim, naročito u modernim organizacijama, ne nalazimoda je znanje neposredno povezano sa položajem u hijerarhiji.Obično osoba koja zauzima viši položaj ne mora prosto da ima višeznanja, nego umesto toga različito znanje. Na primer, efIkasni ađministratorimoraju biti sposobni da se na svakom polju svog delovanjaoslanjaju na usluge potčinjenih koji imaju specijalizovanije znanjenego oni. U modernim administrativnim organizacijama, ne samo dase specijalizovano znanje ne može smestiti u hijerarhiju u okviru dimenzijaodnosa potčinjenosti i natčinjenQsti, nego takođe ni intelektualnasposobnost, »inteligencija«. Osim toga, ova vrsta hijerarhizacijene može se iskusiti bilo na nivou Biti (Sein) ili u dimenziji Treba(Sollen). Ovo se da naročito Iako zapaziti ako rastuću ulogu stručnjakai istraživača u administraciji prihvatimo kao nužnost, jer različitezadatke koordinacije i nadzora sprovode ljudi ,.iznad« njih, čiji intelektualninivo, iz čisto praktičnih razloga, nije razvijeniji od njihovognivoa.Tako nastaju nove protivrečnosti u okviru birokratskih organizacija.Ako hijerarhizacija ide dalje od potrebnih granica i opravdanihdimenzija, stručnjak koji stupa u administraciju prinuđen je dapre ili kasnije napusti rad za kojije osposobljen i sa kojim se u velikojmeri može identifIkovati, i da preuzme odgovornost za kompletzadataka za čije izvršenje nije na odgovarajući način osposobljen.Principi administracije, a među njima koncept homo hierarchicusa,osvajaju teren velikom brzinom čak i u okviru naučnog istraživanja.Ovde je takođe uobičajeno da se pokuša uspostaviti odnos ne samospecijalizovanog znanja nego takode i istraživačke sposobnosti premahijerarhijskom poretku uspostavljenom u okviru dimenzija odnosadominacije. Ovo se pokazuje, na primer, u pojavi koja se može iskusitina mnogim mestima, u odnosu između postizanja naučnog ran-ga prema polož

traju da je stepen odgovornosti najvažniji kriterijum za utvrdivanjerazlika u platama.) In~eres or~anizacije, meduti~, čest~ ne~~rednozahteva da pojedinačm dohocI treba da se odVOje od hijerarhije, naročitou institucijama gde je nužno uvođenje istraživača i stručnjakakoji poseduju istaknuto znanje. Prirodno, ovo ne znači da ne možebiti nekih područja u našoj nacionalnoj ekonomiji gde bi. bila dobraideja da se podignu vertikalne razlike u platama. Ovo bi prvenstvenobio slučaj na područjima gde zauzimanje viših položaja stvarno Uključujeozbiljnu odgovornost. Medutim, ne bismo smeli ni za trenutakpretpostaviti da će na svakom sličnom nivou stvarne odgovornostii rizici biti nužno identični. Na nivou direktora, na primer, to zavisi,između ostalog, o vrsti ekon01nskog sistema čiji je deo institucijao kojoj je reč.Jedan od najupečatljivijih znakova prekomerne hijerarhizacijejeste neosetljivost prema stranci. Ovo je, u stvari, sanlO projekcija,prema spoljnom društvu, pogleda koji se razvio u okviru administracijei koji odražava birokratski sistem zavisnosti. Prema ovom pogledu,stranka je neko sporedno stvorenje, tuđin ili niže biće, ponekadzaista samo zlonamerna osoba prema kojoj će administracija, kao posedllikvlasti koju joj je dodelilo celo društvo, stajati hijerarhijski superiornama šta se desilo. U shvatanjima nekih službenika, mistificiranidruštveni interes je vrlo često veća snaga od bilo kog Bogom rukopoloženogmonarha ili kapitalističke korporacije; u današnje vremeto je u socijalističkom društvu postalo udruženo sa prestižom, delimičnostvarnim a delimično imaginarnim, koji se postiže položajemu hijerarhiji. A da bi situacija bila još smešnija iprotivrečnija, ljudina nižim nivoima hijerarhije često su više privrženi ovoj apsolutizacijii hijerarhizaciji odnosa dominacije nego oni koji se nalaze na višimnivoima. Ovi prvi kao da žele da okrenu leda strankama zbogtoga što, u okviru sanlOg administrativnog sistema, nemaju nikakvihstvarnih mogućnosti za donošenje odlUka. Tako nanI se pokazuje narednikkoji je brutalan prema svojim ljudima ili portir koji je grubprema strankama.Poseban slučaj ovog odnosa nastupa kada stranka u svom svojstvustranke nije samo običan građanin, nego neko ko zauzima specifičanpoložaj u hijerarhijskom poretku neke druge organizacije. Takvaosoba zahteva »partnerski« odnos upravo zbog toga što druga institucijane može upotrebiti bilo kakav pretekst da ignoriše njegovsopstveni prestiž. Ovde dolazi do dejstva izuzetno složenog mehanizma,takvog mehanizma koji će potplmo ignorisati neke od ovih zahteva,dok će druge prihvatiti. Niti se tako retko dešavaju slučajevikada dolazi do »precenjivanja« i kada stranka dolazi do osećanja daona nije više samo partner, »jedan medu jednakima«, nego ličnostdarivana nekom posebnom moći, čija svaka želja postaje u drugoj organizacijinaredba. Ovo je, naravno, štetno za hijerarhiju birokratijesabijenu u jednu instituciju, ali je ona u stvari ipak prihvata kao jednuvrstu spoljne prinude kojoj se mora povinovati i preko koje seunutrašnja hijerarhija doplmjava spoljnim faktorima. Verovatno ćese naići povremeno na nekog činovnika koji se može, identifikujućise sa svojom sopstvenom institucijom, pobuniti protiv ovog. Na kraju,medutim, on će pre ili kasnije doći na to da ovo posmatra kao nerazdvojnideo "prirodnog poretka«, upravo kao i poretka u svojojsopstvenoj instituciji.Tako se ljudi nalaze u višedimenzionalnom svetu čak i u kancelarijamai na radnim mestima, i u tom svetu oni: a) zauzimaju posebanpoložaj u hijerarhiji radnih mesta organizacija, b) partneri su iponekad čak i ličnosti od položaja u odnosu na poretke drugih organizacija,i c) naprosto su stranke, ponekad upravo zbog toga što nekaodredena institucija ne priznaje njihov prestiž koji su oni postigli nanekom drugom mestu. Hijerarhija se, medutim, ne razvija samo udomenu radnog mesta nego i u mnogim drugim institucijama i organizacijamau društvu (u partiji, u društvenim organizacijama, itd), ačesto čak i u grupama zasnovanim na naklonostima i prijateljstvu.Ovo je jedna od onih stvari koje same po sebi pružaju otpor jednodimenzionalnostibirokratije. Teško da se može i sunmjati da će,barem u konačnoj analizi, ona omogućiti da borba za priznavanje višedimenzionalnostidruštva bude pobedonosna. Homo hierarchicus,čovek koji razmišlja u jednoj dimenziji, koji je prototip čoveIcil današnjeorganizacije, postaće jednom za svagda suvišan. .A možda, isto tako, nije ni potpuno utopistički verovati da ćevišedimenzionalnost konačno smanjiti ulogu i same hijerarhije i timestvoriti sinlaciju u kojoj čovek, pošto je Sazreo u individualnu ličnost,neće biti više prikladan za Uklapanje u hijerarhije.»Čovek organizacije

nje na već uspostavljeno stanje .. Ali ~ isto vre~,_~ štetu nećenaneti čoveku saznanje o bolestI pluca, o raku Ih Clru u stomaku, čakako on i ne boluje ni odjedne od njih - naročito ako je ugrožen odneke od ovih bolesti zbog toga što joj je, iz jednog ili drugog razloga,naročito podložan. .Pogledajmo neke simptome ove višestrane bolesti:1. Jedna od najozbiljnijih negativnih posledica birokratizovanogdruštva jeste razvoj »komformizma«, preterivanje sa komformitetomkoji je nužan, kako u društvenom životu tako i u aktivnosti uokviru organizacije. Sam Marx je briljantno analizirao ovu karakteristikubirokrate: čak i po cenu potpunog gušenja svoje sopstvene individuahIosti,on će se prilagoditi svojoj društvenoj sredini, a naročitostvarnim ili pretpostavljenim standardima svojih šefova, koje on nekritičkiprihvata. U modernom kapitalizmu, ova osobina proističe izrelativno uske sfere državne administracije i postaje komformizant uistinskom značenju te reči, društvena pojava koja je opštevažeća.Marton vidi strukturne uzroke ove pojave (koju on, slučajno,naziva »preterani komforn1itet«) u sledećem: a) efIkasna birokratijazallteva pouzdano reagovanje i bespogovornu lojalnost pravilima; b)lojalnost pravilima vodi ka tome da ona postaju jedna apsolutna vrednost:zadaci se ne shvataju u zavisnosti ili u odnosu na ciljeve, negonezavisno od njih; e) u isto vreme, oni koji uvode opšta pravila nemogu shvatiti da je potrebno da se ona prilagode radi suočavanja saspecijalnim situacijama; d) iz ovog razloga, mnogi elementi koji su uopštim okolnostima efikasni, postaju u specijalnim okolnostinIa neefIkasni.za komformizant, to jest za preterivanje sa komformitetom uovom sn1islu, ne može se ni na koji način smatrati da je okončan usocijalizmu. Jedna od najozbiljnijih posledica ove pojave jeste »negativnaselekcija«, prema kojoj oni koji najviše ispunjavaju uslove zavodeća podmčja rada ne dolaze na više položaje, nego na te položajepre dolaze oni koji imaju natprosečne talente u jednoj jedinoj sferi: usferi komformiteta. U takvim organizacijama sve više raste broj ljudina rukovodećim mestima koji »znaju kako da se ponašaju«, ali u tesnojmeđusobnoj povezanosti sa ovim jeste činjenica da efIkasnostuprave neizbežno opada. .2. Birokratska organizacija često otuđuje čoveka od njegovograda. Ostvarivanje uspeha odvaja se od stvarnih rezultata rada i neposrednose identifIkuje sa usponom u hijerarhiji. U isto vreme, javljase gledište u sistemu vrednosti, po kojem čovek koji stvarno vredi,čovekkoji je ispravan, jeste onaj čovek koji je postigao uspeh uovom sn1islu., U okvim birokratske organizacije, »uspešan čovek« stiče mnogoveći društveni prestiž nego "obdareni čovek« ili čovek koji "dobrozna svoj posao«. Ako ovi drugi ne napreduju u hijerarhiji, oni se čestožigošu neposrednim pejorativnim etiketama, a mnogi ljudi n1isleda u njima vide neke patološke simptome. To je ono stanje koje opi-suje Agnes Heller kada piše sledeće: ,.Ako je bezbednost glavni ciljživota, ako se ljudi ne prihvataju borbe, a sa njom i mogućnosti rieuspeha,onda uspeh postaje jedino ~erilo morala. Uspeh postaje sinonimza dobro, a neuspeh za loše.«Sa ove tačke gledišta, koncepcija Roberta Presthusaje zanimljivai podstiče na razn1išljanje. On uočava tri vrste identifIkacije sa velikimorganizacijama i karakteri še ih na sledeći način: a) penjač, kojije u stanju da harnlOnično pon1iri svoje lične aspiracije sa ciljevinIaorganizacije; b) indiferentna osoba, koja je podjednako otuđena i odorganizacije i od svog rada, opšti tip službenika koji se može naći uvelikim organizacijama; c) ambivalentan, čija se lična i vrlo često različitaočekivanja neprestano sudaraju sa zidom birokratije. za Presthusajeovaj treći tip patološki tip. Praktično iskustvo pokazuje, međutim,da je opasnost za društvo jedva išta manja kada prvi ili drugitip postane don1inantna snaga.Dahrendorf, na primer, pita: "Zašto postoji više samoubistavau redovima onih koji se penju u društvenoj hijerarhiji?« - pa i samopokretanje ovog pitanja otkriva izvesne sumnje u pogledu sposobno:sti Presthusovog čoveka prvog tipa da se oslobodi problelila. A da IIje i drugi, indiferentni tip, takode stvaino oslobođen problema? Naovo pitanje možemo dati potvrdan odgovor samo ako uzmemo u obzirdaje otuđenje od rada čovekovo normalno stanje.3. Možda je najveća opasnost za čoveka organizacije depersonalizacijakoja ga pogada u domenu koji je za njega tako važan: udomenu rada. U razvijenoj birokratskoj strukturi, koju Galbaith nazivatehnostrukturom, ne postoji više nijedan oblik upravljanja sa»odgovornošću jednog čoveka«. Odluke nisu više individuahIe.Osvim različitim pitanjima odlučuje se u okviru same organizacije utoku pripremnog stadija, te na taj način odgovornost ne može biti individualna.Na ovaj način možemo jasno posmatrati i let na Mesec,kao rezultat komplikovane telmostrukture kakva se u ovom sn1islupodrazumeva.Ali ova pojava preuzela je takođe don1inantnfwogu i u tradicionalnimi jako koncentrisanim organizacijama. Anthony Sampson,na primer, piše da su Shell, Unilev~r ili Imperial Tobacco i drugi sličnimultinacionalni ekonomski organizn1i n1istične pojave, na čijemvrhu stoji uprava koja je, ustrogoni sn1islu te reči, anonimna. Ovapromena znači, u stvari, da je vlast, koja je u preduzećima kojimaupravljaju sopstveni vlasnici bila u rukama pojedinaca, sada u rukamaorganizacija umesto pojedinaca. Pojedinac može da ispoljavasvoju moć jedino kroz organizaciju i mada ona može biti pod njegovomvlašću, ona ga takođe okreće prema stvaranju njenog sopstvenogizgleda.16 Agnes Heller, The Sociology of morality or the morality of sociology,Budapest, 1964, str. 66-67 (na madarskom).162163

'~itt;'n€o~~U}ovorilorg~v~~m sve~, c:ruc ~o je i na njegovom...••.;;::,.,'. . '.', ,;~Ae' ese' nalazi u SltuaCI'1 da mozeunatt odgovornost za do-VIllU" sve,."" . "U. v· .. iic,šciije'odl~ili čak da'u~~tvuje U tome.. stvan~ nar~lto na.mžimnivoima, njegovo učešce J.e često. ogramčeno ak~~os~ma kOJe Unajvećem broju slučajeva ne Idu dalje od tumačenja I pnmene vrlodetaljnih pravila. Ograničavanje autonomije vrlo često se nalazi zajednosa minimalnom individualnom odgovornoŠĆu, pa tako Whyte sapravom naziva ovo stanje »sistemom organizovane neodgovornosti«.Zbog ovoga, ali takođe i zbog uticaja hijerarhizacije, lični odnosi uokviru upravnog aparata gotovo neizbežno se deformišu, a to je moždajedan od najopštijih i naj karakteristični j ih činilaca koji podrivajuljudsku ličnost u aparatu. Drugim rečima, simptomatično je da nefunkcionalnostdeluje u okviru same uprave.Gotovo je opšta stvar da su u današnje vreme čovekovi radniodnosi od sve većeg značaja za razvoj njegove ličnosti. Stvarni zadacii uslovi rada, a u ne manjoj meri i društvene funkcije koje sestvarno izvršavaju na radnom mestu, proizvode dubok utisak na ljudskeličnosti. Ni oni koji rade u okviru administrativnih aparata nisuizuzetak. Ali u njihovom okviru, sposobnost da se radi u stvarno humanizovanimzajednicama znatno je teži zadatak, po svemu sudećigotovo nerešiv.U administrativnim aparatima koji se još nisu razvili, koji senalaze in statu nascendi, ljudi i dalje mogu (relativno) »slobodno davole i mrze«. Ovo se moglo vrlo lako zapaziti u Mađarskoj: trebasamo uporediti prvi period razvoja socijalističke administracije, njeno»herojsko doba«, sa poslednjim stadijima. Izražavajući se jezikomsociologije, ovo znači daje u prvom periodu takozvanih neformalnihorganizacija, sistem naklonosti i nenaklonosti igrao izuzetno velikuulogu u organizacijama. Jedna od negativnih posledica ovakvog stanjastvari bilo je stvaranje klika, među kojima su se vodile žestokebitke, bitke koje nisu bile diktirane samo interesima nego takođe iuzavrelim strastima. Medutim, ovo nije bio jedini razlog zbog čega, su lični odnosi bili prepreka efikasnosti. Već samo njihovo postojanjepredstavljalo je neku vrstu barikade podignute u odbranu konsolidacijehijerarhije, a oni su stvarali i teškoće za proces promena odzakonske formalnosti ka stvarnoj društvenoj realnosti. Kao što smoveć videli, konsolidacija hijerarhije, barem u sadašnjin~ okolnostima,u izvesnoj meri je neophodna radi povećanja efikasnosti uprave.Zaposleni u administraciji i upravi su, u smislu Weberovog idealnogtipa;. ljudi koji niti vole niti mrze, ali koji ispunjavaju svojeobaveze. cak ako ovo znači i preterivanje i ako se takvi administrativniaparati ne mogu u stvarnosti naći bilo gde u svetu, postoji ipakizvesna istina o toj tvrdnji: depersonifikacija se može logično pripisatisuštinskoj prirodi administracije i predstavlja pojavu koja se,može naći u svakodnevnoj praksi.ZamakEfikasnost administrativnog i upravnog sistema izgle?a da. vr~omalo podleže rizicima svoje sops~ene st~~e bol.estI, kOJU JeMarx shvatao kao želju da se SVOJI unutrasnji poslOVI preobrate udržavne tajne. Upravo je ova pojava najočigleđnija prepr~~ širenjudruštvene kontrole i sprečavanju onog što bi s.e moglo deSItI ako ovabirokratska pojava postane dominirajuća. Ovaj p~oblem pogorša:,:,a sečinjenicom da što je organizacij~ r~vijenija ona.Je sve. sposo~m~a darazvija upravo ovakvu karaktenstiku. Revolu~lOnarm .radnicki ~­kret uvek je ustajao i uvek će ustajati protiv.~lTokra~~~~ ten~eI?-cIJakoje se razvijaju u njegovom okviru. U svoJim raz:hCltI~ obl!c!~,ove tendencije su najvažnije plodno tle za refonmzam I reV1Z1omzam.U modernom kapitalizmu razvija se ogro~a ~eža .b~okratskihinstitucija, nad kojima ni društvo, pa čak ~ ~ ~lasmcl ne~jubilo kakvu stvarnu kontrolu. Ovo je birokratIzovam, depers

je često sasvim zadovoljna ako radnici dobiju samo informacije kojesu im dovoljne za obavljanje njihovih radnih zadataka.U okviru administracije i uprave često se javlja ,.korporativm«duh i on nere~o nalazi izraz. u z.~aničnim izjavama. qvaj duh, kojiotvoreno bram mterese organIzacIJe, proglašava unutrašnja pitanja zatajne, o kojima nije ispravno ili barem nije "prikladno« govoriti uprisustvu lica sa strane, neupućenih. Ovo je često podjednako snažnoograničenje kao i ono ograničenje koje svrstava unutrašrije problemeu. državne tajne. Kažnjavanje onih koji krše ova pravila često nijemšta blaže nego kažnjavanje onih koji otkrivaju državne tajne. Uovim slučajevima, medutim, kazna se često primenjuje· u indirektnomobliku. Izneće se, recimo, mnogo oštrije ocene o nekim drugim"prekršajima« ili ,.prestupima« koje je neki službenik počinio, te ćena ovaj način on biti kažnjen za svu svoju nelojalnost korporativnomduhu.. ~vaj "korporati~«. ~uh. se ~thranjuje na racionalan način jasmmm~~reso~ organIzacIje. Sto Više odredena administracija i upravarazvIJ~ svoJe sopstvene posebne interese i što više postaje neodrživatvrdnja da se oni mogu i moraju dovesti u sklad sa interesima~tva ~ celini~.~oliko .će biti veći problem što ga postavljaju institucIJekOJe razVIJaJU svoJe sopstvene »sisteme tajni«. Ovo će dovestido toga je gotovo nemoguće snabdeti se onim obimom informacija oaktivnosti te organizacije koji je u stvarnosti potreban.Ova pojava je tesno povezana sa uticajem koji promene u ekonomsk0t.Dsis!emu m?gu imat~ ~ preduzeća, naročito socijalističkapreduzeca kOJa poslUjU sa velikim stepenom autonomije. Prirodnobilo bi pogrešno verovati da je ova pojava nepoznata u ekonomski~sistemima koji se zasnivaju na državnoj administraciji ili na samoob~č~skimjedinicama.Socijalističke iilstitucije u ovim ekonomskimsIstemtma takođe su vrlo brzo naučile da obim svojih unutrašnjih rezervi.ne ~meju otkriti višim organima administracije i planiranja(ovo Je btlo naročito važno u državnim administrativnim ekonomskimsistemima). One su takođe naučile, kada uvode neki novi proizvod,da proizvodne troškove u svojim ex-ante i ex-post obračunimaP~ višim nego što oni stvarno jesu (ovo postaje tipično ponašanJeu preduzećima sa samoobračunskim sistemima). .Gde god se principi novog ekonomskog sistema mogu ostvariti»tajna« postepeno gubi funkcije kojima služi u obe druge vrste siste~ma (mada,. prirodno, ovo ne vodi nužno ka njihovom neposrednomokonča~anJu), ~bog t.og~ što S

,manje, a takode i sa odgovarajućim stepenom stručnosti i sposobnosti.)Pokušavajući da dam sociološku defIniciju inteligencije, mislimda se ne bismo smeli postaviti tako da tragamo za nekom grupom čijese mesto u strukturi društva može precizno opisati, nego bismo umestotoga morali da se skoncentrišemo na funkciju koja se podrazumevapod tim izrazom u njegovoj najraširenijoj upotrebi u svakodnevnomtumačenju. (Ova funkcija takode objašnjava široko rasprostranjenuupotrebu ovog izraza.) Izrazi bez funkcija ili brzo ispadaju izsvakodnevne upotrebe ili njihova sadržina prolazi kroz promene kojevode ka nastajanju novih fimkcija.Polazeći od ovog prilaza, možemo upotrebljavati onakvu defInicijukakvu je upotrebljavao Istvan Kardos u svojoj doktorskoj disertacijio pitanju inteligencije. On sugeriše da se zadaci ili funkcijeinteligencije moraju posmatrati kao stvaranje novih intelektuaInihvrednosti ili kao primena i komunikacija intelektualnih vrednosti nastvaralački način.Moramo, naravno, prihvatiti da dva izraza koji se upotrebljavajuu ovoj defIniciji, to jest »nove intelektualne vrednosti« i »primenai komunikacija na stvaralački način« nisu objektivne kategorije, negozavise o subjektivnoj oceni o tome šta mislimo pod novim intelektu­Raspon znače­alnim vrednostima i pod kriterijumom »stvaralački«.nja ovih izraza može se menjati prema sistemu vrednosti različitihpojedinaca, a nauka ne može da stvori za njih defIniciju koja bi moglada zadovolji potrebe tačnosti u empirijskoj sociologiji.Međutim, ova nesumnjiva dvosmislenost i nedostatak defInicijene znači daje nemoguće učiniti razumljivim bilo koji od OVilI izraza,to jest ,.nove intelektualne vrednosti« i ,.primena i komunikacija nastvaralački način«. Nije teško dokazati da i jedan i drugi izraz posedujuopipljivog i racionalno jezgro koje se može otkriti, što namomogućava da proširimo ili da suzimo značenje tog izraza. U stvari,uvek nailazimo na slične probleme kad god pokušavamo da utvrdimodefIniciju pojedinih društvenih klasa ili slojeva koje bi bile preciznesa gledišta društvene nauke.Praktično iskustvo ubedljivo dokazuje da je stvaranje novih inteleknlalnihvrednosti vrlo važan aspekt društvenog razvoja. Nekiistaknuti ljudi dolaze da poplme ove ftmkcije; drugi, međutim, iz raznihdruštvenih razloga, nisu sposobni da izvršavaju takve zadatke.Neosporno je to da su Aristotel, Dante, Arhimed, Marx, Newton,Einstein - a ovu listu bismo mogli produžiti u beskonačnost -stvorili takve intelektualne vrednosti kakve ogromna većina njihovihsavremenika nije bila sposobna da stvori, jer nisu imali ni talenta nitidruštveni položaj koji bi im to omogućio. Takode je van svake sumnjeto da se, u primeni i komunikaciji vrednosti, može razlikovatistvaralački aspekt od mehaničke i puke rutinske aktivnosti, od prostetransmisije i primene znanja. Čak ako i ne stvara novu vrednost upravom smislu te reči, stvar je ovog stvaralačkog aspekta da čovekobnavlja i obogaćuje već postojeće intelektuaIne vrednosti premazaIltevima posebnih okolnosti njegovog sopstvenog sistema vrednosti,te radeći tako obogaćuje civilizaciju čovečanstva. Na osnovuovoga, za pripadnika inteligencije možemo smatrati i privrženog nastavnikaili vaspitača i inženjera istraživača koji projektuje novu tehnologijuili novi proizvod.Teško se može poricati stvarno postojanje i društvena važnostfunkcija inteligencije ako se oni tumače na ovakav način., Možda inije nužno naglašavatJ da na sadašnjem stadiju istorijskog razvoja,kao i u doglednoj budućnosti, svi članovi društva ne mogu u istojmeri da razvijaju svoje intelektualne sposobnosti, te će, prema tome,neizbežno nastati strukturne podele. Inteligencija postoji bez obzirada li nam se to sviđa ili ne.Na sadašnjem stadiju podele rada u društvu, možemo naći zanimanjakoja zalItevaju onakvu aktivnost kakvu obavlja inteligencija usmislu koji je upravo opisan, kao i ljude koji - čak bez obzira nasvoje zanimanje - jesu ili nisu sposobni za ispunjavanje takvih zadataka.U ovom pogledu očigledno je da nije tačno, kao što bi reklastara poslovica, da onome ,.kome je oog dao vlast, dao mu je takođe ipamet«. Sam intelektualni posao ne pravi ni od koga intelektualca.Jedan od najvažnijih preduslova društvenog rasvoja jesta upravomogućnost inteligencije da se slobodno razvija u okviru datih granicakoje nameće stepen društvenog razvoja. Drugim rečima, moralebi postojati mogućnosti da sve više ljudi bude sposobno da obavljatakav posao, a njihova aktivnost bi što je moguće više morala biti organskii efIkasno integrisana u celinu društvenog razvoja.U klasnim društvima ovaj problem pokreće, iznad svega, pita­J1je u kojoj meri inteligencija i kroz svoju aktivnost udružuje snage- direktno ili indirektno - sa klasama i pokretima koji deluju u interesudruštvenog progresa. U ovom pitanju, koje je nmogo razmatranou okviru marksizma, posebno je važan odnos inteligencije premaadministrativnim aparatima. Značaj ovih aparata se povećava, anaročito u socijalističkim društvima, gde ne postoje takvi klasni problemikoji se mogu porediti sa klasnim problemima kapitalističkogdruštva.Sa ove tačke gledišta, možemo se uveriti u to da u modernimdruštvima nastaje najjedinstvenija protivrečnost. A) S jedne strane,administracija i upravljanje društvom sve više padaju u ruke hijerarhijskiorganizovanih aparata (u sociologiji ovo se naziva birokratskauprava). Zbog strukturnih razloga i sa različitih tačaka gledišta, onemogu doći u sukob sa funkcijama inteligencije, to jest sa njenimstrukturnim karakteristikama. B) S druge strane, nasuprot ranijimdruštvima, postoji mnogo veći prostor za proširenje i razvijanje ovihfunkcija koje smo prethodno opisali kao fimkcije inteligencije. Uisto vreme, aktivnosti koje se mogu klasifIkovati kao aktivnosti inteligencijetakođe su narasle i po snazi i po značaju. Međutim, zbogprve tendencije, ovaj nesumnjivi razvoj ne može nikuda dovesti ako168169

upravljanje društvom prede u ruke inteligencije, čak i ako su mnogiljudi gajili takvujednu iluziju. Sigurno je da ni medu inteligencijomne postoji očigledna tendencija ka povećanom učešću u vlasti. .Radi razumevanja stvarne prirode ove protivrečnosti, potrebnoje da proučimo tipično držanje administracije prema zadacima inteligencije.Ovo može takođe objasniti njen odnos prema jednom podslojuinteligencije, u kojem se ovi zadaci i funkcije razvijaju parexcellence.Rukovodeći princip administrativnog aparata je efikasnost, a unajvećem broju slučajeva to znači efikasnost jedne posebne institucije,a ne dmštvene aktivnosti uopšte. Ta efikasnost nije praktično nikadidentična sa onim što je dmštveno efikasno. Opseg Sillhronizacijeili asinhronizacije n~više zavisi o vrsti makrostrukture u koju seta posebna institucija uklapa i o njenoj specifičnoj funkciji u okvirutog sistema.U ovom smislu možemo govoriti o posebnom interesu te institucije(bilo da je ona državno ili zadružno preduzeće), sa kojim seadministrativni aparat nužno identifikuje. A iznad svega ovoga jestesami izvor sukoba izmedu aparata i inteligencije, sukob koji nastajeiz objektivnih okolnosti i stmkturnih uzroka.Tako se interes članova inteligencije - u onoj meri u kojoj seoni stvarno identifikuju sa svojim funkcijama - ne odnosi na bilokoju posebnu instituciju, nego na odredeno polje stvaralaštva, primenei komunikacije intelektualnih vrednosti. Na ovaj način, posebaninteres inteligencije lakše se uzdiže na nivo opšteg interesa. Ovo, naravno,ne isključuje mogućnost da neki posebni pojedinci preokrenuopšti interes inteligencije u svoj sopstveni specifični cilj, takav ciljkoji bi onda došao u sukob sa opštim interesom. Mogli bismo nabrojatimnogo primera da ovo dokažemo na bilo kom polju nauke, umetnostii obrazovanja.U istoriji često dolazi do smešne situacije onda kada aparatikoji tvrde da predstavljaju društvo u celini, ali koji su u stvari stvoriliideologiju svojih sopstvenih posebnih interesa, dolaze u sukob sadelom inteligencije. Najednoj strani, oni delovi inteligencije koji seidentifikuju sa svojim sopstvenim posebnim funkcijama, pri čemunisu u stanju da razlikuju opšti interes od svog sopstvenog posebnoginteresa, smatraju da je opšti interes njihov sopstveni interes. Nadmgoj strani, administracija smatra da njen sopstveni posebni interesjeste opšti interes. Ali možemo takođe naići i na drukčije situacije,kada gmpe inteligencije pretenduju na to da predstavljaju univerzalnostintelektualnih vrednosti, dok su u stvari oni postali robovi partikularizmasvojih sopstvenih briga, i kada je, nasuprot njima, administracijata koja predstavlja dmštvene interese višeg stepena. Dovoljnoje samo i pomisliti na neka polja .nauke koja, u maloj zemlji kaošto je Mađarska, teže po svaku cenu da prošire svoje aktivnosti uokviru nacionalnih granica.U isto vreme proističe da će sukobi interesa između administra-tivnog aparata i raznihgmpa inteligencije verovatno postati najintenzivnijionda kada jedni il ili drugi budu smatrali da njihov sopstveniposebni interes predstavlja opšti interes i kada ne dozvoljavaju čak ninajmanji stepen tolerancije.Glavni i možda najčešći izvor sukoba izmedu administracije iinteligencije, sukob koji ide dalje od prostog sudara interesa, nast~ezbog hijerarhijske strukture administracije. Inteligencija nije protivhijerarhije uopšte. u stvari, ona sama često gradi~vrlo striktnu hijerarhijuna osnovu svog sopstvenog sistema vrednosti, hijerarhiju u čijemsu okviru razni podslojevi inteligencije vrlo jasno izdiferencirani.Inteligencija odbacuje jedino onaj oblik hijerarhije koji je zasnovanna službenom rangiranju ljudi.Gde god hijerarhija službenog rangiranja dolazi u kontakt sa hijerarhijomzasnovanom na merilu vrednosti raznih podslojeva inteligencije(ako se, u stvari, igde uopšte i susretnu), među njima će uvekdoći do sukoba. Pojedinci koji su važni u jednoj hijerarhiji biće nevažniu drugoj hijerarhiji i vice versa: nevažni ljudi postaju važni pojedinciu očima različitih grupacija ljudi. U modernim drUštvimaovaj sukob može se ublažiti samo kroz razvijanje ~amne tolerancije.Međutim, nijedna od ovih grupa nije do sada pokazala bilo kakvuposebnu sklonost zajednu takvu toleranciju.Česti sukobi nastaju takođe izmedu različitih vrsta kritika kojeizražavaju administracija i inteligencija. Izražavajući se sa potrebnomobazrivošću, ja bih tvrdio da administrativni aparati nisu uopštespremni da uzroke očiglednih grešaka i nedostataka· potraže napodručju svoje sopstvene aktivnosti. Opšte uzev, oni više vole da ihpripisuju prirodnim uzrocima (loše vreme, nedostatak sirovina itome slično) ili zaostalosti masa (tojest takvim ideološkim tvrdnjamakao što je tvrdnja da socijalistička svest zaostaje za razvojem uobjektivnoj sferi). Nije uopšte ni retkost da krivicu za greške i nedostatkesvaljuju na aktivnost same inteligencije.Suprotno ovom apologetskom stavu, inteligencija često prihvatamoralističku kritiku, ocenjujući ono što postoji putem poredenjasa onim što oni smatraju da bi trebalo da bude, prema sistemu vrednostikoji oni održavaju. A sve to oni čine bez odmeravanja stvarnihmogućnosti i bez izbora izmedu ovih stvarnih mogućnosti naosnovu njihovog sopstvenog sistema vrednosti.Tako dva stava dolaze u sukob: apologetski stav koji mehaničkibrani postojeći institucionalni poredak, i moralistički stav koji u potpunostipropušta da razmatra stvarne alternative, mnogo pominjana»nekonstruktivna« kritika.Kako ja empirijski navodim statistiku da bih dokazao svoju teoriju,čitalac može gotovo poverovati da sam zašao u neki ćorsokakapstrakcije. Ja bi želeo da pomenem samo dva slučaja kao primerekoji - čak ako konačno i ne dokazuju moju tačku gledišta ~ mogubarem učiniti da ona u velikoj meri izgleda verovatna.Prvi slučaj je slučaj Tibora Zama, koji je napisao kritiku o170171

državnom poljoprivrednom dobru Hortobagy, u kojoj su sadržanemnoge sugestije vredne pažnje, ali koja je izazvala ozbiljnu ljutnju ipotpunu osudu ne samo od uprave državnog poljoprivrednog dobranego takode i oblasnih vlasti. Drugi pisac, sociograf Antal Vegh, iskusiojenešto slično kadaje njegova studija o selu Peneslak izazvalaogorčenje upravnog aparata susedne oblasti. Ovaj sukob vemo je prikazaoJozsef Darvas, koji je o njemu napisao i esej i dramski komad.Ni inteligencija ni administracija ne mogu se kategorički razvrstatini kao dobri ni kao loši, mada svako od njih često želi da naovaj način razvrsta drugog. Inteligencijaje srećna da prihvati pejorativnusliku birokratije koju podržava svakodnevna misao.· Ona zaistanije nimalo odbojna prema tome da aktivno učestvuje u podržavanjuovog gledišta. Na sličan način, administracija često govori o inteligencijikao o boemštini, o intelektualcima koji nisu ni za šta dobri,izolqvani su od masa i deluju jedino kao okovi za efikasan rad organizacija.U isto vreme, medutim, društveni razvoj zallteva razvoj ovihobeju društvenih grupa i njihovih funkcija. Mada njihove funkcijenisu uvek potpuno odvojene jedna od druge, i mada smo često svedoci»personalne unije« izmedu uloga inteligencije i administracije,društvena podela rada isključuje mogućnost stvaranja bilo kakvogznačajnijeg sklada medu njima - barem u doglednoj budućnosti.Shodno tome, ne postoji drugo rešenje nego uzajamna tolerancija,mada će ideologije koje su stvorili posebni interesi inteligencije; najednoj strani, i posebni interesi administracije, na drugoj strani, žigosatiovo rešenje kao oportunističko.(Andras Hegedus, Socialism and Bureaucracy,Allison&Brisby, London, 1976, str. 17-59;160-188)Preveo Teodor OlićDonald C. HodgesBIROKRATIZACIJA SOCIJALIZMABIROKRATSKA KUSABitno za Marxovo poimanje klase je razlikovanje klase po sebi iklase za sebe. Prva je u temeljima njegove političke ekonomije, drugau osnovi njegovog ekonoinskog tumačenja politike i države.Elementi ovog razlikovanja su po prvi put formulisani u završnimodeljcima Bedefilozofije. Govoreći o radnicima koji su se sindikalnoorganizovati radi borbe za više nadnice, Marx kaže: )t Vladavinakapitala stvorila je tim masama zajednički položaj, zajedničkeinterese. Tako je ta masa već klasa prema kapitalu, ali još ne i zasamu sebe.«Na tom se stupnju, čitamo u Komunističkom manifestu, radniciprotivstavljaju kapitalu neorganizovanim protestima koje predvodepojedini od njih, potom nastupaju radnici samo jedne fabrike, ondaradnici odredene oblasti. No, njihovoj borbi manjka nacionalna di:­menzija i upravljenaje protiv pojedinih kapitalista ane proti_v čitaveburžoazije. Na nacionalnom nivou ovi radnici su klasa po sebi, alipolitički su )t još uvek nejedinstvena masa«. Klasa za sebe postaju tekkad počnu da se organizuju u udruženja ili sindikate, kad se udružekako bi održali rast nadnica, kad počnu širiti prostor sporadičnih činovapobune. To radničko udruživanje zarad odbrane vlastitih zajedničkihinteresa pred buržoazijom neophodno je radi »centralizacijebrojnih lokalnih borbi, pri tom istovrsnih, u jednu i jedinstvenu nacionalnuborbu klasa«. Potom sledi udarna rečenica: )tAli svaka klasnaborbaje politička borba« ..Osnovne klase po sebi su političke snage koje odreduju.političkiživot unutar zemlje i borbu medu državama. Klase su temeljni činiocipolitičkog života koji odgovaraju. temeljnim činiocima proizvodnje.Baš kao što dominacija konkretne proizvodne snage, kao172173

što je kapital, određuje karakter datog načina proizvodnje, tako i političkahegemonija konkreble klase određuje prirodu odgovarajućedržave. Elementi Marxove teorije države sadržani su u njegovoj teorijidruštvenih klasa.Ista pogreška se javlja i u Marxovoj političkoj teoriji, no onaproizlazi iz žute mrlje njegove političke ekonomije: nema Samo tričinioca proizvodnje i odgovarajuća proizvodna odnosa nego četiri.Kako se posednici stručnih znanja ne mogu uvrstiti ni u jednu od trivelike Marxove klase, mogli bismo ih smatrati četvrtom. Uloga tečetvrte velike klase u kapitalizmu, kao što ćemo videti, uslovljavaprelazak u novu društvenu formaciju.Ta četvrta klasa ne mora biti politički organizovana pa ni svesnavlastitih posebnih interesa na nacionalnom nivou da bi bila klasapo sebi. Ni u razvijenim kapitalističkim zemljama, ni u socijalizmu,stručnjaci nemaju vlastitu političku partiju, koja bi za cilj imala preuzimanjepolitičke vlasti i preobražaj društva u skladu sa samovidenjemove klase. Dovoljno jeto što ih činjenica da su četvrti činilacproizvodnje izdvaja od drugih klasa i doprinosi njihovom organizovanjuna lokalnom nivou.Posedovanje naučnih znanja u obliku stručnosti određuje pripadnostovoj četvrtoj velikoj klasi. Kao što je posebna roba lcoju radniciposeduju u kapitalizmu pre njihova radna snaga nego proizvodničinilac samoga rada, talco ni pripadnici ove četvrte klase nisu uposedu činioca organizacije nego stručnih znanja lcoja je omogućavaju.Stručnost je njihova moć organizacije koja odgovara radnojsnazi radnika. Ta četvrta velika klasa kentroliše organizaciju druš..;tvenog rada premda ga ne poseduje. Nazivam je birokratskom klasom.Birokratija ili inteligencija?Termin ,.birokratija« ima veoma široko značenje i naveo je nekemarksiste da se opredele da ovu četvrtu veliku klasu nazivaju ,.inteligencija«.U izvesnom su smislu oba termina odveć široka. Birokrati..;ja obuhvata vladavinu nadIeštava ili kancelarija, strukturiranih hijerarhijski,u skladu s formalnim pravilima. U ovoj upotrebi, nije rečo klasi već o administrativnom aparatu u vojnim, političkim, poslovnim,obrazovnim i radnim organizacijama. Inteligenciju čine onikoji u rukama imaju monopol na ljudsko znanje, a njeni pripadnicipotiču iz različitih klasa, i zastupaju različite političke pokrete. Takomožemo govoriti o aristokratskoj inteligenciji, buržoaskoj, liberalnoji socijalističkoj.S druge strane, oba·termina su preuska. Birokratija podrazumevazaposlene u državnom aparatu, a isključuje one u "industriji, proizvodnji,obrazovanju i tako dalje, slične im i po stručnosti i po funkcijamau organizaciji i administraciji. Ona ne obuhvata ni slobodneintelektualce, one bez zvanične funkcije. Inteligencija se pak ograničavana elitni profesionalni visokoobrazovani kadar. Ona ne obuhva-ta neelible ,.birokrate« koji prevrću hartije i uzdižu še nad masomobičnih kancelarijskih službenika. Kao oznaka za klasu o kojoj jereč, nijedan od ovih termina ne odgovara. Ovaj terminološki spor je,ipak, više od verbalnog duela, jer iza njega stoje različita tumačeQjaprirode takozvane nove klase.Termin ,.birokratija« koristi se da bi se vladajuća klasa u postkapitalističkimdruštvima poistovetila sa onima koji praktično ,.poseduju«državu koja poseduje sredstva za proizvodnju. Partijski birokrati,a ne intelektualci, imaju monopol odlučivanja u tom novomporetku. Mnogi od njih su profesionalni revolucionari; drugi su birOkrateiz proizvodnje čiji autoritet ne počiva na obrazovanju već nanjihovoj ulozi organizatora. Kako ih većina nije visokoškolski obrawvana,niti se ikada bavila intelektualnim delamostima, oni i ne spadajupod pojam inteligencije. No, baš se oni, a ne njihova intelektualnasabraća, smatraju novim ljudima vlasti.Termin ,.inteligencija« ne poistovećuje vladajuću klasu postkapitalističkihdruštava s onima koji neposredno vladaju kroz partijskiaparat, već s mislećom zajednicom koja donosi temeljne odluke. Posedovanje,.inteligencije« izdvaja se kao osnov učešća u podeli ekonomskogviška vrednosti. Znanje je moć, ali se znanje shvata usko,kao visoko obrazovanje, kao intelektualna stručnost koja ne obuhvataorganizaciona i administrativna znanja koja bi se mogla steći i radnimiskustvom. U svetlu ovakvog tumačenja, povlastice i visokeplate birokrata smatraju se anomalijom.Tako je ovaj verbalni spor izraz faktičkog neslaganja oko togada li je partijska, proizvodna i vladina birokratija ili pak inteligencija,koju čine visokoobrazovani intelektualci i tehnički stručnjaci, jezgronove vladajuće klase. Posledica ovog spora je podela nove klasena birokrate i inteligenciju. Neki autori su u toj podeli videli klasnurazliku. U Gouldnerovoj knjizi Future oj the Intellectuals and theRise oJthe New Class (Budućnost intelektualaca i uspon nove klase),sukob izmedu birokrata i tehnokrata se ne prikazuje kao sukob unutarnove klase u socijalističkim društvima, već kao sukob izmeduklase na vlasti i nove klase.Kakva je ta klasa na vlasti? Gouldner kaže da je u SSSR i IstočnojEvropi ona jednaka d1Žavnoj klasi - de Jacto ako ne i de jureposednicima državnih sredstava za proizvodnjU. Njeni delovi su vladinii politički birokrati, s jedne, i najviši upravni sloj u državnimpredllzeĆima, s druge strane. za razliku od njih, Gouldnerovu novuklasu čine isključivo visokoobrawvani, takode podeljeni u dve grupe:intelektualci - ,.čisti« naučnici, istraživači, umetnici i tako dalje- i tehnička, odnosno primenjena inteligencija. Gouldnerovo tumačenjeje dosta uticajno, te bi mu trebalo posvetiti malo pažnje.Nova klasa je u usponu, tvrdi on, ali tek treba da postane vladajućaklasa u socijalizmu. Tehnička inteligencija upravlja nacionalizovanimi kolektiviwvanim sredstvima za proizvodnju, ali ih ne poseduje.Faktičko vlasništvo je u rukama druge klase - klase partijskih174175

irokrata. Na osnovu raskoraka između vlasništva i upravljanja, zakoje Gouldner tvrdi da je tipično za socijalizam koliko i za kapitali.:.zam, izvodi podelu na klasu na vlasti i novu klasu. "Te klase nisu homogene. Gouldner deli klasu na vlasti na tri različitasloja: partijski vodi i funkcioneri, koji stoje iznad birokratskogdržavnog aparata, a ipak ga kontrolišu; »politički pouzdani komesari«ili »gen~ralni direktori« u vladinim ustanovama i industrijikoje postavlja partija;i »birokrate-izvršioci« direktiva političkih komesara.Novu klasu deli na podgrupu »stručnjaka«, pod neposrednompaskom starih tvrdih birokrata, i podgrupu »intelektualaca«,koji su kritični, kreativni i skloni revoluciji, pošto rade van granicaonoga što Gouldner naziva normalnom naukom. Ovde imamo dveklase zasnovane na vlasništvu nad dva različita činioca proizvodnje:fizičkim sredstvima za proizvodnju, odnosno državnom kapitalu ukolektivnom vlasništvu klase na vlasti i stručnosti, odnosno ljudskomkapitalu u posedu pripadnika nove klase.Gouldnerov opis partijskih birokrata graniči se sa perverznim ijedva da prikriva svoj prezir prema njinia. Oni s vrha naređuju, bezobrazloženja; oni s dna izvršavaju bez pogovora.»Poriv dominacije«je u osnovi »zmijskog mozga« organizacije; on je »brutalna strana birokratije«.Kultura ovih partijskih birokrata čini ih nedostojnim svakogkritičkog diskursa. Lišeni su svakog iole »znatnijeg kulturnogkapitala«. Njihova umeća, koja obuhvataju »tek nešto više od čitanja,pitanja i otvaranja dosijea«, Gouldner opisuje na potpuno degradirajućinačin. za birokrate se kaže da se služe mehanizmom kontrolekoji počiva na naredivanju, zabranama i zaprećenoj kazni, dok se tehničkainteligencija u izvršavanju svojih zadataka oslanja na razum,ubedivanje i materijalne podsticaje.Da li su zaista partijski birokrati nestručniji od tehničke inteligencije?Samo ako se pojam »stručnosti« "shvati usko i formalno.Stručnost partijskih birokrata uglavnom počiva na iskustvu koordinacijei motivisanja rada drugih; ona je pre umeće no nauka, i ne možese naučiti na univerzitetskim kursevima. Vodstvo zahteva posebnidar, uključujući poznavanje ljudi i sposobnost da se s njima izađe"nakraj. Reći da organizatorima manjka znatniji kulturni kapital značipriznati da nisu knjiški moljci. Iskustvo pokazuje da je organizatorskastručnost u stvari mnogo ređa od tehničke inteligencije. Opisivatibirokratske metode tako uprošćenim terminima kao što su izdavanje iizvršavanje naređenja, više nikako ne odgovara istini.Takođe je karikaturalno tvrditi da partijski birokrati kolektivnoposeduju nacionalizovana ili kolektivizovana sredstva za proizvodnju.Sigurno je da ih birokrati poseduju i stvarno kontrolišu. Kontrolanad sredstvima za proizvodnju i upravljanje njima ne počiva ni naslovu zakona ni na brutalnoj dominaciji. Ona se temelji na posebnojvrsti stručnosti koja po pravilu nedostaje visokoobrazovanim intelektualcimai zaobilazi naučnike i tehničku inteligenciju. Ta je stručnostneposredno povezana sa zadacima vodstva i organizacije.~va teza o te~el~nom rascepu između birokrata i inteligencijenova je samo zato sto je Gouldner tumači kao sukob klasa. Konvencionalnijeshvatanje, po kojem su birokrati i inteligencija dve nepomirljive.f?kcije iste:klase, nalazimo u delu Alberta Parryja NewClass Divided (podelJena nova klasa). Tako Perry' govori o raScepu~eđ~ centralne p~jske ~irokratije. i naučno-tehničko-upravljačkeellte, lZIDeđU komumsta kOJI, po pravIlu, nemaju stručne kvalifikacijei spec~j~ista koji ~ obično ravn,?dušni p~ema p?litici. U poglavlju»UpravlJacka eVOlUClja«, Parry kaže da su mteresI naučnog i tehničkognapretka suprotni partijskoj dogmi. Sukob pogoršava ekonomskanejednakost. Partija i dalje svoje članove sprečava u akumulacijimate!ijalnih dobara: ,.Partijski vođi koriste državnu svojinu, ređe posedUjUkuće ... to što uživaju vile U državnom vlasništvu U biti je efem~mo«.Inteli.gencija, pak, ne samo da je bolje plaćena od partijskeellte, nego taj novac slobodno može trošiti na kupovinu privatnihdača, automobila, na unajmljivanje posluge.U prilog kritici ovih dveju teza ide i argumentacija mađarskogsociologa u emigraciji, Ivana Szelenyija. U knjizi napisanoj 1974.godine sa Georgeom Konradom, The Intellectuals on the Road toClass Power (Intelektualci na putu osvajanja klasne vlllsti), tek nedavnoobjavljenoj na engleskom jeziku .. iscrpno je dokumentovano formiranjeklasne vlasti inteligencije u Istočnoj Evropi. Još važniji za?vu raspravu je njegov novi ogled »The Position of the Intel1igentsiaill the Class Structure of State Socialist Societies« (Položaj inteligencijeu klasnoj strukturi društava državnog socijalizma) u kojem seanaliziraju neke manjkavosti defmisanja inteligencije kao klase i kritikujeteza o rascepu između birokrata i intelektualaca.Vlastito empirijsko sociološko istraživanje uverilo je Szelenyijada se birokratija ne može precizno definisati kao posednička klasa.Mada je u posedu sredstava za proizvodnju, ona ih ne poseduje legal­D;0' a ~jeni potom~i niti imaju pravo nasledivanja niti ga mogu isticatI.U Isto vreme je pogrešno isključivati birokratiju iz inteligencijekao celine, .tvrdi Szel~nyi, pošto njihovu navodnu podeljenost praksane potvrđUje: U SOVjetskom Savezu i Istočnoj Evropi, birokratskamesta popunjavaju akademski obrazovani intelektUalci, dok su univerzitetsk~kat~re zauzeli partijski birokrati. Što je još važnije, njihovostrueno l naučno obrazovanje je približno isto kao i njihoveplate. Obe frakcije svoj dohodak primaju u istom obliku, posredstvomdržavnog mehanizma preraspodele. U socijalizmu se stručnjaciregrutuju u birokrate, te su birokrate većinom stručnjaci. lli kakobismo mi rekli, i jedni i drugi su privatni vlasnici nauke u njenompersonalizovanom obliku - u obliku stručnosti. Stoga je pogrešnosamo stručnjaka smatrati personifikacijom nauke, a birokratu isključivopersonifikacijom organizacije. I jedan i drugi su otelotvorenjeobeju. Premda zajedno konstituišu jednu klasu, Szelenyi zaključujeda ta klasa nije određena vlasništvom nad nekim činiocem proizvodnje,već sličnim polaganjem prava na ekonomski višak vrednostiproisteklim iz kontrole nad mehanizmom preraspodele. - ,176177

. Slažemo se sa Szeleny~jem. da ne.ma ne~remostivog jaza ~.uorganizacije i s~~osti . .or~aruzat~!"1 su, s J~~ strane, StručnJaci;s druge su naučnicI, t~~, ~ I .mtelek~cl IZ kula ~ sl~novače,organizatori. Naučni~1 org.aJllZ';1Ju eksperu;uente, !~čari or~anizujui projektuju alate lmašme, mtelektualcl organIZUJu raznolikečinjenice u formi teorija. Tek u veoma uskom značenju termin stručnostise podudara sa specijalističkim manjima naučnika i tehničara.To usko značenje isključuje iz kategorije stručnjaka ne samo birokrateveć i intelektualce, i to zbog njihovih širokih interesovanja. U pogleduširine manja, intelektualci su zapravo mnogo bliži birokratama.Stručnost je sposobnost manipulisanja i kombinovanja ljudskihbića, materijala, alata, simbola i informacija. Stručnost je organizovanainteligencija; organizacija je prime~ena stručnost. Ova argumentacijadostatna je da obesriaži sve tvrdnje o tome da birokratija iinteligencija predstavljaju dve odvojene klase.Sa Szelenyijem se razilazimo u tome što birokratiju-inteligencijuodređujemo kao posedničku klasu u tradicionalno marksističkomsmislu. on je uveren da, u društvima državnog socijalizma koja suukinula privatnu svojinu nad sredstvima za proizvodnju, ,.moramo. zaći s onu stranu formalnog marksizma i analize vlasništva, ako želimoda dođemo do ekonomskih osnova klasnog antagonizma«. Moramose boriti, kaže Szelenyi, protiv pojma vlasništva kao pojma nakojem se temelji definicija društvenih klasa. No, da li baš moramo?Samo ukoliko se i dalje budemo držali Marxove tri velike klase i nebudemo rekonstruisali njegovu teoriju, unoseći u nju organizacijukao četvrti činilac proizvodnje i uvodeći četvrtu veliku klasu kao vlasnikastručnih manja.Nije osnovno pitanje kako tu novu klasu zvati, mada joj je imesvakako potrebno; ali, videli smo da su oba poznata naziva neodgovarajuća.Ima li jedan nekih prednosti u odnosu na drugi? Mislim danema. Mada termin ,.inteligencija« direktno upućuje na stručnostnove klase, ,.birokratija« pak upućuje na proizvodni činilac organizacijekoji u ~njem određuje stručnost. ,.Birokratija« imenuje onosuštinsko za novu klasu - to da ona počiva na četvrtom činićcu proizvodnje.Stoga sam tom terminu skloniji, premda bi i ,.inteligencija«zadovoljila. Ovi se termini mogu ravnopravno koristiti.Birokrati i sitni birokratiZagovornici pojma nove klase uzimaju zdravo za gotovo da jojsvi koji imaju stručnost i pripadaju. Ubedljivi razlozi govore u priloguključivanja visokih funkcionera i visokokvalifIkovanih stručnjakau jedinstvenu klasu. Ali, treba li tu uvrstiti i niže funkcionere iobične tehničare? Pod pretpostavkom da birokratija nije klasa većadministrativni aparat, razumno bi bilo svrstati sve funkcionere zajedno,jer obavljaju istu vrstu administrativnih i profesionalnih usluga.U klasnoj analizi, međutim, i drugi se faktori moraju uzeti u obzir.Tu je najvažniji faktor eksploatacije. VisokokvalifIkovani . ra-dnici primaju visoke plate za svoj rad; niskokvalifikovani su innogoslabije plaćeni. Da li je ova razlika tek stvar stepena? ~-_ .Cena administrativne, profesionalne i naučne stručnosti pokrivenaje platom koja, u toku prosečnog ~judskog veka, prelazi nadoknaduosnovnog uloga u visoko obrazovanje. Monopol i prirodastručnosti su osnov razlike. Iz Marxove pretpostavke da je svaki najanmirad eksploatisaJ?-, sl~ da oni koji ~~uju s!TUčn~st nisu najanmiradnici. Naprotiv, om kroz plate dobyaJu pom ekvivalent svograda, uz dodatni udeo u neposrednoj ili posrednoj eksploataciji drugihradnika.Ovaj udeo u plodovima eksploatacije ima donju ali ne i gornjugranicu. Donja g~ca ~e upra~o ono ~to one kOj.i p?seduju s~ostodvaja od klase najamnih radnika, kOJI su u razliČitim stepemma eksploatisani.Sa stanovišta tog praga, stručnjaci liče na kvalifikovanenajamne radnike po tome što su uglavnom plaćeni za rad koji obavljaju.Premda se od najamnih radnika razlikuju po tome što u džeptrpaju i deo viška vrednosti, nisu jednaki ni visokim stručnjacimačije plate većinom potiču iz eksploatacije drugih. Tako se da razlikovatiklasa krupnih eksploatatora, koja glavninu svog dohotka vuče izrada drugih, od klase između, odnosno prelazne klase, klase sitniheksploatatora čiji manji deo dohotka potiče iz toga izvora.za razliku od klase krupnih eksploatatora, klasa sitnih ima i do­~u i gornju granicu udela u višku vrednosti. Uzmimo daje, u okvi.­rima Marxove radne teorije vrednosti, x prosečna nadnica manuelnogradnika pri stopi eksploatacije od 100%. Tokom osmosatnog radnogdana fizički radnik proizvede robe vredne x za četiri sata, dok preostalačetiri radi stvarajući vrednost x za eksploatatore. Tada će 2xbiti donja granica koja odvaja srednju klasu sitnih eksploatatora odradnika ispod, a 4x gornja koja je deli od eksploatatorske klaseiznad. Videćemo da je Marx upravo po tome i razlikovao sitnu odkrupne buržoazije.U stvarnom životu ima ljudi koje je teško smestiti u strogo iz0-lovane odeljke. To je slučaj sa svim pripadnicima srednjih ~, aliponekad i s pripadnicima drugih društvenih klasa. Pred nama Je slučajobičnog najamnog radnika koji je celu ušteđevinu uložio u akcijeGeneral Motorsa. Da li je zbog toga postao kapitalista? Tu je i sitnizemljoposednik koji je uradio istu stvar. Kojoj klasi oni pripadaju?Marx je bio svestan ovih teškoća. Iako je određivao klase saglasnovlasništvu nad određenim činiocem proizvodnje, priznavao je potrebudodatnih merila za klasifIkaciju onih koji su u posedu više činila,;.ca.Uzmimo genezu kapitaliste koji počinje kao sitni posednik.Dođe čas kad sitni posednik unajmljuje prvog pomoćnika i počinjeda isplaćuje nadnicu. Uzmimo daje stepen e~loatacije 100%, ~ošto je i Marx uvek uzimao. Bude li pomoćnik svakodne~o radioosam sati, za četiri će pokrivati ekvivalent potreban za vlastito održanjei život porodice. Biva li vlasnik kapitalista time što eksploatiše178179

. jednog jedinog radnika? Uzevši da glavnina njegovog dohotka potičeiz njegovog vlastitog .,?smosatnog ~, a ne iz ~~rosatno~. viškarada njegove nesumnJlčave žrtve, ČIDl se osnovamJ1In uvrstiti ga uklasu između. Između čega? Između klase onih koji sami rađe, kaodonje granice, i klase kapitalista, ili pravih buržuja, kao gornje.Marx u Kapitalu piše: »Ako sad uporedimo procese proizvodnjevrednos~ i stvaranja viška vrednosti, videćemo da je drugi tekprodužetak prvog posle određene granice«. Plaćajući sebi punu vrednostonoga što je proizveo, gospodin Pettigrew ne stvara višak vrednosti;on višak vrednosti izvlači isključivo iz rada svoga jedinogpomoćnika. Otud se moramo zapitati: Koji je proizvodni proces tudominantan? Da li je to proces proste robne proizvodnje usmeren nastvaranje vrednosti? lli je to proces kapitalističke proizvodnje usmerenna izvlačenje viška vrednosti? U tom slučaju, odgovor je jasan.Naš protagonista uglavnom se bavi proizvodnjom vrednosti, a neviška vrednosti. Sitna robna proizvodnja i dalje ublažava nađirućekapitalističke elemente.Uzmimo sada da on uzima još jednog pomoćnika. Sada su dvanačina proizvodnje u savršenoj ravnoteži - nijedan nema odlučnuprevagu. Status gospođina Pettigrewa je viši: više nije sitni proizvođač- na samoj je granici nečeg mnogo krupnijeg. Sada mu pretiopasnost da postane kapitalista. Sa samo jednim pomoćnikom bio jetek pripadnik prelame klase, one koju Marx u trećem delu OsamnaestogBrumairea Louisa Bonapartea definiše na sledeći način: ».••prelazna klasa je ona u kojoj se interesi dveju klasa istovremeno međusobnootupljuju«.Prekretnica nastupa u momentu kad gospodin Pettigrew zaposlii trećeg pomoćnika. On će se od tog trenutka uglavnom posvetitistvaranju viška vrednosti i njegovom pretvaranju u profit. Tako smouspeli da odredimo gornji i donji prag pripadanja klasi sitne buržoazije,kao i donju granicu pripadanja buržoaziji. Buržoaska odnosnokapitalistička klasa nema gornju granicu.Pokušajmo sada da napravimo jednu komparativnu analizu genezebirokrate iz sitnog birokrate. Bivši kvalifIkovani manuelni radnik,gospodin Drive, sađaje poslovođa sa dna Galbraithove »tehnostrukture«.On je gordi poseđnik stručnosti, kao i kvalifikovane radnesnage. Na ime toga prima godišnju platu u mesečnim iznosima,umesto nadnice po satu ili komadu. On više nije proizvodni radnikkoji stvara višak vrednosti za kapitalistu, jer za vrednosti koje proizvodidobija punu nadoknadu. Uz to dobija i nešto povrh, izvlačećivišak vrednosti iz drugih radnika svojim nadzorničkim sposobnostima.Premđaje način proizvodnje kapitalistički, njegova uloga nije niuloga najamnog radnika, ni kapitaliste. On pripada prelaznoj klasi sitnihmenadžera, koju nazivam klasom sitne birokratije.za dvadesetak godina, gospodin Driver se uspeo promotivnomlestvicom do ranga pomoćnog menadžera. Dobija platu nekolikoputa veću od one koju je primao kao nadzornik. I status mu je znatnoviši. Sada je njegov osnovni posao izvlačenje viška vrednosti, a neproizvođenje vrednosti za korporaciju. Kao sitni birokrata prešao jeprag i postao pripadnik više klase birokrata.I birokrate i sitne birokrate su »funkcioneri«, ali, po svom ran- .gu i statusu u okviru sistema birokratske eksploatacije, samo birokratepredstavljaju četvrtu veliku klasu. Pripadništvo političkoj, vojnoj,industrijskoj, obrazovnoj i radnoj birokratiji pretpostavlja radna organizovan ju velikog broja ljudskih bića. Najodgovorniji poslo-:vi koji zalItevaju n.yveću stručnost su poslovi birokrata. Manje odgovorniposlovi su poslovi administriranja rada manjeg broja ljudi,ili niže rangiranih radnika kao što' su sekretarice, laboratorijski pomoćnicii pomoćni istraživači, početnici, studenti i »plavi okovratnici«.Te poslove, po pravilu, obavlja sitna birokratija. Birokrati i sitnibirokrati čine dve posebne klase, kao što ih čine i buržoazija i sitnaburžoazija.Zbog svog srednjeg položaja u klasnoj strukturi, sitni birokratiimaju svojstva obeju klasa - one iznad i one ispod njih, Oni se,ekonomski, nalaze između birokrata i radnika. Za razliku od radnika,a kao birokrati, i oni učestvuju u eksploataciji ostalih radnika. Zarazliku od birokrata, a kao najamni radnici, i oni imaju gornju granicuzarade. No, to što su im neke odlike zajedničke s drugim klasanJa,istovremeno je izvor konfuzije. S jedne smo strane skloni da pomešamositne birokrate s nižim slojevima birokratije; s druge, da ih strpamou »radničku aristokratiju«.Mogućnosti brkanja sinlih birokrata s birokratima ide na- rukui sličnost njillovih primanja. Sinle birokrate primaju platu a ne nadnicu,i otuda privid da pripadaju istoj klasi kojoj i birokrati. Za razlikuod najamnih radnika koji su plaćeni po satu, danu ili nedelji,sitni birokrati primaju godišnji iznos u mesečnim ili dvomesečnimratama. NajaDlni radnici strogo su kontrolisani radnim kartama, ukoje moraju ukucavati vreme dolaska i odlaska s posla; sitni birokratiuživaju znatno više slobode. Za razliku od najaDlnih radnika čijenadnice mogu biti unlaDjene zbog odsustva s posla, sitnim birokratimaje dozvoljeno da nadoknade izgubljeno vreme kako im odgovara.Najamni radnik uvek može biti otpušten, dok sitnog birokratu štitiindividualni ugovor, koji obavezuje i poslodavca i zaposlenog, te sunjihova zaposlenja sigurnija.. Sinli birokrati kao klasa su odvojeni ne samo od birokratskeklase neposredno iznad, već i od kvalifikovanih manuelnih radnika, skojima ih je takođe lako pobrkati. U tom pogledu nas i Marx pogrešnoupućuje. Prvo, nije uspeo da razlikuje nadnicu od plate. Onje ispravnosmatrao visoka primanja fmansijskih direktora i članova korporacijskihodbora tek nominalnim n.yamninama, upućujući na to daje zapravo reč o prerušenom profitu. Nominalne nadnice vrhovnognadzora, kaže on u Kapitalu, obratno su srazmerne stvarnom nadzorukoji vrše »nonlinalni direktori«, za koje su nadzor i upravljanje»tek izgovor za pljačku akcionara i gomilanje bogatstva«. Drugo, onje upravljačka znanja svrstao s manuelnim veštinama u »promenljivi180181

kapital«. U istom poglavlju Marx kaže da su nadnice za poslove nadzora»deo uloženog promenljivog kapitala, uveliko nalik nadnicamaostalih radnika«. To nikako ne može biti. Ako nadoknada za stručnostuključuje i udeo u višku rada drugih radnika, kako je već naznačeno,onda se ona ne može izjednačiti s promenljivim kapitalom,to jest s najamnim radom koji stvara višak vrednosti, jer ga kapitalistaeksploatiše. U krajnjem bismo mogli prihvatiti da nadzorni radcedi višak vrednosti za kapitalistu, organizujući eksploataciju radaostalih radnika.Zabunu udvostručava činjenica da i kancelarijski radnici primajuplate. To doprinosi zamagljivanju razlike izmedu sitnih birokrata'ieksploatisanih najamnih radnika pod l:yihovim neposrednim nadzorom.Iza isplate nominalnih plata sekretarskom· i kancelari j skomosoblju, da se naslutiti realna nadnica koju priIlli\iu kao eksploatisaniradnici. Ovde su plate prikrivene nadnice. Kao što je Marx razlikovaorealne profite finansijskih direktora od nominalnog oblika nadniceza nadzor, možemo razli.kovati realne nadnice sekretarskog osobljaod plata što im se nominalno isplaćuju.Kad bi ova mistifikacija bila namerna, obrazloženje bi joj bilosled.eće: u interesu je nekolicine finansijskih direktora koji su zapravokapitalisti da svoju klasnu pripadnost prikriju isplaćujući sebi plateumesto profita. U interesuje birokrata i sitnih birokrata da prikrijuklasne razlike koje ih odvajaju od eksploatisanih kancelarijskih radnika,fomlOm plaćanja koja je nominalno jednaka za sve njih. Unjihovom je interesu i da »bele kancelarijske okovratnike« s kojimamoraju raditi po personalnom osnovu odvoje od ostatka radne snage.To se postiže tako što im se isplaćuju plate umesto nadnica.Pitanje je šta je tu temeljno sa socijalne tačke gledišta. Treba linadnice i plate razlikovati po čisto tehničkom kriterijunm, kao što ječinjenica da se isplaćuju u različitim vremenskim intervalima? Da lije upuutije razlikovati ih kao plaćaxUe za različite tipove usluga kojeodgovaraju različitim činiocima proizvodnje? Pošto su i marksističkai nemarksistička upotreba zbunjujuće, nadnice i plate moraju se redefmisatida bi se dvosmislice izbegle. Eksploatisani kancelarijski radnici,isplaćivaxti u istim vremenskim intervalima kao i oni pod čijimsu neposrednim nadzorom, s klasne tačke gledišta imaju manje zajedničkogs njima no sa eksploatisaxlim »plavim okovratnicima«.Kancelarijsko osoblje nižeg raxIga radi na istim opštim zadacimana kojima i uprava - na zadacima eksploatacije ostatka radnesnage. Nominalno su plate cena te vrste usluga, alije to značenje pogreŠllo.za razliku od nadnica, koje su cena jedinične proizvodnesnage, plate predstavljaju nadoknadu za dve posebne vrste snage:proizvodne snage kancelarijskog osoblja i organizacione snage kojapripada isključivo upravi. Zajednički način plaćanja prikriva razlikuizmeđu rada na eksploataciji koji je, u slučaju kancelarijskog osoblja,i salll eksploatisan, i eksploatišućeg rada koji, u slučaju uprave,nije eksplo~fisan,~: Ta razlika nameće odgovarajući rascep u tipovimaplata: realne plate uprave nasuprot fiktivnim platama kancelarij-skog osoblja. Pošto se te nontinaine plate isplaćuju samo ovoj kancelarijskojpotklasi eksploatisaxlih radnika, zbrka se može UlllaDjiti odbacivaxUemUObičajene upotrebe temtina i uvođenjem »nadnice« kaojedinog.Time je mistifikujući karakter plate prevaziđen. Ovako gledano,radnik dobija plaul bez obzira na tip rada koji obavlja, sve dotačke na kojoj prestaje biti eksploatisan i počinje dQbijati puni iznosvl~stitog viška vrednosti. S povećanjem tog iznosa cena radne snage,da ne govorimo o nadzoru odnosno orgaxtizacionim poslovima, pretvarase u platu. Uzmimo da je, pre no je unapreden u nadzornika,gospodin Driver primao nadnicu od 5 dolara na sat i nedeljnu isplatuod 200 dolara, pri stepenu eksploatacije od samo 10%. Pretpostavimoda, po IDIapređenju, prima ekvivalent od 6 dolara na sat, iako muse 240 nedeljnih dolara ne isplaćuje nedeljno nego mesečno - tojest, on sada prima platu a ne nadnicu. Da li je plata nontinaIna ili realna?Ta plata je realna, jer ne sanlO da ne predstavlja ekvivalent zaveći broj prosečnih radnih sati po čoveku od onoga što je primao kaonajanmi radnik, već mu omogućava da prisvoji veći broj prosečnihradnih sati od onoga koji stvarno radi. Njegovih 20% više svrstavaga u isul povlašćenu kategoriju u koju spada i uprava.Marxovo proširivaxIje značeIua nadnice na cenu nadzora je pogrešno.Plata a ne nadnica je cena te vrste posla. Neophodan nam jeneki dmgi temtin a ne nadnica da bismo imenovali cenu stručnosti,plaćanje za specijalizovana znanja, uključujući i nadzor, cenu kojavremenom raste a ne opada. Korišćenjem istog temtina, »nadnica«,za oboje značilo bi ukinuti temeljnu razliku između sitnobirokratskei radnih klasa. Prikloniti se terntinu »plata« i za siuIe birokrate i zaniže kaxIcelarijske radnike svelo bi se na upadanje u istu klopku.Od prvorazredne važnosti su defmisanje tih nekoliko klasa,proizvodnih odnosa i oblika izvlačenja ekonomskog viška vrednosti.Međutim, i oblik što ga taj višak poprima u raspodeli takođe je pokazateljklasne pripadnosti. Tu se možemo složiti s Engelsom koji uAnti-Duhringu kaže da s »razlikanla u raspodeli, dolazi i do klasnihrazlika«.Digresija o bU1'Žoaziji i sitnoj bU1'ŽoazijiOvde uvedeI1a razlika između birokrata i siuIih birokrata zapravoje paralela Marxovoj razlici izmedu buržoazije i siuIe buržoazije.Buržoazijaje vladajuća klasa u kapitalizmu, dokje siuIoburžoaska ustvari klasa pomoćnika vladajuće. Birokratijaje vladajuća klasa u socijalizmu,a siuIobirokratska je klasa njenih pomoćnika. Mnogo jeviše SiUIih nego kmpnih buržuja koji imaju koristi od kapitalističkeeksploatacije. I sitnih birokrata je nmogo više no kruPltih i oni takođeinlaju koristi od birokratske eksploatacije. Kapitalistički mehaxtizamza buržoaziju i sitnu buržoaziju isisava višak vrednosti u oblikuprofita; birokratski mehaxlizam crpe višak vrednosti u obliku plate zabirokratsku i siuIobirokratsku klasu. .182183

Marksistička kritika kapitalizma previđa njegovu masovnuosnovu koju predstavlja sitna buržoazija, kao osnovna klasa na kojojon počiva. Oni pogrešno smatraju da kapitalizam ne uživa masovnupodršku, sem u iracionalnom ponašanju radničke klase koja je tekdelom klasa za sebe. Istovremeno, pogrešno drže daje radnička klasamasovna osnova socijalizma, i da će objektivni interes radnika dovestido postsocijalističkog društva zvanog komunizam, dok. bi masovnuosnovu sOCijalizma trebalo tražiti u sitnoj birokratiji. Poput sitneburžoazije u Sjedinjenim Državama, sitna birokratija u SovjetskomSavezu obuhvata desetine miliona ljudi. Nisu to nipošto male klase;u većini zemalja brojnije su od Marxovog industrijskog proletarijata.Ovaj paralelizam ~ihovih nmkcija od suštinske je važnosti zarazumevanje oba tipa društva. Razlozi za razlikovanje birokrata odsitnih birokrata, u osnovi su oni isti na koje su se Marx i Engels pozivaliuvodeći razlikovanje između buržoaske i sitnoburžoaske klase,kao posebnih i odeljenih. Koji su to bili razlozi? Zbog njihovog značaja,napravićemo digresiju i pozabaviti se Marxovom i Engelsovomdistinkcijom.Marxov govor o klasan1a zavodi nas u pogrešnom pravcu. Akotaj govor izvadimo iz konteksta i damo mu čisto bukvalno značenje,sitna buržoazija bi bila najniži sloj buržoazije, a sitni buržuji tek sitnikapitalisti za razliku od srednjih i krupnih. No, to nije Marxovo značenje.za njega je razlika bila nmogo bitnija od puke razlike u stepenu.U Osamnaestom Brumaireu Marx poistovećuje sitnu buržoazijusa prelaznom klasom, klasom između buržoazije i proletarijata. Pripadnicite klase teže da postanu buržuji, ali to još nisu. Na isto značenjenailazimo i u Komunističkom manifestu. Tu se revolucionarnaburžoazija u usponu razlilaye od reakcioname i nestajuće niže srednjeklase lOsitnog industrijalca, SiUlOg trgovca, zanatlije, seljaka,[koji se] svi bore protiv buržoazDe da bi obezbedili od propasti svojosptanak kao srednjih staleža«. Staje ta niža srednja klasa ako ne sitnaburžoazija?To razlikovanje reafirmiše Engels u tekstu Status quo u Nemačkoj,u kojem te delove srednje klase poistovećuje sa sitnom buržoazijom.lOVeliku masu naroda, koja nije pripadala ni plemstvu ni buTŽoaziji,u gradovima su činili klasa sitnih trgovaca i vlasnika radnji iradništvo«. Ta se klasa kasnije u tek~tu razlikuje od različitih delovaburžoazije, od finansijske i industrijske. To što je finansijski deo potisnulaindustrijska buržoazija nije revolucionarno, jer time ni političkani ekonomska moć nije prešla s jedne na drugu klasu. No i poredtoga su revolucionama zbivanja 1848-1849. navela Engelsa dazaključi da lOsada još dve klase polažu pravo na dominaciju, sitnotrgovačkaklasa i klasa industrijskog radništva«.Začudo, niži sloj buržoazije čine SiUli kapitalisti a neositna buržoazija.Kapitalista i buržuj su termini istog značenja; sitni kapitalistai sitni buržuj nisu. Ova neodređenost Marxovog i Engelsovog je-zika navela je nmogog marksistu da porekne da su oni ikad sitnu buržoazijusmatrali posebnom klasom.. U pomenutom tekstu Engels navodi i razlog ovog razlikovanja.Govoreći o sitnoj buržoaziji, on kaže: lONjen položaj izmedu klasekrupnijih kapitalista, trgovaca i industrijalaca, buržoazije u pravomsmislu, i proleterske klase određtye njen karakter«. Iako teži da seuzdigne do nivoa prve klase, ,.i najmanji negativni obrat je dovoljanda pripadnika ove klase baci u redove dmge«. Ona je, ekonomski,zavisna klasa, lOu posedu malih sredstava, i nesigurnost njenog posedaje u obratno j srazmeri s njegovom veličinom«. Ona je i političkizavisna ilOkrajnje nepostojanih pogleda«. Sitna buržoazija oboruža sedemokratskom hrabrošću kad buržoazija osvoji vlast, "ali čim se klasaispod njeg, proletarijat, javi kao nezavisan pokret, iznova pada ujadnu klonulost od straha«.Sitna buržoazija predstavlja posebnu klasu ne samo u odnosu naburžoaziju, već i u odnosu na klasu samostalnih zanatlija i trgovacaodveć siroIl)ašnih da tmajme pomoćnike. I jedni i drugi posedujusopstvena sredstva za proizvodnju i na njin1a rade; takođe raspolažuodgovarajućim robama, ali, za razliku od samostalnog zanatlije i sitnogtrgovca, sitni buržty posedlye i neki kapital. Kao što kaže Marxu Teorijama o višku vrednosti, u delu o radu sanlostalnih, kod sebezaposlenih radnika u kapitalističkom društvu: »Oni [nezavisni zanatlijei seljaci koji ne zapošljavaju radnike] stoga ne pripadaju ni kategorijiproizvodnih ni neproizvodnih radnika«. Mada proizvode robe,»njihova proizvodnja ne potpada pod kapitalistički način proizvodnje«.Za razliku od nezavisnih zanatlija i seljaka, koji imaju vlastitisistem proizvodlUe - sistem sitne robne proizvodqje - siUla buržoazijase koristi vlasništvom nad kapitalom. Ona se često brka sa samostalnimradnicin1a jer i jedni i drugi rade sa svojim radnicima. Ustvari, oni fimkcionišu van okvira proste robne proizvodnje.Klasa protiv kasteMarxovo razmatranje državne birokratije i sitne birokratije nijemeđutim sledilo paralelni odnos buržoazije i siUle buržoazije. To stogašto je on državne birokrate i sitne birokrate poistovetio s povlašćenimali nezavisnim društvenim slojem, ne smatrajući ih posebnimklasanla. Za Marxa ti slojevi nisu ni proizvodni ni neproizvodni; onih vidi kao pOtpllllO isključene iz procesa proizvodnje. Drugi nulkcionerisličnih kvalifikacija su proizvodni ili neproizvodni, ali oni sufunkcioneri kod kapitaliste za razliku od državnih fllllkcionera. Zbogčega ih Marx veštački deli, ukljUČ1uući neke u viši sloj radničke klase,a druge u posebnu kastu? Zato što mu je manjkao četvrti činilacproizvodnje i zato što posedovanje stručnosti nije snlatrao osnovomčetvrte velike klase.Marx o birokratiji državnih činovnika uopšte govori kao o veštačkojkasti. U klasičnom osvrtu u Osamnaestom Brumaireu govoriO ogromnoj birokratiji, dobro uhranjenoj i odevenoj, kao onoj Napo-184185

leonovo j zamisli kojaje najprivlačnija drugom Bonapartei.l. »Kako bii moglo biti drugačije, kad vidimo da je on, mimo postojećih društvenihklasa, primoran da stvori jednu veštačku kastu za koju održanjenjegovog režima postaje pitanje 'hleba i uz hleb'?«Ovoj kasti pripadaju, kaže Marx u Teorijama o višku vrednosti,»državni činovnici, vojna lica, umetnici, lekari, sveštenici, sudije,advokati, itd. - od kojih neki. .. znaju kako da za sebe prisvoje velika'materijalna' bogatstva, delom prodajom svojih 'nematerijalnih'roba, a delom nasilnim nametanjem tih usluga drugim ljudima«.Ostali nisu tako dobro plaćeni i samo su donekle povlašćeni. Oni supandan našoj kategoriji nižih stmčnjaka i ftUlkcionera.Ono što je Marxu važno jeste neobični tip rada što ga obavljajuviši i niži ftmkcioneri, tip rada koji ih stavlja van kapitalističkihodnosa proizvodnje. Za razliku od neproizvodnih najanUlih radnikau komercijalnim i finansijskim firmama - radnika čiji rad ne stvaravišak vrednosti, nego ga tržišnim mehanizmima pretvara u novac -rad Marxovih ftlllkcionera ne čini nijedno od toga. Neproizvodni najamniradnici razmeqjuju svoju radnu snagu za kapital; državni ftlllkcionerisvoj rad neposredno razmenjuju za prihod. "Gde se razmenanovca obavlja neposredno za rad koji ne proizvodi kapital, dakle nijeproizvodan rad [i nije neproizvodni rad koji se obavlja za kapitalistu],on se kupuje kao usluga, što uopšte nije ništa dmgo već izraz zaposebnu upotrebnu vrednost koju rad pmža kao i svaka druga roba«.Te usluge imaju vrednost neovisnu od radne snage kao robe.Po Marxu, postoje dve osnovne kategorije uslužnih radnika: tosu, prvo, »visokoobrazovani radnici« u koje spadaju samostalni profesionalcii »sluge javnosti«; i drugo, tuje »horda lakeja« - od vojnika,mornara, policajaca, i nižih oficira do sluški.l1ia, sluga, klovnovai opsenara. Marx tvrdi da ova dmga kategorija u koju spada i domaćaposluga, obavlja istu vrstu rada kao i prva.Marxovo razmišljll11ie o visokoobrazoVll1lim fmlkcionerima i»lakejima« može se kritikovati u više tačaka. Eksploatacija u kapitalizmunikako nije ograničena samo na privatnojvlasništvo nad kapitalombitno za taj način proizvodnje, pa ni na privatno vlasništvo nadzemljom koje je tu izlišno. Pored toga, postoji i birokratska eksploatacija»horde lakeja« od strane visokoobrazovll1lih ftulkcionera. Zarazliku od Marxa, držimo da su sličnosti izmedu kapitalističkih flUlkcionerai onih državnih s dmštvenog stanovišta važnije od razlikamedu njima. Sanlo kad se tehničkim i profesionalnim razlikama daprednost u odnosu na društvene odnose eksploatacije, ima mesta njihovomodvojenom razmatrll1lju. No, to nije marksistički pristup.Da i druge vrste radnika, a ne samo proizvodni, mogu biti eksploatisani,Marx je pokaZao u Kapitalu. Da bi se bilo eksploatisll1lOneophodno je samo davati više rada za nlll1lje. Tako, recimo, službeniku trgovini mora raditi deset sati da bi mu bila plaćena nadoknadaza osanl. Pošto njegov poslodavac ne plaća ekvivalent za tu jednu petinukojom raspolaže, Marx kaže da je očito posredi jed1l11 oblik ek-sploatacije. Kad kapitalista prisvaja, onda je to kapitalistička eksploatacija.zamenimo kapitalistu funkcionerom i odnos eksploatacijepostaje birokratski. Kad je reč o Marxovim visokim državnim funkcionerima,samo oni imaju koristi od viška vrednosti koji se izvlačiiz državnih lakeja.sa stanovišta kapitalističkih odnosa proizvodnje, javni funkcionerine spadaju u istu ekonomsku kategoriju s privatnim funkcionerimakoji rade za kapitalistu. Uz pretpostavku birokratske eksploatacije,međutim, spadaju.Marxovo razmatranje kapitalističkih funkcionera je dvosmisleno.On u Kapitalu tvrdi da je »sasvim ispravno prinuditi najamnogradnika da proizvede vlastitu nadnicu ali i nadnice za nadzor kao nadoknaduza rad upravljanja i nadzora nad njim«. Podrazumeva se danadzornici i upravljači učestvuju u eksploataciji proizvodnih radnikai u raspodeli viška vrednosti. Oni primaju »nadnice za nadzor«, ali tenadnice skriv~u njihov udeo u eksploataciji drugih radnika. U kapitalističkimakcionarskim kompanijama, kapitalistu zamenjuje unajmljenimenadžer koji, premda različit od Marxovih »funkcionalnihkapitalista«, kao da ima svojstva i kapitaliste i najamnog radnika.Na istom mestu Marx govori i o ,.klasi industrijskih i komercijaInihmenadžera«, no njegovo je viđenje te »klase« pogrešno koliko iviđenje državnih funkcionera kao pripadnika samostalne ,.kaste«.Prvo, industrijski i komercijalni menadžeri, kao i njihovi neproizvodnipandani u državnoj službi, prodaju svoje stručne organizacionesposobnosti, što će reći da primaju plate a ne nadnice. Drugo, nijetačno ono što Marx dokazuje, naime da plate menadžera pokazujutendencijQ opadanja s ekonomskim razvojem kapitalizma - one, naprotiv,rastu da bi dostigle vrhunac u socijalizmu i tek tada počele dapadaju. I treće, čak i da je tačno da ekonomski razvoj »smanjuje troškoveproizvodnje specijalistički obučene radne snage«, plate menadžerafluktuiraju nezavisno od troškova menadžerskog znanja zahvaljujućimonopolu i prorodi stručnosti.U nenamemoj parodiji Marxovih shvatanja, Oscar Lange tvrdida su razlike između industrijskih, fInansijskih i komercijalnih kapitalistavažnije od sličnosti među njima; zato i ne pripadaju istoj klasi.U ogledu ,.The Political Economy of Socialism« (politička ekonomijasocijalizma) Lange vlasnike bankarskog i komercijalnog kapitalasmatra pripadnicima posebnog društvenog sloja, nalik Marxovimdržavnim funkcionerima. Po njemu, »'klase' primaju dohodak u procesuprimarne raspodele dohotka, recimo nadnice i višak vrednosti;'društveni slojevi' svoj dohodak izvlače iz sekundarne raspodele«.Kao što je i Marx primetio, bankari i trgovci ne učestvuju neposrednonego samo posredno u višku vrednosti ujednačavanjemprofItne stope i izvlačenjem interesa i komercijalnog profIta iz bruto- .profIta industrijskih kapitalista. A ipak su i bankari i trgovci kapitalisti.Pasivni vlasnici akcija i papira od vrednosti još manje se mogusmatrati učesnicima u proizvodnom procesu, a Marx ih ipak nije is-186187

ključio iz kapitalističke klase. U okvirima svake klase neki pripadni:ci su uključeni u proizvodni proces, a neki u proces razmene. Da libi trebalo, sledeći Langeovu logiku, i najamne radnike po bankama irobnim kućama svrstati u posebnu klasu a ne II Marxov industrijskiproletarijat? Pored primarne raspodele dohotka tipične za proizvodneradnike,postoji i sekundarna raspodela koja odreduje položaj neproizvodnihradnika čije su nadnice izvedene iz bruto-profita zajedno skamatama koje idu finansijskom kapitalu. Porezi predstavljaju tercijamuraspodelu i iz nje potiču plate državnih funkcionera, koji nisuni proizvodni ni neproizvodni radnici u Marxovom značenju ovihtermina. No, ni ovde neposrednost ili posrednost raspodele nije dovoljanrazlog da ih posebno klasifikujemo.Klasa za sebe?Već smo videli da Szelenyi poriče da sovjetska i istočnoevropskainteligencija predstavlja klasu za sebe, i to iato što ,.ona još nijerazvila klasnu svest«. Medutim, Szelenyi odreduje klasnu svest preusko,gotovo sektaški. U već pominjanom članku, on kaže za istočnoevropskuinteligenciju: ,.Ona ne samo da ne priznaje klasnu priroduvlastite vlasti, već zastupa ideologiju besklasnosti i konsenzusa, i,paradokSalno, tvrdi da je vlast intelektualaca zapravo vlast proletarijata«.Iz ta tri razloga ona nije klasa za sebe, čemu Szelenyi dodajeda, u ortodoksno marksističkoj teoriji, klasa nema nikakav sociološkismisao bez klasne svesti.Pošto je ovako radikalno izložio stvar,· on dodaje još neke kvalifikacije.Vladajuće klase nisu baš voljne da podstiču svest o klasniminteresima, i uvek zagovaraju ideologiju konsenzusa. Ti ustupcipraktično obesnažuju tekuću argumentaciju. Szelenyi u stvari revidirasvoju originalnu tezu priznajući da je ,.klasna, pa čak i, opštije govoreći,društvena svest u savremenoj Istočnoj Evropi na veoma nis-.kom stupnju«. To pak znači da inteligencija jeste klasa za sebe ali, dase poslužimo Szelenyijevim rečima, in statu naselindi.Potom sledi niz nepotkrepljenih tvrdnji o tome da je društvenasvest u savremenoj Istočnoj Evropi neartikulisanija no što je bila uburžoaskom društvu nil ranijim stupnjevima njegovog razvoja. Szelenyitu anomaliju objašnjava time što se sada po prvi put u istorijiinteligencija uspinje do klasne vlasti, a to onemogućava razvoj suprotnihklasnih ideologija. Kad je buržoazija bila klasa u usponu, inteligencijaje zauzimala položaj izmedu dveju velikih klasa te je maglada artikuliše i predstavlja interese obe. U kapitalističkom društvuinteligencija nije ni klasa za sebe ni klasa po sebi, onaje ,.samo sloj«.Ironijaje daje ona, kad nije klasa, u položaju da razvija klasnu sveStdrugih klasa; kao klasa po sebi koja se bori da postane klasa za sebe,tu vitalnu ulogu nije u stanju da obavlja. ,.Ona samo zastupa ideologijekoje su u njenom osnovnom klasnom interesu, medu kojima jenajvažnija ideologija besklasnosti«.Zatim sledi novi niz udaraca -uperenih protiv nove revidiraneteze. Prvo, Szelenyi dopušta da bi sukobljeni klasni interesi mo~lipostati artikulisaniji na višim stupnjevima socijalističkog razvoJa.Drugo, primećuje daje buržoaziji trebalo 250 godina J?Osle englesk~revolucije 1640, i 100 godina posle francuske reVOlUCIje 1789, da blmogla dozvoliti artikulaciju opozicione svesti radničke klase i odgovarajućenezavisne organizacije proletarijata. Treće, kaže da imaznakova koji pokazuju da istočnoevropska inteligencija već postaj.etolerantnija prema disidentima iz vlastitih redova. Četvrt?, on pnznajeda je tokom 'prot~~e decenije istočnoe"yr~pska ~č~ klasastvorila svoje vlastite dis1dente. Peto, obznanjUje da se filt diktatureproletarijata demistifikuje artikulacijom stvarnih interesa radnič~eklase, koja je delo ,.marginalnih intelektualaca«, spremnih na izdajUvlastite klase. Ove dodatne ustupke tumačim kao pobijanje i ove revidiraneteze.Postavlja se pitanje kako birokratija može biti klasa za sebe kadtek treba da spozna vlastiti nezavisni položaj kao klase .. ~arx je ~~ouveren da ne može biti klase za sebe, bez posebne političke partijekoja bi zastupala njene klasne interese. Govoreći u OsamnaestomBrumaireu O sitnim francuskim seljacima, on kaže da ,.bez političkeorganizacije medu njima, oni ne predstavljaju klasu«. Pošto nisu ustanju da predstavljaju sami sebe, moraju biti predstavljani. Da bisebe predstavljali na trajnijoj osnovi, morali bi se organizovati i zanešto više od sporadičnih činova protesta. Taj uslov važi i za modernuradničku klasu, klasu kojom je Marx najobuzetiji. ,.U borbi protivkolektivne vlasti posedničkih klasa«, čitamo u ,.Statutu Prve internacionale«,,.proletarijat može delovati kao klasa samo ako se konstituišekao posebna politička partija«. Po tome bi i inteligencija odnosnobirokratija, kao klase, morale imati vlastite partije.Šta se podrazumeva pod posebnom političkom partijom? To j~partija koja ne samo da zastupa interese odredene klase već tOJ klasIna neki način i pripada. Znači li to da komunisti moraju organizovativlastitu posebnu partiju? Nikako. U J(omunistič!wm manifestu sekaže da komunisti ,.nisu nikakva posebna partija protivstavljena drugimpartijama radničke klase«. Ako su uopšte posebna partija, o~daje to zarad zastupanja interesa proletarijata kao celine. Inače, č~e,.najnapredniji i najodlučniji deo partija radničke klase svake zemlje,onaj deo koji sve ostale gura napred«.Radnička klasa može imati više vlastitih partija ili samo jednu.Ona takode može biti saveznik drugih klasa u nekoj višeklasnoj partijiu kojoj su radnici vodeća snaga. ,.U Francuskoj su se komunistiudružili sa socijaldemokratima protiv konzervativne i radikalne buržoazije«.U istom delu Manifesta čitamo da u Švajcarskoj podržavajuradikale, ,.ne gubeći iz vida činjenicu da tu partiju čine antago~stičkielementi, delom demokratski socijalisti u francuskom značenju termina,a delom radikalni buržujic. Premda jedna jedina partija možebiti optimalni oblik političke organizacije, klasa u borbi za vlastiteinterese raspolaže i drugim oblicima političke organizacije.Ne zahteva svaki politički čin intervenciju političke partije. Da188189

i se politički delovalo, dovoljno je organizovano se na na:cionalnomnivou protivstaviti interesima vladajuće klase. U pismu Bolteu (od23. novembra 1871), Marx navodi i primer: »nastojanje da se izolovanikapitalisti štrajkovima prinude na skraćenje radnog dana u datoj. fabrici ili industrijskoj grani čisto je ekonomski pokret; nasuprottome je pokret usmeren na to da iznudi osmočasovni radni dan kaozakon, itd. zapravo klasni pokret«. On zaključuje da je politički svakionaj klasni pokret koji za cilj ima »zadovoljavanje svojih interesau opštoj JOImi, to jest u formi koja bi ga učinila obaveznim za sve udruštvu«.Pod klasnom svešću Marx podrazumeva klasu svesnu sopstvenihinteresa. On ne kaže da je nužni uslov te svesti formulisanje njenihinteresa ~a konkretno klasni način. za klasu za sebe je, poMarxu, dovoljno da se neka klasa po sebi, organizovanom političkomborbom na nacionalnom nivou prQtivstavi svojim klasnim neprijateljima.To pretpostavlja sposobnost političkog delovanja u vlastitominteresu. Znači li to da ona mora takođe imati artikulisanuklasnu ideologiju, da mora biti svesna sebe baš kao klase? Ne, dovoljnoje da bude svesna svojih zajedničkih grupnih interesa, kako godse nazivala. Sovjetska i istočnoevropska inteligencija su, bez sunlllie,svesne svojih zajedničkih interesa u političkoj borbi protiv medunarodneburžoazije. Mada sebe .naziva slojem, nomenklatura je nevažna.Nije bitan naziv koji ona koristi za sebe, već svest o zajedničkiminteresima. Uostalom, buržoazija u Sjedilljenim Državama jošuvek odbija da prizna vlastito klasno postojanje. Sa ovog stanovištamože se smatrati da su Marxovi kriterijumi klase za sebe zapravoprisutni ne samo u svim istočnoevropskim zemljama već i u čitavomsocijalističkom taboru.Da bi se konstituisala klasa za sebe, kaže Marx, llieni se pripadnicimoraju ujediniti u borbi protiv neke druge klase. Tako je buržoazijaP?stala klasa u borbi protiv zenJljoposedničke aristokratije, aproletarijat u borbi protiv buržoazije. CiIlienica da je buržoazija postalaklasa pre no što se sukobila s proletarijatom, upućlUe na to dabi birokratija mogla postati klasa za sebe pre no što se sukobi s vlastitomradničkom klasom. Moglo bi se tvrditi i da istočnoevropskiradnici predstavljaju klasu za sebe nasuprot imperijalizmu i buržoazijidrugih zemalja. Mada ni radnici ni birokrate nisu organizovani uposebne partije, bitno je da su politički organizovani u okviru isteavangardne partije protiv z~iedničkog neprijatelja. Moglo bi se, nakraju, zaključiti da nijedna nije klasa za sebe u odnosu na onu drugu.Subjektivno posmatrano, sovjetska i istočnoevropska birokratskai radnička klasa nisu antagonističke. Još uvek ne vode organizo­VaIlU političku borbu jedna protiv druge,mada su svesne svojih posebnihinteresa i bore se da ih zaštite u okvirima multiklasne konumističkepartije. Svrha takve partije je da bude zajednički front protivdominaIltne kapitalističke klase - neprijatelja na svetskom ako višene i na nacionalnom nivou. Marx nije rekao da se radnici, da bi postaliklasa za sebe, mor~iu luediniti u borbi protiv svih klasa s nepri-.-;jateljskim interesima. Dovoljno je da se ujedine protiv neposrednogneprijatelja. Ali, u birokratskom kapitalizmu i socijalizmu, njihovneposredni neprijatelj više nije buržoazija. Opet smo suočeni s proletarijatomuključenim u borbu protiv neprijateljevog neprijatelja. Poštoje njegov današnji neposredni neprijatelj birokratija, neprijateljevneprijatelj je buržoazija. Znači li to da je proletarijat prestao biti klasaza sebe? Nikako. U ovoj situaciji koju Marx nije predvideo, osnovnineprijatelj proletarijata - buržoazija - više nije i neposrednineprijatelj. Kako su dvadesetovekovne revolucije bile upravljeneprotiv osnovnog neprijatelja, nepoželjno je da se radnici i birokratebore jedni protiv drugih i da budu organizovani u posebne partije -makar njihovi interesi objektivno bili antagonistički.Preostaje mogućnost da smatramo da je medunarodna radničkaklasa izgubila klasnu svest stečenu u devetnaestom veku i da se vratilana stupanj klase po sebi. To nije tačno kadaje reč o ruskoj radničkojklasi, o francuskim i italijanskim radnicima, jer oni pokazujuveću klasnu borbenost danas nego pre stotinak godina. Možda jepromena neposrednog neprijatelja dezorijentisala radnike Istočne iZapadne Evrope, ali oni iz vida nisu izgubili svoje dugoročne ciljeve.Mada su radničke klase nekadašnjih naseljeničkih kolonija kaošto su Sjedinjene Države poznate po nedostatku klasne svesti, to biupućivalo daje one nikada i nisu imale i da nikada i nisu postale klasezasebe.Šta god mogli zaključiti o novoj radničkoj klasi, birokratija jesteklasa za sebe. Mit je da u socijalističkim društvima nema unutrašnjihpolitičkih borbi i da se svi izrazi opozicije postojećem režimunemilosrdno guše. Unutar birokratske klase se različite struje bore zavlast: revolucionarni intelektualci ili stara boljševička garda protivstaljinističkog centralnog aparata, a taj politički aparat opet protivnove tehničke inteligencije opredeljene za ,.tržišni socijalizam«. Represijaprema disidentima u Sovjetskom Savezu i Istočnoj Evropisvedoči da je politička birokratija svesna svojih zajedničkih interesa,kao posebna potklasa ili deo birokratske klase. Toj borbi unutar birokratijemora se dodati i borba izmedu birokratije kao celine i sitnebirokratije koja vrši pritisak u pravcu socijalističke demokratije.Uglavnomje nova radnička klasa ta kojoj tek predstoji uključivanjeu borbu protiv vlastite inteligencije u sopstvenoj zemlji.Politički stavovi birokratske i sitnobirokratske klase uglavnomse poklapaju sa stavovima buržoazije i sitne buržoazije u razdobljurevolucionarnog obezvlašćivanja zemljoposedničke aristokratije. Birokratskaklasa se, prvobitno, držala saveza sa buržoazijom, ali poštoje buržoazija bila poražena, okrenula se nezavisnom kursu u savezu sradničkom klasom. Sitna birokratija se ponaša kao sitna buržoazija. Iona se klati levo-desno poput klatna, od podrške birokratiji protiv radničkeklase do podrške radnicima protiv birokratije. Znači li to dasitna birokratija nije klasa za sebe? Naprotiv: njeni interesi najboljeprolaze u savezništvu s birokratskom klasom u ranim stadijumimaborbe protiv buržoazije i, potom, u savezu s radničkom klasom pro-190191

Itiv birokrata na vlasti. U Sovjetskom Savezu i Istočnoj Evropi, sitnibirokrati čine klasu za sebe.Politički odnos klasa je ključ razumevanja prirode date istorijskeepohe. Dominacija zemljoposedničke aristokratije namje dala feudalnodruštvo; uspon buržoazije se poklopio sa razvojem kapitalističkogdruštva. ,.U svim brojnim i složenim političkim borbama«,pisao je Engels u članku »Karl Marx« (1877), »jedino o čemu se radioduvekje društvena i politička vlast klasa, održanje prevlasti starijihklasa i prevazilaženje te dominacije od strane klasa u usponu«. Zaokretu borbi medu klasama, promena u odnosu društvenih snaga dovodido društvenih preobražaja. S dolaskom boljševičke partije navlast i eksproprijacijom buržoazije u revolucionarnoj je Rusiji rođenai nova društvena fomlacija.BIROKRATSKA DRUŠ1VENA FORMACIJAVlast birokratske klase a ne komunizam je naša neposredna budućnost.Postavlja se pitanje štaje to što birokratsku fomlaciju razlikujeod njene kapitalističke prethodnice. Da li je ukidanje kapitalističkogvlasništva dqvoljno? Polazeći od ll1llfksističkog pojmovnogokvira, odgovor je negativan, pošto je nepostojanje buržoaske svojinenešto čime seodliktue i komunizam. Preostaje nam da opišemonove društvene odnose proizvodnje koje je oslobodilo ukidatlie buržoaskesvojine i da vidimo kakva je razlika izmedu njih i odnosa ubudućem konuU1ističkom dmštvu.Društvene fomlacije se međusobno razliklUu, kako kaže Marxu Kapitalu, po »specifičnom obliku u kojem se naplaćeni višak radaizvlači iz neposrednih proizvođača«. Mehanizam eksploatacije je tajkoji đeternuniše odnos onih koji vladaju i muh kojill1ll se vlada. Tajmehatlizam izrasta neposredno iz proizvodnje i reaguje na nju - tajodnos odgovara postignutom stupIliu telmološkog razvoja i sposobnostirada da proizvodi višak. I upravo taj odnos, sa svoje stratle,»razotkriva najskriveniju tajnu, skrivenu osnovu čitave društvenestrukture, a s njom i politički oblik odnosa nadređenosti i zavisnosti,rečju, odgovarajući konkretni oblik države«.Ekonomsku stmktum dmštva, pisao je Marx 1859. u predgovoruPriloga kritici političke ekonomije, čini ukupnostIliegovihodnosa proizvodnje. Društveni odnosi u koje ljudi međusobno stupajuu procesu proizvodIli e obuhvataju: njihov odnos prenla činiocinlaproizvodIlic i ulogu različitih dmštvenih klasa u proizvodIlii; drugo,način prisvajanja ekonomskog viška vrednosti u konkretnim odnosinlarazmene i raspodele. Marxova osnovna teza bila je da raspodelaproizvoda rada istorijski zavisi od datog odnosa prenla činiocimaproizvodIlie. Stoga bi se od zamene buržoaske birokratskom svojinommoglo očekivati daje stvorila nove birokratske odnose raspodele.Kako onda okarakterisati ove nove svojinske odnose? Uz uklanjatljeburžoazije s vlasti illieno udaljavatlie od neposredne kontrolenad sredstvima za proizvodnju, !\iene nekadašnje funkcije upravljanjapreuzeli su na sebe isključivo plaćeni nameštenici. No, oni nisupripadnici proletarijata. Ali, da li je i sam proletarijat preživeo kapitalističkisistem? Pošto je svaka društvena formacija određena jedinstvenimskupom društvenih odnosa i posebnim mehanizmom eksploatacije,postkapitalističko društvo nas suočava i s novom vladajućomi s novom radničkom klasom.Među osnovne zasluge koje sebi pripisuje moderni socijalizamspadaju i ukidanje radne snage kao robe i preobražlg nadnice od ceneradne snage u nadoknadu srazmemu kvantitetu i kvalitetu rada. Kadabi to novo načelo doista bilo primenjeno, raspodela bi se zasnivalana proceni usluga koju bi vršile planske ustanove, a ne na tržišnojvrednosti radne snage. Kakva je postojeća praksa u tom pogledu?Kakav je stvarno taj novi mehanizam eksploatacije kojim se višakvrednosti izvlači iz neposrednih proizvođača?Od radne snage do radnih uslugaSistem administrativnog odredivanja ~ je u većini socijalističkihdruštava zamenio tržišne mehanizme. Među problemima skojima su suočene vladine planske komisije veoma je značajno pita­!\ie utvrdivanja vcštački niskih cena za proizvode dotiranih bazičnihindustrija, koje se kompenzuju vcštački visokim cenama luksuznihroba. Veštačka cena za različite stup!\ieve kvalifikacije ustanovljenaje tako što se naduvene plate profesionalnih usluga kompenzuju niskimnadnicama za fizički rad. U takvom slučaju su, razume se, dotiranasrazmemo retka znanja, a ne osnovna. Usluge umetnika i balerinasu među najviše plaćenim; one pripadaju kategoriji luksuza; oneni povremeno ne ulaze u potrošački obrazac običnih radnika, niti supak nužne za izgradnju socijalističke ekonomije.Mehanjzam eksploatacije u socijalizmu razlikuje se od mehanizmaMarxovog prijatelja ,.Moneybagsa«. U Kapitalu je problemgospodina Moneybagsa da iznađe onu sferu prometa u kojoj bi potrošnjarobi davala vrednost veću od one koju ima. Jedina roba s timjedinstvenim svojstvom je, tvrdi Marx, ,.apstraktna« ili nediferenciranaradna snaga. za razliku od njega, direktori socijalističkih preduzećatragaju za robom kojoj su planeri odredili cenu ispod njenevrednosti, i kojoj bi potrošnja mogla dati vrednost jednaku onoj kojuima. Takve su usluge većine nekvalifIkovaoih i polukvalifikovaoihmanuelnih radnika, čije ispodprosečne nadnice doprinose dotiranjunatprosečnih plata profesionalnih radnika.Pogledajmo sada glavne Marxove aktere. za gospodinaMoneybagsa je proizvodnja upotrebnih vrednosti samo sredstvo:,.Neprekidni i beskonačni proces stvaranja profita je jedino što ga zanima«. Strasna trka za novcem i za još novca zajednička je i kapitalistii tvrdici; no, dok je ,.tvrdica tek poludeli kapitalista, kapitalista jeracionalna tvrdica«. Taj Shylock ište svoju funtu mesa.Na suprotnom polu nalazi se najamni radnik, ,.inašina za prav-192193

ljenje viška vrednosti«. Marx ga poredi sa životinjom, ,.stidljivom iuzdržanom, poput nekoga ko imosi svoju sopstv~nu kožu na ~cui nema šta očekivati sem - da ga oderu«. Kada bl mogao, kapItalistabi radnikovu indivudualnu potrošnju sveo na fiziološki minimum.To što radnik uživa u onome što jede irelevantna je za svrhe posednika:,.1 potrošnja hrane ~~gleće .marve je, isto ~~, n~ faktor 'procesaproizvodnje«. Kasmje se njen teret mehanizuje, l ona postaje ,.dodatakmašini«. Posmatrana sama po sebi, mašina skraćuje radno vreme,ali ga u službi kapitala produžava. Ona, sama po sebi~ olakšavanjen teret ,.ali kada se njome služi kapital, [ona] uvećava intenzitetrada«. U službi gospodara, mehanizovana sredstva za proizvodnju,.sakate radnika pretvarajući ga u fragment čoveka ... oduzimaju i poslednjiostatak privlačnosti poslu koji obavlja, pretvarajući ga umrsku muku ...; vreme života pretvaraju u vreme rada, a ženu i decumu bacaju pod točkove golema kapitala«. Tako viđen, usud radnikovje ,.akumulirana beda, agonija muke, ropstva, neznanja, brutalnosti,mentalne degradacije«. Bio plaćen mnogo ili malo, zaključuje Marx,usud mu je bedan.Koja vrsta radnika po pravilu prodaje radnu snagu kapitalistima?Marxov odgovor nalazimo u napomeni u sedmom poglavljuprvog toma Kapitala. Koristeći podatke iz S. Laingove NationalDistress (Nacionalna nesreća), Marx ceni da je u Engleskoj početkom1840-ih godina bilo oko 11 miliona nekvalifIkovanib radnika.Na temelju preostalog broja od 7 milona, Marx nastoji da procenibroj kvalifIkovanih radnika. Pošto je uzeO da milion otpada na plemstvoi 1,5 na paupere, skitnice, kriminalce i prostitutke, ostala mu jebrojka tek nešto manja od Laingove procene - 4.650.000 pripadnikatakozvane srednje klase. U tuje klasiI'Laing uvrstio ne samo kvalifikovaneradnike već i ,.one koji žive od interesa na sitna ulaganja,oficire, pisce, umetnike, nastavnike i slične«. Gotovo je izvesno dakvaliflkovani radnici nisu činili više od polovine ove ,.srednje klase«,ili nešto manje od 20 % ukupne radne snage. Otud i Marxov zaključaku kojem navodi Jamesa Milla: ,.Velika klasa onih koji nemajuništa sem običnog rada da daju da bi se prehranili pretežna su većinanaroda« - i ne samo većina, nego pretežna većina.Najamni radnici tipični za kapitalizam o kojem je Marx pisaobili su klasični ,.fIzikalci«, radnici koji su kapitalistima prodavalisnagu svojih mišica. Kao što su konji vrednovani po vrednosti svojekonjske snage, i ove ljudske životinje su unajmljivane uglavnomzbog svoje radne snage. Premda Marx radnu snagu definiše kao,.agregat onih mentalnih i fizičkih sposobnosti što ih ljudsko biće posedujei koje koristi kad god proizvodi upotrebnu vrednost ma kojevrste«, mentalne sposobnosti tražene od običnog flzikalca retko sunadilazile njegovu sposobnost da shvati i izvršava naredbe, koje suneposredno poticale od kapitaliste kao gospodara.U postkapitalističkim društvima više ne postoje uslovi za preobražajradne snage u robu. Koji su to bili uslovi? Marx ih navodi ušestom poglavlju prvog toma Kapitala: prvo, radnik ,.mora biti slo-bodni vlasnik vlastite sposobnosti za rad, to jest vlastite osobe«; drugo,,.mora biti prinuđen da nudi na prodaju kao robu upravo tu radnusnagu koja samo u njemu živom postoji«. on mora biti dvostrukoslobodan, »da kao slobodan čovek može raspolagati svojom radnomsnagom kao robom, i da ... nema druge robe na prodaju, da mu nedostajesve što je nužno za realizaciju njegove radne snage - dakle, danema sredstava za proizvodnju«. U poglavlju pod naslovom ,.takozvanaprvobitna akumulacija«, Marx piše da opstanak. kapitalizmaovisi od ponude slobodnih radnika ,.i to u dvostrukom pogledu: daoni sami ne spadaju neposredno u sredstva za proizvodnju, kao robovi,kmetovi itd., niti da sredstva za proiZvodnju njima pripadaju, kaošto je slučaj kod samostalnog seljaka«. Pogledajmo šta svaki od ovihuslova podrazumeva.Prvo, da bi bila slobodna, radna snaga mora biti pokretna.Marx govori da se kod radne snage kao robe stalno reprodukujeodnos prodavac-kupac, i da to zahteva da »vlasnik radne snage ovuprodaje samo na 'određeni period, jer ako bi se prodavao do kraja, jednomzauvek, sebe bi kao slobodnog čoveka prodavao i pretvarao uroba«. Stoga radnik ,.mora stalno posmatrati svoju radnu snagu kaosopstveno vlasništvo, vlastitu robu«. Da bi postao slobodni prodavacvlastite radne snage, kaže Marx, radnik mora biti emancipovan nesamo od vezanosti za zemlju, od kmetstva, već i od vezanosti zasrednjovekovne gilde po gradovima. On se ,.morao osloboditi vlasticeha, njegovih pravila o šegrtima i kalfama i ograničenja njegovihpropisa o radu ... od stega što su ih oni nametali slobodnom razvojuproizvodnje i slobodnoj eksploataciji čoveka po čoveku«.Drugo, osnov čitavog procesa kojim je radnik postao najamniradnik i onaj koji slobodno raspolaže svojom radnom snagom, biloje, nastavlja Marx, nasilno odvajanje radnika od sredstava opstanka.Eksproprijacija seljaka gurnula ih je na tržište rada kao slobodne i»ničim vezane« proletere, a ta je rezerva radne snage doprinela konkurencijis cehovima i, u krajnjem, potkopala njihov monopol naspecijalizovana znanja. Rezultat je bio preobražaj ropstva radnika:,.Napredak se sastojao u promeni oblika toga ropstva, u preobražajufeudalne u kapitalističku eksploataciju«.Da li je u uslovima dvadesetovekovnog socijalizma došlo dopreobražaja oblika ropstva? Najamnim je radnicima u postkapitalističkimdruštvima ograničena pokretljivost i dodeljeno im je delimi-:­čno vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju u nacionalnom i kolektivnomvlasništvu. Oni u centralizovanim ekonomijama ne mogu slobodnomenjati posao, dok ih javno vlasništvo nad sredstvima za proizvodnjuštiti od neophodnosti da svoju radnu snagu prodaju pojedincu.U tom važnom pogledu oni podsećaju na srednjovekovnekmetove koji su posedovali nešto zajedničke zemlje i istovremenoobičajnim pravom bili vezani za zemlju. U mnogo čemu drugom,oni, razume se, uživaju mnoge prednosti u odnosu na kmetove.Neki kritičari postkapitalističkog društva, među njima levi ka-:­munisti kao Amadeo Bordiga i Bruno Rizzi, zaključili su da sovjetski194195

sistem predstavlja oblik industrijskog feuda1izma - savremeni ekvivalentkmetstva. Ovakvo videnje novih društvenih odnosa proizvodnjepogrešno je koliko i kineska teza da je sovjetski sistem oblik državnogkapitalizma. Radnici u socijalizmu, u. stvari, imaju ·svojstva ikapitalističke i feudalne radničke klase. Ioni, kao i Marxov proletarijat,prodaju ljudsku robu u zamenu za najamninu. Razlike se javljajuu karakteru te robe. Najamnina se ovde plaća za radne usluge a neza radnu snagu.Da li administrativno utvrdena cena za te usluge isključuje m0-gućnost tržišta rada u socijalizmu? Marksisti tradicionalno drže da jetržište rada nemoguće bez robnog karaktera radne snage. Medutim, irad u obliku konkretnih usluga je takođe roba, i za nju tržište istotako može postojati. Da li takvo tržište postoji ili- ne, uglavnom jestvar definicije. U postkapitalističkim društvima je tržište rada spojivone samo s ukidanjem radne snage kao robe već i sa centra1izovanimplaniranjem koje radnike lišava inicijative u politici najamninajer vrh administrativno odreduje platu za svaki posao. U knjizi TheMarket in a Socialist &onomy (Tržište u socijalističkoj ekonomiji),poljski marksista Wladzimierz Broz tvrdi da birokratski administriranotržište rada ima vlastita, posebna svojstva. Ono je podredeno planukoji usaglašava tražnju i ponudu rada, a tu je i ,.cena rada« kojausaglašava ponudu različitih kategorija rada potražnji. Ovo očitopretpostavlja nekakav izbor zaposlenja i neki oblik tržišnog socijalizmanamesto starih centra1izovanihekonomija.Kvalitet nasuprot kvantitetu radaZanimljivo je porazmisliti o tome kako je usavršavano birokratskoopravdanje nejednakosti ruidnica i plata u socijalizmu. Njegovise začeci mogu naći u istorijskom Staljinovom govoru ,.Noviuslovi -novi zadaci«, održanom na konferenciji rukovodilaca sovjetske industrije1931. godine: ,.Marx i Lenjin su govorili da će razlika izmedukvalifikovanog i nekvalifikovanog rada postojati čak i u socijalizmu,čak i pošto klase budu ukinute, te da će razlika medu njima tek ukomunizmu nestati, pa da stoga 'nadnica' i u socijalizmu mora bitiplaćaDa prema radu a ne prema potrebama«. Dovde je sve ispravno,ali pogledajmo šta Staljin zaključuje iz te produžene podele rada nakvalifikovani inekvalifIkovani: ,.Ko je u pravu - Marx i Lenjin, ilinaši egalitaristi? Možemo uzeti da Marx i Lenjin imaju pravo. No,ako je tako, onda sledi da onaj ko odreduje raspon nadnica po načelu'jednakosti' veze nema s marksizmom i lenjinizmom«.,.Egalitaristi« SU, naprotiv, bili manje slo~ u svojim tumačenjimatekstova klasika od Staljina. On je pogrešno tumačio smisaou kojem su, po Marxu i Lenjinu, razlike u nadnicama imale postojatii u socijalizmu. za njih tehnički jaz izmedu kvalifIkovanog i nekvali- _fikovanog rada nije bio argument u prilog održanju nejednakosti nadnica.Plaćanje u skladu s ,.količinom rada«, da se poslužimo njihovimizrazom, zapravo bi otklonilo razlike u plaćanju kvalifIkovanih inekvalifikovanih radnika. Razlika će i dalje biti, ukazuje Marx, alione će proizlaziti iz intenziteta rada na različitim poslovima i od brojaprosečnih sati po čoveku utvrđenog istraživanjem vremena i kretnjiu konkretnom slučaju. Nivo kvalifikacije jednostavno je irelevantankao mera količine rada. Staljin je dodao novi kriterijum odredivanjarazlika u nadnicama - kriterijum posve stran marksističkom načeluraspodele. .Ono što je Staljin tek implicitno govorio, njegovi su sledbenicigovorili otvoreno: načelo nagrađivanja u socijalizmu nije plaćanjesamo prema radu, već prema kvantitetu i kvalitetu rada. Više plate zaprofesionalnu stručnost opravdavane su kasnije i višim kvalifikacijama,ali i srazmernim nedostatkom stručnjaka. Tako,visokokvalifikovaneradnike dotira sovjetska država kroz natprosečne plate, dok nekvalifikovaniradnici dotira ju državu svojim ispodprosečnim platama.Prvi dobijaju nešto za ništa; ostali ništa za nešto.Načelo nagrađivanja prema kvalitetu i kvanitetu rada ugrađenoje u sistem prioriteta, kao nečeg što se smatra ključnim za razvoj s0-cijalističke ekonomije. Kao što o ekonomskim prioritetima u sferiproizvodnje odlučuju planske komisije i samo one, drugačije nije nis prioritetima u domenu raspodele. Uslugama političke ili naporneprirode data je prednost nad radom čisto mehaničke ili rutinskevrste. Najvažnija merila koja odreduju lični dohodak su nacionalni~ posla za opšti pravac ekonomskog razvoja, stepen odgovornostimeren brojem potčinjenih, nivo stručnosti odreden formalnimobrazovanjem i umetničke i ostale izuzetne sposobnosti delom zasnovanena prirodnoj nadarenosti. Ova merila nemaju nikakve veze stradicionalnim marksizmom i predstavljaju deformaciju odgovarajućihtekstova Marxa, Engelsa i Lenjina.Novi način plaćanjaje očigledno pristrasan prema administrativnimi kvalifIkovanim radnicima. Prvo, on omogućava standard nagrađivanjakoji prelazi vrednost stručne radne snage. Drugo, vrednovanjeusluga prepušteno je menadžerima i samim stručnjacima. Kadase primeni na niže kvalifikovane radnike, socijalističko nagrađivanjeide naruku fikciji da su svi oni radnici koji primaju plate i da boljeplaćene usluge ne predstavljaju oblik birokratske eksploatacije. Kaošto su kapitalisti nastojali da svoje profIte skriju iza ,.nadnice za nadzor«,da bi izgledalo da su i oni radnici kao i svi ostali, tako se usocijalizmu birokratske privilegije kriju iza plaćanja prema ,.kvantitetui kvalitetu rada«.Niko nije predvideo da bi stari način plaćanja vrednosti radnesnage, mada osnovno svojstvo kapitalističke eksploatacije, mogaobiti prepreka birokratskoj eksploataciji. Kad bi menadžeri primalinadnice jednake vrednosti specijalizovane radne snage, od običnihradnika bi bili plaćeni bolje, ali ne više od tri ili četiri puta. Stičućidodatnu vrednost stručnosti u procesu obavljanja posla, neki od njihbi bili u položaju da uzmu višak vrednosti koji bi u starom sistemuprisvajao kapitalista. Ali zbog toga bi mogli biti tek sitni eksploatatori.Pogledajmo zbog čegaje tako.196197

oo•Već smo videli da, posle perioda sticanja manja, kvalifikovaniradnik nastavlja da dodaje vrednost svojim specijalizovanim umećimakroz sam rad. Pošto i vreme provedeno na odredenim poslovimauvećava' stručnost, ono se javlja kao integralni deo njene akumuliranevrednosti, na isti način na koji i vreme provedeno da bi se ona stekla.Ova napomena zahteva reviziju Meekove formule, koja bi uzelau obzir i ovaj dodatni činilac vrednovanja specijalizovanih, stručnihmanja.Podsetimo se da svaki sat kvalifikovanog rađa vredi l + tip satinekvalifikovanog rađa, pri čemu je p očekivani period radno aktivnogživota radnika, t sati nekvalifikovanog koji su utrošeni na njegai koje je sam potrošio u razdoblju sticanja kvalifikacije. U ovoj formulitip ne predstavlja samo količinu rađa ugradenu u stručnost kojase po satu prenosi na konkretni proizvod, već i proporcionalnu vrednostpo satu te stručnosti - vrednost po satu njene proizvodnje.No, tip ne predstavlja vrednovanje te stručnosti tokom radno produktivnogživota radnikovog. Njihovu uvećanu vrednost predstavljadodatni iznos nlp, pri čemu su n sati prostog rađa provedeni u primenii jednovremeno usavršavanju stručnih manja. Svaki sat stručnograđa nastaviće da prenosi tip časove cene te. stručnosti na konkretniproizvod, ali da bismo izračunali proporcionalno uvećanu vrednostpo satu svakog od stručnih manja, moramo se poslužiti proširenomformulom (t+p}lp. Zamenimo oznake vrednostima iz Sweezyjevogprimera - period sticanja stručnosti iznosi 50.000 časova, a verovatniradnikov radno produktivni život 100.000 časova - i vrednostkonkretnog stručnog manja nastaviće da raste sve dok, pred samopenzionisanje, kađaje n jednako p, ne dostigne maksimum odjedne ipo satne vrednosti koju stvara prosti rad. To je povećanje od 300 % uporedenju sa Sweezyjevom brojkom od 112 vrednosti koju stvaraprosti rad..To što je vrednost stručnosti jedan i po put veća od vrednostistvorene prostim radom ne znači da je ona jedan i po put veća vrednostproste radne snage.Pri stopi viška vrednosti od,IOO%; vrednostproste radne snage u osmočasovnom radnom danu biće ekvivalentčetiri sata živog rada. Poslednjeg radnog đana pred penzionisanje,stručnost radnika imaće proporcionalno uvećanu vrednost četirisata ugradenog rađa, koji predstavljaju cenu sticanja stručnosti, i jošosam sati, koji predstavljaju 100.000 sati proporcionalno uvećanevrednosti koju su toj stručnosti dodale godine rada - odnosno ukupnodvanaest časova prostog rađa, ili trostruku vrednost proste radnesnage. Ovde imamo primer samouvećavajuće vrednosti stručnostikoju treba shvatiti kao proizvodnu snagu različitu od žive radne snage,koja pri tom većma dodaje vrednosti njegovih stručnih manjanego vrednosti njegovih proizvoda.Da li je korist' od ove samouvećavajuće vrednosti za onoga koje poseduje dovoljna da mu nadoknadi gubitak koji trpi zato što drugieksploatiše njegov prosti rad? Odgovor na to pitanje zavisi od distinkcijeizmeđu vrednosti 'proste radne snage, prvobitne vrednostistručnosti i njene uvećane vrednosti. Krajem svog prvog radnogđana, stručnjak.je svom proizvodu dodao osam sati nove vrednosti ičetiri sata stare vrednosti prenete stručnošću. Cena ,njegove stručnostije u ovom trenutku beznačajna i može se zanemariti. Ako se robeprodaju po svojoj vrednosti, koliko će on dobiti od svoga poslodavca?Vrednost koja mu se vraća biće jednaka vrednosti njegove'prosteradne snage (v), uz dodatak umanjene ili srazmeme vrednosti njegovestručnosti. U ovom primeru osam sati živog rada su zbir v + s,pri čemu s predstavlja količinu onoga što prisvaja njegov poslodavac.Pri stopi viška vrednosti od 100%, v bi bilo jednako osam satiprostog rada. Kako će preostala četiri sata pokriti amortizovana vrednostnjegove stručnosti, on će dobiti natrag ekvivalent za osam satinove vrednosti koju je proizveo. Uzmimo da teret troškova stručnostiisključivo snosi država. Tad je država ta koja povraća te troškoveu obliku viška vrednosti, dok stručnjak nadoknađuje gubitak tog viškavrednosti u obliku uvećane vrednosti njegove stručnosti. Niti nje:­gov poslodavac eksploatiše, niti je on eksploatisan - ni na početkuni, kako ćemo videti, na kraju.Tokom najvećeg dela svog produktivnog života, stručnjak ćeod društva primati u stvari više no što daje. Cena njegove stručnostiposlednjeg osmočasovnog radnog đana biće sve pre no nebitna. Dotog trenutka, njena je vrednost po satu porasla od jedne polovine dojedan i po put sati prostog rada - od četiri sata dnevno na dvanaest.No, tih osam dodatnih sati samouvećane vrednosti nisu, kao prvobitnouvećana vrednost četiri sata, preneti na radnikov proizvod, kaouslov nadoknađivanja njihove cene. Ova samouvećana vrednost koštasamo onoliko koliko staje primena stručnog manja. Otud kvalifikovaniradnik sada prima nešto za ništa. On troši osam sati prostograda (v + s), a dobija nazad četiri u nadnici (v), te četiri sata kojipredstavljaju umanjenu vrednost njegove prvobitne stručnosti i osamdodatnih sati koji čine njenu proporcionalnu samouvećanu vrednost- sve u svemu šesnaest sati. Država, kao što smo ,videli, povraćapreostala četiri sata viška vrednosti (s), što je upravo dovoljno da nadoknadiono što je dala dotirajući stručno obrazovanje radnika.Koliko visokokvalifikovani radnik može dobiti nizašta? Ako jeplaćen za vrednost svoje složene radne snage - vrednost proste radnesnage uz dodatak pune proporcionalno uvećane vrednosti njegovestručnosti - onda će maksimalna plata koju može zaraditi na krajusvoje radne karijere biti jednaka dvostrukom iznosu njegovogutrošenog živog rada, odnosno četvorostrukoj vrednosti proste radnesnage. On će potrošiti osam sati, a dobiće ekvivalent za šesnaest kaoneto-zaradu za osam sati. On će učestvovati u eksploataciji drugih radnikaali će, sve do poslednjeg radnog sata, više od polovine njegoveplate predstavljati ekvivalent njegovog vlastitog rada. To ga, u najboljemslučaju, čini sitnim birokratom, nikako birokratom. Uzmemoli da se stručnost ra:zmenjuje po svojoj vrednosti, nemoguće je objasnitivisoke plate birokrata u socijalizmu.198199

· Da bismo objasnili ovaj nesklad, pretpostavićemo da kvalifikovaniradnik prodaje profesionalne l~sluge a n.e s!oženu radnu Slla~U idaje plaćen u skladu s načelom kaje se razlikuje od onog po kOjemse isplaćuju nadnice u kapitalizmu. To novo načelo, fommlisano uKritici Gotskog programa, jeste načelo plaćanja prellla »rapu«, ali uverziji Marxovih sledbenika prošireno tako da obuhvata kako njegovkvalitet tako i kvantitet. Po lUihovom sopstvenom mišljenju, profesionalnistručni radnici svojim kvalifikovanim uslugallla pružaju doprinosizabranom polju [rada]; oni ne prodaju svoju radnu snagu, ito na svoju sreću. Svako može da meri kvantitet pružene usluge, alinjen kvalitet mogu vrednovati samo profesionalci.Jedino se progresivnim ukidanjem radne snage kao robe i zamenjivanjemkapitalističkog tržišta rada birokratskim tržištem rada istručnih usluga, može širiti doseg [primene] ovog novog načela nagrađivaqjai odgovarajućih mu odnosa raspodele. Istovremeno segradi privid da su svi radnici pripadnici iste klase jer su nagrađivanipo istom načelu, iako je u stvari prostor birokratskih privilegija manjikad su svi radnici plaćeni za vrednost svoje radne snage.Mehanizam birokratske eksploatacijeU osnovi novih oblika dominacije i eksploatacije u socijalizmuleži preobražaj oblika vlasništva u elementarne činioce proizvodnje.Činioci koji su zajednički svim društvenim formacijnla su: zemlja,oruđa za rad, rad i organizacija. Vlasništvo nad zemljom, kapital, radnasnaga i stručnost su oblici vlasništva što ih oni poprinlaju u kapitalizmu;nacionalizovana zemlja, nacionalizovana ili kolektivizovanaoruđa rada, radne usluge i stručne usluge su oblici što ih poprinlaju usocijalizmu. Radna snaga i stručna snaga ili stručnost su u kapitalizmurobe; rad i stručne usluge su uglavnom kvazi robe u socijalizmupošto njihovu cenu određuju administrativne odluke a ne sile tržišta,i tek delom se proizvode radi razmene. U socijalizmu su radna snagai stručnost ukinute kao robe, radnici svih stepena stručnosti i kvalifikacijapribavljaju individualno vlasništvo nad svojim usluganla kao inad uslužnim sposobnostima, i inlaju deo u vlasništvu nad svojimproizvodillla.Postavlja se pitanje: kako dehlie mehanizam birokratske eksploatacije?Možemo početi od onoga što ga razliktlie od mehanizma profitau kapitalizmu.Stopa viška vrednosti, za Marxa, razotkriva mehanizam na kojempočiva kapitalistička eksploatacija. Postoje individualna stopa istopa kojaje zajednička za celu privredu. Obe se iskazuju istom formulom:s' = siv, pri čemu je s višak vrednosti, v promenljivi kapitala s' stopa viška vrednosti. Marx u Kapitalu ovako objašqjava individualnustopu: »višak vrednosti je u istom odnosu prenla promenljivomkapitalu, kao višak rada prema potrebnom radu, ili, drugim rečillla,stopa viška vrednosti siv = višak rada/potrebni rad«. Ovdeimamo izjednačavanje novčanih vrednosti siv, koje predstavljaju rad~'illlaterijalizovan u robanla, sa odgovarajućim odnosom višk~ rada. ipotrebnog rada, koji predstavlja utrošak živog rada .. Potreb!ll r~d.Jeonaj koji je neophodan za najamninu nužnu za održanje radmka I nJegoveporodice; višak rada je onaj koji proizvodi bruto-profit za kapitalistu.Marx objašnjava u Kapitalu i stopu koja je zajednička jednojceloj privredi. U ovom slučaju s predstavlja uktlpni višak što su gaindustrijski kapitalisti prisvojili u obliku bruto-profita. Oni se, pak,rastavljaju na sastavne delove: industrijski i komercijalni profiti preduzeća,interes i dividende kapitalista bez funkcija, zemljoposedničkerente, te nadnice i plate neproizvodnih radnika čij~ je posao da p?­nlaŽU kapitalistinla u eksploataciji proizvodnih radmka I pretvaranjuroba u novac. V je zapravo ukupni iznos nadnica proizvodnih radnika.Ovde se, medutim, bruto i neto stope eksploatacije razlikuju.Bruto-stopa je već poznata: s' = siv. Neto-stopa je s' = (s -u)lv,pri čemu u predstavlja nadnicu i platu neproizvodnih radnika.Kapitalistička stopa viška vrednosti je funkcija radne snage kaopromenljivog kapitala. No radna snaga u socijalizmu prestaje bitiroba, te se stoga ni stopa viška vrednosti više ne može izraziti kaofunkcija promenljivog kapitala. Upotrebimo li iste jednačin~ za m~renjebirokratske eksploatacije, v će biti ukupne nadnice prOlzvodmhradnika plus onaj deo plata za stručne telmičke usluge u plaćanjuproizvodnih vrednosti, s ukupni višak vrednosti u soc!jalizmu, a .unadnice isključivo za neproizvodne radne usluge. Tako Je s - v velikideo plata birokrata i sitnih birokrata, i to onaj koji predstavlja njihovudeo u eksploataciji ostalih radnika, dok je v + u ukupni iznosnadnica za radne usluge plus deo plata stručIljaka što ga ovi dobijajuza proizvođenje novih vrednosti. Ukupne isplate jednake su (s - u)+ (v + u) = s + v. Ovaj je iznos jednak količini novostvorene vrednostii raspodeljene u uslovinla proste reprodukcije.U kapitalizmu, ističe Marx u Kapitalu, kolektivni kapitalistavlada raspodelom ukupnog viška vrednosti posredstvom opšte iliprosečne profiule stope. Udeo pqjedinog kapitaliste u ukupnom viškunije funkcija lUegovog vlastitog promenljivog kapitala, već prepronlenljivog kapitala kapitalista uopšte. »Kapitalista-pojedinac... spravom veruje da lUegov profit ne potiče samo i jedino od radne snagekoju on upošljava, ili od njegove proizvodne linije ... [neg~] odzbirne eksploatacije rada od strane ukupnog društvenog kapltala«.Svaki kapitalista teži i traži da primi deo ukupnog viška vrednostisrazmemo količini kapitala koji poseduje.Mesto kolektivnog kapitaliste u socijalizmu preuzinla Marxovkolektivni radnik. Tu je svako radnik u opštem značenju termina,svako obavlja neku društveno korisnu fiUlkciju, za šta traži deo s~~merankvantitetu i kvalitetu svog rada. Svi traže ne samo deo Viskavrednosti nego i ukupne novostvorene vrednosti. Ovde se prosečnilični dohodak javlja umesto prosečnog profita u kapitalizmu. Ka~ štoje prosečni profit umnožen brojem kapitalista jednak ukupnom Viškuvrednosti 'što ga kapitalisti prisvajaju, t~o je i prosečni lični doho-200201

~ ..dak unmožen ,brojem radnika jednak ukupnim nadnicama i platama.Prosečni lični dohodak postaje demarkaciona linija itmedu radnikakoji dobijaju nešto za ništa u obliku natprosečnog dohotka i onihkoji dobijaju ništa za nešto u obliku ispodprosečnih dohodaka.Sa stanovišta kolektivnog kapitaliste, razlika između funkcionalnog(društveno potrebnog) i nefi.mkcionalnog (društveno nepotrebnog)kapitaliste nije bitna za određivanje njihovih udela II viškuvrednosti. Bitna je, ne vrsta kapitala koju poseduju, već činjenica dasu svi oni kapitalisti. Tako i sa stanovišta kolektivnog radnika u realnomsocijalizmu, razlika između proizvodnih i neproizvodnih radnikapstaje nebitna za određivaqje njihovog udela u novostvoreno j vre~dnosti. Bitno je da su svi oni radnici, da svaki od njih vrši nekudruštveno korisnu funkciju i od društva mu određeni zadatak u kolektivnojpodeli rada.U socijalizmu je, kao i u kapitalizmu, oblik stvaranja viška vrednostineodvojivo v~zan za oblik iljegovog prisvajanja. Izvor viškavrednosti nije više radna snaga u obliku promenIjivog kapitala, negoradne usluge proizvodnih radnika koji stvaraju više no što troše. Prisvajanjetog viška vrednosti dobija oblik natprosečne plaćenosti stručnihusluga koje je zapravo dotirano ispodprosečnom plaćenošćuusluga proizvodnih ineproizvodnih najanmih radnika.Još je Lenjin uvideo da je birokratska eksploatacije fi.mkcijaprosečne plaćenosti. Mada je negirao da je birokratija klasa, rljegovakritika njene povlašćene plaćenosti ukazuje da je reč o eksploatatorskomsloju. Njegova kritika ukazuje na to i da je plaćenost viša odprosečnog dohotka oblik eksploatacije, i to ne kapitalističke nego birokratske.Pogledajmo šta Lenjin kaže o tome. U Državi i revoluciji(1917) kaže da su »evidencija i kontrola (ono) glavno za organizovanje,za pravilno fi.Ulkcionisanje prve faze komunističkog društva«.~jih?v ekonomski znač~ je u tome što su nezanlenljive u sprečavanJu»l1ltelektualnog plemstva« da se domogne plata viših od onih kojeprim~u obični radnici. Plaćaqje prema količini rada Lenjin tumačitako da svi »treba da rade podjednako, tačno pazeći na meru rada ida primaju podjednako«. Nešto dalje u tekstu, ponavlja tu idej~l:»Celo društvo biće jedan ured i jedna fabrika s jednakošću rada i jednakošćuplate«. Mada je nejednako plaćanje nešto što podrazumevanejednake količine rada, od svih će se tražiti da rade u istim količinama,pa će otud i prosečna nadnica biti jedina plata. Pošto je neosnovanoverovati da birokrate i sitne birokrate rade teže od kvalifikovanihmanuelnih radnika, rljihova natprosečna plaćenost predstavljaoblik eksploatacije. A kako to nije kapitalistička eksploatacija činise osnovanim nazvati je birokratskom.'Lenjin ?irok~at~ opisllje kao »povlašćena lica koja su odvojenaod masa, kOJa stOje Iznad masa«. On proširuje Marxovu definicijutako da ona eksplicitilo obuhvata i partijske i sindikalne funkcionerea implicitno - svo administrativno osoblje van proizvodnje i obrt~roba. Povlastice koje čine »suštinu birokratije« su one koje idu uzfunkcionerski posao: prvo, trajnost zaposlenja; drugo, plata koja nadilazinadnicu običnog radnika; treće, izvršna ovlašćenja nezavisnaod zakonodavnih tela, odnosno organa narodnog suvereniteta.Da nije ovog spoja privilegija, posao administratora bio bi istošto i ma koji radnički, što znači da fi.mkcioner postaje birokrata tekpo ovim povlasticanla. To sledi i iz njegove argumentacije protiv birokratskihprojekcija novog društvenog poretka: »Kod Kautskogizlazi ovako: pošto će ostati izbomi službenici, ostaće i činovnici usocijalizmu [najnižem'stupnju komunizl1la po Lenjinu], ostaje birokratija!Upravo to nije tačno.« Marx je na primeru Komune pokazaoda funkcioneri u socijalizmu prestaju biti birokrate, »srazryzerno uvođenjuosim izbomostijoš i smenljivosti u svako doba i joJ srazmemosvođenju plata na prosečni radnički nivo, i još srazmemo zameniparlamentamih listanova 'radnim, tj. takvim koje izdaju zakone isprovode ih u život' [radnim telima upravljača, telmičara i knjigovođa,neposredno odgovomih naoružanom narodu}

mogu pratiti un~trašnji sukobi u socijalističkim društvi~ Unutar. iizmedu .ovih dveju klasa oko preraspodele ekonomskog VIška. SOCIjalističkezemlje tek treba da priznaju postojanje mehanizma bir

za međunarodni socijalistički pokret. Istovremeno priznaje da ga ništaod činjeničnih dokaza i teorijskih argumenata Bettelheimovih nijeuverilo da je privredno planiranje u Sovjetskom Savezu tek pokrićeza zakone kapitaIističke akumulacije. Sweezy je posebno skeptičanprema Bettelheimovoj tezi da centralizovano planiranje pre jača noslabi vlast državne buržoazije. Po Sweezyju su 1974-1975. ta pitanjajoš uvek potpuno otvorena. .Do vremena Sweezyjevog prikaza drugog toma, oktobra 1977spora medu njima je nestalo. On je, u međuvremenu, prihvatio ~l!elheimovu pr~tpostavku ~ su nova industrijaIizacija i planska politika,započete JOŠ 1926, ,.bIle odraz neke vrste saveza izmedu starihboljševika i državne buržoazije u rađanju«. U stvari su prvobitni radničko-seljačkisavez, koji je bio temelj Lenjinove ·nove ekonomSkepolitike (NEP), partijski vodi lagano napuštali zamertiujući ga savezo!Ds .nov?m b~Jom:. Ka!'0 je ta nova kIaSa u usponu ,.imalazaj~čke mterese all ih mje bila potpuno svesna«, Sweezy je interpretirakao klasu po sebi pre no za sebe. Ali ona je, ipak tvrdi onpostepeno zamenila radničku klasu kao društvena baza p~je. Kacise pokazalo da je višak koji se da iscediti iz seljaštva premalen za ostvarivanjeplanirane stope industrijaIizacije, postalo je nužno ,.i samura~čku klasu priključiti izvorima nameta«. Potom je bilo samo pitanjevremena kada će se nova klasa infiltrirati u partiju i preuzeti je.Kakva su neka od svojstava te nove klase? Prelazeći na neposrednobavljenje Bettelheimovom knjigom,u napomeni 54 predgovoraprvom tomu, nailazimo na sledeću karakterizaciju ,.birokratske državneburž~)azij.e« . .ovi novi buržuji se razlikuju od neposrednih proizvodačajer"lmajU stvarnu kontrolu nad sredstvima za proizvodnju iproizvodima koji formalno pripadaju državi«. No, oni ih ne poseduju.Nova vladajuća kIaSa deftnisana je isključivo ekonomskim odnosimadominacije i eksploatacije.U odbranu ovog odstupanja od konvencionalnog marksizmaBettelheim tvrdi da su proizvodni odnosi i prisvajanje pre no zakon:ski oblici svojine ono što je temeljno za marksističku deftniciju klase.. I?ovde bismo se s ~jim ~ogli složiti, mada bismo dodali da jeS~OjlDa nužan, ako ne l dovoljan, uslov Marxove deftnicije. Ukida­OJe b~og vlasništva nad sredstvima za proizvodnju, dokazujeBette~elm, nedostatno je za ukidanje antagonističkih klasa. I sa tomtvrdnjom se slažemo, ali ne i s njegovim nemarksističkim tuinačenje~.te.tvrdnje. ~o njemu su klase koje ostaju i dalje Marxova buržoazijal p.roletarijat, samo u drugom ~bliku. Mesto stare buržoazijesada zaUZlma nova državna buržoazija, što društvene proizvodneodnose kapitlaizma u biti ostavlja netaknutim. Tako Bettelheim, udrugom delu svoga predgovora, sovjetsku državu opisuje kao ,.kapitalističkudržavu posebnog tipa«.Sastav državne buržoazije je opisan u drugom delu prvog toma.Čine je direktori državnih preduzeća i organizatori novih industrijskihgrana, te kvalifikovani inžertieri i tehničari. Ispod njih se nalazisitna državna buržoazija kojoj pripadaju niži administratori i beliokovratnici u preduzetništvu i industriji, uključujući inženjerske i tehničkestručnjake sa srazmerno skromnim kvaliftkacijama. Bettelheimovizbor terminologije je nesrećan i posve drugačiji. od Marxovog.Po Marxu, ovi radnici pripadaju visokim i srednjim slojevimaproletarijata. Bettelheim je, bar činjenično, u pravu kad tvrdi da postojećerazlike u dohocima izmedu visoko, srednje i nisko kvaliftkovanihradnika takve da zahtevaju da ih svrstamo u posebne eksploatišuće,polueksploatišuće i eksploatisane klase. Nema ničeg nemarksističkogu ovom pokušaju prekIasiftkacije pripadnika Marxovog proletarijata,čiji je sadašnji sastav umnogome drugačiji od onoga presto godina. Bettelheimove kategorije su pogrešne baš kao i njegovouverenje da je kontrola bez vlasništva dovoljna da se državna birokratijadeftniše kao državna buržoazija.Usredsredimo se, ipak, na pozitivne strane Bettelheimovog stanovišta,prevedene na moju terminologiju birokratske i sitnobirokratskeklase. Bettelheim pokazuje da su elementi sitnobirokratskeklase postojali u Sovjetskom Savezu od samog početka. Radni zakonikkoji je usvojila revolucionarna vlada 10. oktobra 1918. utvrđujeda nadnice moraju biti diferencirane ne samo na osnovu težine i intenzitetarada, već i prema ,.stepenu odgovornosti« i ,.kvalifikaciji«.Potomje usledio dekret donet 2l. februara 1919, kojije ftksirao nadnicuna 600 rubalja i utvrdio plafon administrativnih plata na3.000. Aprila iste godine je drugim dekretom dopušteno da funkcioneriSovjetskog centralnog izvršnog komiteta mogu primati mesečnuplatu u iznosu od 2.000 rubalja. U Bettelheimovoj interpretaciji,to je označilo ,.delimično napuštanje partmaksa« - partijskog maksimumakoji je svim članovima zabranjivao da primaju nadnicu višuod nadnice kvaliftkovanog manueloog radnika.Ovaj raspon nadnica i plata od 5:1 bio bi neprihvatljiv komunistimapre oktobarske revolucije. Takvi rasponi u dohocima tolerisanisu 1918-1919. samo kao privremena mera,-kaokompromis nametnutklasnom borbom, manjkom stručnih kadrova u partiji i njenompotrebom za uslugama pogrešno etiketiranih ,.buržoaskih stručnjaka«.Tek kasnije su još veći rasponi u dohocima postali trajna institucija,što je opravdavano rdavom primenom marksističkog. načela,.svakome prema radu«.U trećem delu drugog toma Bettelheim pokazuje kako se ovajraspon u nadnicama povećao do 8: 1 1924, da bi dostigao razmeru od30: 1 1926. godine. U pregledu, sačinjenom marta 1924. u Moskovskommetalurškom kombinatu zabeležene su sledeće razlike u platamadate u novoj valuti: nekvaliflkovani radnik - 16 rubalja; livae- 32; šef odeljenja - 77; direktor - 116. Dve godine kasnije(1926), ,.radničke nadnice kretale su se obično od 13 do 20 rubljimesečno, dok je dir~ktor mogao primati do 400 rubalja«. U isto vremeje direktorima-članovima partije bilo dopušteno da primaju uproseku 188 rubalja, odnosno približno četrnaest puta više od minimalnenadnice. Kako je to bilo nekoliko puta više od maksimuma206207

kvalifikovanog radnika, reč je o još jednom izuzetku od načela partmaksa.Godina 1926. bila je »presudna godina«, kaže Bettelheim. Udrugoj polovini 1925. Državna planska komisija (Gosplan) uobličavaprvi godišnji plan koji pokriva 1925-1926. godinu. Premdaje sadržavaosamo smernice i nije bio strogo obavezan, označio je početaknove epohe utvrđivanja plata i radnih normi neovisno od radnika. Do1926. su, primećuje Bettelheim, nadnice i norme određivane kolektivnimugovorima, no od septembra 1926. partijski politbiro, uz pomoćVrhovnog sovjeta za narodnu privredu i sindikate, utvrduje testope u okviru novog sveobuhvatnog sistema privrednog planiranja.Kolektivno ugovaranje izmedu sindikata i uprave industrijskih trustovaopstojava ali samo u granicama utvrdenim planom. Tako su,čak: i pre početka prvog petogodišnjeg plana 1929, radnici ostali bezkontrole nad svojim odnosom spram sredstava za proizvodnjU.Mada radničko samoupravljanje nikada nije uhvatilo korena uSovjetskom Savezu, radnici su do 1926. godinekontrolisali privredukroz partiju i sindikate. Gašenje stvarnog kolektivnog ugovaranja i»osamostaljivanje« administrativnog aparata odgovornog za ekonom-. sko planiranje, obesnažiti su ove elemente radničke vlasti. Sistemupravljanja jednog čoveka prestaje biti privremen, i od tada seopravdava kao bitni uslov ekonomskog planiranja. Tako su radniciostali u položaju proletarijata, kaže Bettelheim, dok su visokoplaćenistručnjaci i administratori stekli status državne buržoazije.Bettelheim nam ne kaže kada je državna buržoazija u radaIljuobezoružala diktaturu proletarijata i uspela se na položaj nove vladajućeklase. On tek ukazuje da se to dogodilo posle 1930. godine.Ostaje nam da sačekamo pojavu trećeg, a možda i četvrtog toma i unjima elaboraciju i vremensko smeštanje političke kontrare\:'olucije.Unekoliko drugačija teza o državnoj buržoaziji pojavila se u razdobljuizmedu objavljivanja prvog i drugog toma Bettelheimovog .dela: delo Martina Nicolausa Restoration of Capitalism in the USSR(Obnova kapitalizma u SSSR). I samo pod uticajem kineske kritikeSovjetskog Saveza, ovo delo se od Bettelheimovog razlikuje po tomešto od samog početka tvrdi da je ruski proletarijat izveo i političku iekonomsku revoluciju. Prvu je poništila politička kontrarevolucija50-ih godina, drugu ekonomska kontrarevolucija 6O-ih.Nicolaus preobražaj sovjetskog »birokratskog sloja« u novu »birokratsko-kapitalističkuklasu« smešta u prve godine Hruščovljevoguspona. Okvire je postavila Hruščovljeva antistaljinistička kampanjazapočeta na XX kongresu KPSS, februara 1956. Sada ću prikazatiNicolausovo tumačenje zbivanja koja su usledila da bi »buržoaskukontrarevoluciju« dovela do kraja u trenutku kada je premijer Kosigin,septembra 1965, lansirao novi privredni sistem. Iako nije uzoručenosti kao Bettelheimovo delo, Nicolausova knjiga takođe zavredujeda bude razmotrena.. . ~ruščovlj~va ~tistaljinistička kampanja je podstakla talas »re':'VIZIOlUZn1a« u čItaVOJ Istočnoj Evropi, talas koji je svoj vrhunac do­~tigao u poljskim i n1adarskim nemirin1a u leto i jesen 1956. Hruščov~e februara 1~57. izašao i s jednim programom decentralizacije, kojiJe obuhvatao l mere kao što su prodaja državnih mašina i traktorskilIstanica kolcktivizovanim faro1an1a i teritorijalna reorganizacija ministarstvacentralnog planiranja za pojedine industrije i njihovo pretvaratye u .s~~tin.~ r~?ion~lni? p!ivredl1ih saveta. Opiranje njegovoj novOJp~htICkoJ. hlUp ».nllfolJublve konkurencije«, »miroljubive koegzistencIJe«,»nurolJublvog prelaznog perioda« i njegovoj novoj ekonomskojpolitici, činilo gaje sve usamljenijim u partijskom vrhu. Dabi se održao na tom novom kursu, on je morao da promeni bazu kojaga podržava u partiji i zemlji.. Preobražaj sox.jetske birokratije u novu buržoasku klasu počinjeJl~~a 1957, tvrdi Nicolaus, sa otkrivanjem karata u partijskom prezidlJU~lU.Sa 7:4 glasa Hruščov fom1alno prestaje biti prvi sekretarpar.tpe. Na.mesto da da ostav!cu, on iznosi slučaj pred niže telo, CK, i!razI po~rsku od ~1aršala Zukova,. ministra odbrane. Po poljskojstampI.,. Zukov pn::tl ~?lotovu, Maljenkovu i ~gatlOviču, koji su uprezIdIJumu najUtICajlUJI, obelodatljivanjem dokumenata o lUihovojul~zi u ~elik~m č.is~ama, ~jegove pretIlje, iza kojih je stajao celokupn~sovJet~kI .VOJlU e~ta~hšment, bile su upozorelUe da vojne snagenece tolensatI ~lklatlJallJe Hruščova od stratle »atltipartijske grupe«Molotov-MaIJeIlkov-Kaganovič. .Događaji koji su usledili ukazuju na to da se nešto nalik vojnompuču doista i zbilo. Hruščov je prikupio neophodne glasove, a Žukovje postao člatl prezidijUOla. Molotov je postao novi ambasador uMongoliji; Maljenkov je degradiratl na upravnika centrale u Sibimdok su na:.iistaknutiji među njihovim istomišljenicin1a izgubili vodeć~polouye ili bili izbačeni iz partije i vlade. Po Nicolausu je »buržoaskioficirski kor« odlučio ishod,Ova »buržoaska kontrarevolucija« počelaje Hruščovljevom presudnompobe~om ~ad staljinističkom starom gardom. To što su nje­~ove s.nage pngrablle državnu vlast otvorilo je put za »eksproprijaci­.Il! sox.J~t~kog. Rroletarijata i okončanje socijalističkog razdoblja ii sovJet~koJIs.torlJ~~ .. S.redstv~ za proizvodnju su još uvek bila uglavnomu d~~noJ sVOJ!~l1 l pod IlJenom kontrolom, ali je država prestala bitivlasm~tv? r~dlUc~e .kla~~. Mada su ~lju~ni ~entri proizvodtUe i daljefun~~~ol11sah na lS~l naClll, proletanJat Je bIO eksproprisatl na nivoupolltIcke nadgradilJe. Ova buržoaska kontrarevolucija nije bila završ~nasve do posle Hruščovljevog pada oktobra i964. godine i novogpn vrednog sistema koji je premijer Kosigin lansirao septembra1965 .. Tada su obn~)VUeni ro~ni odnosi za sve osnovne činioce proizvOdIlJe.Tek tadaje centrallU platl stvamo potisnu lo tržište, Nicolaus,na kraju četmaestog poglavlja, to ovako komentariše: "Namestoda preduzeća podredi planiranju [novi privredni sistem] je u stvari(a potom i potplmo) platliratUe podredio preduzećima' namesto daukloni tržište u sredstviIi1a proizvodnje i radnoj snazi, O~l ga je proši-208209

io legalizovao i ojačao; namesto da ukloni sticanje profita, on ga jedigao do ranga načela - rečju, namesto da grade socijalizam, Kosiginovereforme su obnovile kapitalizanl«.Kakav je to kapitalizam bio obnovljen u SSSR? Reformskimmerama koje je uveo Hmščov, a nastavio da uvod~ Kosigin, sa LenjinovimNEP-om zajedničke su »vodeća uloga data profitu i sloboda. data direktorima da stupaju u robnu razmenu«. Ključna razlika, na"goveštava Nicolaus na kraju dmgog poglavlja, u tome je što su»Hmščov i njegovi sledbenici svoju politiku prikazivali kao ireverzibilnonapredovanje ka komunizmu, dokje Lenjin, otvorenošću i istinoljubivošćuboljševika, otvoreno govorio daje NEP privremeni povratakdržavnom kapitalizmu«. Da li je Kosiginov novi privredni sistempodrazumevao i obnovu državnog kapitalizma'Z Sudeći po Nicolausunije, jer on zaključuje da je posredi »državnomonopolističkikapitalizam«. Kosiginove reforme su mešavina državnog kapitalizmaNEP-a i još starijeg monopolističkog kapitalizma, »dmgo izdaI1ieosnovne linije prvobitnog kapitalističkog razvoja u Rusiji, koji jeLenjin, po prvi put, aIlalizirao oko 1899!« U kraj 11i em, centralnoplaniraI1ie nije bilo izgubljena stvar u doba NEP-a, dok Kosiginovnovi privredni sistem isključuje mogućnost centralnog državnog planiraI1ia.Tako Nicolaus zaključuje da današl1ii Sovjetski Savez predstavljadelimično razvijeni, početni oblik državnog kapitalizma u kojemkapitalistički monopoli donose najbitnije odluke.Tri osnovna argumenta se iznose u prilog ove teze. Prvi, izloženu petom poglavlju, jeste da je kapitalistička robna proizvodl1iaobnovljena u SSSR. Radnici su iz vlasnika sredstava za proizvodJ1iupreobraćeni u njihove dodatke, a sredstva za proizvodJ1iu iz dmštvenogvlasništva u robe. Prva promena dovela je do toga da radJliciviše ne mogu polagati pravo na svoja zaposlel1ia, da su lišeni osnovnihprava u proizvodnji dok je l1iihova radna snaga pretvorena urobu. Dmga je, pak, privredno plaIliraIlje podredila tržišnim mehanizmima.Nicolaus ~ljučltie da su ove temeljne promene »u celostioslobodile poriv mkovodstva svakog pojedinog preduzeća da uveća'svoje' profite do maksimuma« i da su profiti postali najvažniji. On,medutim, previđa da robna proizvodJlja i proiZYodJlja za profit nisunužno kapitalističke. One postoje i u socijalizmu, u kojem su pre pokazateljefikasnosti no osnovni oblik raspodele.Dmgi argument nalazimo na početku trinaestog poglavlja. Nicolaustvrdi da javno vlasništvo gubi svoj socijalistički karakter kaddržava prestaIle biti sVQjina radničke klase. Kad radnici izgube kontrolunad državom, gube kontrolu i nad sredstvima za proizvodnju;neposredni proizvođači se pretvaraju u ilajamne radJlike, a sredstvaproizvodnje u kapital. Uspeli »dvorski puč« Hmščovljevih »buržoaskihsnaga« 1957. godine je označio da je eksproprijacija sovjetskihradnika izvršena i da je POpiOČaIl put obnovi kapitalizma. Nicolausnije u pravu: eksproprijacija radnika dogodila se još u vreme Staljinovedmge revolucije koja je počela 1929, a ta eksproprijacija nijeobnovila kapitalizam već je udarila temelje birokratskog socijalizma.Treći Nicolausov argument je izložen na kraju osamnaestog poglavlja.Rukovodioci sovjetske industrije pretvorili su se u kapitalistejer obavljaju funkcije kapitalista: »To što se direktor imenuje ismenjttie odozgo i što je poslednja mpa na birokratskoj svirali nemenja karakter njegove fimkcije«. Sovjetski rukovodilac, poputMarxovog kapitaliste, teži većem profitu zarad ponovnog investiranja.Uzimajući da profesionalni rukovodilac funkcioniše kao personifikacijakapitala, Nicolaus insistira da on mora biti kapitalista: »Onje birokrata-kapitalista... postavljen na svoje mesto da bi delovaokao kapitalista, a pokaže li se neuspešnim u svojoj· ulozi, birokratijaga oslobađa dužnosti«. Njegova funkcija kapitaliste je presudna, nikakobirokratska. Dokaz za ovu tvrdnju leži »u tricama i kučinamana koje su sovjetski direktori, kao kapitalisti, sveli vlast birokratije...i mehaIlizme centralizovanog planiraI1ia«. Decentralizacija,ipak, nije dokaz da sovjetski privredni mkovodioci otelotvomju kapitalističkefiU1kcije, odnosno da su oni sovjetska buržoazija.Još jedan argument u prilog teze o obnovi kapitalizma u SSSRnalazimo u zaključnom poglavlju, u odgovom na pitaIlje: »Ko imakoristi od ovog 'novog privrednog sistema'?« Pored toga što podvlačinavodno postojanje oko 13.000 socijalističkih mi1ionera, Nicolaustvrdi da je udeo premija iz »fonda za materijalnu stimulaciju« od1965. godine porastao do 23 % osnovne plate direktora i 11iima neposrednopotčinjenog osoblja. Taj postotak je morao porasti tokom 70-ih godina kada su sovjetski ekonomisti prihvatili istovremeno delovanjeviše od trideset različitih sistema premija. Pošto su premijeudeo u profitu, Nicolaus ih vidi kao specifično kapitalistički načinraspodele. Za razliku od plata, one su odraz celokupnog delovaI1iapreduzeća, a ne individualne stmčnosti, i počivaju na kolektivnommonopolu nad sredstvima za proizvodnju određene klase. Nicolauszaključuje daje buržoaski karakter sovjetskih privredJlih mkovodilacaočit u ovoj specifično kapitalističkoj fomli učešća u višku profita.Većina argumentacija u prilog postojanju sovjetske buržoazijegreškom poistovećuje profit od državnih ili kolektivnih preduzeća sprofitom iz kolektivnog vlasništva nad kapitalom. A to nije isto: Zarazliku od profita iz modemih korporacija ili akcionarskih kOmpaIlija,koji dobija kolektivnu formu; profiti od državnih ili samoupravnihpreduzeća odlaze uglavnom na nagrađivanje mkovodilaca a nevlasnika sredstava za proizvodnju. Udeo u profitu u obliku prenlijeje plaćanje za natprosečno iskazivanje rukovodil~čkih znaI1ia, znaI1iaodvojenih od vlasništva i prava nasleđivanja. Cak ni u Jugoslavijiraspodela profita industrijskih kolektiva ne predstavlja udeo u kolektivnomkapitalu. Fabrike su »lUlajmljene« od države i nemaju oblikkapitala nego takoZVaIle dmštvene svojine. Vlasnici dmštvel1e svojineje ne poseduju: niti mogu likvidirati svoju imovinu, Iliti pak izmedusebe raspodeliti zarađeno. Sovjetski mkovodioci i jugoslovenskifabrički saveti nemaju monopol nad sredstvima za proizvodnju, ataj monopol je, po Marxu, određujuće svojstvo kapitala u punom,konkretnom snlislu.210211

Sve argumentacije u prilog postojanju sovjetske buržoazijegube iz vida temeljnu razliku između onih koji su tradicionalno posedovalisredstva za proizvodnju i onih koji danas U svojim mkamaimaju kolektivnu kontrolu nad njima. Termini »kapital«, »kapitalista«i »buržoaski« uspešno prikrivaju ili pogrešno predstavljaju stvarnostanje stvari umanjujući sličnosti i uvećavajući razlike između ovihdveju gmpa. Ovi ternuni su pogrešni koliko i definicija socijalizmakao nižeg stupnja komunizma. U svojoj doktrinarno j upotrebi, termin»socijalizam« je tako uzan da je neprimenljiv na bilo šta; termin»kapitalizam« je, pak, preširok i primenljiv na svašta. Tumačenja sovjetskerealnosti u kategorijama »birokratske buržoazije« ne razlikujudržavnu buržoaziju od državne birokratije, državIU kapitalizam odbirokratskog etatizma, kapitalističku od birokratske eksploatacije, tese stoga moraju odbaciti.Greška je ovih kritičara i što uzimaju da plate i profiti pOkazlUUtendenciju maksimalnog rasta u ovom poretku. Pretpostavlja se dakolektivna kontrola nad sredstvima za proizvodnjujemči rast udela uekonomskom višku vrednosti. Tačno je daje u Rusiji plate birokrata,praktično ukinute u razdoblju ratnog komunizma, oživeo NEP i dasu ih 30-ih godina počeli primati i članovi partije. To se dogodilozbog toga što je Prvi petogodišnji plan, čije je ostvarivanje počelo1929, nagrizao proletersku.revoluciju. Kako se staljinistička birokratijaušančila za trajanja ovog plana, qjene plate su počele rasti. Vrhunacsu dostigle krajem SO-ih godina, da bi se potom njihov rast srazmemostabilizovao. Raspon plata između najviše plaćenih birokrata inajniže plaćenih radnikaje 1966. u Sovjetskom Savezu bio približno30: l - koliki je otprilike bio i 1926. godine. Ako poventiemoTroekom i njegovoj Izdanoj revoluciji, raspon plata je bio znatnoveći 30-ih godina, kada je Staljin vodio kanIpanju protiv »uravnilovkeu platama«. To je, međutim, bilo izuzetno kritično razdoblje borbeda se inteligenCiji da materijalni ulog u novom poretku.Iskustva Istočne Evrope oštro se razlikttiu od sovjetskih. Zboguloge Crvene arnuje u oslobođenju ovih zemalja i »revolucija odozgo«koje su potom usledile, tu i nije bilo nikakve diktature proletarijatakoju bi trebalo razvlastiti. Za razliku od Rusije, te zemlje su direktnos buržoaskog prešle na sitnobirokratske i birokratske oblikedominacije. Ni u Nemačkoj Demokratskoj Republici ni u Čeboslovačkoj,dvema industrijski razvijenim zemljama s višim standardompo glavi stanovnika od Sovjetskog Saveza, inteligencija se nije osetilaugroženom težnjom proletarijata ka uravnilovci. Tamo nije ni bilopotrebe za nekakvom kampanjom »protiv uravnilovke u platama«.Smanjenje plata birokratije nije naišlo na neko snažnije protivljelUe ione još uvek IUSU dostigle nekadašnji nivo. I u ostalim istočnoevropskimzemljama su birokratije doživele slično kresanje ogromnih predratnihplata.Kontinuirani savez birokratije i radničke klase u borbi protivunutrašnjih prepreka razvQja i svetske kapitalističke reakcije delombi mogao objasniti srazmemo niske plate birokratije, u poređelUu s.:~. jonima od pre revolucije, u većini socijalističkih zemalja. Uticaj komunističkeideologije sprečio je nastojanja birokratije da prigrabiveći udeo u višku vrednosti. Birokratiji je potrebno nekoliko decenijapo uvodenju socijalizma da konsoliduje svoju vlast. čak i da suobjektivni i subjektivni uslovi dopuštali veće raspone plata, nemaprima facie razloga za poistovećivanje uzroka tog raspona s kolektivnimvlasništvom birokratije nad državom, a ne s njenim. monopolomna profesionalno obrazovanje. Svaka interpretacija koja vrši ovunedopuštenu identifikaciju pogrešna je.Kapitalizam bez lcapitalistaJedno tananije tumačenje sovjetske stvarnosti saglašava se stvrdnjom o obnovi kapitalizma, a birokratiju vidi kao novu vladajućuklasu. To je teza o kapitalizmu bez kapitalista, o novim kapitalističkimproizvodnim odnosima bez buržoazije. .Delo Tonyja Cliffa, Russia: A Marxist Analysis (Rusija: marksističkaanaliza), predstavlja najveštiju odbranu ove teze. Cliff vremenskine smešta političJru kontrarevoluciju u 1957. godinu; već jošu 1929. za razliku od drugih zagovornika obnove kapitalizma, Cliffdrži da je verovatnije da je politička kontrarevolucija sledila a neprethodila obnovi kapitalizma u SSSR. Premda zamišljen kao privremenamera, NEP je obnovio kapitalizam; kontrarevolucija 1929. otišlajei dalje ukidajući radničku državu. Kontrarevolucijaje, u osnovi,bila poliitčkog karaktera, ali je, istovremeno, preobrazila državnikapitalizam pod kontrolom radnika u ono što Cliff naziva ,.birokrat­.ski državni kapitalizam«. Tako je rođena nova vladajuća klasa birokrata,ne birokrata-kapitalista.Kakva je to vrsta kapitalizma? U· šestom poglavlju Cliff kaže daje to kapitalizam bez kapitalističke klase. Veoma je važno konstatovatirazlike izmedu ovog oblika državnog kapitalizma i onog u kojemnajveći deo viška vrednosti uzimaju vlasnici akcija. Cliff misli da uSSSR birokratska klasa vlada na temelju kapitalističkih proizvodnihodnosa, ali bez moći nad akumulacijom koju imaju vlasnici držav,nihakcija, pošto takvi vlasnici muzu državu kao što su pre toga muz1isvoje radnike. Kvalitativno odrediti sovjetski sistem kao birokratskidržavni režim ili kao državni kapitalizamje ispravno, zaključuje on,ali ne i dovoljno. On je kombinacija svojstava oba: ,.Stoga je ruYtačnijinaziv za rusko društvo birokratski državni kapitalizam«.Svoje tumačenje Cliff zasniva na tri osnovne teze. Prvo, naodredenju staljinističke birokratije kao klase, a ne kao sloja. Oslanjajućise na Marxovu upotrebu ,.ideoloških zanimanja« za označavanjesveštenika, pravnika i sličnih s monopolom na obrazovanje, Cliffpravi razliku izmedu visoko plaćenih birokrata i običnih najamnihradnika. za birokrate se kaže da imaju klasni monopol nad onim štoje Buharin nazivao ,.sredstva za mentalnu proizvodnju«.Ovu tezu podupire i druga: sovjetska birokratija ,.poseduje«državu. U SSSR su potpuno pravno razdvojene funkcija vlasniš~a i212213

funkcija rUkovođenja:' država poseduje, birokratHukovode. Vl~ništvojI;, u stv~,. u rukama birokrata kao kole~ti'?l,?g tela: »ono je zaodenutoudržavu birokratije«. Država se pOjavljuje kao poslodavac,birokrate kao zaposleni, dok su stvarno isključivo birokrati ti koji izapošljavaju i otpuštaju .. O~ su j~ .koji odreduju podelu viškavrednosti između države l njih kao pojedmaca.Cliffova treća teza je da su birokrati otelovljenje kapitala, ali dane predstavljaju deo kapitalističke klase. Marx je u Kapitalu pisao:»Sem kao otelotvorenje kapitala, kapitalista nema nikakve istorijskevrednosti, nikakvog prava na istorijsko postojanje ... u meri u kojojje otelotvoren u kapitalu, njega u akciju ne guraju upotrebne vrednostii uživanje u njima, već razmenska vrednost i njeno uvećavanje«.Cliff se pita: Nije li isti slučaj i sa sovjetskim privrednim rukovodiocima?Svako ko kontroliše kapital i vrši funkciju kapitaliste takođeje oličenje kapitala. Za kapitalizam nisu bitni ni prisvajanje ni trošenjeviška vrednosti u tradicionalnim oblicima profita, kamate, divi-·dendi i rente, nego njegova akumulacija: "Potrošnja dela viška proizvodaod strane eksploatatora nije posebnost kapitalizma... Posebnostkapitalizma je akumulacija akumulacije radi ... U državnom kapitalizmukoji se postupno razvio iz monopolističkog kapitalizma,vlasnici akcija javljali bi se uglavnom kao potrošači a država kaoakumulator«. Premda dmgačija od kapitalističke klase, sovjetska birokratijaotelotvorava istorijsku misiju akumulacije radi akumulacije,misiju koja je određujuća za kapitalistički način proizvodnje. Ona točini u svom postojećem obliku zbog »srazmemo veće težine faktorakontrole u odnosu na težinu imaoca akcija... [i zbog toga] što korporacijaili država-vlasnik više podređuju dividende unutrašnjojakumulaciji, to se kapitalizam otvorenije pokazuje«. Mada je državnikapitalizam oblik kapitalizma viši od monopolističkog, birokratskidržavni kapitalizam je viši od oba.Cliffovo tumačenje ima potpom nmogih autora koji su, kao i

Ovde se javljaju bi kategorije koje odreduju isto toliko oblikaprihoda. Pravo na· kamatu polaže kapitalista bez funkcije; profitepreduzeća zgrće u svoj džep kapitalista u funkciji; plate se isplaćujufunkcionerima kapitalista. To nisu bi osobe u jednoj, kako bi Nicolaushteo. Iako i kapitalista u funkciji i onaj bez nje pripadaju istojklasi, birokrate koje obavljaju funkcije kapitalista nisu uopšte kapitalisti.Castoriadis bar odvaja ove pojmove razlikujući nekapitaliste,koji obavljaju funkcije kapitaliste, od kapitalista koji ih mogu a i nemoraju lično obavljati.Dovoljno je posedovati kapital da bi onaj ko ga ima bio kapitalista.Ono što korisnika pozajmljenog kapitala čini kapitalistom nijefunkcija koju vrši, nego njegovo ograničeno vlasništvo nad tuđimkapitalom. Kako i Marx: kaže, akcionarske kompanije ,.razdvajajuupravljački rad kao funkciju od vlasništva nad kapitalom, bio on vlastitiili pozajmljen«. Na istom mestu govori se i o ograničenom pravuraspolaganja kapitalom koje proizlazi iz toga što je pozajmljen.Zajmljenje kapitala od strane plaćenih menadžera korporacijerazlikuje se od zajmljenja kapitala preduzetnika ,koji ima vlastiti bimis-jer, korporacija nije kolektivno vlasništvo njenih funkcionera.Kao što Marx kaže u Kapitalu, formiranje akcionarskih kompanijadovelo je do "preobražaja stvarno delatnog kapitaliste u čistog menadžera,administratora tudeg kapitala«. za razliku od delatnih kapitalista,ovim funkcionerima nedostaje čak i ograničeno pravo raspolaganjakapitalom koji predujmljuju; stoga oni i nisu kapitalisti.Osnovna slabost oba ova objašnjenja sovjetskog režima je njihovakrajnje apstraktna upotreba termina ,.kapital«. za razliku odonoga što ova dva kritičara drže, ,.kapital« i ,.samouvećavajuća vrednost«nisu sinonimi. I stručnost je, takode, samouvećavajuća vrednost.Privatno vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju koja se koristeza unajmljivanje najamnog rada je ono što samouvećavajućuvrednost čini kapitalom. Kako ovaj proizvodni odnos ne postoji uSovjetskom Savezu, nema ni kapitala u strogom značenju reči.Brkanje samouvećavajuće vrednosti s kapitalom leži u osnovi inekih drugih pogrešaka. Prvo, birokrate su oličenje samouvećavajućevrednosti stručnosti, a ne samouvećavajuće vrednosti kapitala.Drugo, mada je ,.akumulacija akumulacije radi« nužni uslov kapitalizma,onaje bitna i za postkapitalistička društva. To što se u SovjetskomSavezu događa akumulacija radi akumulacije nije dovoljno dase novi poredak oglasi oblikom birokratskog kapitalizma. Treće, onikoji oličavaju državni kapital su' oni koji taj kapital poseduju i kojiglavninu svog dohotka vuku odatle a ne po osnovu svoje stručnosti.Taj državni kapital ne poprima oblik kolektivno kontrolisanih sredstavaza proizvodnju već državnih akcija s fiksnom kamatnom stopom.Četvrto, vlasnici državnog kapitala nisu vladajući birokrati većeksproprisani bivši vlasnici kojima je nadoknada data u obliku kamatonosnihakcija. I peto, očito je da takvi kapitalisti ne postoje u so.,.vjetskom Savezu. .) .',.~ \Postkapitalistički birokratski poredakMeđu onima koji su 1939-1940. prekinuli s Trockim bili su iJ~mes Burnham i Max Shachtman. Oni su biIi saglasni u tome da SovJetskiS~~e~ nije ni ~apitalisti~ki ni kommlistički već posve novi poredakkOJI 111 Marx 111 Engels 1l1SU predvideti. Burnham govori o me­~adžersko~ društvu, Shachtman o birokratskom kolektivizmu. Obo­JIC~ su u lDt,elektualnom pogle~u nmogo, dugovali Brun,u Rizziju,kOJI se trocklzma odreka? nekol~~o mesecI pre ~~mačko-sovjetskogpakta avgusta 1939. Poznije verzIje ove teze razvIh su Milovan Đilasi Marc PaiIlet, koji su priznavali koliko duguju Trockom i trockistič­~oj ~riti.ci sovjetskog režima. Sva ova tumačenja imaju zajednički'Imellltelj .Ovi ~ritičari tvrde da je dolazak na vlast birokratsko-upravljač­~e klase. ?IO upere~l proti~ buržoazije i proletarijata podjednako, i daJe POtO~1JI. preobrazaJ s?vJetske ~konomije dokinuo kapitalizam. Oni,~~l~, IstICU n~va Svojstva sovjetskog režima i njegov prekid s prosloscu.Saglaslll su oko toga da su se u Sovjetskom Savezu zbile dvemeđuso?no ~ukobIjel~e revolucije: početna politička, koju je vodiopro.letarlJat., ~ telmoblrokratska revolucija, koja je odnela prevagu.Om, u krajnjem, tvrde da je nova birokratska klasa pogrešno zaStupalams~e nacionalne interese i da je doprinela pogoršanju uslova život~sO~Jetsk?g ~laroda .. ~~d~ je novi režim učinio korak napred ur~raI1Ju ka~ltah~ma, UCIlllO Je dva nazad ObaraIljem radničke državel ~~~denJem .Jednog tot.alitarnog poretka namesto nje. S početkaSl~ RIZZII Bumham verovah daje novi poredak olakšao teret masaalls~~ ubrzo ,potpuno promenili mišljenje o tome. Na kraju je svaki?d nJd~ USVOJIO kontrarevolucionamo staIlovište; obojica su tvrdili daJe nOVI poredak gori od starog.PailIetova kqjiga MaJ:): contre Marx: La societe technobureaucr?tique(Ma~ pr?tiv Marxa: tehnobirokratsko dmštvo) je najskorijipnmer d?kazIVaI~Ja .teze o postk.apitalističkom preobražaju u SSSR.Isto kao I Ca~tona~ls, on govon o novoj eksploatisaIlOj i novoj eksploat~~or~~oJkla~l., Akumulaciju kapitala i uvećaIIje viška vrednostiII RUSIJI VIse ne dIktIra stara žed za profitom, već novi birokratski ciljevi.Medu njima su naj~ažniji po~ećaIIje obima proizvo~bIje i stopeekOl~omskog rasta na naCIOnalnom I preduzetnom nivou. Cak i kad sepr?fltu da predn~~t, kao u vreme NEP-a, cilj je llVeĆaIIje bogatstvaeflkasn?m alokaclJo~l izvora i novim tehnikama SmaIljenja troškova.Za razhkl!. od .Cas.tona?,isa, on razlikuje birokratsku od kapitalističke~l~mu~~cIJe, ~to ce reCI da nova klasa birokrata nije za lIjega person~flkaclJakapI~ala. ~an!O~I:ećavajuća vrednost je zajednička i tehnobIrokrat~koml k~pltahst1c~?m dmštvu, ali ona nije kapital u strogom~mlslu, ukohko ne StOJI nasuprot klasi najanmih radnika. Takose PallI~t sl~e s ~arx~vo~l tezom iz Najamnog rada i kapitala, da~lema 111 kapltal~ 111 kaI?ltahsta bez tradicionalnog proletarijata. KakoJ~ klasu naJallUuh radmka u SSSR zamenila nova radnička klasa »subjekatarada«, po Pailletu je i kapitalističku klasu morala zameriiti216-:,;.- ,i~-217

neka nova vladajuća klasa.Paillet tvrdi da su dva faktora doprinela preobražaju stare unovu radničku klasu: postojanje samo jednog poslodavca i sveprisutninadzor nad svim radnicima. Pošto je birokratija organiZovana udržavi jedini poslodavac, ona je ta koja nameće svoje uslove radnojsnazi. Dodela i promena poslova, kao i određivanje stope najamninaviše nisu prepušteni slučajnostima radnog mesta •. Radnik nije u položajuda bira ovaj a ne onaj posao, da se pogađa oko cene rada ili daštrajkuje. On je predmet zatvorske discipline na poslu a ako ikadbude izbačen s posla gubi i stan. On će imati muke da nade novo zaposlenjejer će njegovi radni papiri i potvrde govoriti protiv njega.On je potpuno bespomoćan u sukobu s birokrati jom; kad jednomdospe na crnu listu, njegova osuda je potpuna; niko ga neće zaposlitii neće više imati gde da živi. On ne može slobodno da se kreće iz jednogu drugi grad bez unutrašnjeg pasoša. Nadzor nad njegovim postupcimaide od radnog mesta do mesta stanovanja, njegovog izboraprijatelja i načina korišćenja slobodnog vremena. on je vezan za svojposao, a za državu kad je van radnog mesta~ Poput srednjovekovnogkmeta vezanog za svog zemljoposednika, subjekt rada pripada birokratiji.Ili odredenije, Paillet, primećuje: »podanik birokratije spl\iau sebi i feudalne i kapitalističke odlike klasne eksploatacije«.No i pored toga, nova radnička klasa uživa neka preimućstva uodnosu na staru. Medu njih spadaju ujednačeni dohoci, puna' zaposlenost,odnosno pravo na rad pod već iznetim uslovima, te besplatnesocijalne usluge raznih vrsta. Paillet tome dOdaje i prevazilaženjekapitalističkog načina proizvodnje i nove podsticaje"ekonomskog rasta.Ali da li je, čak i uz ova preimućstva, sovjetskim radnicima bD­Ije danas nego pre revolucije?Sovjetska ekonomija je napredovala, zaključuje Paillet, ali supolitička i kulturna nadgradnja nazadovale. Tiranija nad duhom i telomnikada nije bila tolika u kapitalizmu, kolika je postala II sovjetskomtotalitarizmu. Od političke represije veća je samo ideološkamistifikacija. Buržoazija se nikada nije pretvarala da radnici imajupolitičku vlast, niti da postoji radnička država; raskorak izmedu političkihideala i društvene stvarnosti nikada ranije nije dostigao takozaprepašćujuće razmere. Neki ljudi još uvek veruju da su staljinističkakrvoprolića i likvidacija stare garde stvorili uslove za prvu fazukomunizma! Paillet negira bilo kakvo celovito poboljšanje uslova s0-vjetskih radnika, pošto je dobrobit ekonomskog napretka bila neutralisanakorakom nazad u ostalim domenima.Birokratska revolucija nije automatski u nacionalnom interesu,zaključuje Paillet, već je bolja ili gora od kapitalizma, zavisno odtoga šta radnici od nje naprave. On dakle voljnim činiocima i borbamaradničke klase dodeljuje zadatak poboljšanja uslova rada u novomdruštvu. Istovremeno je skeptičan u pogledu ishoda. sa stanovištaMarxovog istorijskog modela, u kojem su revolucije svake naredneklase po pravilu vodile novom sistemu eksploatacije namestostarog, komunistička budućnost predstavlja jedva verovatni prekid uistorijskom ritmu smene dmštava. Upravo na temelju Marxovogistorijskog metoda, pre smo navedeni da predvidimo radanje birokratskogno kommlističkog dmštva iz krila kapitalizma. Radnici,zaključuje Paillet, treba da se odupm tom kretanju.Paillet, očito, najviše duguje tekstu Milovana Dilasa Nova klasa.Onje od Đilasa preuzeo tezu o kulturnom i političkom nazadovanjupod birokratijom. »Pogrešno bi bilo nlisliti da su drugi oblicidiskriminacije - rasne, kastinske, nacionalne - gori od ideološkediskrinlinacije«, kaže Đilas u odeljku »Tiranija nad duhom«. Ispiranjemozga je tek najočevidniji primer. Nema domena diskursa niunletnosti koji bi bio van domašaja dijalektičkog materijalizma, sovjetskogpogleda na svet. On ne trpi nikakvih supamika; ideološki jeisključiv i netolerantan; lUemu pripada zasluga za cenzum i ideološkurepresiju u SSSR. Monopol političke vlasti partije je, isto tako,sveobuhvatan, piše Đilas, da seže i do sudova. Praktično nema načinada se dobije zadovoljenje. Gde su sudija i tužilac članovi partije,gradaninje bespomoćan pred licem partijske države. Izbori su farsa,tvrdi on u poglavlju "Partijska država«, isto što i trka s jednim konjem.Disidente neprekidno nadzire tajna policija; partija zabrruuujepolitičke frakcije i, pod izgovorom »demokratskog centralizma« zabranjujelmutrašlUu demokratiju kao i pravo na opoziciju.Đilas ide i dalje od uopštcnc optužbe novog poretka: on pokušavada dokaže njegov ekonomski nazadak. U odeljku pod naslovom»Dogmatizam u ekonomiji«, tvrdi da sovjetska ekononlija, »nijeosnov, već odraz razvoja samog režima od revolucioname diktaturedo reakcionarnog despotizma«. Modema telmologija je u latentnomsukobu s prinudnim oblicima rada, s novom udvoričkom radničkomklasom koja je zamenila stam. Novi sistem »vodi niskom kvalitetuproizvoda, padu stvarne produktivnosti i tehnološkog napretka i kvarenjufabričkih postrojeI1ja«. Deceniju po uspostavljanju komunističkevlasti u Jugoslaviji, Đilas je, na osnovu zvaničnih statistika,tvrdio da je životni standard plavih okovratnika još uvek niži negopre dmgog svetskog rata. I pored centralizovanog planirruua, »kommlističkaekononlija je možda najrasipničkija ... u istoriji ljudskogdruštva«. Istovremeno su centralni planeri naglasak stavljali na obimproizvodnje bez obzira na troškove, dok je njihov ekonomski najreakcionarnijinapor bio usmercn na autarkiju, uz potpuno prenebregavruuemedlUlarodne podele rada. Komunističke zemlje ne samo da suproizvodile neke robe nekoliko puta skuplje no igde dmgde, nego surazvijale nove industrije kad je svetsko tržište bilo prezasićeno baštim robama.Đilas zaključ1Ue daje tendencija unifikacije svetske proizvodnjeqsnovna tendencija našeg doba i ključni uslov ekonomskog rasta.Cak i Komunistički manifest slavi kapitalizam zbog razvoja svetskogtržišta koje sve narode, po cenu opstanka, primorava da prihvateburžoaski način proizvodnje. Potpuno suprotno, donlinacija noveklase »stvara izolovani politički i ekonomski sistem, koji onemogućavaujedinjavanje sveta ... [i] uzrokuje slabljenje nacionalnih po-218219

tencijala ekonomskog i dmštvenog napretka«. Komunizam, a ne kapitalizam,glavnije neprijatelj, »pošto kapitalizam o kom se sovjetskivodi dem više ne postoji«. Zapad nastavlja ekonomski da napredlije,drži Đilas, baš kao i kuluIrno i politički. I on je stavio pod kontroluanarhiju proizvodItie i ide ka etatizmu i nacionalizaciji. Zapad, međutim,nije žrtvovao dmštvenu demokratiju i osnovne slobode kojemodema telmologija zahteva.Burnhamova Managerial revolution (Upravljačka revolucija) jejoš jedan izvor Pailletove teze o dvadesetovekovnoj telmobirokratskojrevoluciji. Đilas je usred sređen na birokratske osnove sovjetskognovog poretka, Burnham na njegove telmokratske korene. Iakoje Đilas prihvatao Burnhamov ekonomski prisulp novom dmštvu; odnjega se razlikuje po tome što smatra daje upravljačku klasu iznedrilakomunistička partija. Burnham tvrdi da upravljači nisu nova klasa,već da ih ima i u kapitalističkim i u postkapitalističkim dmštvima.Ko su upravljači? U poglavlju pod tim naslovom, Burnham lliihovoporeklo nalazi u odvajanju vlasništva od kontrole u modernimkorporacijama. Upravljače nalazimo u telmičkom usmeravanju i koordinacijiprocesa proizvodnje, a ne u naučnim i inženjerskim delatnostimaper se, odnosno na suprotnom polu, medu finansijskim izvršiocima,članovima odbora, bankarima i poslovnim agentima firme.Upravljačku klasu čine isključivo odgovorni za tehnički procesproizvodnje, »operativni izvršioci, upravljači proizvodnje, fabričkinadzornici i njihovi pomoćnici... [čiji je posao] organizacija mate- .rijala, alata, mašina, fabričkih kapaciteta, opreme i rada«. Ova jeklasa presudna. Sa telmičke tačke gledišta, preostale fimkcije usmeravanja- pravljenje profita i finansiranje delovanja kompanije -»posve su nenužne .. [u] situaciji kakva postoji u državnom preduzećuu celini «.Šta je to što upravljače čini klasom? Bumhamovodgovor je,prvo, kontrola prisulpa sredstvima proizvodnje jednaka de facto vlasništvu;dmgo, preferencijalni tretman u raspode\i zasnovan na takvomvlasništvu. Vlasništvo je, u krajnjem, isto što i kontrola _.»bez kontrole nema ni vlasništva«. Upravo po tome kapitalisti i jesueksproprisani; to što su izgubili kontrolu nad proizvodnjom objašlijavai činjenicu da je kapitalizam zamen ilo novo upravljačko dm š­tvo u kom su se lokalni mkovodioci i državne birokrate, zaduženi zaupravljanje ekonomijom u celini, stopili u jedinstvenu klasu sa zajedničkiminteresom.U Burnhamovoj oceni Sovjetskog Saveza kapitalisti se smatrajuglavnim gubitnicima, ali su i radnici takođe žrtvovani. U poglavlju»The Economy of Managerial Society« (Ekonomija upravljačkogdmštva), autor tvrdi da je tržište rada ukinuto i zamenjeno primIdnimoblicima rada, te da je nova radnička klasa zamenila Marxovproletarijat »slobodnih radnika«. Stara sloboda je, naravno, imalasvoje granice. »Proleterska sloboda u kapitalizmu je, ipak, značila, uograničenoj meri, i slobodu radnika da prodaju ili ne prodaju svojrad ... da ga prodaju jednom a ne dmgim poslodavcima i da pregovarajuo njegovoj ceni«. Dodatni udar za radnike predstavlja gubitakvere u slobodno besklasno komunističko dmštvo. Kad su shvatili daje postrevolucionarni, novi poredak uveo novi sistem eksploatacijenamesto starog, mogućnost ostvarenja Marxove prve faze komunizmačini se dalja no ikad. Rečju, verovatnije je da će se radnici uupravljačkom dmštvu demoralisati i da se neće opirati eksploatacijiza razliku od njihovih prethodnika u kapitalizmu.Pri svem tom, upravljačko dmštvo je racionalniji ekonomskiporedak od onoga koji je zamenio. Ono, po Bumllamu, ne pati odekonomskih kriza prouzrokovanih padom profita, mada može prolazitivlastite telmičke i političke krize. Dmgo, upravljačko dmštvoukida n1a5ovnu nezaposlenost,»najnepodnošljiviju od svih teškoća skojom se ma koja ekonomija može suočiti, dovoljnu da, sama posebi, jemči kolaps datog ekonomskog sistema«. Treće, upravljačkaekonomija je u staIiju da, istim tehničkim resursima, proizvede većekoličine roba nego kapitalizam, »štg je ključni pokazatelj njene relativnesposobnosti preživljaval\ja«. Cetvrto, upravljačko dmštvo je uboljem položaju od kapitalizma u pogledu primene novih pronalazakai tehnologije jer nije sputano motivom profita. Peto, ono je u stanjudt! ~psorbuje višak vrednosti ubacqjući višak kapitala u proizvodnju.Sesto, upravljačko dmštvo spremnije je »da eksploatiše i razvijazaostale narode i oblasti na način ... na koji to kapitalistička ekonomijaviše ne može«. I konačno, ono će biti u staIiju lOda planira za čitavuekonomiju i s njom u celini, onako kako to kapitalistička ekonomijane može«.Upravljačko dmštvo ne bi ni moglo zameniti kapitalizam danije bilo u StaIljU da reši osnovne teškoće koje onemogućavaju daljetrajaIlje buržoaskog dmštva. f'{jegovi veći proizvodni kapaciteti »kaoda ukaziiju na to da mase uproseku ... imaju i nešto viši životni standard«.Mada u istom konteksUl, Bumllam zaključ1Ue da poboljšanjeekonomskog staIlja sovjetskih radnika možda ne može uvek da imnadoknadi dmge, maIlje privlačne straIle sovjetskog dmštva, ipaknalazi da sistematsko plaIliraIlje olakšava ne samo potpom povlastica,moći i ekspaIlzionističkih poriva nove vladajuće klase, već i ostvarenje»veće sreće, sigumosti i kuluIre ČOVeČaIlstva u celini«.U poglavlju naslovljenom »TotalitariaIlism aIld MaIlageriai Society«(Totalitarizam i upravljačko dmštvo); Burnham u istom duhudokazilie da je verovatno da će sovjetski totalitarizam zameniti nekioblik neparlamentarne demokratije. Bez obzira na nepostojanje praveopozicije na nacionalnom nivou, neke slobode na lokalnom nivoupostoje u okviru institucija kao što su sindikati, zadmge i telmičkaudmžeI1ja: »Uprkos površinske rigidnosti, ona [lokalizacija političkeopozicije] predstavlja u totalitamim političkim sistemima demokratskiprodor, neograničenih mogućnosti napredovaIlja«. Time seneće ugroziti moć i povlastice upravljača, ali će, kao i u kapitalizmu,demokratija život svih učiniti boljim.220221

........ Bumhamova· SIika· sovjetskog društva bila je srazmerno· trezvena,alije on,:dve-godine potom.u The Machiave!lians: D.efenders?fFreedom (Maldjavelisti: braniOC!:, slo~), neg.ativn~ re~

tražiti nove vođe koji neće biti apologete Sovjetskog Saveza, već zagovornicinezavisne strategije socijalizma.Rizzijeva slika nije posve crna. Pozitivno je to što birokratskokolektivističkirežim prevazilazi granice što ih proizvodnji namećekapitalističko društvo na umoru: suprotnosti između društvenog karakteraproizvodnje i buržoaskog oblika prisvajanja, između disciplinepojedinog preduzeća i anarhije proizvodnje u celini, razrešavajuse zajedno s klasnim antagonizmom između discipline pojedinog preduzećai anarhije proizvodnje u celini, razrešavaju se zajedno s klasnimantagonizmom između kapitalista i radnika. ,.Novi poredak je,u početku, surovo eksploatatorski, baš kao i kapitalizam«, napominjeRizzi, ,.ali konsolidacija sistema i unapređenje proizvodnje omogućavajuvladajućoj klasi da veći deo raspodelom deli eksploatisanima«.Birokratski kolektivizam je u SSSR poboljšao životni standard masa.Kao stanica na polovini puta, kao poredak izmedu kapitalizma i socijalizma,on jeste korak napred na putu ka Marxovom besklasnomdruštvu.Rizzijeva ocena sovjetskog društva bila je oštro kritična, ali israzmemo povoljna. Ubrzo po objavljivanju njegovog glavnog dela,ujulu 1939, Rizzi izjavljuje da birokratski kolektivizam nije progresivnanego regresivna društvena pojava. Razloge za promenu njegoveocene nalzimo u ln margine al collettivismo burocratico. U četvrtompoglavlju kaže da je sovjetsko-nemački pakt o nenapadanju razorionjegove iluzije o birokratsko-kolektivističkom stupnju izmedukapitalističkog i socijalističkih društava. Uvideo je da birokratski kolektivizampredstavlja istorijski nazadak, bacanje sveta ka fašizmu ivarvarstvima rata, uz pomoć Sovjetskog Saveza. Alternativaje: socijalizamili varvarstvo - borba koja se mora okončati, kako je rečenou Komunističkom manifestu, ,.ili revolucionarnom obnovom društvau celini ili zajedničkom propašću sukobljenih klasa«.Viđenja sovjetskog društva kao ni kapitalističkog ni komunističkogiIlll\iu preimućstvo nad raznim tezama o produženju ili restoracijikapitalizma u toj zemlji, ali s njima su im zajedničke neke pogrešnetvrdnje: prvo, kolektivno vlasništvo nad državom i, kroz nju,kontrola nad sredstvima za proizvodnju su osnov eksploatacije u postkapitalističkimdruštvima; drugo, da je ugnjetavanje u tim društvimagore no u kapitalizmu. Ova dva stanovišta su, spojena, postalatemelj kritike i aktivnog opiranja dvadesetovekovnim revolucijama.Bez obzira na razlike, pomenuti kritičari se slažu da je vlasništvonad državom osnovni izvor materijalnih povlastica u uslovima javnogvlasništva. Isto kao i kritičari koji govore o sovjetskoj vladajućojklasi kao o državnoj buržoaziji odnosno birokratskoj klasi još vezanojza kapitalizam, ovi kritičari veruju da se održanje eksploatacijeda objasniti neovisno od stručnosti ili monopola na visoko obrazovanje.To verovanje je neosnovano. Ono nije u stanju da objasni niizuzetno visoke plate birokrata u kapitalizmu, ni nižu stopu birokrat-oske eksploatacije u socijalizmu - onde gde bi ona zapravo moglabiti viša zbog kolektivnog i neograničenog vlasništva nad državom,koja tek formalno poseduje sredstva za proizvodnju; Raspon plata jeuglavnom manji u socijalističkim nego u kapitalističkim zemljama -i to znattlO. Taj nesklad se mora objasniti.Da li su visoke plate u kapitalizmu posledica ograničene kontrolenad aparatom proizvodnje, ili pak vlasništva nad stmčnošću? Uslučaju upravljača u industriji i komercijali na izgled nema načina dase neposredno sazna. Ali, pogledajmo njihove profesionalne pandane- naučne istraživače, recimo - koji apsolutno nikakvog uticaja nasredstva za proizvodnju nemaju. Visoke plate profesionalnih radnika,koji sanu nisu upravljači, morale bi dakle poticati iz nekog dmgogizvora a ne iz kolektivnog vlasništva, odnosno kontrole. Kakosu i upravljači takođe profesionalci, ima osnova da se povemje da injihovi prihodi moraju imati neki izbor. Naš problem je da identifikujernotaj izvor. To nije kapital, nije zemlja, a nije ni radna snagakako ju je Marx shvatao. Posedovanje stmčnosti os(aje, dakle, glavno,ako ne i jedino, objašnjelUe visokih plata u razdoblju koje jeprethodilo usponu birokratske dmštvene formacije.Pomenuti kritičari nove birokratske klase i birokratskog postkapitalističkogporetka uvereni su daje radnicima, u osnovi, gore u novomnego u starom sistemu. Vrednoslu karakter ovog suda otežavanjegovo utemeljivanje na pouzdanim podacima, te Iljihove teze nisudovoljno činjenično poduprte. U osnovi tvrdnje da je nepostojanjeorganizovane političke opozicije u Sovjetskom Savezu važniji pokazateljljudske dobrobiti od državno subvenci01uranih osnovnih potreba,da je sloboda izražavanja i udmživanja važnija od zagarantovanogživOttlOg nunimuma, i tako dalje, leži apstraktt10 poimanje slobode.U svim socijalističkim zemljama su sve osnovne potrebe zadovoljeneod kolevke pa do groba. Mada čovek ne živi san10 od hleba,hleba mora imati pre igara. Na kraju krajeva, prioriteti koje su sledilesocijalističke zemlje poklapaju se s osnovnim biološkim potrebama.U Meksiku, recimo, gde je po nezvaničnim procenama polovinastanovništva nezaposlena ili delom zaposlena,i gde ima nmogo nepismenih,napaćene potlačene klase nisu odveć impresionirane time štosu slobodne da kuplUu knjige, koje sebi niti mogu dozvoliti da kupe,niti su u stanju da ih čitaju. U »totalitamom« SSSR-u, naprotiv, svidobijaju bar srednjoškolsko obrazovallie, a više se knjiga kuplue ičita nego igde na svetu. Intelektualci poput Rizzija, Bumhama i Pailletabi možda rađe živeli u Meksiku, ali bi desetine nuliona Meksikanacapre izabrale SSSR. .Svi ponunjani kritičari se pozivaju na Marxovu tezu da su sverevolucije u interesu naroda. One mogu ne biti vredne tmda, ovisnood uloga i dmštvene cene novih dobrobiti. U širokom značenju revolucije,ko se s tim ne bi složio? Marxovo značel~e je, medtuim, neuporedivoodredenije, kao što vidimo iz predgovora Komunističkommanifestu iz 1859: dmštvena revolucija prevazilazi okove što ih proizvodnimsnagama nameće. dekadentni ekonomski sistem, i one pod-224225

stiču njegovu ekspanziju. Pošto je bogatstvo naroda najvažniji pojedinačničinilac društvene dobrobiti, žrtve koje su posledica revolucionarnihprevrata nadoknađuju prednosti na duge staze. ;Šta to zapravo znaći? Marxova logika revolucio~ preobražaja,imajući u vidu da je društvena revolucija definisana kao prelazakekonomske moći i povlastica sjedne na drugu klasu, sledećaje:ako svaka klasa vlada pre svega u svom interesu, i ako se radnici nemogu osloboditi eksploatacije sem oslobađajući se od jedne po jedneeksploatatorske klase, onda je revolucija u njihovom interesu - alisamo ako je komunistička revolucija konačno ostvariva. Mada revolucijehoće da jedu vlastitu decu, mada cena može biti užasna za nekeklase i pojedince, revolucije znače oslobađanje ili korak ka njemu zavećinu čovečanstva. Kao što Marx primećuje u ,.Raspravi o slobodnojtrgovini«, podrška buržoaskoj revoluciji je nužna za konačnupobedu proletarijata. Proletarijatu je to jedino opravdanje. Kratkoročno,cena revolucije će biti velika, ali radnici će, dugoročno, uživatinjene plodove.Pozitivnija argumentacija je izložena u četvrtom poglavlju Komunističkogmanifesta: ,.Komunisti se bore za postizanje najbližih ciljevai interesa radničke klase« - a ne samo njihovih krajnjih interesa.Ali, ,.oni ujedno zastupaju i budućnost pokreta«. Nema ni reči opodređivanju neposrednih budućim interesima; i jedni i drugi su, nasvoj način, važni. To što su komunisti u Nemačkoj podržavali buržoazijukad god je delovala revolucionarno protiv feudalnog plemstva isitne buržoazije, ne znači da oni podržavaju buržoasku revoluciju jedinokao korak ka emancipaciji proletarijata od eksploatacije. Nepodnošljiviuslovi života pod starim režimom i izgledi da će se oni poboljšatiu novom, stapaju se podstičući eksploatisanu većinu i nezadovoljnemanjine da traže revolucionarni izlaz.Buržoaske revolucije su u nacionalnom interesu. Marx je doistau Kapitalu izneo ozbiljne rezerve u pogledu tog suda. Devetnaestovekovneburžoaske revolucije nisu samo prevazišle feudalne okoveproizvodnje; one su, takode, uvećale stopu i masu ljudske eksploatacije.za radnike je, tvrdi Marx, revolucija značila korak nazad. Štoje Engleska više napredovala u usvajanju novih tehnologija, u akumulacijikapitala, u društvenom bogatstvu, teže je bivalo breme engleskihradnika. Poslovni ciklus je proizVod kapitalističkog razvoja,a to je i industrijska rezer'Vna armija, uvek na raspolaganju kapitalistima.Marx je s pravom podvlačio tendenciju propadanja modernihnajamnih radnika, bez obzira na visinu njihove nadnice. Njegov opštizakon kapitalističke akumulacije podvlači kako apsolutno propadanjeuslova rada tako i propadanje u odnosu na sve veće bogatstvoburžoazije. Marx istovremeno priznaje da taj zakon modifikuju, unjegovom delovanju, mnoge okolnosti. ,.Kao i svi drugi zakoni, i onje samo tendencija«; obesnažiti ga mogu sloboda rada da se organizu-·je i uspon političke demokratije.U svetlu istorije modernih reformskih zakona, Marxov nagoveštajsuprotnih tendencija izgleda opravdan. Na kraju poglavlja,.Mašinerija i kmpna industrija«, Marx primećuje tendenciju kapitalada stvara nove industrije i da periodično revolucioniše stare metodeproizvodnje. ,.Sama kmpna industrija svojim katastrofama čini dapostaje pitanjem života ili smrti da se mijenjanje rada, a otud i što jemoguće veća nmogostranost radnika prizna kao oPĆi zakon društveneproizvodnje i da se odnosi prilagode njegovu normalnom ostvarivanju«.Nije to obična tendencija. ,.Ona čini da postaje pitanjem životaili smrti da se užas bijednog, upotrebljivog radnog stanovništva ...zamijeni apsolutnom upotrebljivošću čovjeka za pronUenljive zahtieverada; da se djelomični individuum, koji je samo nosilac jedne djelomičnedmštvene funkcije, zamijeni svestrano razvijenim individuumom,za kojeg su različne dmštvene ftUlkcije načini djelatnosti kojeon naiznuenično vrši«. Nije ovo najava komunističke budućnosti,već smrti kapitalizma.Kritičari revolucije tvrde da mase ne dobijaju nmogo time štojednu eksploatatorsku klasu zameni dmga. Revolucije su, medutim,nmogo više od puke zamene jedne vladajuće klase dmgom; one suoslobadanje od većine ugnjetačkih klasa. U razdoblju koje prethodidmštvenoj revoluciji, stari i novi način eksploatacije postQje naporedo,u relativnom mim. Oni se medusobno i snaže. Tokom revolucije,stari način eksploatacije biva naglo ili postupno uklonjen, dok seradnicima čine ustupci u zamenu za njihovu podršku. Posle revolucije,radnici su suočeni s manjim brQjem eksploatatora; obim luihoveeksploatisanosti je trenutno smanjen, sa izgledima da se dalje dugoročnomelua. Tako se pretpostavkama da svaka klasa vlada u vlastitominteresu, i da radnici ne mogu prevazići eksploataciju osim postupno,može dodati i treća: što je manje eksploatatorskih klasa, i tereteksploatacije je mruUi. Dmštvene revolucije su u interesu eksploatisanihklasa - čak i ako do komunističke revolucije nikad ne dode.Sve tri velike ovovekovne revolucije - mska, kineska i vijetnamska- bile su i tri velika gradanska rata, te su bile i izuzetnokrvave. Iako su i Rizzi, Bumham i Shachtman čvrsto podržavaliboljševičku revoluciju sve dok im luene posledice nisu donele gubitakiluzija, logika njihove analize postkapitalističkog dmštva dovelaih je dotle da kasniju kinesku revoluciju ne podrže. Zbog iste logike,oni i qjihovi sledbenici nisu bili u struuu da podrže ni vijettlamskurevoluciju, jer su je predvodili komunisti. Ironija je da kritičari tvrdeda zasnlpaju najbolje interese kineskog i vijetnamskog naroda, poštosu se grčevito i svim sredstvima borili za razbijrulje starih oblika kapitalističko-kolonijalnogugnjetavanja.Smatra se da ispiraqje mozga objašluava masovnu prihvaćenostnovog poretka. I u starom sistemu je bilo mehrulizama prilagodavanjai akulnlracije, koji - ipak - nisu delovali! Kineske i vijetnamskemase zasigumo nisu ispiraluem mozga navedene na pobunu protivancienregimea. Makar novo dmštvo i ne bilo na nivou lUihovihočekivanja, ljudi nisu imali dmge alternative sem poblUle. Sistem kapitalističkogi kolonijalnog ugnjetavruua bio je postao nepodnošljiv.Bude li socijalizam postao ugnjetački u istoj meri, od masa se može226227

očekivati· ista reakcija. Revolucija je narodni izbor, i oni koji joj seopiru nisu prijatelji naroda, već njegovi neprijatelji.Sovjetskom narodu je trebalo više od deset godina posle boljševičkerevolucije da dostigne predratni nivo proizvodnje. Decenijupotom morao je da se suoči s pretnjom, a zatim i s realnoŠĆu drugogsvetskog rata na svome tlu. U tom ratu su sovjetski gubici brojčanoveći nego svih zaraćenih strana zajedno. Tek što je taj vrući rat završen,počeo je onaj ·hladni.·Treba li novi društveni·sistem optužiti zateška vremena koja su usledila za tim pošastima? Marksistički kriti.;.čari su pogrešno dijagnosticirali njegove slabosti. Oktobarska revo-'lucija je pretrpela nazadak S obezvlašćivanjem radničke vlasti,· aliona jeste dokinula kapitalističku eksploataciju. Trocki je bar priznavaoistorijski progresivan karakter Sovjetskog SaVe2a i udeo međunarodneradničke klase u njegovoj odbrani.Postazijatska birokratska formacijaSvim do sada pomenutim marksističkim kritičarima zajedničkaje jedna premisa: novi sovjetski poredak je naslednik i izdanak kapitalističkogsistema. Postoji, međutim, i jedna grupa marksističkihkritičara koja tu premisu odbacuje. Nova društvena struktura nije; ponjihovim analizama, izdanak kapitalizma već jedne odredene formeazijskog načina proizvodnje, ili, kao u slučaju nekih istočnoevropskihzemalja i Kube, posledica naturanja sovjetskog modela postojećimkapitalističkim društvima izvana.Ostala tumačenja o kojima je bilo reči izvedena su uglavnom izmaoističkih ili trockističkih izvora. za razliku od njih, ovo tumačenjeotkriva uticaj novolevičarsIqh tendencija u Istočnoj kao i u ZapadnojEvropi. Tu nalazimo srazmemo trezven odgovor na poluhisteričniprikaz Sovjetskog Saveza u delu Karla Wittfogela Oriental Despotism(Orijentalni despotizam) i hladnoratovslru analizu W. W. RostowaStages of &onomic Growth (Stupnjevi ekonomskog rasta>..Nasuprot evrocentrističkim ocenama zapadnog kapitalizma kao civilizacijskinaprednijeg od novog birokratskog poretka na Istoku, ovinovolevičarski kritičari nude antiimperijalistički pogled na revolucijunašeg doba, usredsreden na »treći svet«. za razliku od kritičarakakvi su Rizzi, Đilas, Paillet, koji za Sovjetski Savez tvrde da predstavljapostkapitalistički nazadak, ovi tvrde da se radi o pozitivnomkoraku napred u odnosu na poluazijatski despotizam koji je prethodio.Stoga je Sovjetski Savez danas isto toliko blizu ostvarenja obe­. ćane zemlje socijalizma koliko i industrijski razvijeniji narodi Zapada..Ovim kritičarima je zajednički pandan Rostowljevoj tezi paralelizma-konvergencije- teza o nekapitalističkom i kapitalističkomputu industrijskog razvoja, koji se konačno približavaju. Sovjetski ikapitalistički sistem se opisuju kao naporedne društvene formacijekoje, u biti, obavljaju istu funkciju, funkciju ekonomskog razvoja urazličitim društvenim i istorijskim uslovima. za razliku od nemarksi-stičkih teorija konvergencije koje se zasnivaju Ila istovremenom postojanju·kapitalističkih i birokratskih odlika, njihova marksističkaverzija predvida njihovu konvergenciju u budućem komunističkomdruštvu, koje je i postkapitalističko i postbirokratsko. .U osnovi teze o dve paralelne društvene formacije i njihovompribližavanju na Marxovom nižem stupnju kODl1mizma leži određenotumačenje Marxovog shvatanja azijskog načina proizvodnje i njegoverelevantnosti za naše doba. U predgovoru iz 1859. Marx je ovlašizneo ono što njegovi sledbenici pogrešno smatraju njegovom pravolinijskomshemom istorijskog razvoja: »Grubo gledano, azijski, antički,feudalni i moderni buržoaski način proizvodnje, mogu se smatratiprogresivnim epohama u ekonomskom formiranju društva«.Medutim, jedva da išta od Marxovih nesistematizovanih razmatranjaovih različitih formacija ukazuje da mu je namera bila da ovaj poredakoglasi istorijskim napredovanjem od jednog ka drugom. Njegovisledbenici zanemarivali su geografske i istorijske specifičnosti azijskognačina proizvodnje, koje su Marxa i navele da ga nazove »azijskim«za razliku od drugih načina proizvodnje koji su bili evropski.Azijski način proizvodnje, kako su ga Marx i Engels·shvatali,znatno se razlikovao od evropskih formacija, po stagnantnosti svojihproizvodnih snaga, po njihovoj komparativnoj nepokretnosti. U nastojanjuda objasne ovaj zaustavljeni razvoj, oni su formulisali dveosnovne hipoteze, premda se nikada nisu odlučili koja je od njih važnija.Prvaje formulisana u Marxovom pismu Engelsu 2.juna 1853,a ovaj se s njom složio u odgovoru datiranom 6. juna 1853. godine.Ona osnovni uzrok stagnacije nalazi u odsustvu privatnog vlasništvanad zemljom, odnosno, što se svodi na isto, državnog vlasništva nadosnovnim sredstvima za proizvodnju. Druga teza, formulisana uMarxovom članku »Britanska vladavina u Indiji«, objavljenom u njujorškomlistu Daily Tribune 25. juna 1853, uzrok vidi u položaju samodovoljnihsela, pljačkaški liŠ3vanih njihovog viška vrednosti krozdanak, u nepostojanju trgovine izmedu sela, usled potpune eksproprijacijenjihovog viška vrednosti od strane države. U obe hipotezeuzrok društvene nepokretnosti je politička struktura »orijentalne despotije«,despotska uloga centralizovane državne birokratije koja jeugušila razne oblike privatne inicijative.Kao što je kapitalizam izdanak decentralizovanog feudalnogdruštva koje je omogućilo takve inicijative, takoje i sovjetsko društvoizdanak centralizovane poluazijatske despotije. Orijentalni despotstoji na vrhu vladajuće klase ili sloja koji čine državni zvaničnici,mandarini, birokrate i vojne starešine, koji prisvajaju danak razrezanseoskim zajednicama. Posle kratke međuigre s radničkom državomsa »subjektivnim socijalistima« na čelu, Sovjetski Savez je rodio navodnopostazijski način proizvodnje, s novom birokratijom kao vladajućomklasom, odnosno slojem. Podvlačim ove termine jer onipredstavljaju dve osnovne varijante ove teze. Najnovija verzija, kojuzastupa Rudolf Bahro u Alternative in Eastern Europe (Istočnoevropskojalternativi), drži da se sovjetska birokratija sastoji od piramidal-228229

no poredanih nizova slojeva na čijem vrhu stoji naročita elita. Starijaverzija italijanskog sociologa Umberta Melottija, izložena u njegovomdelu Marx and the Third World (Marx i »treći svet«), dokazuje,u tradiciji Rizzija i njegovih sledbenika, daje birokratija nova vladajućaklasa..Balno tvrdi da progres u našem dobu ne proizlazi toliko iz unutrašnjihsuprotnosti imperijalizma, koliko iz spoljašnjih. »Oktobarskarevolucija je«, kaže on u dmgom poglavlju »bila i jeste, pre svega,prva antiimperijalistička revolucija u zemlji koja je još uvek bilaprepa.no prekapitalistička, sa polufeudalnom, poluazijatskom dmštveno-ekonomskomstmknlrom«. Bila je to prva pobuna onih »dvostrukougnjetenih naroda koje je kapitalizam zatekao na nižem snlplUudmštvcnog razvoja«. U Iuihovim uslovima, socijalizam je bio preuraIUen;osnovniproblem je bila industrijalizacija zaostale zemlje»nekapitalističkim putem«. Socijalizam je tek 70-ih godina u SovjetskomSavezu postao dostižaIl cilj, dodaje Balno.Poreklo ovog kapitalističkog puta otkriva se u baštini azijskognačina proizvodnje. Po Bahroovom čitanju Marxa, azijska, robovlasničkai feudalna formacija nisu jednolinijski niz u . razvoj u od nižegka višem srupnju, već tri samonikle formacije koje se neposredno inaporedno rađaju iz primitivne zajednice. Mada je robovlasništvonastalo posle azijskog načina.proizvodlUe, a feudalizam još kasnije,Bahro smatra da ove mlade formacije nisu morale proći starije forme.Grcisu, na primer, razvili robovlasništvo iz iste počeule tačke izkoje Nemci feudalizam, a istočni narodi azijski način proizvodiUe.Balno naIll, tako, nudi svoje nmlačenje Marxove istorijske sheme:»Prvobitno ropstvo je postojalo samo onde gde nije prethodno biloekonomske despotije. PrvobiUli feudalizam je postojao samo ondegde ni ropstvo ni ekonomska.despotija nisu uhvatili korena ... Prvobitnikapitalizam je, pak, postojao samo onde gde se taj feudalizamprethodno bio razvio«. . _Rusko dmštvo je, nastavlja Balu'o u trećem poglavlju, početkom~ veka imao tri fornlacije nadređene jedna dmgoj: azijskuformaCijU na dnu, polufeudalnu, koja se nikad nije potpuno odvojilaod starije azijske, iznad lUe, i na samom vrhu, modenm kapitalističkuformaciju koncentrisanu u malobrojnim gradovinla. Postavlja sepitanje šta je preživelo od ove pretkapitalističke smeše, kad su kapitalistii polufeudalni zemljoposednici bili razvlašćeni. Ono što je preživelo,kaže Balno, bili su ostaci azijskog načina proizvodiue: seljačkaekonomska osnova, sa siulOm buržoazijom na lUenoj periferiji ugradovinla i birokratskom nadgradnjom. Novi poredak kojeg je stvorioStaljin nije zaIltevao promenu mskog kapitalizma, već »pretežnopatrijarhalne [seljačke] i siUlOburžoaske ekonomije«, koja nikad, nipotencijalno, nije bila buržoaska. .Sa tog stanovišta, Balno odbacuje Lenjinov termin »državni kapitalizam«kao pogreŠaIl. Za Lenjina, to »nije značilo ništa dmgo dodržavno raspolagaIlje svih dmštvenim fondovinla i proizvodima, štoga je donelo revolucionisanje njihovog kapital-karaktera«. Na kraju.. INEP-a i početkom Staljinove druge revolucije, dominantni načinproizvodnje još uvek nije bio kapitalistički; pre je to bila seljačka robnaproizvodnja - prekapitalistička ekonomska fQrmacija koja odgovaraMarxovom poimanju proste robne proizvodnje. ,.Seljaci su usovjetskoj Rusiji bili najjača klasa i, do 1929. godine, jedina koja jebrala plodove dmštvene revolucije«. Staljinistički preobražaj koji jeusledio, zaključuje Bahro, urodio je azijatskom birokratskom despotijom,a ne postkapitalističkom.Dve naporedne dmštvene formacije koje se, obe, kreću ka socijalističkojbudućnosti su kapitalističko-imperijalistički prvi svet i"prekapitalistički drugi svet«. Oba se podjednako bore za ,.trećisvet«, čija ga azijatska baština čini sklonijim nekapitalističkom putu.To je ,.najkraći put u socijalizam«, tvrdi Bahro, jer zaobilazi kapitalističkisrupanj razvoja. Kapitalizam nema monopol na industrijskucivilizaciju - on njene industrijske temelje deli s novini istočnoevropskimdmštvima. Iako Bahro u šestom poglavlju podvlači ,.zajedničkeistorijske osnove dvaju industrijskih društava i njihovo zajemčenokonačno približavanje u socijalizmu«.Da li je i jedna od ovih formacija bliža ostvarenju socijaIizma?Premda je pozni kapitalizam industrijski razvijeniji, Bahro ga smatradmštveno nazadnijim od postazijske formacije. Na Zapadu, piše onu četvrtom poglavlju, državni aparat poznog kapitaIizma, ,.deluje kaoorganizator proizvodnih snaga koje su nadrasle kapitalizam« - aline u meri u kojoj to radi državni aparat u Sovjetskom Savezu. Društvenastruktura u Sovjetskom Savezu je razvijenija nego upoznomkapitalizmu: horizontalnu klasnu podelu zasnovanu na privatnomvlasništvu nad sredstvima za proizvodnju zamenilo je,u osnovi, besklasnoali vertikalno stratifikovano dmštvo, koje počiva na ekonomskimfunkcijama. Ta nova dmštvena struktura se, u šestom poglavlju,opisuje kao ,.već s onu stranu kapitalističke strukture«. Odnos izmeđudmštvene strukture i proizvodnih snaga je ,.neposredniji... noupoznom kapitalizmu«, što znači da je manje prostora za dmštveniparazitizam. U osmom poglavlju dodaje da sovjetska država, i poredsvog azijskog nasleđa, ,.nije u stanju da nametne isru intenzivnostrada kao kapitalizam«. Antagonizam između nje i neposrednih proizvodačajeublažen, i ,.radnici imaju neuporedivo veće mogUćnosti daucenjuju 'čitavo dmštvo' nego sindikati u kapitalizmu«. Industrijskabirokratija na Zapadu tek treba da se emancipuje od tutorstva kapitala,dok ,.u ovom sistemu ima pod sobom celinu procesa reprodukcije«.za većinu naroda ,.trećeg sveta«, birokratski despotizam je pogodnijiod kapitalizma, jer se on obraća osnovnim ljudskim potrebama.Kao što napominje Bahro u drugom poglavlju: ,.Revolucije kao ruskai kineska su preduslov pobede nad gladu«.Okrećući se Melottiju, videćemo da i on brani postazijski poredaksa stanovišta antiimperijalizma. Mada prihvata Wittfogelovo viđenjeSovjetskog Saveza kao sistema opšteg ropstva zasnovanog naindustriji, negira da je zapadni kapitalizam njegova manihejska antiteza.U zaključku piše: ,.Ideja o dva posebna i nejednaka pravca ra-230231

-1L_zvoja ... zavređuje isto tako malo pažnje koliko i preovlađujuće stanovištepozitivističke ideologije iz vremena ekspanzivnog kapitalizmapo kojem svi narodi moraju slediti evropski pravac razvojac.Autor izbegava ~e etnocentrizma i kulturnog relativizma, dokazujućida i kapitalistička i birokratsko-kolektivistička društva pokazujui pozitivne i negativne osobine: »U stvarnosti, ttadicije zapada i'trećeg sVeta' podjednako nose neke elemente koji ih zarobljavaju ikojih se moraju osloboditi istinskom kulturnom revolucijom, baš kaoi druge koji su vredni i dostojni očuvanjac. Tako se u pozitivne osobinekapitalizma ubrajaju, na primer, kritičko istraživanje i uvažavanjepojedinca i njegove ličnosti, dok birokratsko društvo nosi »nemanje važne· vrednosti, kao što su etika zajedništva, shvatanje praveravnoteže između čoveka i prirode i integracija ~tvenog i prirodnogsvetac. Po ovoj oceni, slobodni Zapad nije ništa bliži ostvarenjusocijalizma od despotskih istočnih društava, ali »ni Kina ni.SSSRnisu više uznapredovali na tom putu od Zapadac.Nova društvena formacija ne može se razumeti kao iWanak devetnaestovekovnogkapitalizma. Melotti piše u dvadesetom poglavlju,da u Rusiji srećemo »reprodukciju udrugom plaštu, ali bezmaloistom obliku, držayno-birokratske despotije, koja je vekovima opstojava1au veoma sličnim uslovima, sa azijskim načinom proizvodnjekao njenom osnovomc. Kako u Rusiji nije bilo feudalizma u pravomsmislu reči, on ga naziva »poluistočnim društvomc. Kapitalizam seteško probijao i nikad nije postao premoćan zbog nepostojanja decentra1izovaneosnove kakvu je imao u Zapadnoj Evropi. ModernaRusija nikada nije prošla produženi i celoviti kapitalistički razvoj,budući je njen kapitalizam uglavnom bio uvezen u obliku zapadnogimperijalizma. Rusija je, tako, pred oktobarsku revoluciju bila suočenasa situacijom sličnom onoj s kojom su danas suočene zemlje»trećeg svetac. »Timje zemljama bio dovoljan uticaj kapitalizma daporemeti qjihovu vekovima dugu stagnaciju.c Ali, zaključuje Melottiu dvadeset prvom poglavlju, »nedovoljan da ih povuče u zapadnumaticu razvojac.On uverljivo dokazuje da su Marx i Engels upravo tako videlidevetnaestovekovnu Rusiju. To je očito u Engelsovom članku objavljenom19. aprila 1853. u njujorškom listu Daily Tribune, koji jeMarx potpisao, kao i u Marxovom tekstu od 5. avgusta 1853. Nesamo Plehanov, već su i ostali istaknuti marksisti, uključujući i Lenjina,tvrdi Melotti, prihvatili osnovna načela Marxovog i Engelsovogviđenja Rusije kao »poluazijatske despotijec.U poglavlju »Semi-Asiatic Russian Societyc (poluazijatsko ruskodruštvo), Melotti pruža dokaze u prilog Marxovog i Engelsovogstanovišta. Još od devetog veka, istorija R~ije je vekovima bila »neprekinutiniz sukoba s Tatarlma, Turkmenima, Turcima, Kirgizima idrugim nomadskim narodima iz stepec. Potom je, između,Jrinaestogi šesnaestog veka, veliki deo Rusije pao pod vlast Mongola. »Mongolskavladavina je naročito doprinela poluazijatskoj prirodi zemlje,time što ju je izolova1a od ostatka Evrope ..• i time što je uvela struk-.:: ,Iiiture i ustanove tipične za orijentalne autokratijec. Ivan Grozni(1462-1505), prvi nezavisni kralj i osnivač moderne ruske države,preuzima mongolski obrazac vladavine. Po Melottijevom opisu, bioje »pravi orijentalni despot, držeći u svojim rukama sve uzde političke,ekonomske, vojne i religijske vlastic. Poput njegovih orijentalnihpandana, Ivan je stvorio »jednu novu klasu vojnih i Civilnih činovnika,koje je nagrađivao dajući im zemlju, ali ne u trajni posed većsamo na doživotno korišćenje, i pod određenim uslovimac. Nije tobila polufeuđalna inovacija, nastavlja da dokazuje Melotti, već poluazijska.U njegovoj argumentaciji je najvažnije to što nikakve grupei ustanove nisu postojale, slične onima na Zapadu, koje bi mogleograničiti despotsku vlast.Kapitalizam i birokratski kolektivizam su, tvrdi Melotti u završnompoglavlju, »paralelne društveno-ekonomske formacije koje, urazličitim uslovima, obavljaju uveliko istu funkciju: obezbeđivanjemaksimalnog razvoja društvenih snaga proizvodnje, što je sine quanon prelaska u socijalizamc. Obema su im zajednička i ograničenjaod kojih pate: svaka od njih je antagonistička klasna formacija, opterećenaeksploatacijom, ugnjetavanjem i nasiljem. Razmatrajući oveformacije, on ne naglašava razlike među njima, već »mnogo važnijurazliku između slobodnih društava budućnosti i društava sadašnjostikojajoš uvek nisu slobodnac. To je, međutim, pre stanovište utopijeno stvarno postojećih društava. Marx, zasigurno, nikad nije meriosadašnjost kategorijama idealne budućnosti.· Naprotiv: ako je biloikakve budućnosti za čovečanstvo, on ju je nalazio zapretanu u Sadašnjosti.za Marxa su razlike između suprotnih društvenih formacijavažnije od njihovih sličnosti.Bahroovo i Melottijevo tumačeqje birokratske društvene formacijeima dve osnovne slabosti. Prvo, pojam postazijatskog društvapati od istih slabosti od kojih i pojam azijskog načina proizvodnje.Drugo, empirijski je netačno da Sovjetski Savez nikada nije prošaokapitalistički stupanj razvoja, ma koliko kratak bio. za razliku odteze o paralelizmu-konvergenciji, teza o postkapitalističkom društvuobjašnjava kako je iz sudara sukobljenih sistema, birokratska formacijagotovo neminovno izašla kao pobednik.Pojam azijatske despotije odveć je neodređen da bi obuhvatiodruštva tako udaljena vremenski i prostorno kao što su Staro, Srednjei Novo kraljevstvo u Egiptu (2900-670 p.n.e.); pretkolumbovskacivilizacija od uspona Olmeka oko 1000 godina p.n.e. do španskogosvajanja Meksika 1521; indijska civilizacija od usponaMaurjja dinastije 322. godine p.n.e. pa do britanskog osvajanja Indijeu osamnaestom veku; kineska civilizacija od pojave dinastijeChou 1000. godine p.n.e. do pada dinastije Manchu 1911; i ruskodruštvo od uspona Ivana Groznog pod kraj petnaestog veka.do padadinastije Romanov 1917. Evrocentrizam implicitno 'sadržan u tompojmu nije više prihvatljiv za modernu nauku. Slika inertne Azijeneverovatna je koliko i viđenje nepromenljivog srednjeg veka. Kaošto primećuje Ross Gandy razmatrajući azijski način proizvodnje u232233

.. delti' Marx;iind~ History (Marx i istorija); . II Marxovo doba je ,.zbog. nedostatIca podataka svako ozbiljno ~je o ~gip~. i antičko~ Sr~:njem IStoku, ,bilo neinOguće«. Praktično. se ništa mje malo o IstonjIAfrike i pretkolumbovskih civilizacija II Americi. Tadaje imalo smi­. sla sve te civilizacije strpati II jednu neevropsku kategoriju. Ali, višenema.Relativno tačna slika ruskog despotizma data je u delu GeorgeaKonrada i Ivana Szelenyija Intellectuals on the Road to Class Power(Intelektualci na putu osvajanja klasne vlasti). Oni u devetom po-.glavlju dokazuju da je -prvobitna feudalna organizacija u dvanaestovekovnojRusiji utrla put, pod uticajem tatarske i turkmenske rugezde,azijskom načinu proizvodnje i odgovar.Uućem mu političkomobliku orijentalne despoti je, ali se vekovima kasnije feudalizamobnovio. Pod azijskim uticajem je rusko slobodno i ilasledno plemstvozantenjeno ,.nenaslednim činovničkim plemstvom«, zasnovanimna »direktno prebentarnom pritežaDju«, negde izmedu trinaestog iosamnaestog veka. S pobedom istočnoevropskih monarhija nad oslabelimturskim i tatarskim carstvima, dolazi do· restauracije feudalneprivrede: nasledni zemljoposed obnovljenje ne samo u Rusiji već i uAustriji i Pruskoj. Bila je nužna strukturna reforma azijskog načinaproizvodnje da bi se odgovorilo ekonomskim izazovima ZapadneEvrope; od Petra Velikog (1672-1725), istorija Rusije počinje dase približava istoriji Zapada. Njen feudalni status traje, međutim, ipo ukidanju kmetstva 1861, kroz ,.sistem zasnovan na spoju azijskepreraspodele i evropskog feudalizma«. Početkom dvadesetog veka,taj spoj ojačava treći partner - krupni kapital. Mada se s autorimane slažem da je birokratska formacija pre postfeudalna nego postkapitalistička,u pravu su kad tvrde da ona nije direktni izdanak poluazijatskogdruštva.Ne sme se minimizirati uloga kapitalizma u Rusiji u razbijanjuovog pretežno feudalnog načina proizvodnje, sa ostacima azijskog.Stolipinove reforme posle 1906. su ubrzale taj proces; Sudeći poprvom poglavlju dela nemačkog marksističkog istoričara RichardaLorenza, Sozialgeschichte der Sowjetunion, 1917-1945, rusko carstvoje 1913. po industrijskoj proizvodnji bilo na petom mestu - izaEngleske, Nemačke, Francuske i Sjedinjenih Država. A, kapitalizamjoš uvek nije bio dominantni način proizvodnje.Lorenz primećuje da je 1916. godine zemljoposedničko plemstvodržalo četvrtinu obradivog zemljišta u obliku velikih poseda i daje ubiralo rentu i posredne pribode od miliona seljaka. Ono je takodezauzimalo sve važne visoke položaje u državnoj birokratiji. Seljacisu tokom 1917. i 1918. opljačkali i spalili aristokratske kuće, otelicrkvene posede i podelili državnu zemlju i carske posede. Seljaci sudo sredine 1918. ove ogromne posede izdelili na sitne parcele. Sudećipo brojkama koje Lorenz daje u drugom poglavlju, seljaci su tadaposedovali 98 % obradivog zemljišta. Iz rura1nih oblasti nestali su izemljoposedničko plemstvo i višak proizvoda. Nije li se neka drugaIA. fklasa, u nekom drugom sektoru privrede, domogla lavovskog delaviška vrednosti upravo u odsustvu?Tokom revolucije bile su nacionalizovane strane enklave i mnogiposedi domaće buržoazije. Ali, 20-ih godina se u g~o~ma javljanova buržoazija, čiji novac je poticao iz privatn~ trgovme 1 Cn;t~ ~rze:ogromna bogatstva su kao pečurke obn?ć meala u Mo~ 1 ~ilatrošena s fatalizmom ,.danas-došlo-sutra-Otišlo«. U unutrašnjOSti ~ambiciozni seljaci gomilali zemlju i zgrtali vlastiti vi§ak vrednOSti.Ova nova buržoazija 'NEP-ovaca' i kulaka je za kratko vreme strpalau svoje džepove glavninu viška vrednosti. Neposredni rezultat pro~~terskerevolucije 1917-1921. bila je bu11.oaska društvena revo~uclJapod vodstvom proletarijata, izvedena izmedu 1922. i 1929. godme.Uspostavljanje kapitalizma u Rusiji je bilo to ko~e je stvoriloosnov za Staljinov petogodišnji plan (1929-1933) kao l. za drugu !evoluciju,koju je omogućio plan. Plan je uveća?

stopio se s vlastitom·nacionalnom buržoazijome. Valja primetiti daova povlašćena grupa o~~vata i .~. p~ole~jata ali se ne svod! nanjega. Taj deo proletartjata LenJm je tdentifikovaokao »radničkuaristokratijue kv;ilifikovanih manuelnih radnika.~ te je društvenabaza oportunizma tako u ~čkom pokretu. No; to je tek deo grupepovlašćenih kojom dominiraju birokrati i sitni birokrati - da se poslužimonašom terminologijom.Parlamentarci iz socijalističkih partija i vođi velikih sindikatane spadaju u ovu radničku aristokratiju. Oni su već iz najviših slojevaproletarijata prešli u sitnu birokratiju rada. Neki su se čak uzdiglido sindikalnih birokrata. Lenjin ovako vidi njihovo opravdanje politikeprilagođavanja buržoaziji pre i tokom prvog svetskog rata: »Legalnemasovne organizacije radničke klase su možda najznačajnijesvojstvo socijalističkih partija u epohi Druge internacionale... POkretanjerevolucionarnih akcija bi očito dovelo do raspada tih legalnihorganizacijae. Tako je pravo proletarijata na revoluciju prodatoza tanjir kaše. Cak i pre no što su se domogli vlasti, birokrate i sitnebirokrate Druge internacionale davali su vlastitim interesima prednostnad interesima radnika koje su predstavljali.za ovom prvom krizom marksizma, za prvim korakom u birokratizacijisocijalističkog pokreta, sledila je naredna. Trocki je 1936.godine, iz izgnanstva uputio kritiku socijalističke birokratije na vlasti.On u delu Izdana revolucija optužuje sovjetske birokrate da su,po drugi put, izdali revolucionarni pokret radnika. U poglavlju posvećenomizrođavanju boljševičke partije, on uzroke te degeneracijenalazi u Staljinovom nastojanju da, posle Lenjinove .smrti 1924,oslobodi partijski aparat kontrole običnog članstva. Staljin je bio tajkoji je istakao tezu da je centralni komitet sve, a partija ništa; onjepodržavao shvatanje da je glavna vrlina boljševika poslušnost. Takose avangarda proletarijata našla u situaciji da prima naređeI\ia od šačicepartijskih funkcionera. Partijska demokratijaje ukinuta: »Demokratskicentralizam je bio zamenjen birokratskim centralizmome.Kritika Trockog se nadovezuje na stariju analizu staljinističkebirokratije iz 1928, čiji je autor bio Christian Rakovsky. Komunistikoji misle, pisao je Rakovsky prijateljima u izgnanstvu~ pretvorenisu u poslušne mašine; birokratski aparat zamenio je i klasu i partiju.»Po mišljeI\iu Leqjina i svih nas, zadatak partijskog vodstva bio je daštiti i partiju i radničku klasu od pogubnog delovanja povl~tica, mestai pokroviteljstva onih na vlastie. Rakovsky krivi partijski aparatda nije uspeo u tom zadatku. Do 1928. rodio se jedan povlašćenisloj: »Društvena situacija komuniste koji ima automobil, dobar stan,redovni odmor i prima maksimalnu partijsku platu, razlikuje se odsituacije komuniste koji rađi u ugljenokopu i prima 50-60 rubalja~noe. U to doba su plate članova partije još uvek bile ograničenevisinom nadnice kvaliftkovanog manuelnog radnika, te Rakovskykaže da je birokratski aparat izigrao nametnuti mu plafon primanja uobliku dodatnih novčanih povlastica. Mada ta politika još uvek nijepostala izvor klasne diferencijacije, to će se ubrzo dogoditi.Kako Trocki objašnjava to što zove »birokratizacijom sovjetskogrežimae? Istorijske okolnosti sovjetskog Termidora, trijumfabirokratije nad masama, on vezuje za tri osnovna uzroka: prvo, gušenjei demoralizacija revolucionarne avangarde proletarijata; drugo,zamor i razočarenje masa koje su postale ravnodušne prema zbivanjimana vrhu; treće, erozija radničke demokratije i narodne vlasti, štoje utrlo put sveopštoj lojalnosti i poslušnosti vladajućoj partiji. Rečju,radnici su subjektivno bili nespremni da preuzmu stvari u vlastiteruke. Mase nisu mogle ili nisu želele, zaključuje Trocki, da vršedržavnu vlast.Ovom objašnjenju na strani subjektivnosti, Trocki dodaje iobjektivne uslove društvene birokratizacije: »Osnov birokratske vladavineje oskudica društva u potrošnim dobrima, koja dovodi doborbe svih protiv svihe. Kad se potraga za osnovnim potrepštinamapokaže uzaludnom, očajnička borba za njih podstiče policajca da prisvojisebi pravo na raspođelu dobara. Takvi su koreni birokratskihpovlastica: »Onaj ko raspođeljuje bogatstvo nikada pri tome ne zaobiđesebee. Premda je stanje sovjetske ekonomije 1936. još uvekbilo takvo da ona ni izdaleka nije podmirivala osnovne potrebe, »postaloje uobičajeno davanje znatnih povlastica manjinie. Još uveknesposobna da zadovolji osnovne potrebe stanovništva, birokratijanije oklevala da zadovolji svoju potrebu za udobnošću.Uz političku zaostalost i ekonomsko siromaštvo, Trocki u tekstu»SSSR u ratue ukazuje i na trećeg činioca: neprijateljsko imperijalističkookruženje, koje je zahtevalo da ogromni deo nacionalnogdohotka odlazi na naoružanje a ne na osnovnu potrošnju. Sve oveokolnosti objašnjavaju kako je svrgnuta carska birokratija uspelaiznova da se rodi u obličju - da se poslužimo metaforom Trockog- čudovišta s močugom u ruci.Iz Trockijevog opisa birokratizacije sovjetskog režima vidljivaje ogromna razlika između prakse komunističke partije na vlasti i vanvlasti. Do preuzimanja vlasti, vodeće položaje u partiji zauzimali sustari boljševici, koji su ograničili svoje ambicije, podržavali unutarpartijskudemokratiju i podsticali radničko samoupravljanje. Partijskimaparatom vladali su revolucionarni intelektualci, koji su pre bilisloj proletarijata nego birokratska ili sitnobirokratska klasa. Takvi subili jer su radili za radničku nadnicu.Danas su takve partije, onde gde nisu na vlasti, tek minijaturneverzije sovjetske. Njihova autoritarna i hijerarhijska struktura nedovoljnaje za formiranje njihovog birokratskog karaktera. Naprotiv,većina ih, poput boljševičke partije pre oktobra 1917, ima prol~terskeodlike. Priče o »sovjetskom zlatue i »pomoći iz Moskvee su karikaturasumorne stvarnosti.' Autor, koji je u dva navrata - 1943-1945. i 1977-1979. - bio član Komunističke partije SAD, može posvedočitida njeni vođi sebi određuju minimalne nadnice, da žive siromašno,da njihovi bračni drugovi moraju raditi da bi se preživelo ida dodatak na platu mogu dobiti samo u slučaju bolesti ili povrede zapokriće neophodnih troškova lečenja.236237

· Do »izdaje« radničkih interesa dolazi .u~l_avnom :P.ošto o~e :partijeosvoje vlast. U tom se pogledu konUllusttcke partIJe razhlalJu od .starijih etabliranih, socijalističkih, čijaje istorija izdaje radničkih interesadovoljno duga i bez diktature proletarijata«. Tim birokratizovanimsocijalističkim partijama tek predstoji ozbiljan revolucionarnitmd za osvajanje vlasti. U tome i jeste razlika između prve i dmgekrize marksizma, između prvog i drugog koraka u birokratizaciji socijalizmakao političkog pokreta.Podruštvljena proizvodnja nasuprot komunističkomprisvajanjuPošto je osvajculie vlasti od strcule avangardne partije pre političkano dmštvena revolucija, može proteći desetak i više godina dabi za političkom revolucijom usledilo uvodenje novog načina proizvodnje.U prelaznom periodu, »protivrečnost« ili nepodudamost izmedupodmštvljenih sredstava za proizvod!liu i kapitalističkog prisVčl,janjai dalje traje, ali se uporedo javlja i jedna nova »protivrečnost"- ona izmedu podmštvljenih sredstava za proizvodili u i komunističkogprisvajculja za članove vladajuće partije. Partiji trebavremena da se birokratizuje - u meduvremenu se stvara jaz izmedunjene nemoći pre dolaska na vlast i tek stečene moći da prisvaja lavovskideo ekonomskog viška vrednosti. Dve različite skale nadnicai plata naporedo u neslozi opstojavaju: jedna, koja predstavlja stamskalu birokratskih i sitnobirokratskih plata u kapitalističkom privatnomsektom; dmga, koja predstavlja novu skalu radničkih nadnicau socijalističkom javnom sektom, s izuzecima koji se uglavnomodnose na strane stmčnjake.Ova nepodudarnost ne može da potraje dugo jer je u moći konlUnističkihelita, koje su !liome i same pogođene, da je izmene. Akoje naonlŽaIli narod uzeo u svoje mke kontrolu nad platama, onda onamože i dalje biti na snazi. U svakom slučaju, ova nepodudamost izmeduvlasti i prisvajculja može se razrešiti samo na dva načina: prvo,komunizacijom proizvodilje, koja podrazumeva i socijalizaciju stmčnosti,odnosno ukidculje privatnog vlasništva nad specijalizovculimZlIculjima; i dmgo, podmštvljavanjem u skladu s načelom nagradivanjai kvaliteta i kvantiteta rada. Kao što nam je poznato, ova dmgaaltemativa je konačno preovladala u svim socijalističkim zemljama.Samo nakratko, tokom 60-ih godina su revolucioname elite u Kini ina Kubi bile u stanju da održe ili privremeno preokrenu tendencijilzamene komunističkog socijalističkim načinom raspodele za čiCUlOvepartije. Njihova nastojanja nisu uspela.Vredi reći nešto o tome kako je ovaj proces probijanja samonametnutihplafona plata počeo na Kubi. Tim plafonom koji je 1962.godine ustanovio Che Guevara, utvrdena je maksimalna plata u visiniod 450 pezosa za sve nove radnike, sem šačice najviših vladinihslužbenika. Taj plafon se održao sve do 1969, kadaje gm pi istaknutihprofesora i šefova katedri Univerziteta u Havculi uspelo da ga238I1iIII~probije. Bio sam u Havani decembra 1968. i sećam se s kakvim samčuđeIijem slušao od mladog šefa katedre za sociologiju o planovimaskovani m da se plata rektora podigne na 600 pezosa. Novi je rektor,govorila mi je, uneo preko potrebnu dinamiku na Univerzitet i trebaga nagraditi srazmerno njegovim uslugama. zar najviša plata nijedovoljna u tu svrhu? Ne, odgovorila je, dodatna materijalna stimulacijaje neophodna da bi se i ubuduće obezbedio isti način rukovođenja.Povećanje plate bilo bi uglavnom simbol fakultetskog ugleda,jer se ionako nije imalo na šta potrošiti; još uvek nije bilo luksuznihroba, pojavile su se tek deset godina kasnije. Sinulo mi je da povećanjerektorove plate i nije baš posve bezinteresno. Ono bi moglo bitiprvi korak ka povećanju plata profesora i šefova katedri od prosečnih300 pezosa na zvanični maksimum.Šta leži iza ove promene perspektive? Partijski vođi s kojimasam razgovarao na Kubi odreda su se žalili na ,.umore i "pretrpanostposlom«. Pored profesionalnih odgovornosti, imali su još napornijedužnosti partijskih boraca. Neki su se žalili da su isceđeni beskrajnimkomitetskim radom, političkim mitinzima i zborovima koje sumorali predvoditi. Umor od borbi u planinama, zamenio je umor odkomitetskog sastančenja o planovima. Nedostatak slobodnog vremenai privatnosti, združen sa stalnom budnoŠĆu pred svesnim i nesvesnimneprijateljima revolucije, tiho su uzimali svoj danak. Pošto suradili više no što je njihov deo, bilo bi razumno očekivati da postavei zahtev za nekim oblikom nadoknade. Oni koji su rizikovali živote uplaninama, sada SU uništavali zdravlje suočeni s ogromnim zahtevimavremena. Zašto bi profesiona1ci-vanpartijci, morali su se zapitati,bili jedini koji uživaju materijalne povlastice? Suočena s nejednakimplatama za jednak rad, s jednom skalom plata za partijske aktiviste idrugom za ,.podmićene« pripadnike nekadašnje inteligencije, ne čudito što se revolucionarna avangarda počela demoralisati. Ovo slabljenjemorala partijskih aktivista krajem 6O-ih je samo začetak onogašto objašnjava promenu naglaska od moralnih ka materijalnim stimulacijama70-ih godina.Svemu tome valja dodati i opštu političku ravnodušnost kubanskihmasa. Zbog raširene neodgovornosti u štednji vode i struje, oveusluge, koje su bile besplatne 6O-ih godina, vraćene su 70-ih socijalističkomsektoru. Kubanski radnici tek treba da preuzmu inicijativu ukontroli birokratskih plata. Dok se to ne dogodi, postojeće kontrolekoje je ustanovila partijska elita samo elita može ukloniti. Iako suKomiteti za odbranu revolucije najbolji pokazatelji inicijative masa,ovi organi budnosti su pre svega okrenuti potencijalnim i stVarnimkontrarevolucionarima, i nisu prodorni elementi unutar partije. Naoružaninarod je odveć plemenit i plin poverenja u elitu revolucije;snaga revolucionarne solidarnosti i lojalnost novom režimu podstakIesu radnike da se oslanjaju na svoje vođe umesto da stvari uzmu u vlastiteruke. Ispada da se politička svest neophodna masama da bi postalesamostalna politička snaga ne može steći bodrenjem već jedinosamopomoću. Zato bi partija morala uvesti neki oblik radničkog sa-239

moupravljanja u industriji, naporedo s radničkim savetima u vladinimustanovama, Očito je da Kuba mora preći dug put pre nego štose njeni radnici samoorganizuju u politički pokret sposoban da preokrenesadašnje tokove.Deceniju posle kulturne revolucije u Narodnoj Republici Kinividimo ~ delu sličan proces. Moj nekadašnji student, dr CliffordDuRandje 19. oktobra 1979. razgovarao sa šefovima pekinškog Institutaza filozofiju. i njegovog odseka za· dijalektički materijalizam.Razgovor je bio usredsreden na kritiku svrgnute četvoročlane bandekoja je tvrdila da je nova državna buržoazija rodena u krilu kineskeKP '. da ta. nova. buržoazija ima vlast kja predstavlja posebnu vrstukaplta!a, 1 da nje~ ~tvena bč1Z.a: leži u produženom i nedovoljnoograručenom postojanju onoga što je Marx nazivao ,.buržoaSkom desnicom«.Kad je DuRand napomenuo da bi moglo biti istine u timtvrdnjama, kineski filozofi su mu odgovorili da su povlašćeni elemen~~ partiji pre birokrate nego buržuji. Oni, tvrdili su, ne predstav1.Jaj';le~l~ta~o~ klasu, već povl~ni sloj ostao još iz starihfeudalnih I kapitaliStičkih društava. Danas je to preovladujuće viđenjebirokratije u Kini.Nezadovoljan ovim odgovorima, DuRand je napisao članak zaGuardian, objavljen u drugoj nedelji decembra 1979, u kom se ističu~tuće ekonomske nejednakosti u Kini i nagoveštava da birokratijamje tek ostatak iz ranijih društvenih formacija. U novom kineskomeksperimentu sa radničkim samoupravljanjem, premije su vezane zaprofit, a posledica je da rukovodioci primaju najveće premije. U prošlostijesamo 10% fabričkih nadnica država usmeravala u stimulacijuvrednosti, dok su visokokvalif1kovani profesionalci i upravni kadardobijali niže premije od proizvodnih radnika. Članovi partijesada tvrde da je ta praksa kršila socijalističko načelo »Svakome premaradu«. DuRand navodi kratke izvode iz razgovora koji je 21. novembravodio sa funkcionerom . šangajskog Ureda za industriju: »visol?.kadar ima veIi!'e odgovornosti i donosi veće profite«. Na stranufetištzam stručnsoti što ga ova napomena iinplicira, ali se ovde podrazumevada oni treba da dobijaju veće premije od manueInih radnika.. U Šangaju se ovo ~čelo većih premija za upravu primenjuje uokvuu novog decentra1lZOvanog sistema samoupravljanja zasnovanogna iskustvu Jugoslavije - koja se sada smatra socijalističkomzemljom. To je deo sveobuhvatnog plana da se do 1990. prede na sistemtržišnog socijalizma, koji će zameniti stari sistem centra1izovanog~strativnog ~eđivanja granica nadnica i plata. Tako je jedanfunkCIOner obavestio DuRanda da se trenutno u Šangaju iz uku ..pne zarade koja ostaje predDZeću prosečno izdvaja 20% za premije- uglavnom za nagrađivanje profesionalnih i administrativnih kadrova..Tendenciju j ačaDj a birokratske klase u Kini potvrđuje i članak o»novim kapitalistima« u Timeu (od 24. decembra 1979). Tu čitamoda je 1.500 bivših industrijalaca koji su se bavili preduzetništvompre kineske revolucije nedavno pozvano da preuzmu dužnost fabričkihdirektora. Rehabilitacija bivših kapitalista dovela je i do ponovne·poja~e 100 kineskih milionera, čije su imovine i bankovni računikonfiskovani za vreme kulturne revolucije da bi im sada bili vraćeni- i to s kamatom! Jedan primer: bivši vlasnik hemijske i farmaceutskefabrikedobio je obeštećenje u vrednosti od 133.000 američkihdolara na ime zaostale uštede, 47.000 na ime zaostalih kamata i26.000 na ime neisplaćenh plata za njega i njegovu ženu, kojih sukao inženjeri bili lišeni. Mada se neki od ovih rehabilitovanih direktoraočito uklapaju u sliku »ponovo rođenih kapitalista«, većina njihsu birokrate u novom kineskom sistemu radničkog samoupravljanja.Spora birokratizacija kineskog socijalizma nakon kulturne revolucijenagoveštaj je pojave kineskih tehnokrata kao onih koji će iinatipresudnu reč u odlučivanju u privredi. U tome je značaj posmrtne rehabilitacijeLiu Shaochija do koje je došlo na Centralnom komitetufebmara 1980. Mao je u vreme kulnIrne revolucij~ napadao Lina kao»neprijatelja broj jedan Partije i vlade«. On je danas oslobođen kao»glavna žrtva kulnIrne revolucije«. za optužbe protiv njega se kažeda su bile potpuno lažne, i da su dovele do najprljavijeg skandala uistoriji Partije .. Kao i sadašIui kineski vođi, i Liu je prednost davaoindustrijalizaciji i modernizaciji, nasuprot Maovim nastojanjima da»politika bude na prvom mesnI«. Mao je pokušavao da obuzda moć ipovlastice partijske birokratije - sadaš!lie mkovodstvo ih, naprotiv,podržava. Tako sada, 1980, Partija kulturnu revoluciju koja je, jedvapet godina ranije, smatrana velikim skokom napred koji će sjati večno,opn1Žltie kao užasnu katastrofu koju je preživeo kineski narod.Rehabilitacija Liua je šamar Maou. Zabrana zidnih plakata uPekingu 1980, baš kao i ućutkivaIUe kritičara nove državne buržoazijetakođe su akcije usmerene protiv Maoa. Mao je bar jednom, kao iTrocki, razmatrao mogućnost pojave nove birokratske ili upravljačkeklase u socijalizmu. On je u direktivi o pokretu socijalističkog obrazovanjaiz 1964. predviđao: »Ne bude li se uprava priključila radnicimaza mašinama, u radu, učeIUu i zajedničkom životu učeći smernood !liih, naćiće se u otvorenoj klasnoj borbi s radničkom klasom«(Peking Review, 2. juli 1976). U istoj direktivi se dalje kaže: »Birokratskaklasa na jednoj, i radnička klasa sa siromašnim i nižim sred­Iuim seljaštvom; na dmgoj strani, dve su oštro suprotstavljene klase«.Maova analiza birokratizacije socijalizma je, po svojoj oceni birokratijepre kao klase nego kao sloja, značajan korak dalje od Trockijeveu Izdanoj revoluciji.Zašto Mao nije uspeo u svojim nastojanjima? Uobičajeni marksističkiodgovor je da nije bilo objektivnih i subjektivnih uslova radnii;:kevlasti. Posledica je da su Maova nastojanja da komunizira socijalizamisprva bila suptilno podri vana, da bi ih potom njegovi nasledniciotvoreno odbacili. .Kulntma revolucija je propala zbog toga što Partija nije raspolagalas dovoljno stmčnih kadrova za upravljanje privredom i vršenjeosnovnih državnih poslova. Proizvod1ua je nazadovala jer je240241

politika bila na prvom mestu. P~rtiJski kadrov~ ~isu ~ogl~_~zstruč-:­njaka-nepartijaca, koji su insistl~ah na »podnuclyanJu« vls~m plat.~ma,da obave posao. Nemo~ da lm se te plate ~aJu dovela Je .d? nJIhovognamernog uzdržavanja na poslu, do gubitka efikasnosti I sveopštegpada industrijske produktivnosti. Partija je zbog kulturne revolucijeizgubila autoritet, jer nije isporučivala robe i zemljom jebilo loše upravljano.Priznajući manjak specijalizovanilt kadrova, novo partijsko rukovodstvonastoji da privuče· više stručnjaka u svoje redove. Ali, zato mora da plati sitnobirokratskim i birokratskim platama. Uz taj naporda poboljša svoju administrativnu i tehničku osposobljenost,. Partija postavlja stručiuake na vodeće položaje u vladi i industriji. Ureferatu podnetom 28. decembra 1979. u DruštVu za filozofska istraživanjamarksizma, »The Problem of a New Class in Socialist China«(Problem nove klase u socijalističkoj Kini), DuRand izveštava da jePartija nedavno predložila reforom svog kadrovskog sistema »U kojojje osnovno povećanje broja stmčnih kadrova na vodećim položajimado 70% ukupnog broja«. Ta reforo1a može jedino dovesti do jačaIuai širelua autoriteta birokratske klase.Nedostatak stručnill kadrova je stari problem. Lenjin je njegovznačaj istakao još januara 1922. u tekstu »Uloga i fll1lkcije sindikatau Novoj ekonomskoj politici«. »Ne može biti nikakvog ozbiljnog napretkau izgradnji socijalizn1a ako konumistička partija, sovjetskavlada i sindikati ne budu kao zenicu svog oka čuvali svakog stmčnjakakoji savesno radi, koji zna i voli svoj posao - čak i ako su muideje komlU1izma potpuno strane.« Moramo doći u sinJaciju, nastavljaLenjin, u kojoj stručnjaci »mogu u socijaliZ1llu uživati bolji n1aterijalnii pravni status nego u kapitalizmu«. Vladin odsek ne može bitivaljano organizovan, ,.bez sisten1atskih mera za obezbedi vanj e zadovoljenjasvih potreba stmčJUaka, i nagradivaIua najboljih medu njima«.To nije tek privremena mera vezana uz NEP - pošto LeJUinotvoreno priznaje da će ovaj povlašćeni sloj »postojati sve dok ne dostignemoviši stuPaIlj komunističkog društva«. .Zavisnošću partije od stmčnih kadrova Lenjin se bavio i u glavnompolitičkom izveštaju podnetom na Jedanaestom kongresu Partije,ll1arta 1922. Komunisti su centralizovali političku i ekonomsku. vlast u svojim nJkama~ kaže on, ali imjoš maIljkaju kulnJra i stmčnaznanja. »Uzmimo Moskvu, s lUenih 4.700 konumista i nJ glomaznubirokratsku n1ašineriju, nJ ogromnu gomilu, pa se moraQlO zapitati:ko tu upravlja kim?« LeJUin sunmja da su kOI:nunisti ti koji upravljaju.Komunisti-administratori su politički pouzdani, kaže, ali nemajuadministrativnih sposobnosti i lako upadaju u stare birokratske zamke.KomlU1isti su tek kap u moru i ne mogu izgraditi socijalizam bezpomoći vanpartijaca. Podrazumeva se da partija mora činiti usnJpketoj ogrollUloj birokratskoj mašini kojom upravljaju nekonumisti, ili.POtpWlO dići nike od izgradnje socijalizll1a. Mogli bismo zaključitida, zbog nedostatka stmčnjaka u partiji, socijalizanl mora ili da sebirokratizuje ili da nestane.,.lzdaja« radnika od strane vođa Druge i Treće internacionale,rasproWUa revolucije, sad bi se mogli shvatiti kao preuranjeni komu~nizam. Cim se radnici otvoreno sučele s preprekama koje nosi uspostavljanjei održanje qjihove vlastite diktature, čim shvate da je besklasnodruštvo još veoma daleko, više nemaju razloga da kritikujukomunističke partije zbog ,.izdaje revolucije«. Optužbe za izdajstvozaboravljene su zajedno s ultra1evim sektama koje su ih negovale.Pošto je poltička i društvena revolucija birokratskog tipa nužni stupanjna putu ka komunističkom ili besklasnom društyu - iz već navedenihrazloga - proletarijat ima interesa da je podrži. Bez obzirana sporednu ulogu radnika u socijalizmu, oni su do sada imali koristiod socijalističkog preobražaja. U kritičnim momentima imali su m0-gućnost da predvode revoluciju, kao u Rusiji tokom prve decenijeposle oktobarske revolucije 1917, i Kini u prvim fazama tamošnjerevolucije. Kako će radnici iskoristiti ove prilike zavisi od njihoveorganizovanosti i inicijative.Strategija prelaska u komunizam može postati realna tek kad sesocijalistički sistem konsoliduje, ali teško da je praktično izvodivapre toga - bar ne u razvijenim socijalističkim.zemljama. Marx je usvoje vreme podržavao napore da se kapitalistički sistem proširi načitavu Evropu kao preduslov borbe za socijalizam. Danas, iz istih razloga,mraksisti podržavaju novi socijalistički odnosno birokratskiporedak kao preduslov borbe za komunizam.Komunistička proizvodnja nasuprot socijalističkogprisvajanja?Kakvi su izgledi za budućnost? Marksistička.analiza nove društveneformacije bila bi nepotpuna bez ispitivanja tendencija destabilizacijenovog poretka. I od socijalizma se može očekivati da rodi vlastiteunutrašnje suprotnosti. Mada su Marx i Engels grešili u pogledupolarizacije klasa u kapitalizmu, u novoj društvenoj formaciji postojitendencija polarizacije koja bi mogla konačno dovesti do besklasnogdruštva koje su oni predvideli. Što je još važnije, očita je i tendencijaka radničkom samoupravljanju koje nadHazi tehnobirokratsku kontrolu·proizvodnog procesa. Radničko samoupravljanje nosi zametaknezavisne radničke kontrole i odgovornosti. Pored ,.nevidljivog socijalizma«u kapitalizmu, tu je i pojava ,.nevidljivog komunizma« u s0-cijalizmu. Na vidiku je novi. nesklad, nesklad izmedu komunističkeproizvodnje i socijalističkog prisvajanja. Komunističko društvo nijeneminovno. Dovoljno namje što je moguće.prvi deo Komunističkog manifesta počinje klasičnom formulacijomMarxove i Engelsove teze polarizacije. Buržoaska epoha je jedinstvenapo svom pojednostavljenju klasnih antagonizama: »Celo sedruštvo sve više· i više cepa na dva velika neprijateljska tabora, nadve velike klase koje stoje neposredno jedna naspram druge - buržoazijui proletarijat«. Ostale klase nestaju ili se gase pred modernomindustrijom: ,.Srednji staleži, sitni industrijalac, sitni trgovac, zana-242243

t1ija, . seljak, svi se oni bore protiv buržoazije da bi obezbedili odpropasti svoj opstanak kao srednjih staleža«. Nekadaje srednja klasapredvodila radničku većinu u klasnim borbama koje su mšile vladajućumanjinu, ali u modernom svetu koji je kapitalizam stvorio,srednja klasa više ne može da obavlja taj zadatak.Ovu osnovnu polarizaciju opovrgle su· dvadesetovekovne revolucije.Pojavila se nova srednja klasa koja se, uklonivši buržoaziju spolitičke i ekonomske vlasti, preobrazila u novu vladajuću klasu usocijalizmu. Tek je u ovoj novoj dmštvenoj formaciji došlo do stvarneklasne polarizacije. Od četiri »velike klase« kojima smo se ovdebavili, dve su ili posve iščezle ili su svedene na beznačajnost: zemljoposedničkaklasa i buržoazija. Tako su ostale samo dve velike klasejedna naspram dmge: upravljači i oni kojima se upravlja.Mada je sitna birokratija zauzela mesto sitne buržoazije .. onapokazuje iste osobine zavisne srednje klase vezane za interese ekonomskidominantne klase. U trećem odeljku OsamnaestogBrumairea, Marx sitnu buržoaziju naziva prelaznom klasom u kojojsu interesi dve dmge trenutno uravnoteženi. Ona je prelazna jer jemešovita klasa, s nekim svojstvima klase iznad i nekim klase nepo~sredno ispod nje. Sitna buržoazija je, u stvari, presudni stepenik uusponu od proletarijata ka buržoaziji. Slična situacija odreduje i siulebirokrate u revolucionarnq.i eliti; oni su se, kao što smo videli, boriliza vlast na Kubi i u Kini 60-ih godina, da bi se potom pretvorili uprave birokrate.Tačno je da su Marx i Engels verovali da bi demokratska siulaburžoazija mogla naslediti buržoaziju kao neposredno upravljačkaklasa, ali nikad nisu ni pomišljali da bi mogla postati političkidonllnantnaklasa ili vladajuća klasa namesto buržoazije. Predvidali su dabi ona mogla biti stmkuualno ograničena u vršenju svoje-vlasti preo.;.vladu jućim kapitalističkim načinom proizvodnje. Sitna buržoazijamože upravljati, ali nikad vladati. Imajući u vidu da su rezultati sitnobirokratskevlasti ostvareni 60-ih godina i na· Kubi i u Kini biliobesnaženi 70-ih, sličnu sudbinu bismo mogli predvideti i SiUl0j bi:.rokratiji. . -Ono što su Marx i Engels rekli o smenjivanju na položajimapolitičke vlasti delova kapitalističke klase i sitne buržoazije važi i zabirokratsku klasu i sitnu birokratiju u socijalizmu. Da se pozovemona jedan odlomak iz teksta Nemačka: revolucija i kontrarevolucija:»Istorijaje pokazala komunističkoj partiji kako su, pošto su [kapitalisti]odradili svoje na vlasti. .. prvi [birokrate] skočili i zgrabiliuzde vlasti; kako su dmštveni uticaj i vladavina ovog [političkog]sektora [birokratije] slabiJi s jačanjem ... [tehnokratskog sektora],i kako sada dve nove klase polažu pravo na njihov mandat na vlasti- SiUl0 [birokratska] klasa i industrijska radnička klasa«. Pod pretpostavkomda socijalizam nije obećana zemlja proletarijata, većtvrđava birokratskog načina proizvodnje, konllmizam se odlaže doisteka mandata na vlasti u ovoj novoj ekonomskoj formaciji birokratskei Siul0birokratske klase.- IKad bi postojala samo tri činioca proizvodnje, bilo bi osnovanoočekivati da komunizam bude neposredni istorijski sledbenik: kapitalizma- podruštvljavanje kapitala bi za to bilo dovoljno. Ali, uz postojanječetvrtog činioca, nacionaIizacija odnosno kolektivizacijaosnovnih sredstava za proizvodnju nije dovoljna za stvaranje besklasnogdruštva; nužno je i podruštvljavanje birokratske stručnosti kaopersonifikacije nauke i organizacije. Ukidanje privatnog. v~tvasamo u domenu fizičkih proizvodnih snaga donosi nam tek socijalizam.Komunizamje poseban način proizvodnje pre no, kako marksistitradicionalno veruju, viši ili razvijeniji stupanj socijalističkogdruštva.Pošto ekonomska hegemonija birokratije ne može zauvek trajati,nova tendencija polarizacije otvara put ka konačnom sukobu.Premda novoj radničkoj klasi u socijalističkim zemljama nedostajevlastita politička partija, premda su KP praktično u rukama: birokratskihi sitnobirokratskih elemenata, može se predvideti dankađ ćenovi tip avangarde dovesti u pitanje hegemoniju stare. Zasad, radničkaklasa u socijalizmu nastavlja da se »bori s neprijateljima svojihneprijatelja«, mobilišući se za mir pred opasnoŠĆu od trećeg svetskograta i pružajući otpor antisovjetizmu i neprijateljskoj medunarodnojburžoaziji. To stanje stvari, medutim, obećava promene. Kad socijalizambude postao preovlađujuća društvena formacija u svetskim razmerama,radnici će nadvladati neprijatelja svojih neprijatelja i predsobom će imati samo jednog neprijatelja s kojim treba da se bore -birokratsku klasu. U tom trenutku će politika konfrontacije verovatnozameniti sadašnju politiku solidarnosti i klasne saradnje.Pored ovog političkog činioca, tu je i ekonomski činilac »skrivenogkomunizma« pod uticajem jugoslovenskog modela radničkogsamoupravljanja.· Ako radnici u Jugoslaviji mogu učestvovati uupravljanju svojim preduzećima, zašto to ne bi mogli i radnici u drugimsocijalističkim zemljama? Ovo pitanje ima subverzivne implikacije,jer podrazumeva da radnici koji ga postavljaju već raspolažustručnim manjima potrebnim za upravljanje preduzećima.Dvađesetovekovna naučna i tehnička revolucija zahtevaju opštepodizanje nivoa stručnosti običnih radnika. To podizanje nivoa tehničkestručnosti imalo je i ima značajne posledice na organizacijuradnih odnosa. Bolje po~ući tehnike proizvodnje, radnici su kvalifikovanijida upravljaju svojim preduzećima posredstvom radničkihsaveta. Radničko samoupravljanje će možda vremenom prestati dabude pomoćni organ profesionalne uprave i postati sredstvo obezbedenjaradničke inicijative i kontrole. Možda će dva osnovna uslovapostojanja industrijske demokratije koje pominje Lenjin u D1Žavi irevoluciji - knjigovodstvo i kontrola - najzad postati stvarnost. za .to je nužno da radnici, osim novih tehničkih manja, steknu i celovitorazumevanje proizvOdnje i raspođele. U jugoslovenskoj tekstilnoj fa.;.brici u Zrenjaninu, koju sam posetio 1967, članovima radničkog savetaje to razumevanje očito nedostajalo. Oni . nisu bili u stanju daobjasne »sistem bodovanja«, koji su izglasali da bi osigurali pravičnu24424S

aspOdelu zajedničkog dohotka. Bili su, medtuim, umemireni svojimneznanjem i spremni da ga prevazidu.Tendencija uzdizanja radne snage neodvojiva je od tendencijeobezvređivanja stručnosti. ViSak stručnih kadrova umanjuje mogućnostupravljača da, napuštanjem svojih položaja, iznude više plate,pošto će se već naći neko ko će odmah zauzeti njihovo mesto: od nedostatkastručnog kadra na početku prelaska u socijalizam, socijalističkezemlje su došle veoma blizu tačke na kojoj birokratska klasarazbija monopol stručnosti. Danas mnogi sitni birokrati posedujustručnost bez njenih prednosti. Više nisu neophodne izuzetne plateda bi se stručnjaci podmitili da rade svoj posao. U ekonomski razvijenijimsocijalističkim zemljama već je vidljiva tendencija uspostavljanjaneformalnog plafona plata, uz istovremeni rast materijalne stimulacijeproizvodnih radnika. Verovatnijeje da će do rasta produktivnostiu Nemačkoj Demokratskoj Republici i Čehoslovačkoj doći demokratizacijommaterijalne stimulacije, dizanjem nivoa stručnosti inadnica manuelnih radnika, nego politikom maženja upravnog kadra.Jaz između intelektualnih i manuelnih radnika može se postupnosmanjiti .obezvredivanjem stručnosti, na jednoj,. i uzdizanjem manuelnihumeća, na drugoj strani. Dugoročno posmatrano, ove dve tendencijebi, združene, mogle dovesti do iščezavanja sistema plata.Pored ovih objektivnih uslova, skrivenom komunizmu u prilogidu i neki subjektivni činioci. Proces prevazilaženja jaza izmedu intelektualnihi manuelnih radnika trebalo bi da bude dostatan za dokidanjesadašnjeg načina socijalističkog prisvajanja, koji se zasniva naprivatnom posedovanju naučnih znanja. Bude li se nova radničkaklasa politički organizovala u vlastitu partiju, proces će ubrzati političkakonfrontacija s birokratskom klasom. .Ove objektivne i subjektivne okolnosti mogle bi uroditi novomsuprotnošću, odnosno neskladom specifičnim za socijalistička društva:suprotnoŠĆu između komunizovane proizvodnje i socijalističkogprisvajanja. Pod ,.komunizovanom proizvodnjom« podrazumevamradničko samoupravljanje u smislu proizvodnje kojom upravljaju neposredniproizvodači. Kao i u slučaju prethodne suprotnosti izmeđupodruštvljene proizvodnje i kapitalističkog prisvajanja, i ova nova semože razrešiti jedino odgovarajućom promenom u načinu raspodele.Objektivni uslovi koji objašnjavaju konačni raspad ma koje oddruštvenih formacija su, po Marxu i Engelsu, obuhvatati razvoj produktivnostiljudskog rada i opstruirajuću ulogu odnosa vlasništva imaterijalnih povlastica, koje deluju kao okovi proizvodnih odnosa.Da navedemo odlomke iz Marxovog predgovora Prilogu kritici političkeekonomije: ,.Na odredenom stupnju svoga razvoja materijalneproizvodne snage društva dolaze u sukob s postojećim odnosima proizvodnje..• sa svojinskim odnosima u okviru kojih deluju. Iz oblikarazvoja proizvodnih snaga ti se oblici preobraćaju u njihove okove.«znamo šta se potom događa. Tada dolazi do društvene revolucije.Razvoj proizvodnosti ljudskog rada u socijalzm.u seme je kona-]I, i,čnog razaranja socijalističkog načina proizvodnje. Pogledajmo štaEngels kaže o razvoju produktivnosti rada u kapitalizmu u Anti-Duhringu.Po njemu, svi istorijski antagonizmi izmeđueksploatatorskihi eksploatisanih, ugnjetenih i ugnjetačkih klasa, svoje objašnjenjeimaju u istom srazmemo nerazvijenom stanju proizvodnih Snaga.»Sve dok su stvarno radni ljudi toliko obuzeti potrebnim radom daim ne ostaje vremena za praćenje opštih društvenih poslova - usmerenos.tirada, državnih i pravnih poslova, umetnosti, nauke, itd. -biće nužno. stalno postojanje posebne klase, oslobođenje pravograda, koja će te poslove voditi«. Komunizma ne može biti, govorioje Engels, bez radničkog samoupraVljanja. Međutim, upravo kapitalizamčini radničko samoupravljanje mogućim: »ogromni rast proizvodnihsnaga modeme industrije omogućio je raspodelu rada na svepripadnike društva, bez izuzetka, pa samim tim i ograničavanje radnogvremena svakog pojedinog pripadnika do mere u kojoj će svakoimati dovoljno slobodnog vremena za učešće u op~tim - teorijskimkao i praktičnim - društvenim poslovima«. Sada znamo daje Engelsovsud bio preuranjen za kapitalizam. No, da li je preuranjen i zasocijalizam?Pojava birokratije kao nove vladajuće klase bila je neminovna srazloga koje je Lenjin naveo: nedostatka stručnog kadra u avangardnojpartiji. Tek sada, da antidatiranlO Engelsov iskaz, svaka eksploatatorskai vladajuća Jlasa postaje suvišna i predstavlja preprekudruštvenom razvoju. SirelUe stručnosti i tehnički napredak običnihradnika, obilje specijalizovanih kadrova u razvijenim socijalističkimzemljama možda će konačno dovesti do toga da bude dovoljno kvalifikovaneradne snage da ona postane »besplaU1a«. Plate bi mogle postatinepotrebne. Onde gde ima više no dovoljno stručnjaka, trebalobi biti dostaU1o platiti im koliko im za život treba da bi radili.Plaćati im više, bilo bi »disfunkcionahlo«, čisto bacanje, nepotrebniluksuz, okov optimalnom razvoju proizvodnih snaga. Stvaraćese veće bogatstvo .usmeravaJljem fondova viška potrošqje u nove proizvodnecikluse. Covek ne živi samo od hleba, ali ne mora večno živetiu uslovima u kojima raskoš jednog znači muku drugog čoveka.Pod ostalim jednakim uslovima, komwlizamje efikasniji i produktivnijiu stvaraJlju bogatstva od socijalizma. U poređenju s drugimdruštvenim sistemima, taj sistem konačno odnosi prevagu jer ukidarasipnost i maksimalno razvija proizvodne snage.(Donald C. Hodges, ,.The Bureaucratization of SocialislTI«,U The Bureaucratization of Socialism, TheUniversity of Massachusetts Press, 1981. str.39--113. i 174--189)Prevela Vera Vukelić246247

BmLIOGRAFSKE NAPOMENEKnjige i pamfletiAdler, Solomon, The Chinese Economy, Monthly Review, New York, 1957.Alasco, Johannes, Intellectual Capitalism, World University Press, New York,1950.Aron, Raymond i dr~ World Technology and Human Destiny, University of MichiganPress, Ann Arbor, 1963.Avrich, Paul, Kronstadt 1921, Princeton University Press, Princeton, 1970.Bahro, Rudolf, The Alternative in Eastern Europe, New Left Books, London,1978.Bambirra, Vania, La revolucion cubana: Una reinterpretaci6n, drugo izd., NuestroTiempo, Mexico D.F~ 1974;Bazelon, David, The Paper Economy, Vintage, New York, 1963., Power in America: The Politics of the New Class, New American Library,New York, 1967.Bendix, Reinhard, Work and Authority in Industry, Harper and Row, New York,1963.Bergson, Abram, TJJe Economics of Soviet Planning, Yale University Press, NewHaven, 1964.Berie, Adolf, Power without Property, Harcourt, Brace and World, New York,1959.Berie, Adolf, and Gardiner C. Means, The Modern Corporation and Private Property,Macmillan, New York, 1933.Bernardo, Robert M, The Theory of Moral Incentives in Cuba, University ofAlabama Press, Tuscaloosa, 1971Bettelheim, Charles, Les luttes de classes en URSS. Tom I (1917-23), tom 2(1923-30), Seuill Maspero, Paris, 1974-77., La transition vers feconomie socialiste, Maspero, Paris, 1968.Bettelheim, Charles, i dr~ La construction du socialisme en Chine, Maspero, Paris,1965.Bilandzić, Dušan, Management of Yugoslav Economy (1945-1966), Belgrade,1967.Boffato, Carlo, ur~ Socialismo e Mercato in Jugoslavia, Einaudi, Torino, 1968.Bonachea, Rolando E~ and Nelson P. Valdes, ur~ Che: Selected Works of ErnestoGueveara. Cambridge: The M.lT. Press, 1969., ur~ Cuba in Revolution, Doubleday, Garden City, N.Y ~ 1972Boorstein, Edward, The Economic Transformation of Cuba, Monthly Review;New York, 1968.Bottomore, T.B~ Classes in Modern Society, Pantheon, New York, 1966., Elites and Society, Basic Books, New York, 1964.Bruz, Wladzimierz, The Market in a Socialist Economy, Routledge and KeganPaul, London, 1972Bukharin, Nicolai, Building up Socialism, London, 1926.,Historical Materialism: A System of Sociology, Internationq,l Publishers,New York; 1925.Bukharin, Nicolai, and E. Preobrazhensky, The ABC of Communism, Universityof Michigan Press, Ann Arbor, 1966./,-";;.::;Burnham, James, The Machiavellians: Defenders of Freedom, John Day, NewYork,1943., The Managerial Revolution, John Day, New York, 1941Carr, E.H~ The bolshevik Revolution, 1917-1923. 3 toma. Penguin, London, 1966.,Socialism in One Country, tom I, Macmillan, London, 1964.Carr, E.H~ and R.W. Davies, Foundations of a Planned Economy. 1926-1929,MacmiIIan, London, 1969.CarrilIo, Santiago, Eurocomunismo y estado, Critica, Barcelona, 1977.Castoriadis, Cornelius, La Societe bureaucratique l, Union Generale d'Editions,Paris, 1973.Castro, Fidel, Discursos. 1965-1968, Instituto del Libro, Havana, 1968.,La revoluci6n cubana. 1953-1962 Adolfo Sanchez RoboIledo Era,Mexico D.F~ 1972Chase, Stuart, Technocracy. an Interpretation, John Day, New York,1933.Claudin, Fernando, The Communist Movement: From Comintern to Cominform..2 toma, Monthly Review, New York,1974-75.• Eurocomunismo y socialismo, Siglo XXI, Madrid, 1977.Cliff, Tony. Lenin, 2 toma, Pluto, London, 1975-76., Russia: A Marxist Analysis, International Socialism, London, 1964.Cohen, Arthur A~ TheCommunism of Mao Tse-tung, University of ChicagoPress, Chicago, 1964.Cohen, Stephen F~ Bukharin and the Bolshevik Revolution, Vintage, New York,1975.Dahrendorf, Rolf, Class and Class Conflict in Industrial Society, StannfordUniversity Press, Stanford, 1959.Dedijer, Vladimir, Tito Speaks, Weindenfeld and Nicolson, London, 1953.Denno, T ~ The Communist Millenium: The Soviet View, Nijhoff, The Hagne,1964.Deutscher, Isaac, Ironies of History: Essays on Contemporary Communism,Oxford University Press, London, 1966.• The Prophet Armed: Trotsky.1879-1921, Oxford University Press, NewYork,I965., The Prophet Unarmed: Trotsky,1921-1929, Oxford University Press,New York, 1965.,The Prophet Outcaste: Trotsky,1929-1940, Oxford University Press,New York,l965.,Soviet Trade Unions, Oxford University Press, London 1950.,Stalin: A Political Biography, Oxford University Press, New York,I967 ..The Differences between Comrade Togliatti and Us, Foreign Languages Press,Peking, 1963.Dilas Milovan, The New Class, Praeger, New York,1957.Dobb, Maurice, Economic Theory and Socialism, International Publi~hers, NewYork,1955.Draper, HaI, Karl Marx's Theory of Revolution: State and Bureaneracy, 2 toma,Monthly Review, New York, 1977. . .Draper, Theodore, Castroism: Theory and Practice, Praeger, New York, 1~.Dubček, Alexander, Il nuovo corso in Cecoslovacchia, Riuniti, Roma, 19:6lt. c' ,.'Dunayevskaya, Raya, Marxism and Freedom, Bookman, New York, 19?5- -Durkheim, Emile, Socialism and Saint-Simon, ur~ Alvin Gouldner i prev. C. SattIer,Antioch Press, Yellow Springs, 1958.248

Elsn~r, Harry, The Technocrats: Prophets of Automation, Syracuse UniversityPress, Syracuse, 1967.Engels, Friedrich, Anti-Diihring, International Publishers, New York, 1972.,Principles of Communism, Monthly Review, New York, 1952., Socialism: Utopian and Scientific, u: Marx-Engels Selected Works,tom 2, Foreign Languages Publishing House, Moscow, 1962.Erlich, Alexander, The Soviet Industrialization Debate, 1924-1928, Harvard UniversityPress, Cambridge, 1967.Fan. K.H., ur., The Chinese Cultural Revolution: Selected Documents MonthlyReview, New York, 1968.'Fan. K.H., and K.T. Fan, ur., From the Other Side of the River: A Self-Portraitof China Today, Anchor, Garden City, N.Y., 1975.Felker, Jere L., Soviet·Economic controversies, The M.LT. Press, Cambridge,1966.Feoktistov, V.F., ur., Maoism Unmasked, Progress Publishers, Moscow, 1972.Galbraith, John K., The New Industrial State, Houghton Mifflin, Boston, 1967.Gandy, Ross, Marx and History, University of Texas Press, Austin, 1979.Glucksman, Andre, Hacia la subversion deltrabajo intelectual Era Mexico DF1976. " . .,Gottheil, Fred M., Marx's Economic Predictions, Northwestern University Press,Evanston, 1966. .Gould, Jay, The Technical Elite, Augustus M. Kelley, New York, 1966.Gouldner, Alvin, The Future of Intellectuals and the Rise of the New Class, Seabury,New York, 1979.Granick, David, The Red Executive, Doubleday, Garden City, N.Y., 1961.Guillen, Abraham, Socialismo de autogestion, Montevideo, 1972.Hacker, Andrew, ur., The Corporation Take-Over, Doubleday, Garden City,N.Y.,I965.Halperin, Ernst, The Triumphant Heretic: Tito's Struggle against Stalin, Heinemann,London, 1958.Hangen, Welles, The Muted Revolution: East Germany's Challenge to Russia andthe West, Knopf, New York, 1966.Hernec~er, Marta, Los conceptos elementales del materialismo historico, 5. izd.,Slglo XXI, Mexico D.F., 1970.Hegedus, Andreas, Socialism and Bureaucracy, SL Martin'~ Press, New York,1976.Hilferding, Rudolf, Bohm-Bawerk's Criticism of Marx, Izd. Paul Sweezy, AugustusM. Kelley, New York, 1949.History of the Communist Party of the Soviet Union, izd. Andrew Rothsteinand Clemens Dutt, Foreign Languages Publis\1ing House, Moscow, 1963.History of the Communist Party of tre Soviet Union (Short Course), InternationalPublishers, New York, 1939. .Hodges, Donald C., The Lotin American Revolution, William Morrow New York1974. ' ,, The Legacy of Che Guevara: A Documentary Study, Thames and Hudson,London, 1977. .,ur., Philosophy of the Urban Guerrilla: The Revolutionary Wrilings ofAbraham Guillen, William Morrow, New York, 1973.,Socialist Humanism: The Outcome of Classical European MoralityWarren Green, SI. Louis, 1974.'Hoffman, George W., and Fred Warner Neal, Yugoslavia and the New Communism,Twentieth Century Fund, New York, 1962.Horowitz, David, ur., Marx and Modern Economics, Monthly Review, NewYork,I968.Horvat Branko, Towards a Theory of Planned Economy, Yugoslav Institute ofEconomic Research, Belgrade, 1964.Howard, Dick, The Marxian Legacy, Macmillan, London, 1977.Hudson, G.F., Fifty Years of Communism: Theory and Practice, 1917-1967,Penguin, Baltimore, 1968.Jackson, Bruce D., Castro, the Kremlin, and Communism in Lotin A/ilerica, JohnsHopkins University Press, Baltimore, 1969.James Daniel, Che Guevara, Stein and Day, New York, 1969.KafoI, KS., China: The Other Communism, Hill and Wang, New York, 1967.,Guerrillas in Power: The Course of the Cuban Revolution, Hill andWang, New York, 1970.Kenner, Martin, and James Petras, ur., Fidel Castro Speaks, Grove, New York,1969.Khrushchev, Nikita, For Victory in the Peaceful Competition with Capitalism,Foreign Languages Publishing House, Moscow, 1959.Konrad, George, and Ivan Szelenyi, The Intellectuals on the Road to ClassPower, Harcourt, Brace, Jovanovich, New York, 1979.Kuusinen,O.V., i dr., Fundamentals of Marxism-Leninism, Foreign LanguagesPublishing House, Moscow, 1963.Lange, Oscar, i dr. Problemas de la economia polilica del socialismo, PublicacionersEcon6micas, Havana, 1966.Lo via cecoslovacca al socialismo, Riuniti, Rome, 1968.Lenin, V.I., The Collapse of the Second International, u: V.I. Lenin, CollectedWorks, tom 21, Progress Publishers, Moscow, 1964.,The State and Revolution, u: V.I. Lenin, Selected Works, tom 2, InternationalPublishers, New York, 1967.,Two Taclics of Social-Democracy in the Democratic Revolution, u: V.I.Lenin, Selected Works, iom I, International Publishers, New York, 1967.Lewis, John Wilson, ur., Major Doctrines of Communist China, Norton, NewYork,I964.Lin Piao, Long Live the Victory of People's War! Foreign Languages Press, Peking,1965.Lockwood, Lee, Castro's Cuba, Cuba's Fidel, Macmi1Jan, New York, 1967.Lorenz, Richard, Sozialgeschichte der Sow jetuinon, 1917-1945, tom I, Suhrkamp,Frankfurt, 1976.Lowy, Michael, El pensamiento del Che Guevara, Siglo XXI, Mexico D.F., 1971.Machajski, Waclaw (pseudonim: A. Volski), Umstvennii Rabochii, 3 toma, Geneva,1905.Mallet, Serge, La nouvelle classe ouvri'ere, Editions du Seuil, Paris, 1963.Mandel, Ernest, and Fernand Charlier, L'URSS e uno stato capitalista?, SamonaSavelli, Roma, 1971.Manual de economia polilica, Izd. the Economics Institute of the Soviet Academyof Sciences, Grijalbo, Mexico D.F., 1966.Mao Tse-tung, On the Correct Handling of Contradictions among the People,Foreign Languages Press, Peking, 1960., A Critique of Soviet Economics, Monthly Review, New York, 1977.250251

,On New Dumocracy, u: Selected Works of MaoTse-tung,tom.2. PergamonPress, Oxford, 1965.,The Question of Agricultural Cooperatives, Foreign Languages Press,Peking, 1956. ., Selected Works, 4 toma, Foreign Languages Press, Peking, 1965.Marcuse, Herbert, Soviet Marxism, Columbia University Press, New York, 1958.Marshall, Alfred, Principles of Economic, 8. izdanje, Macmillan, London,1927.Martinet, Giles, Les cinq communismes, :Editions du Seul, Paris, 1971.Martinez, Fernando, and Hugo Azcuy, i dr~ Lecturas de filosofia, 2 toma, Institutodel Libro, Havana, 1968.Marx, Karl, Capital, Izd. Friedrich Engels, 3 toma, Foreign Languages PublishingHouse, Moscow, 1961-62..', The Civil War in France, u: Marx-Engels Selected Works, tom I, ForeignLanguages Publishing House, Moscow, 1962, A Contribution to the Crituque of Political Economy, Charles Kerr, Chicago,1904., Critique of tht; Gotha Programme, u: Marx-Engels Selected Works,tom I, Foreign Languages Publishing House, Moscow, 1962,Economic and Philosophical Manuscripts of 1844, u: Karl Marx: EarlyWritings, priredi~ i preveo T.B. Bottomore, McGraw Hill, New York, 1964., The Eighteenth Brumaire of Louis Bonaparte, u: Marx~Engels SelectedW orlcs, tom I. Foreign Languages Publishing House, Moscow, 1962., The Poverty of Philosophy, u: Marx-Engels Collected Works, tom 6,International Publishers, New York, 1976., Theories of Surplus Value, prim. Ryazanskaya. 3 toma, Progres Publishers,Moscow: 1968-71.,Wage-Labor and Capital, u: Marx-Engels Selected Works, tom l, ForeignLanguages Publishing House, Moscow, 1962Marx, Karl, and Friedrich Engels, Germany: Revolution and Counter-Revolution,u: Karl Marx: Selected Worlcs, tom 2, Internationnal Publishers, NewYork, bez godine.,Manifesto of the Communist Party, u: Karl Marx: Selected Worlcs, toml, International Publishers, New York, bez godine.Matthews, Herbert L, Fidel Castro, Simon and Schuster, New York, 1969.Meek, Ronald, Studies in the Labour Theory of Value, International Publishers,New York, 1956.Melotti, Umberto, Marx and the Third World, Humanities Press, Atlantic Highlands,N.Y~ 1977.Mayer, Alfred, Leninism, Praeger, New York, 1957.,Marxism: The Unity of Theory and Practice, Harvard University Press,Cambridge, 1964.Mills, C. Wright, ur~ The Marxists, Dell, New York, 1962.More on the Differences between Comrade Togliatti and Us, Foreign LanguagesPress, Peking, 1963.Morray, J:. P~ The Second Revolution in Cuba, Monthly Review, New York, 1962Mrachkovskaya, I.M~ From Revisionism to Betrayal: A Criticism of Ota Šilc'sEconomic Views, Progress Publishers, Moscow, 1972Nagy, Imre, On Communism: ln Defense of the New Course, Praeger, NewYork,1957.Nicolaus, Martin, Restoration of Capitalism in the USSR; Liberator, Chicago,1975./lNomad, Max, Aspects of Revolt, B60kman, New York, 1959.,Rebels and Renegades, Macmillan, New York, 1932Nove, Alec, The Soviet Economy, preradeno izd., Praeger, New York, 1966.O'Connor, James, The Origins of Socialism in Cuba, Cornell University Press, Ithaca,1970.Ossowski, Stanislau, Class Structure in the Social Consciousness, Free Press,Glencoe, III~ 1963.•Page, Benjamin B~ The Czechoslovalc Reform Movement, 1963-1968: A Study inthe Tehory of Socialism, Gruner, Amsterdam, 1973.Paillet, Marc, Marx contre Marx: Lo societe technobureaucratique, DemXSl, Paris,1971.Parry, Albert, The New Class Divided, Macmillan, New York, 1966.Pelikan, Jiri, Socialist Opposition in Eastern Europe, St. Martin's Press, NewYork,1976.The Polemic on the General Line of the International Communist Movement;Foreign Languages Press, Peking, 1965.Poulantzas, Nicos, Pouvoir politique et classes sociales de /'etat capitatiste, Maspero,Paris, 1968.Preobrazhensky, E~ T.he New Economics, Oxford University Press, Loncion, 1965.Rizzi, Bruno, La bureaucratisation du monde, Paris, 1939.,ln margine al collettivismo burocratico, u: Bru~o Rizzi, II ColletiIiismoburocratico, Galeati, Imola, 1967.Rostow, W.W~ The Stages of Economic Growth, Cambridge University Press,London, 1960.Rubin, I.I~ Essays on Marx's Theory of Value, Black and Red, Detroit, 1972.Schram, Stuart R., The Political Thought of Mao Tse-tung, Praeger, New York,1965.Schumpeter, Joseph, Capitalism, Socialism, and Democracy, 3. izd~ Harper, NewYork,1947.Schurmann, Franz, and Orville Schen, David Milton, i dr., The China Reader, 5tomova, Vintage, New York, 1967-74.Shachtman, Max, The Struggle for the New Course, New International, NewYork,1943.Shaffer, Harry G~ ur~ The Soviet Economy: A Collection of Western and SovietViews, Appleton-Century-Crofts, New York, 1963., ur., The Soviet System in Theory and Practice: Selected Western andSoviet Views, Appleton-Century-Crofts, New York, 1965.Sh arpe, Myron, ur~ Planning, Profit and Incentives in the USSR, 2 toma, InternationalArts and Sciences, White Plains, N.Y ~ 1966.Sherman, Howard J~ The soviet Economy, Little, Brown, Boston, 1969.Šik, Ota, Plan and Marlcet under Socialism, International Arts and Sciences,White Plains, N.Y ~ 1967.Sladowsky, MJ., i dr~ Leninism and Modern China's Problems, Progress Publishers,Moscow, 1972Smith, Adam, The Wealth of Nations, Modern Library, New York, 1937.Smith, Jack A~ Unite the Many, Defeat the Few: China's Revolutionary Line inForeign Affairs, Guardian, New York, 1973.Stalin, Joseph, Dialectical and Historical Materialism, u: Joseph Stalin, Leninism:Selected Writings, International Publishers, New York, 1942.,Economic Problems of Socialism in the USSR, Foreign Languages publishingHouse, Moscow, 1952252253

, The Foundations of Leninism, International Publishers, Now York, 1936., Leninism: Selected Writings, International Publishers, New York, 1942., The October Revolution and the Tactics of the Russian communists, u:Leninism: Selected Writings, International Publishers, New York, 1942.,Problems of Leninism, International Publishers, New York, 1935.Stojanović, Peter, Industry: Worker Management in Practice, Export Press, Belgrade,1966.Stojanović, Radmila, ur., Yugoslav Economists on Problems of a Socialist Economy,International Arts and Sciences, New York,I964.Stojanović Svetozar, Between Ideals and Reality: A Critique of Socialism and itsFuture, Oxford University Press, New York,1973.Suarez, Andres, Cuba: Castroism and Communism, 1959-1966, The M.lT. Press,Cambridge, 1967.Sweezy, Paul, The Present as History, Monthly Review, New York,I962., The Theory of Capitalist Development, Monthly Review, New York,,956.Triska, Jan F., Soviet Communism: Programs and Rules, Chandler, San Francisco,1962.Trotsky, Leon, The Death Agony of Capitalism and the Tasks of the Fourth International:T he Transitional Program, Pioneer, New York, 1964., The History of the Russian Revolution, 3 toma, Simon and Schuster, NewYork,1932-34.,The Permanent Revolution, and Results and Prospects, Pioneer, NewYork,I965., The Revolution Betrayed, Merit, New York,1965.,The Stalin School of Falsification, Pioneer, New York, 1962.,The Third International after Lenin, Pioneer, New York, 1957.Tucker, Robert C., Stalin as Revolutionary,1879-l929, Norton, New York, 1973.Varga, Eugen, El testamento de Eugen Varga, Marcha, Montevideo,1970.VelbIen, Thorstein, The Engineers and the Price System, Viking, New York,1921.Willfogel, Karl A., OrientalDespotism, Yale University Press, New Haven, 1957.Yugoslavia's Way: The Program of the League of Communists of Yugoslavia,All Nations Press, New York, 19?&-Zeitlin, Maurice, Revolutionary Politics and the Cuban Working Class, PrincetonUniversity Press, Princeton, 1967.Časopisi, ogledi, govoriBakunin Michael, _The International and Karl Marx.., u: Bakunin on Anarchy, priredioi preveo Sam Dolgoff, Knopf, New York 1972., -~tatism and Anarchy« u: Bakunin on Anarchy, priredio i preveo SamDolgoff, Knopf, New York, 1972.Bellelheim, Charles, -Dictatorship of the Proletariat, Social Class, and ProletarianIdeology.., Monthly Review, novembar 1971. ., -More on the Society of Transition.., Monthly Review, decembar 1970., _On the Transition between Capitalism and Socialism.., Monthly Review,mart 1969.Boehme, Hans, -East German Price Formation under the New Economic System«,Soviet Studies 19, br. 3 Uanuar 1968)._Build the Party in the Course of Struggle.., Peking Review, 2. jU11976.Carlo, Antonio, -La natura socio-economica del' -URSSc, Giovane Critica, proleće,1971.Castoriadis, C9rnelius, -An Interview with C. Castoriadis.., Telos, proleće 1975., -Les repports de production en Russie.., objavljeno u: Socialisme au Barbarie,br. 2 maj 1949. Preštampano u njegovom La societe bureaucratique l,Union Generale d'Editions, Paris, 1973., _Socialisrne ou Baebarie.., Socialisme ou Barbarie br. I (mart 1949). Preštampanou: La societe bureaucratique l, Union Generale d'Editions, Paris,1973.,-The social Regime in Russia.., Telos, zima 1978-79.Castro, Fidel, -Creating wealth with political awareness, not'creating politicalawareness with money of wealth« (26. jull968), u: Fidel Castro Speaks, prirediliM. Kenner i J. Petras, Grove, New York, 1969.,-We did not make a revolution to establish the right to trade«, (13. mart1968), u: Fidel Castro Speaks, priredili M. Kenner i J. Petras,Grove, NewYork,I969.,-Communism cannot be built in one country-in the midst of an underdevelopedworld«, (maj 1966), u: Fidel Castro Speaks, priredili M. Kenner i J.Petras, Grove, New York, 1969., -Discurso pronunciado por el Commandante Fidel Castroc, (3. oktobar1965), u: Fidel Castro, Discursos, 1965-1968, Instituto del Libro,Havana,1968., -Discurso pronunciado por el Comandante Fidel Castro«, (30. oktobar1962), u: Fidel Castro, La revolucian cubana, 1953-1962, priredio Adolfosanchez Rebolledo, Era, Mexico D.F., 1972., -Discurso pronunciado por el Comandante Fidel Castro.., (26. mart 1962),u: Fidel Castro, La revo/ucian cubana, 1953-1962, priredio Adolfo sanchezRebolledo, Era, Mexico D.F., 1972., -Discurso pronunciado por el Comandante Fidel Castro«, (maj.196I), u: FidelCastro, La revolucian cubana, 1953-1962, priredio Adolfo sanchez Rebolledo,Era, Mexico D.F., 1972.Dragičević, Adolf, -Self-Management and the Market Economy«, Socialist Thoughtand Practice, br. 3 (april-jun 1968).DuRand, Cliff, _The Problem of a New Class in Socialist China ... Pročitano uDruštvu za filozofsko proučavanje marksizma na skupu "Marksizam udanašnjoj Kini"(28. decembar 1979).Engels, Friedrich, -On Authority«, u: Marx-Engels Selected Worksi tom l, ForeignLanguages Publishing House, Moscow, 1962., -Karl Marx«, u: Karl Marx, Selected Works, tom l, International Publishers,New York, bez godine.Gomez, Jorge, and Angel Hernandez, -Acerca del periodo de transici6n,.., u: Lecturasde filosofia, tom 2. ur. Fernando Martinez i Hugo Azcuy, i dr., Institutodel Libro, Havana, 1968.-The Great Proletarian Cultural Revolution and the Reversal of Workers Powerin China«,Progressive Labor 8, br. 3 (novembar 1971).Guevara, Ernesto (Che), -Una nueva actitud hacia el trabajo« (15. avgust 1964),1957-1967, tom 2, Casa de las Americas, Havana,1970., -La planificaci6n socialista: su significado« (april 1965), Obras, 1957-1967.tom 2, Casa de las Americas, Havana, 1970., -Sobre el sistema presupuestario de financimiento«, (februar 1964), Obras,1957-1967. tom 2, Casa de las Americas, Havana, 1970., -El socialismo y el hombre en Cuba« (mart 1965), Obras, 1957-1967, tom2, Casa de las Americas, Havana, 1970.254255

Hinton, William, .China's World View.., Guardian. 5. maj 1976.Hodges, Donald C., .The Anatomy of Exploitation.., Science and Society, leto1960. _., .Class, Stratum, and Intelligentsia«, Science and Society. ~ima 1963.,.Classical Economics and Marx's Theory of Social Class.., Indian Journalof Social Research 2, br. 2 Uull%I). -, lOLa controverse sur la reduction du travail«, Economie et Politique, br. 78Uanuar 1%1). -,.Elements of a Theory of Salary.., All-Indian congress Economic Review.mart 1963. _ _,.Fifty Years of Socialist Power: Achievements and Prospects.., Minorityof One 9. br. lO (oktobar 1%7).,.The Human Costs of Industry«,lndian Sociological Bulletin 3, br. 2(maj 1%6). ., ·The Intermediate Classes' in Marxian Theory.., Social Research 28, br. 1(april 1%1)., .Ironies of Communism, Left, Right, and Cenier«, Minority of One 9 br.4 i 5 (april i maj 1%7). ', .The Ministry of Labor in a Socialist State_, Cohesion, januar 1971.,.The New Class in Marxian Sociology.., Indian Journal of Social Research4, br. 1 (april 1%3)., .New Working Class Theories_, Radical America S, br. 1 Uanuar- februar1971).,.Philospohy in the Cuban Revolution-, u: Marxism. Revolution. and Peace.ur. H.L. Parsons i J. Somerville, Griiner, Amsterdam, 1977., lORekonstrukcija sirovog komunizma« (The Reconstruction of Raw Communism),Praxis, br. 4-6 Uul-decembar 1%6).,.The Relevance of Capital to Studies of Bureaucracy_, Telos, jesen 1970.! .Significance of the Economic Reforms in Eastern Europe.., Cohesion.Jul-decembar 1971.,.The Sino-Soviet Split in Philosophy.., Monthly Review, jun 1%7.,lOSources of conflict within Socialist Societies.., Indian Journal of SocialResearch 5. br. 1 (april 1964).,.T~?nokra!ski put u socijalizam_ (The Technocratic Basis of Socialisrn),Politička MIsao, br. 4 (jesen 1%7)., .Sur le theorie marxiste des classes.., Economie et Politique, br. 83 Uun1961)., • Yugoslav Marxism and Methods of Social Accounting_, u: The FloridaState University Slavic Papers 2, 1968.,lO Yugoslav Philosophers in the Struggle against Bureucracy_, u: The FloridaState University Slavic Papers 1,1%7.Howard, Dick, .Introduction to Castoriadis.., Telos, prolećc 1975. ,lOIs Yugoslavia a Socialist Country?.., u: The Polemic on the General Line of theInternational Communist Movement, Foreign Languages Press, Peking,1%5.Kardelj, Edward, .The Practice of Socialist Democracy in Yugoslavia.., u: TheMarxists, ur. C. Wright Mills, Dell, New York,I%2.,lOWhat is the 'Authentic' Revolutionary Nature of the Working Class?_,Socialist Thought and Practice. br. 30 (april-jun 1968)."lOThe Working Class, Bureaueracy, and the League of Communists_, SocialistThought and Practice, br. 29 Uanuar-mart 1968).Kraar, Louis,.I have Seen China-And They Work.., Fortune, avgust 1972. Pre§­tampano u: The China Reader, tom 4, ur. F. Sehurmann, o. SeheIl, i dr. Vintage,New York, 1974.Lange, Oscar, .The Political Economy of Socialism.., Science 'and Society, zima1959.Lenin. Vl., .our Revolution.., u: Collected Works of Y J. Lenin, tom 33, InternationalPublishers, New York, 1929.,.The Role and Functions of the Trade Unions under the New EconomicPolicy.., u: V ~ Lenin, Collected Works, tom 33, Progress Publishers, Moscow,I%6.,.Leninism or Social Imperialism?.., People's Daily, 22. april 1970. preštampano u:Peking Review, 24. april 1970.Machajski, Wac1aw,.on the Expropriation of the Capitalists.., u: The Making ofSociety, ur. V.F. Calverton, Modern Library, New York, 1937.Mandel, Ernest, .The Law of Value in Relation to Seif-Management and Investmentin the Economy of Workers' States.., World Outlook, bez godine.Mao Tse-tung, .on the People's Democratic Diclatorshipc (30. jun 1949), u: SelectedWorks of Mao Tse-tung, tom 4, Pergamon, Oxford, 1%7.,,.Talks to Central Committee Leaders« (2l jull%6), u: The Chinese CulturalRf!l'olution. ur. K.H. Fan, Monthly Review, New York, 1968.Marx, Karl, .speech on the Question of Free Trade« (9. januara 1848), u: MarxEngels Collected Works, tom 6, International Publishers, New York, 1976.Nomad, Max, ,.The Saga of Wac1aw Machajski.., u: Aspects of Revolt, Bookman,New York, 1959. '.on Khrushchev's Phoney Communism.., u: The Polemic on the General Une ofthe International Communist Movement. Foreign Languages Press, Peking,1965.Petrović, Gajo, .Marxism versus Stalinism.., u: Gajo Petrović, Marx in the Mild­Twentieth Century, Doubleday, Garden City, N.Y.,-1%7.Robinson, Joan, .For Use, not for Profit.., Eastern Horizon 9, br. 4 (1972). Preštampanu: The China R~ader, tom 4, uc. F. Sehurmann, o. SeheIl, i dc., Vintage,New York,I974.Stalin, Joseph, ,.New Conditions, New Tasks in Economic Construction.., u: 10sephStalin, Leninism: Selected Writings, International Publishers, New York,1942., .The Right Danger in the communist Party of the Soviet Union.., u: Leninism:Selected Writings, International Publishers, New York, 1942.,.The Right Danger in the Communist Party of the Soviet Union.., u: Leninism:Selected Writings. International Publishers, New York,I942., .The Right Deviation in the Communist Party of the Soviet Union, u: Leninism:Selected Writings. International Publishers, New York, 1942.,.The Tasks of Business Executives_, u: Leninism: Selected Writings, InternationalPublishers, New York,I942.Stojanović, SVetozar, .From Post-Revolutionary Dictatorship to Socialist Democracy..,Praxis, br. 4 (1973).Supek, Rudi, »Some Contradictions and Insufficiencies of Yugoslav Self-ManagingSocialism.., Praxis, br. 3. i 4 (1971). .Svitak, Ivan, ,.The Gordian Knot: Intellectuals and Work~rs in Czechoslovak n; -mocratization, New Politics 7, br. 2 (mart 1%9).- .C'_,,.Illusions of Czech Socialist Democracy.., Telos, zima 1974-75.Sweezy, Paul, ,.8ettelheim on Revolution from Above: The USSR in the 1920 ...,Monthly Review, oktobar 1977.'256

, .The Invasion of Czechoslovakia-Czechoslovakia, Capitalism, and Socialism..,Monthly Review, oktobar 1968. ., .Lessons of Soviet Experience« (sa Leo Hubermanom), Monthly Review,novembar 1967.,.The Nature of Soviet Society.., Monthly Review, novembar 1974., .The Nature of 'Soviet Society-Part II.., Monthly Review, januar 1975., .Peaceful Transition from Socialism to Capitalism?.., Monthly Review,mart 1964.', .Reply« (to Bettelheim's .More on the Society of TrilOsition«), MonthlyReview, decembar 1970.', .Replyc (to Bettelheim's .On the Transition between Capiialism and Socialism«),Monthly Review, mart 1969.,.Toward a Program of Studies of the Transition lo Socialism.., MonthlyReview, februar 1972.Szelenyi, Ivan, .ThePosition of the'Iritelligentsia, in the Class Structure of StateSocialist Societies.., Critique .. br. 10-11 (zima-prolećc 1978-79).Tao Chu, .A Discussion of the Problems of Economic Laws during the TransitionalPeriod«, Chinese Economic Studies 1, br. I (jesen 1967). .Trotsky, Leon;.The USSR in War.., u: Defense of Marxism, Pioneer, New York, _bez godine.Ts'ai Chien-hua, .Refuting the Production Price Theory of Comrade Yang Chien-paiand Others«, Chinese Economic Studies 1, br l (jeSen 1967).Wittfogel, Karl A~ .The Marxisl View of Russian Society and Revolution..,World Politics 12, br. 4 Uull960).Pisma, referati, novinski članciBrezhnev, Leonid, Report of the Central Committee to the Twenty-fourth congressof the CPSU, March 30, 1971, Novosti, Moscow, 1971Bukharin, Nicolai, .Zametki ekonomista« (Notes of an Economist), Pravda, 30septembar 1928.'Central Committee of the Chinese communist Party, .Proposal Concerning theGeneral Line of the International Communist Movementc (Reply to the letterby the Central Committee of the Communist Party of the Soviet Union,dated 30 March 1963). Preštampano u: The China Reader, tom 3, ur. F.Sehurmann, O. Sehen, i dr~ Vintage, New York, 1967.DuRand, Cliff, .China: Workers' Self-Management.., Guardian, 12 decembar 1979.Report on an interview with officials of the Institute of Philosophy in Peking(19. oktobar 1979) - neobjavljeno.Engels, Friedrich, .Engels an Marx in London.., 6. juna 1853. u: Marx-Engelsur erke, tom is, Dietz Veriag, Berlin, 1963-68.,.The T~rkish Question.., New York Daily Tribune, 19. avgust 1853. Sada u:Marx-Engels Collected Works. 12, International Publishers, New York,1979.Khrushchev, Nikita, Report on the Program of the Communist Party of the SovietUnion. October 17.1961. Crosscurrents, New York, 1961Kuron, Jacek and Karol Modzelewski, .An Open Letter to the Party.., New PoliticsS, br. 2 i 3 (proleće i leto 1966).'Lenin, V J~ .Carta del 24 de diciembre de 1922c (Pismo sadrži njegovu poslednjuvolju i testament). Dodato u:EI testamento de Eugen Varga. Marcha, Montevideo,1970~ .Letters on Tactics.., (apri119l7), u: Collected Works of VJ.Lenin, tom 20, knj. l, International P!lblishers, New York, 1929.Marx, Karl, .Address and Provisional Rules of the Working Men's InternationalAssociation.., u: Karl Marx: Selected Worb, International Publishers, NewYork, bez godine..The British Rule in India.., New York Daily Triburie, 25. jun 1853. Sada u:Marx-Engels Collected Works, tom 21 International Publishers, NewYork, 1979.,.Letter to Ludwig Kugelmann, 12 April 1871.., u: Marx-Engels SelectedCorrespondence, Foreign Languages Publishing House, Moscow, bez godine., .Letter to JD. Weydemeyer, S March 1852.., u: Marx-Engels SelectedCorrespondence, Foreign Languages Publishing House, Moscow, bez godine.,.Marx to P.V. Annenkov, December 28.1846.., u: Karl Marx: SelectedWorb, tom l, International Publishers, New York, bez godine..Marx an Friedrich Bolte in New York.., 23. novembar 1871, u: Marx- En­~els Werke, tom 33, Dietz Verlag, Berlin, 1963-68.,.Marx an Engels in Manchester.., 2 jun 1853, u: Marx-Engels Werke.tom 28, Dietz Verlag, Berlin, 1963-68.,.The War Question -Doings of Parliament. - India.., New York DailyTribune, S. avgust 1853. Sada u: Marx-Engels Collected Works, 12, InternationalPublishers, New York, 1979.Nemchinov, V ~ .Plan, Assignment, and Material Incentive:" Pravda.. 2l septembar1962 Preštampano kao .The Plan Target and Matenal Incenllve.., u: Planning.Profit; and Incentives in the USSR. tom l, ur. Myron Sharpe, InternationalArts and Sciences, White Plains, N.Y ~ 1966.Practice and Theory of Socialist Development in Yugoslavia: Eighth Congressof the League of Communists of Yugoslavia. Medunarodna Politika, Belgrade,1965 .• Pronostican economistas chinos que en 1990 su pais sera una colmena de empresasal estilo capitalista.., u meksičkom dnevniku Unomasuno, l mart 1980..Pronostican economistas chinos que en 1990 su pais sera una colmena de empresasal estilo capitalista.., u: Unomasuno, 12 mart 1980.Rakovsky, Christian, .A brief inquiry into the Sovi~t bureaucracy« citirao LeonTrotsky u: The Revolution Betrayed, gl. S, Pioneer, New York, 1945.·.Rehabi1ito el PC de China a Liu Shao-ch'i, UnomtisunO.1. mart 1980.Stalin, Joseph, ..on the Draft Constitution of the USSR.., u: Leninism: SelectedWritings, International Publishers, New York, 1942, .Report on the Work of the Central Co~mitl~ to the Ei~~eenth Congressof the Communist Party of the Soviet Umon.., u: Lernrnsm: SelectedWritings, International Publishers, New York, 1942258l I-I:__ I i259

5-6/88.TEORIJSKA SITUACQA U MA­ĐARSKOJ • Berecz Janos, Stvarnosti razvoj socijalizma u Mađarskoj • BerendT. lwin, Minule četiri decenije umadarskoj istoriji • KlIlcstir Kalman,Slika društva i društveni procesi osamdesetihgodina Huszar Istvan, Ekonomskirazvitak i društvena politika •Stark Antal, Formiranje i dileme ndegsadašnjeg sistema upravljanja privredom• Schmidt Peter, Osobenosti mađarskogpolitičkog sistema • KolosiTomas, Društvena struktura, raslojavanje,status. Aczel Gyorgy, Istorija kojusmo doživeli • Tokei Ferenc, Marks iproblematika dandnjeg socijalizma.Ancsel Eva, Tragedija u socijalizmu •Lukacs JOzseJ, Marksistički humanizami religioznost u savremenom idejnomspektru ndeg društva. Rubrika.Sitracije marksizma • Perry Anilerson,Na tragu istorijskog materijalizma.7 - 8/88.KRIZAKE.JNZIJANIZMAIUS­PON MONETARIZMA (10 • MiomirJak~i~, Intervencionističko i tržišnouspostavljanje privredne ravnoteže• Joan Robinson, Marx i Keyn~ •Harry Magdojj, Paul Sweezy, Kejnzijanizam:iluzije i razočaranja • Derd;Robiinson, Monetarizam i tržišterada. Edward Neli, Alex ,dzarchs, Monetarizam:konzervativna teorija i politika• David Smith, Uspon j' pad monetarizma• Dwayne Hf ard, Fiskalna politikai ekonomska kriza u posleratnomperiodu • Samuel Bowles, David Gordon,Thomas WeisskopJ, Monetarističkoi korporativističko spasenje • ElmarAltvater, Kurt Hubner, Michael Stan.ger, Alternativna ekonomska politika sone strane kejnzijanizma • Elmar Altvater,Jurgen Hoj Jmann, Willi Semmier,od kejnzijanstva ka monetarizmu,. Teresa Amott, Politika reganomike• GeoJJ Hodgson, Tačerizam: čudokoje se nije dogodilo • Prikazi.9-10/88.TEORIJSKE OSNOVE PERES­TROJKE • Sava Zivanov, Perestrojkai njene teorijske osnove. SMISAO,SU~A I, KARAKTER PERES­TROJKE, M. S. Gorbačov, Perestrojkai zadaci društvenih nauka • M. S. Gorbačov,Ideologija obnove neophodna jerevolucionarnoj perestrojki • M. S.Gorbačov, Demokratizacijom ka novomliku socijalizma. A. N. )akovljev,Društvene nauke i dostizanje kvalitativnonovog .stanja sovjetskog društva •Y. Medvedev, Veliki oktobar i savremenisvet • o. Bogomolov, Svetsocijalizniana putu perestrojke. A.Boviri, Perestrojkai sudbina socijalizma • F. Burlacki,Lenjin i strategija zaokreta11-12/88.ISKUSTVO FRANCUSKE LEVI­CE • Zarko MiloJevi~, Putevi Francuskelevice. Tony Judt, Izbori 198L •Jacques JlIlliard, Mitterrand: Izmedusocijalizma i republike • Hughes Portelli,Savremena socijalistička partija ijedinstvo levice • Bruno Bongiovanni,Francuska komunistička partija 70-ihgodina • Laurent Fabius, Kako dobitipredsedničke izbore ' • ChristineBuci-Glucbmonn, Goran Therborn,Soc:ijaldemokratija: pojam, značenje,izazov. Michael LOwy, Intelektualci isocijalizam. Hughes Portelli, Republikanaspram partija.1-2/89MASOVNA KULTURA I MAS­MEĐIJI • Umberto Cerroni, Kulturai mase • Frederic Jameson,Postvarenje i utopija u masovnojkulturi • Eugene Lunn, Avangardna ikulturna industrija. Armand Mattelart,Ideologija, komunikacija i klasnapraksa • Pierre Bourdieu. Javno mnenjene postoji • Razgovor Glotza saLOwenthalom • Frank Trommier,Radnička kultura i moderna masovnakultura pre prvog svetskog rata • PrisdllaClark, Počeci masovne' kulture uFrancuskoj: akcija i reakcija • DieterDehm, Popularna estetika protiv populizma• Charles R. Simpson, Popularnakultura kao civilna religija: kolektivnaimaginacija i društvena integracija masovnogdruštva • Aktuelna istorija..i,260