Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

ma sa istočnom birokrati jom i dnevnom praksom. praksa i iskustvopostavljali su posmatraču u prvi mah gotovo nerešive zagonetke. Alizagonetke se rešavaju čim se bliže razmotri činjenica da neobično ponašanjestaljinističke birokratije proističe iz njene primarne uloge daje nosilac prvobitne industrijske akumulacije, i to u uslovima koji suočigledno veoma skučeni.Podudarnost između položaja nastajuće manufakturne buržoazije(osnivača prvog oblika evropskog preduzimačkog kapitaImna) istaljinističke birokratije sastoji se u tome što obe akumuliraju podnepovoljnim ekonomskim uslovima i što u službi akumulacije za tajnačin rada još neobučene narodne mase moraju potpuno da prevaspitajui disciplinuju. Oba društvena sloja ispunjavaju jednu primarnuekonomsku funkciju, sa kojom se povezuju opštedruštveni zadaci itežnja da se ovlada celokupnim društvom.Ali pošto je staljinizam poprimio tipičan birokratski oblik iz razlogakoje smo već izneli, onda i nužnosti akumulacije načelno podređenafunkcionalnost ruske vodeće privredne birokratije biva sveviše uvučena u birokratsko, U. sva njena svojstVa, proistekla iz približnejednakosti sa društvenim zadacima koji su bili postavljeni ikalvinističkoj buržoaziji, pretvaraju se u birokratska. Faktori kao štosu dužnost, disciplina u radu i moral, potčinjavanje, dokazivanje»izabranosti« putem uspeha, ne u nekom izvanrednom pozivu koji bizahtevao vanredne sposobnosti, nego u svakodnevnom profesionalnomživotu, itd., poprimaju krajnje formalističko obeležje. Ovo semanifestuje na taj način što se pomenuti faktori ne shvataju kao umnii praktični zadaci koje pojedinac mora samostalno da rešava, ne kaopodsticaj na individualnu borbu oko njihovog shvatanja i izvršavanja,nego kao izrazi jedne birokratske »etike dužnosti« koju treba sleposlediti. Ukoliko međutim pojedinac zadovoljava zahteve te »etike«i »teorije« na kojoj se ona temelji potčinjavajući se slepo obema, onse može smatrati »iskupljenim«.I buržoaska birokratija, kao što je poznato, zna za takvu etikud~osti, čiju suštinu sama birokratija označava pojmom ,.držanja«,»ponašanja«. ,.Ponašanje«, odnosuo »držanje« - najjasnije izraženokod nekadašnje pruske birokratije, gde se vojnička bespogovorna poslušnostpovezuje sa formalističko-birokratskim izvršavanjem dužnosti- ni tu ne znači neku individualnu odgovornost, ni individualnoodlučivanje nego, naprotiv, kruto pridržavanje propisanog formulara,bez obzira na to koje ljudske konsekvence proističu iz slepog manipulisanja,.zakonom«. Taj oblik »ponašanja« isključuje upravo onošto čini suštinu svakog pravog ljudskog i demokratskog ponašanja idržanja, naime individualnu građansku hrabrost.Ali dok kod buržoaske demokratije to nečovečno ponašanje naradu nalazi (iako samo prividnu) protutežu u suprotnosti .između tograda i privatnog života, u kojem se individualnost iživljav.i zadovoljavasvoje ljudske potrebe - a u pruskoj birokratiji nečovečna krutostu »ispunjavanju dužnosti« ispravlja ,.privatnim« utapanjem u čistu»interiornost« koja se ispoljava u široko rasprostranjenoj sklono-.. it..sti ka konzervativnom pietizmu - staljinistička birokratija pre svegauopšte ne dopušta takvo cepanje individualnosti na javnu i privatnuegzistenciju. ona zahteva pokoravanje celog čoveka, bio on objektili subjekt birokratskog aparata, jer se u oblasti njene dominacije neradi samo o očuvanju formalističkih principa nego, preko toga, o izvršavanjuzadataka akumulacije, koje zahteva dosledno disciplinovanjeindividualnosti u njenoj celini. Upravo u tome se opet ispoljavapribližavanje »puritanskoj etici«, kojaje takođe, tada u službi kapitalističkeakumulacije, nastojala da ovlada celim čovekom.Uporedimo li praktična iskustva koja smo mogli da steknemo uoblastima pod vladavinom istočne birokratije sa našom gornjom analizom,ova se potpuno potvrđuje. Naročito što se tiče tendencije kaovladavanju celim čovekom i nedozvoljavanja neke podvojenosti izmeđunjegove javne i njegove privatne egzistencije ova potvrda putemprakse vanredno iznenađuje. Razni posmatrači su već često izrazilisvoje čuđenje što u Sovjetskom Savezu, suprotno svakom očekivanju(a uz prenošenje tamošnjih principa već osetno i u NOR)~ vladaveoma strog moral, da je bračni život, naročito članova partije,pod neposrednim nadzorom partije koja sebi dozvoljava pravo mešanja,da je razyod braka postao veoma otežan, da na filmu i u pozorištuvlada čednost koja se može još naći samo u strogo religioznomshvatanju, i da svugde biva propagiran izvestan pojam životne radostikoji je u prilagođavanju zahtevima ispunjavanja dužnosti u profesionalnomživotu pogodan da to prilagođavanje ne ometa, nego da ganeposredno podstiče.Pokušaj da se posegne za »ruskim mentalitetom« kao osnovnimobjašnjenjem pogrešan je već zato što se on u prvo vreme posle revolucijenigde nije mogao primetiti. Poznato je da se Lenjin u jednomgovoru omladini morao ~asniti protiv zastrašujućeg opadanja moralai daje delo gospođe Kolontaj, Putevi ljubavi, bilo smatrano merodavnim.Plitki moralizam ruskih filmova često prikazivanih u NOR,takođe se ne može objasniti ruskim mentalitetom, nego pre, što seruYčešće iz sadržaja dovoljno jasno vidi" sklonoŠĆu koja potiskujesve drugo da se čovek podvrgne određenom, naime birokratski uobličenomobliku radne i životne discipline koja se, sa svoje strane,sama dovoljno može objasniti nužnošću izvesne akumulacije, prinudnoostvarivane pod skučenim uslovima.Ukoliko se ta sklonost da se s disciplinskom namerom vaspitnodeluje na čoveka na području umetničke delatnosti susretne sa formalističko-birokratskomnesposobnoŠĆu shvatanja ljudske individualnostiu njenoj pravoj subjektivnoj i društvenoj problematici, nastajeizvesno površno i pseudooptimističko shvatanje umetnosti, koje se uRusiji zgusnulo u vulgarnu umetničku teoriju »romantičkog realiz:­ma«. (O toj umetničkoj teoriji govorićemo opširnije u jednom docnijempoglavlju.)8889