Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

državnom poljoprivrednom dobru Hortobagy, u kojoj su sadržanemnoge sugestije vredne pažnje, ali koja je izazvala ozbiljnu ljutnju ipotpunu osudu ne samo od uprave državnog poljoprivrednog dobranego takode i oblasnih vlasti. Drugi pisac, sociograf Antal Vegh, iskusiojenešto slično kadaje njegova studija o selu Peneslak izazvalaogorčenje upravnog aparata susedne oblasti. Ovaj sukob vemo je prikazaoJozsef Darvas, koji je o njemu napisao i esej i dramski komad.Ni inteligencija ni administracija ne mogu se kategorički razvrstatini kao dobri ni kao loši, mada svako od njih često želi da naovaj način razvrsta drugog. Inteligencijaje srećna da prihvati pejorativnusliku birokratije koju podržava svakodnevna misao.· Ona zaistanije nimalo odbojna prema tome da aktivno učestvuje u podržavanjuovog gledišta. Na sličan način, administracija često govori o inteligencijikao o boemštini, o intelektualcima koji nisu ni za šta dobri,izolqvani su od masa i deluju jedino kao okovi za efikasan rad organizacija.U isto vreme, medutim, društveni razvoj zallteva razvoj ovihobeju društvenih grupa i njihovih funkcija. Mada njihove funkcijenisu uvek potpuno odvojene jedna od druge, i mada smo često svedoci»personalne unije« izmedu uloga inteligencije i administracije,društvena podela rada isključuje mogućnost stvaranja bilo kakvogznačajnijeg sklada medu njima - barem u doglednoj budućnosti.Shodno tome, ne postoji drugo rešenje nego uzajamna tolerancija,mada će ideologije koje su stvorili posebni interesi inteligencije; najednoj strani, i posebni interesi administracije, na drugoj strani, žigosatiovo rešenje kao oportunističko.(Andras Hegedus, Socialism and Bureaucracy,Allison&Brisby, London, 1976, str. 17-59;160-188)Preveo Teodor OlićDonald C. HodgesBIROKRATIZACIJA SOCIJALIZMABIROKRATSKA KUSABitno za Marxovo poimanje klase je razlikovanje klase po sebi iklase za sebe. Prva je u temeljima njegove političke ekonomije, drugau osnovi njegovog ekonoinskog tumačenja politike i države.Elementi ovog razlikovanja su po prvi put formulisani u završnimodeljcima Bedefilozofije. Govoreći o radnicima koji su se sindikalnoorganizovati radi borbe za više nadnice, Marx kaže: )t Vladavinakapitala stvorila je tim masama zajednički položaj, zajedničkeinterese. Tako je ta masa već klasa prema kapitalu, ali još ne i zasamu sebe.«Na tom se stupnju, čitamo u Komunističkom manifestu, radniciprotivstavljaju kapitalu neorganizovanim protestima koje predvodepojedini od njih, potom nastupaju radnici samo jedne fabrike, ondaradnici odredene oblasti. No, njihovoj borbi manjka nacionalna di:­menzija i upravljenaje protiv pojedinih kapitalista ane proti_v čitaveburžoazije. Na nacionalnom nivou ovi radnici su klasa po sebi, alipolitički su )t još uvek nejedinstvena masa«. Klasa za sebe postaju tekkad počnu da se organizuju u udruženja ili sindikate, kad se udružekako bi održali rast nadnica, kad počnu širiti prostor sporadičnih činovapobune. To radničko udruživanje zarad odbrane vlastitih zajedničkihinteresa pred buržoazijom neophodno je radi »centralizacijebrojnih lokalnih borbi, pri tom istovrsnih, u jednu i jedinstvenu nacionalnuborbu klasa«. Potom sledi udarna rečenica: )tAli svaka klasnaborbaje politička borba« ..Osnovne klase po sebi su političke snage koje odreduju.političkiživot unutar zemlje i borbu medu državama. Klase su temeljni činiocipolitičkog života koji odgovaraju. temeljnim činiocima proizvodnje.Baš kao što dominacija konkretne proizvodne snage, kao172173