Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

Marksistička kritika kapitalizma previđa njegovu masovnuosnovu koju predstavlja sitna buržoazija, kao osnovna klasa na kojojon počiva. Oni pogrešno smatraju da kapitalizam ne uživa masovnupodršku, sem u iracionalnom ponašanju radničke klase koja je tekdelom klasa za sebe. Istovremeno, pogrešno drže daje radnička klasamasovna osnova socijalizma, i da će objektivni interes radnika dovestido postsocijalističkog društva zvanog komunizam, dok. bi masovnuosnovu sOCijalizma trebalo tražiti u sitnoj birokratiji. Poput sitneburžoazije u Sjedinjenim Državama, sitna birokratija u SovjetskomSavezu obuhvata desetine miliona ljudi. Nisu to nipošto male klase;u većini zemalja brojnije su od Marxovog industrijskog proletarijata.Ovaj paralelizam ~ihovih nmkcija od suštinske je važnosti zarazumevanje oba tipa društva. Razlozi za razlikovanje birokrata odsitnih birokrata, u osnovi su oni isti na koje su se Marx i Engels pozivaliuvodeći razlikovanje između buržoaske i sitnoburžoaske klase,kao posebnih i odeljenih. Koji su to bili razlozi? Zbog njihovog značaja,napravićemo digresiju i pozabaviti se Marxovom i Engelsovomdistinkcijom.Marxov govor o klasan1a zavodi nas u pogrešnom pravcu. Akotaj govor izvadimo iz konteksta i damo mu čisto bukvalno značenje,sitna buržoazija bi bila najniži sloj buržoazije, a sitni buržuji tek sitnikapitalisti za razliku od srednjih i krupnih. No, to nije Marxovo značenje.za njega je razlika bila nmogo bitnija od puke razlike u stepenu.U Osamnaestom Brumaireu Marx poistovećuje sitnu buržoazijusa prelaznom klasom, klasom između buržoazije i proletarijata. Pripadnicite klase teže da postanu buržuji, ali to još nisu. Na isto značenjenailazimo i u Komunističkom manifestu. Tu se revolucionarnaburžoazija u usponu razlilaye od reakcioname i nestajuće niže srednjeklase lOsitnog industrijalca, SiUlOg trgovca, zanatlije, seljaka,[koji se] svi bore protiv buržoazDe da bi obezbedili od propasti svojosptanak kao srednjih staleža«. Staje ta niža srednja klasa ako ne sitnaburžoazija?To razlikovanje reafirmiše Engels u tekstu Status quo u Nemačkoj,u kojem te delove srednje klase poistovećuje sa sitnom buržoazijom.lOVeliku masu naroda, koja nije pripadala ni plemstvu ni buTŽoaziji,u gradovima su činili klasa sitnih trgovaca i vlasnika radnji iradništvo«. Ta se klasa kasnije u tek~tu razlikuje od različitih delovaburžoazije, od finansijske i industrijske. To što je finansijski deo potisnulaindustrijska buržoazija nije revolucionarno, jer time ni političkani ekonomska moć nije prešla s jedne na drugu klasu. No i poredtoga su revolucionama zbivanja 1848-1849. navela Engelsa dazaključi da lOsada još dve klase polažu pravo na dominaciju, sitnotrgovačkaklasa i klasa industrijskog radništva«.Začudo, niži sloj buržoazije čine SiUli kapitalisti a neositna buržoazija.Kapitalista i buržuj su termini istog značenja; sitni kapitalistai sitni buržuj nisu. Ova neodređenost Marxovog i Engelsovog je-zika navela je nmogog marksistu da porekne da su oni ikad sitnu buržoazijusmatrali posebnom klasom.. U pomenutom tekstu Engels navodi i razlog ovog razlikovanja.Govoreći o sitnoj buržoaziji, on kaže: lONjen položaj izmedu klasekrupnijih kapitalista, trgovaca i industrijalaca, buržoazije u pravomsmislu, i proleterske klase određtye njen karakter«. Iako teži da seuzdigne do nivoa prve klase, ,.i najmanji negativni obrat je dovoljanda pripadnika ove klase baci u redove dmge«. Ona je, ekonomski,zavisna klasa, lOu posedu malih sredstava, i nesigurnost njenog posedaje u obratno j srazmeri s njegovom veličinom«. Ona je i političkizavisna ilOkrajnje nepostojanih pogleda«. Sitna buržoazija oboruža sedemokratskom hrabrošću kad buržoazija osvoji vlast, "ali čim se klasaispod njeg, proletarijat, javi kao nezavisan pokret, iznova pada ujadnu klonulost od straha«.Sitna buržoazija predstavlja posebnu klasu ne samo u odnosu naburžoaziju, već i u odnosu na klasu samostalnih zanatlija i trgovacaodveć siroIl)ašnih da tmajme pomoćnike. I jedni i drugi posedujusopstvena sredstva za proizvodnju i na njin1a rade; takođe raspolažuodgovarajućim robama, ali, za razliku od samostalnog zanatlije i sitnogtrgovca, sitni buržty posedlye i neki kapital. Kao što kaže Marxu Teorijama o višku vrednosti, u delu o radu sanlostalnih, kod sebezaposlenih radnika u kapitalističkom društvu: »Oni [nezavisni zanatlijei seljaci koji ne zapošljavaju radnike] stoga ne pripadaju ni kategorijiproizvodnih ni neproizvodnih radnika«. Mada proizvode robe,»njihova proizvodnja ne potpada pod kapitalistički način proizvodnje«.Za razliku od nezavisnih zanatlija i seljaka, koji imaju vlastitisistem proizvodlUe - sistem sitne robne proizvodqje - siUla buržoazijase koristi vlasništvom nad kapitalom. Ona se često brka sa samostalnimradnicin1a jer i jedni i drugi rade sa svojim radnicima. Ustvari, oni fimkcionišu van okvira proste robne proizvodnje.Klasa protiv kasteMarxovo razmatranje državne birokratije i sitne birokratije nijemeđutim sledilo paralelni odnos buržoazije i siUle buržoazije. To stogašto je on državne birokrate i sitne birokrate poistovetio s povlašćenimali nezavisnim društvenim slojem, ne smatrajući ih posebnimklasanla. Za Marxa ti slojevi nisu ni proizvodni ni neproizvodni; onih vidi kao pOtpllllO isključene iz procesa proizvodnje. Drugi nulkcionerisličnih kvalifikacija su proizvodni ili neproizvodni, ali oni sufunkcioneri kod kapitaliste za razliku od državnih fllllkcionera. Zbogčega ih Marx veštački deli, ukljUČ1uući neke u viši sloj radničke klase,a druge u posebnu kastu? Zato što mu je manjkao četvrti činilacproizvodnje i zato što posedovanje stručnosti nije snlatrao osnovomčetvrte velike klase.Marx o birokratiji državnih činovnika uopšte govori kao o veštačkojkasti. U klasičnom osvrtu u Osamnaestom Brumaireu govoriO ogromnoj birokratiji, dobro uhranjenoj i odevenoj, kao onoj Napo-184185