Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

io legalizovao i ojačao; namesto da ukloni sticanje profita, on ga jedigao do ranga načela - rečju, namesto da grade socijalizam, Kosiginovereforme su obnovile kapitalizanl«.Kakav je to kapitalizam bio obnovljen u SSSR? Reformskimmerama koje je uveo Hmščov, a nastavio da uvod~ Kosigin, sa LenjinovimNEP-om zajedničke su »vodeća uloga data profitu i sloboda. data direktorima da stupaju u robnu razmenu«. Ključna razlika, na"goveštava Nicolaus na kraju dmgog poglavlja, u tome je što su»Hmščov i njegovi sledbenici svoju politiku prikazivali kao ireverzibilnonapredovanje ka komunizmu, dokje Lenjin, otvorenošću i istinoljubivošćuboljševika, otvoreno govorio daje NEP privremeni povratakdržavnom kapitalizmu«. Da li je Kosiginov novi privredni sistempodrazumevao i obnovu državnog kapitalizma'Z Sudeći po Nicolausunije, jer on zaključuje da je posredi »državnomonopolističkikapitalizam«. Kosiginove reforme su mešavina državnog kapitalizmaNEP-a i još starijeg monopolističkog kapitalizma, »dmgo izdaI1ieosnovne linije prvobitnog kapitalističkog razvoja u Rusiji, koji jeLenjin, po prvi put, aIlalizirao oko 1899!« U kraj 11i em, centralnoplaniraI1ie nije bilo izgubljena stvar u doba NEP-a, dok Kosiginovnovi privredni sistem isključuje mogućnost centralnog državnog planiraI1ia.Tako Nicolaus zaključuje da današl1ii Sovjetski Savez predstavljadelimično razvijeni, početni oblik državnog kapitalizma u kojemkapitalistički monopoli donose najbitnije odluke.Tri osnovna argumenta se iznose u prilog ove teze. Prvi, izloženu petom poglavlju, jeste da je kapitalistička robna proizvodl1iaobnovljena u SSSR. Radnici su iz vlasnika sredstava za proizvodJ1iupreobraćeni u njihove dodatke, a sredstva za proizvodJ1iu iz dmštvenogvlasništva u robe. Prva promena dovela je do toga da radJliciviše ne mogu polagati pravo na svoja zaposlel1ia, da su lišeni osnovnihprava u proizvodnji dok je l1iihova radna snaga pretvorena urobu. Dmga je, pak, privredno plaIliraIlje podredila tržišnim mehanizmima.Nicolaus ~ljučltie da su ove temeljne promene »u celostioslobodile poriv mkovodstva svakog pojedinog preduzeća da uveća'svoje' profite do maksimuma« i da su profiti postali najvažniji. On,medutim, previđa da robna proizvodJlja i proiZYodJlja za profit nisunužno kapitalističke. One postoje i u socijalizmu, u kojem su pre pokazateljefikasnosti no osnovni oblik raspodele.Dmgi argument nalazimo na početku trinaestog poglavlja. Nicolaustvrdi da javno vlasništvo gubi svoj socijalistički karakter kaddržava prestaIle biti sVQjina radničke klase. Kad radnici izgube kontrolunad državom, gube kontrolu i nad sredstvima za proizvodnju;neposredni proizvođači se pretvaraju u ilajamne radJlike, a sredstvaproizvodnje u kapital. Uspeli »dvorski puč« Hmščovljevih »buržoaskihsnaga« 1957. godine je označio da je eksproprijacija sovjetskihradnika izvršena i da je POpiOČaIl put obnovi kapitalizma. Nicolausnije u pravu: eksproprijacija radnika dogodila se još u vreme Staljinovedmge revolucije koja je počela 1929, a ta eksproprijacija nijeobnovila kapitalizam već je udarila temelje birokratskog socijalizma.Treći Nicolausov argument je izložen na kraju osamnaestog poglavlja.Rukovodioci sovjetske industrije pretvorili su se u kapitalistejer obavljaju funkcije kapitalista: »To što se direktor imenuje ismenjttie odozgo i što je poslednja mpa na birokratskoj svirali nemenja karakter njegove fimkcije«. Sovjetski rukovodilac, poputMarxovog kapitaliste, teži većem profitu zarad ponovnog investiranja.Uzimajući da profesionalni rukovodilac funkcioniše kao personifikacijakapitala, Nicolaus insistira da on mora biti kapitalista: »Onje birokrata-kapitalista... postavljen na svoje mesto da bi delovaokao kapitalista, a pokaže li se neuspešnim u svojoj· ulozi, birokratijaga oslobađa dužnosti«. Njegova funkcija kapitaliste je presudna, nikakobirokratska. Dokaz za ovu tvrdnju leži »u tricama i kučinamana koje su sovjetski direktori, kao kapitalisti, sveli vlast birokratije...i mehaIlizme centralizovanog planiraI1ia«. Decentralizacija,ipak, nije dokaz da sovjetski privredni mkovodioci otelotvomju kapitalističkefiU1kcije, odnosno da su oni sovjetska buržoazija.Još jedan argument u prilog teze o obnovi kapitalizma u SSSRnalazimo u zaključnom poglavlju, u odgovom na pitaIlje: »Ko imakoristi od ovog 'novog privrednog sistema'?« Pored toga što podvlačinavodno postojanje oko 13.000 socijalističkih mi1ionera, Nicolaustvrdi da je udeo premija iz »fonda za materijalnu stimulaciju« od1965. godine porastao do 23 % osnovne plate direktora i 11iima neposrednopotčinjenog osoblja. Taj postotak je morao porasti tokom 70-ih godina kada su sovjetski ekonomisti prihvatili istovremeno delovanjeviše od trideset različitih sistema premija. Pošto su premijeudeo u profitu, Nicolaus ih vidi kao specifično kapitalistički načinraspodele. Za razliku od plata, one su odraz celokupnog delovaI1iapreduzeća, a ne individualne stmčnosti, i počivaju na kolektivnommonopolu nad sredstvima za proizvodnju određene klase. Nicolauszaključuje daje buržoaski karakter sovjetskih privredJlih mkovodilacaočit u ovoj specifično kapitalističkoj fomli učešća u višku profita.Većina argumentacija u prilog postojanju sovjetske buržoazijegreškom poistovećuje profit od državnih ili kolektivnih preduzeća sprofitom iz kolektivnog vlasništva nad kapitalom. A to nije isto: Zarazliku od profita iz modemih korporacija ili akcionarskih kOmpaIlija,koji dobija kolektivnu formu; profiti od državnih ili samoupravnihpreduzeća odlaze uglavnom na nagrađivanje mkovodilaca a nevlasnika sredstava za proizvodnju. Udeo u profitu u obliku prenlijeje plaćanje za natprosečno iskazivanje rukovodil~čkih znaI1ia, znaI1iaodvojenih od vlasništva i prava nasleđivanja. Cak ni u Jugoslavijiraspodela profita industrijskih kolektiva ne predstavlja udeo u kolektivnomkapitalu. Fabrike su »lUlajmljene« od države i nemaju oblikkapitala nego takoZVaIle dmštvene svojine. Vlasnici dmštvel1e svojineje ne poseduju: niti mogu likvidirati svoju imovinu, Iliti pak izmedusebe raspodeliti zarađeno. Sovjetski mkovodioci i jugoslovenskifabrički saveti nemaju monopol nad sredstvima za proizvodnju, ataj monopol je, po Marxu, određujuće svojstvo kapitala u punom,konkretnom snlislu.210211