Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

klase, dok drugi smatraju da režim više nije kapitalistički, ali dapredstavlja jedan novi ekonomski sistem eksploatacije rada, koji serazlikuje od klasičnog kapitalizma koliko i od realnog socijalizma:birokratija je vladajuća i eksploatatorska klasa jedne nove, sui generis,vrste, čiju pojavu niko - ili gotovo niko - nije predvideo, alikoja je postala nesumnjiva stvarnost. prvi se pridružuju pravcu kojije nastao u komunističkom pokretu od početka NEP-a (Gorter, Katz,. Korsch i, danas, Bordiga). Drugi su svoje ideje izlagali počev od1930, ali naročito tokom godina 1934-1936. Kod nekih od njih tase ideja, uostalom, kombinovala sa spekulacijama proisteklim iz fašističkeekonomske politike Mussolinija i Hitlera i gotovo opštim pro~dorom države u privredu posle ekonomske krize tridesetih godina.Tu će koncepciju, konačno, u svoj njenoj snazi formulisati B. Rizzi,zatim Burnham, i mnogi drugi posle njih.Trocki 1932. godine birokratiju politički kvalifikuje kao centrizam;politička linija birokratije je izvesno oklevanje, stalno vrdanjeizmeđu pritiska interesa radnika i tendencije ka obnovi kapitalističkihinteresa, kojaje, sa svoje strane, pod uticajem traganja za nekomravnotežom, čak i nekim sporazumom s međunarodnim kapitalizmom.Ono što tom centrizmu daje privid stabilnosti, to je apsolutnoposedovanje vlasti u partiji, neodvojivoj od države.Po zagovornicima teorije ,.birokratskog kolektiviznia«, ekonomskiuspesi ne samo jačaju birokratiju nego su neposredni uzroknjene vlasti, upravo kao što je moć buržoazije zavisila od njenih ekonomskihuspeha; u oba slučaja izvor moći je organska eksploatacijaradnika koji ništa ne poseduju ili su lišeni svakog poseda.Uproleće 1933. Trocki na sledeći način ocrtava sistem prinudena kojem se održava birokratija: ,.Sadašnja sovjetska ekonomija nijeni monetarna, ni planska: to je gotovo čist tip birokratske ekonomije... Preterana i neuravnotežena industrijalizacija podriva temeljeagrarne privrede. Seljaštvo je pokušalo da nađe izlaz u kolektivizaciji.Iskustvo uskoro dokazuje da kolektivizacija iz očajanja nije socijalističkakolektivizacija ... Da bi se održao nemoguć ineuravnotežentempo, morao je da se vrši pojačan pritisak na proletarijat. Oslobodivši'sematerijalne kontrole mase potrošača i političke kontrole proizvođača,industrija je stekla naddruštveni, to jest birokratski karakter«(»Teorija opadanja i opadanje teorije«).Birokratija je dakle tesno povezana sa industrijom; ona postajeekonomski koliko i politički aparat. Daleko je vreme kada je Trocki,kao i Lel1iin, u birokratizmu video pojavu koja neposredno zavisi odnazadovanja zemlje i značenja koje je u njoj imala seljačka privreda.Pomoću prinudne kolektivizacije politička birokratija, oslonjena nanovorođenu industriju i njene kadrove, mogla je da uništi širok društvenisloj koji je bio jedan od njenih početnih izvora: individualni seljaci,sitni i krupni, bili su silom likvidirani. Ondaje birokratija promenilasvoj položaj. Ali iza njenog novog samopouzdanja krije se,1932. godine kao i 1922, niz antagonizama, starih i novih, koje ćeona nastojati da porekne i da uguši terorom u toku sledećih godina.Svemoćna kao što nijedno drugo društveno telo nije nikada bilo uistoriji, ona je ipak lišena onog što čini stabilnost organskih klasa:određenog načina eksploatacije individualnog rada. .Trocki u to isto vreme podseća na to da je Makajski, tridesetgodina ranije, teoriju o diktaturi proletarijata smatrao »skelom da bise došlo do komandnih mesta izrabljivačke birokratije«. Ali Makajskije tako samo »sociološki i ekonomski produbio anarhističke predrasudeprotiv državnog socijalizma«. Tražio je ekonomsko opravdanjeza tu klasu. Po njemu, Marx je u shemama reprodukcije kapitalaprikrio deo viška vrednosti koji je trebalo da proguta socijalističkainteligencija (birokratija). U SSSR je Masnikov zastupao sličnu teoriju,nazivajući »socijalbirokratijom« novu diktatorsku i posedničkuklasu. Potrebno je, međutim, odgovara Trocki, da se jedna klasa (umarksističkom smislu) odredi ne samo svojim učešćem u nacionalnomdohotku, nego i ,.jednom nezavisnom ulogom u opštoj strukturiekonomije, nezavisnim korenima u ekonomskim temeljima dnIštva«.Ona mora da ,.razradi svoje posebne oblike svojine«. Međutim, bitnefunkcije sovjetske birokratije »odnose se, u svojoj suštini, na političkutehniku klasne dominacije. Prisustvo birokratije, sa svim različitostimanjenih oblika i njene specifične težine, karakteriše svaki klasnirežim. Njena snaga je izvestan odraz. Birokratija, nerazdvojnovezana za ekonomski dominirajuću klasu, hrani se iz njenih korena,sa njom se održava i sa njom pada« (,.Četvrta internacionala i ~SSR«,1933).Birokratija, u svojoj celini, guta značajan deo viška vrednosti,.pod svim režimima«. Ali ta karakteristika nije dovoljna da od njeučini fundamentalnu eksploatatorsku klasu kakva je kapitalističkaklasa. Izvesne frakcije buržoazije i sitne buržoazije (slobodne profesije,trgovina, posrednici, itd.) mogu takođe da ubiru od profita kojistvaraju proizvodni radnici (viška vrednosti) znatan desetak, ali to suupravo najmanje odlučujuće i dominantne frakcije buržoazije. U slučajuSSSR stvari se odvijaju na isti način, ali u odnosu na radničkuklasu.Birokratija, kaže Trocki, ,.guta, rasipa i troši znatan deo nacionalneimovine. Njena uprava je izvanredno skupa za proletarijat... .Međutim, najveći stanovi,najsočniji bif teci, pa čak i Rol1s~Roycejoš ne čine od birokratije značajnu vladajuću klasu ... Kada birokratija,da se izrazimo jednostavno, krade narod (a to u raznim oblicimačini svaka birokratija), mi se tu ne. suočavamo s nekom klasnom eksploatacijom,u naučnom smislu reči, nego sa izvesnim društvenim parazitizmom,ma to bilo i u veoma velikim razmerama. Sveštenstvo.srednjeg veka bilo je jedna klasa, ili 'društveni stalež', utoliko što senjegova dominacija oslanjala na određen sistem zemljišnog poseda ikmetstva. Sadašnja crkva nije eksploatatorska klasa, nego parazitskakorporacija. Zato, čak i ako neproduktivno troši ogroman deo nacionalnogdohotka, sovjetska birokratijaje; po samoj svojoj funkciji, uisti'mah zainteresovana za ekonomski i kulturni razvoj zemlje; štoviši bude nacionalni dohodak, veća će biti i suma njenih privilegija.3839