Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

leonovo j zamisli kojaje najprivlačnija drugom Bonapartei.l. »Kako bii moglo biti drugačije, kad vidimo da je on, mimo postojećih društvenihklasa, primoran da stvori jednu veštačku kastu za koju održanjenjegovog režima postaje pitanje 'hleba i uz hleb'?«Ovoj kasti pripadaju, kaže Marx u Teorijama o višku vrednosti,»državni činovnici, vojna lica, umetnici, lekari, sveštenici, sudije,advokati, itd. - od kojih neki. .. znaju kako da za sebe prisvoje velika'materijalna' bogatstva, delom prodajom svojih 'nematerijalnih'roba, a delom nasilnim nametanjem tih usluga drugim ljudima«.Ostali nisu tako dobro plaćeni i samo su donekle povlašćeni. Oni supandan našoj kategoriji nižih stmčnjaka i ftUlkcionera.Ono što je Marxu važno jeste neobični tip rada što ga obavljajuviši i niži ftmkcioneri, tip rada koji ih stavlja van kapitalističkihodnosa proizvodnje. Za razliku od neproizvodnih najanUlih radnikau komercijalnim i finansijskim firmama - radnika čiji rad ne stvaravišak vrednosti, nego ga tržišnim mehanizmima pretvara u novac -rad Marxovih ftlllkcionera ne čini nijedno od toga. Neproizvodni najamniradnici razmeqjuju svoju radnu snagu za kapital; državni ftlllkcionerisvoj rad neposredno razmenjuju za prihod. "Gde se razmenanovca obavlja neposredno za rad koji ne proizvodi kapital, dakle nijeproizvodan rad [i nije neproizvodni rad koji se obavlja za kapitalistu],on se kupuje kao usluga, što uopšte nije ništa dmgo već izraz zaposebnu upotrebnu vrednost koju rad pmža kao i svaka druga roba«.Te usluge imaju vrednost neovisnu od radne snage kao robe.Po Marxu, postoje dve osnovne kategorije uslužnih radnika: tosu, prvo, »visokoobrazovani radnici« u koje spadaju samostalni profesionalcii »sluge javnosti«; i drugo, tuje »horda lakeja« - od vojnika,mornara, policajaca, i nižih oficira do sluški.l1ia, sluga, klovnovai opsenara. Marx tvrdi da ova dmga kategorija u koju spada i domaćaposluga, obavlja istu vrstu rada kao i prva.Marxovo razmišljll11ie o visokoobrazoVll1lim fmlkcionerima i»lakejima« može se kritikovati u više tačaka. Eksploatacija u kapitalizmunikako nije ograničena samo na privatnojvlasništvo nad kapitalombitno za taj način proizvodnje, pa ni na privatno vlasništvo nadzemljom koje je tu izlišno. Pored toga, postoji i birokratska eksploatacija»horde lakeja« od strane visokoobrazovll1lih ftulkcionera. Zarazliku od Marxa, držimo da su sličnosti izmedu kapitalističkih flUlkcionerai onih državnih s dmštvenog stanovišta važnije od razlikamedu njima. Sanlo kad se tehničkim i profesionalnim razlikama daprednost u odnosu na društvene odnose eksploatacije, ima mesta njihovomodvojenom razmatrll1lju. No, to nije marksistički pristup.Da i druge vrste radnika, a ne samo proizvodni, mogu biti eksploatisani,Marx je pokaZao u Kapitalu. Da bi se bilo eksploatisll1lOneophodno je samo davati više rada za nlll1lje. Tako, recimo, službeniku trgovini mora raditi deset sati da bi mu bila plaćena nadoknadaza osanl. Pošto njegov poslodavac ne plaća ekvivalent za tu jednu petinukojom raspolaže, Marx kaže da je očito posredi jed1l11 oblik ek-sploatacije. Kad kapitalista prisvaja, onda je to kapitalistička eksploatacija.zamenimo kapitalistu funkcionerom i odnos eksploatacijepostaje birokratski. Kad je reč o Marxovim visokim državnim funkcionerima,samo oni imaju koristi od viška vrednosti koji se izvlačiiz državnih lakeja.sa stanovišta kapitalističkih odnosa proizvodnje, javni funkcionerine spadaju u istu ekonomsku kategoriju s privatnim funkcionerimakoji rade za kapitalistu. Uz pretpostavku birokratske eksploatacije,međutim, spadaju.Marxovo razmatranje kapitalističkih funkcionera je dvosmisleno.On u Kapitalu tvrdi da je »sasvim ispravno prinuditi najamnogradnika da proizvede vlastitu nadnicu ali i nadnice za nadzor kao nadoknaduza rad upravljanja i nadzora nad njim«. Podrazumeva se danadzornici i upravljači učestvuju u eksploataciji proizvodnih radnikai u raspodeli viška vrednosti. Oni primaju »nadnice za nadzor«, ali tenadnice skriv~u njihov udeo u eksploataciji drugih radnika. U kapitalističkimakcionarskim kompanijama, kapitalistu zamenjuje unajmljenimenadžer koji, premda različit od Marxovih »funkcionalnihkapitalista«, kao da ima svojstva i kapitaliste i najamnog radnika.Na istom mestu Marx govori i o ,.klasi industrijskih i komercijaInihmenadžera«, no njegovo je viđenje te »klase« pogrešno koliko iviđenje državnih funkcionera kao pripadnika samostalne ,.kaste«.Prvo, industrijski i komercijalni menadžeri, kao i njihovi neproizvodnipandani u državnoj službi, prodaju svoje stručne organizacionesposobnosti, što će reći da primaju plate a ne nadnice. Drugo, nijetačno ono što Marx dokazuje, naime da plate menadžera pokazujutendencijQ opadanja s ekonomskim razvojem kapitalizma - one, naprotiv,rastu da bi dostigle vrhunac u socijalizmu i tek tada počele dapadaju. I treće, čak i da je tačno da ekonomski razvoj »smanjuje troškoveproizvodnje specijalistički obučene radne snage«, plate menadžerafluktuiraju nezavisno od troškova menadžerskog znanja zahvaljujućimonopolu i prorodi stručnosti.U nenamemoj parodiji Marxovih shvatanja, Oscar Lange tvrdida su razlike između industrijskih, fInansijskih i komercijalnih kapitalistavažnije od sličnosti među njima; zato i ne pripadaju istoj klasi.U ogledu ,.The Political Economy of Socialism« (politička ekonomijasocijalizma) Lange vlasnike bankarskog i komercijalnog kapitalasmatra pripadnicima posebnog društvenog sloja, nalik Marxovimdržavnim funkcionerima. Po njemu, »'klase' primaju dohodak u procesuprimarne raspodele dohotka, recimo nadnice i višak vrednosti;'društveni slojevi' svoj dohodak izvlače iz sekundarne raspodele«.Kao što je i Marx primetio, bankari i trgovci ne učestvuju neposrednonego samo posredno u višku vrednosti ujednačavanjemprofItne stope i izvlačenjem interesa i komercijalnog profIta iz bruto- .profIta industrijskih kapitalista. A ipak su i bankari i trgovci kapitalisti.Pasivni vlasnici akcija i papira od vrednosti još manje se mogusmatrati učesnicima u proizvodnom procesu, a Marx ih ipak nije is-186187