Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

eŽIlO javiti kao društvena nužnost, a u konačnoj analizi on podržavadalji razvoj nauke. Ali kao i na mnogim drugim područjima društvenogživota, progres ima svoju cenu i što je više polcušavan:lo ignorisatito ćemo morati više daje platimo.IV. BIROKRATIZAM I DRUŠTVENA PATOLOGIJA ADMINISTRACIJEBirokr9tizam kao strukturni problem,"Birokratija je krug iz koga niko ne može pobeći.Njena hijerarhija je hijerarhija znanja. Vrh poveravarazumevanje detalja nižim nivoima, dok niži nivoiukazuju poverenje vrhu za razumevanje opšteg, tesu tako svi uzajamno obmanuti.«Marx, Prilog kritici Hegelove Filozofije pravaKao što sam pokušao da ilustnuem unekoliko svojih studija,danas i u društvima koja su očuvala privatnu svojinu i u društvimakoja su je već ukinula sve veću ulogu igraju posebni aparati u okviruadministracije i upravljanja u društvu Ja njihov uticaj proteže se nasve šira područja društvenog života. Cini se da u društvima koja serazvijaju izvršavanje upravnih funkcija u sve većoj meri zahteva daoni koji ih preduzimaju moraju da imaju nužno specijalizovano znanje,tako da mogu svoje zadatke da obavljaju kao svoj profesionalniposao i kao svoje osnovno zanimanje. Drugim rečima, ispunjenjenjihovih funkcija trebalo bi da bude nerazdvojni deo same njihoveegzistencije u datoj stnlkturi društva.Kada se posmatraju izuzetno složene i protivrečne promerie utoku kojih laičku upravu zamenj1ue profesionalna uprava, svakodnevnamisao uspeva .da shvati samo one površinske pojave koje imajunegativne implikacije za čovečanstvo. Na ovaj način razvija se pejorativnistereotip o upravi. On nalazi izraza, između ostalog, u negativnomprizvuku reči »birokratija«, uprkos činjenici da sociologija,opšte uzev, upotrebljava ovaj pojam bez ikakve ocene vrednosti i.identifikuje ga neposredno sa pojmom bez ikakve ocepe vrednosti iidentifxkuje ga neposredno sa pojmom administracije. Sto se mene ličnotiče, ja ne prihvatam ovu identifikaciju. Pridržavajući seMarxove interpretacije, ja povezujem koncept birokratije sa onimspecifičnim suštinskim odnosom koji spaja upravne aparate sa društvomili sa njegovim raznim klasama, a čija specifxčna suština leži uposebnom interesu administracije.Bez obzira na to kakva mišljenja izražavaju o aparatima administracijei uprave i bez obzira na to u kojoj meri mogu biti ubeđenima. Komformizam se smatra ne samo kao siguran i bezbedan načinživota nego takođe kao ispravan i poželjan stave. 10 U isto vreme,komfdrmizam ima izvesnu racionalnost za upravu, čak i kada njegoviskrivljeni uticaj ~ indi~dualn?st nije ni ~ koji ~in ~ .. U slučajunaučnih istraživačkih radnika, međutim, on Je za pojedince nesamo štetan nego takođe neizbežno dovodi do smanjenja efikasnostistvarlačkog 'rada zbog toga što naučne aktivnosti, kao što sam većnaglasio, po svojoj suštini nije moguće standardizovati. Da bi se postigliodređeni rezultati nije potreban komformizam, nego upravo suprotnotome - strogo kritičan stav, koji će raspravljati o svemu štoje postojalo i što je postignuto do određene tačke.3. Konačno, želim da se pozabavim nečim što se ne može smatratiizolovanom ili retkom pojavom. Reč je o onoj 'Vrsti iskrivljava-.nja sistema vrednosti u upravi kada neke administrativne funkcijepostaju nezavisne u odnosu na prvobitni cilj i, umesto da teže povećanojefikasnosti istraživačkih aktivnosti, postaju same sebi cilj. Institucionalniinteresi nalaze se u ovakvom slučaju u procepu: s jednestrane, postoji predstavnik uprave koji upravu posman:a kao cilj samza sebe i koji, prema tome, ostvaruje institucionalne mterese u formalnomsmislu, a na drugoj strani, postoji istraživački radnik koji seidentifikujesa naučnim razvojem i koji gunđa protiv uprave čak ionđa kada ona razumno i sa nužnom tolerancijom predstavlja svojesopstvene institucionalne ciljeve. Da bi se izbegla ova opasnost,uprava se mora postaviti na najbolji mogući način; ona mora priznatiprioritet istraživčkih aktivnosti u odnosu na svoju sopstvenu funkciju,to jest mora smatrati đa je njen osnovni zadatak, da pruži sveukupnupodršku naučnom istraživanju i da mu pruži sve neophodne tehničkeuslove. Ovo iskrivljavanje u sistemu vrednosti uprave događase naročito onda kada se institucionalni ciljevi manifestuju na dvosmislennačin, kada njeni nadzorni organi očekuju od institucije ne tolikoda obezbedi naročito efxkasnu istraživačku aktivnost koliko održavanje»formalnoge poretka, izbegavanja svih konflikata i elemenatakoji mogu izazvati poremećaje. U ovom slučaju proizlazi gotovoprirodno to da se administrativni cilj rangira više nego samo istraživanjei da se smatra da je ogromna nepravda ukoliko istraživačke aktivnostiuživaju viši društveni prestiž i, horribile dictu, veće fxnansijskopriznanje; priroda specijalnog administrativnog aparata je takvada on čini svaki mogući napor da ispravi ovu »nepravdue. Ova vrstaporemećaja u upravi u Mađarskoj je više potencijalna nego što je i­stinski simptom, delimično zbog toga što ovde nije tako dobro razvijenaspecijalizovana uprava. Upravljanje u nauci zadržalo je mnogetradicionalne elemente koji više ili manje sprečavaju da negativnetendencije dodu do izražaja.Naravno, verovatnoća da se mogu razviti negativni činioci kojisu prethodno pomenuti ne opravdava naše poricanje celishodnosti dase ima specijalni upravni aparat, s obzirom da će se on svugde neiziU]iugeneRandsepp, Manning Creative Scientists and Engineers.148149