Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

ono što se tu zapravo događa, s jedne strane, kritičarima ispunjenimslepom mržnjom, a sa dmge, radikalnosocijalističkim apologetima.Iz daljine kao da se duhu koji to treba naknadno da sagleda ukazujesamo spoljašnja fasada, dok mu, naprotiv, izmiče posebna atmosferakoja se sastoji od nagrizajućih i slamajućih pojedinih akcija po sebi»sporedne« prirode i od mnogostrukih reakcija pojedinaca koje se neuklapaju ni u kakvu racionalnu shemu, ali se sa krajnje nervoznomosetljivošću suočavaju sa mizantropskim birokratizmom - kao, naprimer, sa svugde primetnim stanjima nesigurnosti i straha, često beznekog vidljivog razloga.Radi toga za neupućenog proglašavanje borbe protiv zapadanjau buržoasku ideologiju i praksu poseduje veliku ubedljivost, i nikomu to ne može prebaciti, pod pretpostavkom priznavanja činjenicedaje on, eto, socijalista. Ali taj socijalista, iz pomenutog razloga, ti.nedostajućeg iskustva u pogledu staljinističkih ili staljinoidnih metoda,ne može da spozna šta se stvarno krije iza neke takve proklamacije.On shvata oblik kao sadržaj, a previđa u njenoj pravoj biti revizionističku,reformističku i malograđansko-radikalističku dogmatizaciju,pražnjenje i birokratizaciju marksističkog učenja kao posledicunjegovog prilagođavanja odavno provođeno j totalnoj birokratizacijisvesti i prakse, koju još treba samo dovršiti. On previđa nepoverenjevladajuće birokratske ideologije prema svakom produbljivanju i daljemrazvijanju marksizma. Uzmemo li na primer još i danas, kada sesvakako već mnogo šta promenilo, u ruke neki književnoteoretski časopisiz NDR, moraćemo sa najdubljim stidom utvrditi da ga nagomilanepraznine, plitkosti i frazerstvo čine nepodobnim za dalju preporuku.Razmislite šta to znači da se još i danas, u 1967 godini, uprkossvim gigantskim i još rastućim zbrkama i nesigurnostima u estetičkimdiskusijama, ignoriše jedan Georg Lukacs i zabranjuju njegoveknjige - sa potpuno shvatIjivom posledicom nekritičkog prodiranjazapadnjačko-dekadentnog umetničkog otpada u istočne zemlje.Mi smo u ovom teksttl opširno citirali Staljinove iskaze koji seoštro suprotstavljaju nestvaralačkom uprošćavanju marksizma. Alimogli bismo da dokažemo i to daje taj oblik kritik.e sopstvenih nedostatakaistovetan sa zamagljivanjem i produbljivanjem tih nedostataka,kako je taj metod uopšte bio tipičan za staljinski birokratizam imorao da to bude usled njegove svojstvene dinamike. Birokratski puritanizam,koji mase potptmo po buržoaskom uzom primorava na asketizanli na požrtvovanje, možda se može objasniti nužnostimaprvobitne akumulacije; ali se on ne može opravdati, ako se ne smatraistorijski prelaznim stanjem, nego se apsolutizuje kao sveta dogmakoja treba da važi za sva vremena. Ne može se, pre svega, opravdatirazaranje novih stvaralačkih snaga marksizma i proganjanje socijalističkihteoretičara i propagandista koji nastoje da prodube i osnažedejstvo (!) marksističke nauke - razaranje koje se danas naziva»kulturnom revolucijom«, a koje je pod Staljinom već u suštini biloisto! Ako su posle revolucije u Rusiji film, pozorište, književnost iIrnauka procvetali u začuđujućoj meri, staljinska »kulturna revolucija«ih je veoma brzo upropastila, slično današnjoj Mao Cedungovoj, iako se ova možda i blaže odvija. Ona se blaže odvija iz tri razloga:prvo, jer Mao Cedung predstavlja mnogo jaču duhovnu ličnost odStaljina; drugo, jer se ogromna Kina ne može organizaciono obuhvatitisa birokratskog pisaćeg stola uz pomoć tajne poliC2ije kao staljinskaRusija (ili, da pomenemojedan istorijski primer, Spanija pod FilipomII, kojije bio isto tako »genijalan« kabinetski terorista kao štoje to Staljin); i treće, što su Mao Cedunga verovatno ponešto poučile. Staljinove greške. Da se »kulttlrno-revolucionama« restaljinizacijaKine koja neočekivano nailazi na otpor odvija blaže nego u Rusijipotvrđuje Hans-Joachim Bergmann u jednoj reportaži iz Pekinga.On piše da je »U Kini - suprotno revolucijama u nmogo manjimzemljama - dosad proliveno veoma malo krvi!« (Westdeutsche Al-1gemeine, 25. I 1967). Treba pre svega do~ti da i u mnogo manjojmeri dolazi do proganjanja i hapšenja.Ali sličnost obeju »kulrumih revolucija« je nesumnjiva ako neobraćamo pažnju samo na spoljašnju formu, nego na sadržaj. Budućida smo se u ovom teksttl već opšimo o tome izjasnili, ali bi mogaoda se stekne utisak prevaziđenosti, dokazaćemo ovo tvrđenje pomoćudveju činjenica koje pripadaju sadašnjem vremenu. Na salcburškomHegel-kongresu, održanom 1964, delegat Sovjetske akademije naukaizazvao je negodovanje i smeh prisutnih - naročito razočaranih i zabrinutihmarksista - time što se nije stideo da pročita elaborat protiv,.imperijalističkog« pesnika Becketta, ptm šupljill fraza i uvreda.Da je moglo biti i drukčije, dokazali su značajni prilozi delegata izPoljske i Mađarske, ti. iz zemalja u kojima je staljinizam prošaosamo sa slomljenom kičmom. Dmga je činjenica sledeća: u jednomkineskom časopisu objavljen je (1966) na punih deset strana napadnajednog kineskog marksističkog naučnika (pravilno podeljen nizompodnaslova) čije je začuđujuće svojstvo da je uprkos savesnog i ponavljanogčitanja nemoguće izvući ni najmanju indikaciju šta se tomčoveku zapravo zamera. Staljinistički elaborati slične vrste još su upa i kad se u njima pribegavalo običnim falsifikati­svežem sećanju,ma, što je takođe bio omiljen ,.kuItumo-revolucionarni« metod~Ukineskom članku se beskrajno variraju rečenice o revizionističkim,kapitalističkim, izdajničkim, imperijalističkim itd. krivicama optuže6Jedan primer: Rugard Gropp, ideološki predstavnik SED, dozvoiio je sebi unapadu na jednu marksističku knjigu St. Warynskog sledeću majstoriju: Groppcitira: .A Marx nije preduzeo ništa drugo nego jedno materijalističko preobrtanje_"Ako čitamo dalje, nailazimo na ovo: .Za Marxa Adlera je_ On dakle dijalektikuprimenjuje idealistički- Po njegovom shvatanju (naime Adlerovom, L. K.)_ Hegelje tu doprineo izjednačenju pojma sa stvarnošću, a Marx nije preduzeo ništa drugonego jedno prosto materijalističko preobrtanje_. Dakle, prema shvatanju MaxaAdlera koje Warynski kritikuje! .Prosto preobrtanje. je medutim' ovomepodmetnuto, da bi jedan marksistički teoretičar mogao manje da okalja čisio nebobirokratskog dogmatizma. .110111