Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

što je kapital, određuje karakter datog načina proizvodnje, tako i političkahegemonija konkreble klase određuje prirodu odgovarajućedržave. Elementi Marxove teorije države sadržani su u njegovoj teorijidruštvenih klasa.Ista pogreška se javlja i u Marxovoj političkoj teoriji, no onaproizlazi iz žute mrlje njegove političke ekonomije: nema Samo tričinioca proizvodnje i odgovarajuća proizvodna odnosa nego četiri.Kako se posednici stručnih znanja ne mogu uvrstiti ni u jednu od trivelike Marxove klase, mogli bismo ih smatrati četvrtom. Uloga tečetvrte velike klase u kapitalizmu, kao što ćemo videti, uslovljavaprelazak u novu društvenu formaciju.Ta četvrta klasa ne mora biti politički organizovana pa ni svesnavlastitih posebnih interesa na nacionalnom nivou da bi bila klasapo sebi. Ni u razvijenim kapitalističkim zemljama, ni u socijalizmu,stručnjaci nemaju vlastitu političku partiju, koja bi za cilj imala preuzimanjepolitičke vlasti i preobražaj društva u skladu sa samovidenjemove klase. Dovoljno jeto što ih činjenica da su četvrti činilacproizvodnje izdvaja od drugih klasa i doprinosi njihovom organizovanjuna lokalnom nivou.Posedovanje naučnih znanja u obliku stručnosti određuje pripadnostovoj četvrtoj velikoj klasi. Kao što je posebna roba lcoju radniciposeduju u kapitalizmu pre njihova radna snaga nego proizvodničinilac samoga rada, talco ni pripadnici ove četvrte klase nisu uposedu činioca organizacije nego stručnih znanja lcoja je omogućavaju.Stručnost je njihova moć organizacije koja odgovara radnojsnazi radnika. Ta četvrta velika klasa kentroliše organizaciju druš..;tvenog rada premda ga ne poseduje. Nazivam je birokratskom klasom.Birokratija ili inteligencija?Termin ,.birokratija« ima veoma široko značenje i naveo je nekemarksiste da se opredele da ovu četvrtu veliku klasu nazivaju ,.inteligencija«.U izvesnom su smislu oba termina odveć široka. Birokrati..;ja obuhvata vladavinu nadIeštava ili kancelarija, strukturiranih hijerarhijski,u skladu s formalnim pravilima. U ovoj upotrebi, nije rečo klasi već o administrativnom aparatu u vojnim, političkim, poslovnim,obrazovnim i radnim organizacijama. Inteligenciju čine onikoji u rukama imaju monopol na ljudsko znanje, a njeni pripadnicipotiču iz različitih klasa, i zastupaju različite političke pokrete. Takomožemo govoriti o aristokratskoj inteligenciji, buržoaskoj, liberalnoji socijalističkoj.S druge strane, oba·termina su preuska. Birokratija podrazumevazaposlene u državnom aparatu, a isključuje one u "industriji, proizvodnji,obrazovanju i tako dalje, slične im i po stručnosti i po funkcijamau organizaciji i administraciji. Ona ne obuhvata ni slobodneintelektualce, one bez zvanične funkcije. Inteligencija se pak ograničavana elitni profesionalni visokoobrazovani kadar. Ona ne obuhva-ta neelible ,.birokrate« koji prevrću hartije i uzdižu še nad masomobičnih kancelarijskih službenika. Kao oznaka za klasu o kojoj jereč, nijedan od ovih termina ne odgovara. Ovaj terminološki spor je,ipak, više od verbalnog duela, jer iza njega stoje različita tumačeQjaprirode takozvane nove klase.Termin ,.birokratija« koristi se da bi se vladajuća klasa u postkapitalističkimdruštvima poistovetila sa onima koji praktično ,.poseduju«državu koja poseduje sredstva za proizvodnju. Partijski birokrati,a ne intelektualci, imaju monopol odlučivanja u tom novomporetku. Mnogi od njih su profesionalni revolucionari; drugi su birOkrateiz proizvodnje čiji autoritet ne počiva na obrazovanju već nanjihovoj ulozi organizatora. Kako ih većina nije visokoškolski obrawvana,niti se ikada bavila intelektualnim delamostima, oni i ne spadajupod pojam inteligencije. No, baš se oni, a ne njihova intelektualnasabraća, smatraju novim ljudima vlasti.Termin ,.inteligencija« ne poistovećuje vladajuću klasu postkapitalističkihdruštava s onima koji neposredno vladaju kroz partijskiaparat, već s mislećom zajednicom koja donosi temeljne odluke. Posedovanje,.inteligencije« izdvaja se kao osnov učešća u podeli ekonomskogviška vrednosti. Znanje je moć, ali se znanje shvata usko,kao visoko obrazovanje, kao intelektualna stručnost koja ne obuhvataorganizaciona i administrativna znanja koja bi se mogla steći i radnimiskustvom. U svetlu ovakvog tumačenja, povlastice i visokeplate birokrata smatraju se anomalijom.Tako je ovaj verbalni spor izraz faktičkog neslaganja oko togada li je partijska, proizvodna i vladina birokratija ili pak inteligencija,koju čine visokoobrazovani intelektualci i tehnički stručnjaci, jezgronove vladajuće klase. Posledica ovog spora je podela nove klasena birokrate i inteligenciju. Neki autori su u toj podeli videli klasnurazliku. U Gouldnerovoj knjizi Future oj the Intellectuals and theRise oJthe New Class (Budućnost intelektualaca i uspon nove klase),sukob izmedu birokrata i tehnokrata se ne prikazuje kao sukob unutarnove klase u socijalističkim društvima, već kao sukob izmeduklase na vlasti i nove klase.Kakva je ta klasa na vlasti? Gouldner kaže da je u SSSR i IstočnojEvropi ona jednaka d1Žavnoj klasi - de Jacto ako ne i de jureposednicima državnih sredstava za proizvodnjU. Njeni delovi su vladinii politički birokrati, s jedne, i najviši upravni sloj u državnimpredllzeĆima, s druge strane. za razliku od njih, Gouldnerovu novuklasu čine isključivo visokoobrawvani, takode podeljeni u dve grupe:intelektualci - ,.čisti« naučnici, istraživači, umetnici i tako dalje- i tehnička, odnosno primenjena inteligencija. Gouldnerovo tumačenjeje dosta uticajno, te bi mu trebalo posvetiti malo pažnje.Nova klasa je u usponu, tvrdi on, ali tek treba da postane vladajućaklasa u socijalizmu. Tehnička inteligencija upravlja nacionalizovanimi kolektiviwvanim sredstvima za proizvodnju, ali ih ne poseduje.Faktičko vlasništvo je u rukama druge klase - klase partijskih174175