Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

tvenim položajem birokratije kao posebno privilegovanog sloja.sad je naš zadatak da razotkrijemo najdublji koren staljinističko-birokratskeideologije i da analiziramo njenu bit. pri tom ćemomorati POĆi od toga da, kao prvo, posle pobede revolucije u Rusiji, idalje deluju formalističko-birokratski momenti, koje smo kao takvesagledali u građanskoj birokratiji. Moraćemo bliže razmotriti šta seod njih na ruskom tlu konkretizuje.Ali opet se način razvoja ne može potpuno shvatiti ako se neuzme u obzir prodiranje onih vulgarnih i mehanističkih oblika iskrivljavanjamar~.u ~slu staljinističkog načina mišljenja, koji suse već pre revolucye 1 na zapadnom tlu bili razvili. Mi smo već ustudiji »Slučaj Lukacs« dali opširnu analizu predrevolucionarnog izapačavanjamarksističke nauke. Budući da je ona za našu temu neophodnai da želimo čitaocu da olakšamo njeno shvatanje, imećemo jeovde ponovo, mada u sažetom obliku.Ne može se prevideti jaka tendencija ka mehanističkom uprošćavanjumarksizma već pre revolucije i izvan Rusije. Moraju se dakleuglavnom razlikovati dve epohe u iskrivljavanju marksističke teorijeunutar komunističkog pokreta, ona pre i ona posle revolucije;ovde se nećemo baviti drukčijim i sličnim tendencijama izvan tog pokreta.Postrevolucionama epoha predstavlja organski nastavak oneprve, uprkos novim elementima specifično birokratske prirođe kojisu se tek u njoj pojavili. Vulgarna dogmatizacija marksizma započetaje već u zapadno-kapitalističkom periodu. A tu ona opet ima dva korena..Prvo: Uprkos jasnom i oštrom Marxovom ograđivanju od »prirodnJačko-naučnog«mehanističkog materijalizma, često kod starihmarksista zapažamo ne samo jaku sklonost ka oslanjanju na prirodnenauke i njihovu metodiku, g. ·sklonost ka prenošenju prirodnjačkonaučnemehanističke metodike na filozofsko-naučno mišljenje. pritom svakako treba imati na umu da je i u nemarksističkim naukamaneosporno postojala slična tendencija. Ali na marksizamje ta tendencijanaročito razorno delovala.Prirodnjačko-naučno, uglavnom matematičko i eksperimentalnomišljenje, sa svojim racionalnim shvatanjem delimične oblasti,načelno je u suprotnosti sa istorijskim i sociološkim mišljenjem.Tako ovo poslednje, po marksizmu, upravo ne treba da se bavi s računsko-kvantitativnimnego obrnuto, sa kvalitativno-individualnimmomentima, i zato predmetom njegovog istraživanja ne postaje delimičnaoblast koju treba matematički racionalizovati, nego kvalitativnoostvareni totalitet. (Upor. o tome Stanislaw Warynski, Nauka odruštvu.) Budući da pojam totaliteta predstavlja bitan pojam dijalektikena kojoj počiva celokupni marksistički sistem, orijentacija kamehanističkoj prirodnoj nauci koja neizbežno obrađuje samo delimičnuoblast znači nužno zanemarivanje i uprošćavanje metoda a timei jačanje tendencije ka podleganju nedijalektičkom me~u. Nataj način, neosetno, vodeći princip sada već pseudomarksističkogmišljenja ne postaje dijalektički, nego mclJanistički materij/ilizam.Drugo: Marx je dokazao da se u neprozirnim kapitalističkimokolnostima mora stvoriti privid da su zbivanja i oblasti ekonomiječisto objektivna, g. kao da do njih dolazi bez ljudskog učešća. Marxtaj probleJD obmane obuhvata pojmom »postvarenja«. Ljudi podvrgnutipostvarenju.ispoljavaju sklonost da spoljna postvarena zbivanjanekritički shvataju kao »činjenice« i da u svom mišljenju od njihpolaze. Takvi pojmovi kao što su »činjenice«, »okolnosti« ili »praksa«igraju pri tom ulogu gotovih datosti kojima delovanje mora da seprilagodi. Jasno je da i tu dolazi do neke vrste prirodnjačko-naučnogmišljenja jer se čovek suočava sa pojavama postvarenja kao da su to .samostalne i nezavisne snage, jednake spoljnoj prirodi. Time gorepomenute mehanističke tendencije bivaju još pojačane, a tu ništa nepomaže ako se oni komunisti koji podležu postvarivačkoj strukturidanašnjeg sveta nazivaju »revolucionarima« ili »kritičkim marksistima«.Sa takve tačke gledišta, pre svega pojam »praksisa«, čiji značajupravo marksisti naročito podvlače, gubi onu dijalektičku pokretnost,čiju suštinu treba tražiti u protivrečno j vezi između slučajnog inužnog, subjektivnog i objektivnog, pojedinačnog i opšteg. »Praksa«se tako pretvara u manje-više mehanički shvaćen računski primer, aneizbežna je posledica toga njena nemoć u rešavanju zadataka i problemakoje joj nameće stvarnost, potpuno. neshvaćena od »praktičara«.Potpuno je jasno da samim tim i teorija koja zastupa sasvim ne- .primeren pojam o »praksi« mora da pretrpi totalan neuspeh: teorija sepretvara u prazno funkcionisanje mehaničkih logizama i konstrukcija.Ova već pre revolucije među marksistima široko rasprostr.\Djenatendencija ka pomeranju marksističke nauke u pravcu njenog odvajanjaod dijalektike - stalno pominjanje dijalektike ne dokazuje suprotno- ili, što se svodi na isto, njena mehanizacija, vulgarizacija idogmatizacija, nalazi svoj nastavak u vremenu posle revolucije. I zaovo se mogu navesti dva razloga.Prvo je delovao uticaj prirodnjačko-naučnog metoda na nedovoljnopripremljene duhove, koji marksizam nisu dovoljno razumeli.Štaviše, usled izvanrednog značaja koji su sad prirodne nauke dobileza izgradnju zemlje, taj je uticaj morao još više da ojača. Pojavio sedoduše pod vodstvom hegelijanca Deborina jedan pravac koji je dobrosagledao opasnost; ali staljinistička birokratija, prirodno sklonamehanizmu, oterala je Deborina sa katedre i izborila se za pobeđuvulgarnomarksističkog shvatanja.Drugo: Iako postvarena dinamika kapitalističke privrede usledpromene ekonomske strukture nije više igrala nikakvu ulogu, ipak jeposredstvom birokratije pogrešno, g. opet jednostrano mehaničkoračunskishvaćena planska privreda zamemIa stari oblik postvarenjanjegovim novim oblikom.7273