Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

odbacuje bilo koju informaciju koja bi mogla da potkopa ova ubeđenjaili njegovu sposobnost da ih održi. Izgleda da taj pogled čak dobijapodršku izvesnih pravaca u sociologiji. Sledeći Weberovu tipologiju,poredak prestiža u organizacijama poredi se sa poretkom tradicionalnihi harizmatskih sistema, ali je još jasno povezan sa hijerarhijomformalno uspostavljenih organizacija. Na ljude koji rade uokviru administracije i uprave gleda se tako kao da oni grade prestižsvog šefa ili šefova, slično načinu na koji su vazali povećavali prestižsvojih gospodara ili učenici prestiž harizmatskih proroka. Međutim,ova koncepcija ne može se čak ni ostvariti u rudimentarnim organizacijamazato što se lični prestiž, zbog složenosti društvenih odnosa,ne može tačno svrstati sa hijerarhijskim poretkom.' Osim toga, u modernijimorganizacijama su takođe strukturni uzroci'sprečili da težnjeka hijerarhizaciji postanu opravdane, a ovo se dešava upravo zbograzvoja horizontalnih odnosa koji su prethodno pomenuti.Za homo hierarchicusa, međutim, sa hijerarhijskim poretkompovezan je ne samo prestiž, nego je takode povezano i znanje. Štoneko stoji više u hijerarhiji on više zna ili barem treba da zna. Ustvarnosti, međutim, naročito u modernim organizacijama, ne nalazimoda je znanje neposredno povezano sa položajem u hijerarhiji.Obično osoba koja zauzima viši položaj ne mora prosto da ima višeznanja, nego umesto toga različito znanje. Na primer, efIkasni ađministratorimoraju biti sposobni da se na svakom polju svog delovanjaoslanjaju na usluge potčinjenih koji imaju specijalizovanije znanjenego oni. U modernim administrativnim organizacijama, ne samo dase specijalizovano znanje ne može smestiti u hijerarhiju u okviru dimenzijaodnosa potčinjenosti i natčinjenQsti, nego takođe ni intelektualnasposobnost, »inteligencija«. Osim toga, ova vrsta hijerarhizacijene može se iskusiti bilo na nivou Biti (Sein) ili u dimenziji Treba(Sollen). Ovo se da naročito Iako zapaziti ako rastuću ulogu stručnjakai istraživača u administraciji prihvatimo kao nužnost, jer različitezadatke koordinacije i nadzora sprovode ljudi ,.iznad« njih, čiji intelektualninivo, iz čisto praktičnih razloga, nije razvijeniji od njihovognivoa.Tako nastaju nove protivrečnosti u okviru birokratskih organizacija.Ako hijerarhizacija ide dalje od potrebnih granica i opravdanihdimenzija, stručnjak koji stupa u administraciju prinuđen je dapre ili kasnije napusti rad za kojije osposobljen i sa kojim se u velikojmeri može identifIkovati, i da preuzme odgovornost za kompletzadataka za čije izvršenje nije na odgovarajući način osposobljen.Principi administracije, a među njima koncept homo hierarchicusa,osvajaju teren velikom brzinom čak i u okviru naučnog istraživanja.Ovde je takođe uobičajeno da se pokuša uspostaviti odnos ne samospecijalizovanog znanja nego takode i istraživačke sposobnosti premahijerarhijskom poretku uspostavljenom u okviru dimenzija odnosadominacije. Ovo se pokazuje, na primer, u pojavi koja se može iskusitina mnogim mestima, u odnosu između postizanja naučnog ran-ga prema polož