Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

irokratija dobija onaj protivrečni, čak karikaturalni pečat koji narodčesto oseća kao takav, ali čiji najdublji koren čak ni umni isavesniposmatrači nisu uspeli da razotkriju. Otud se može razumeti sklonostmnogih medu njima da karikaturalno obelelje koje nosi istočna birokratijapomere u subjektivno, to jest da ga shvate kao izraz lične nesposobnostipojedinih predstavnika birokratije.Rekli smo da optimizam nije u stanju da raskine okove birokratskognačina mišljenja. Ali krajnji konkretni razlog za proboj načelnooptimističke orijentacije staljinističke birokratije treba potražitiu pomenutoj podložnosti jednostranom formalističkom shvatanju individualnihi društvenih objekata birokratske delatnosti.Birokratski formalizam upravo zato što prenebregava individualnei društveno uslovljene razlike, osobenost neponovljivosti subjekata,i što ih, prividno dospevajući upravo zato na neku višu ravanposmatranja (što je ona u poredeJ.iju sa feudalno-staleškim oblikomzaista i bila), »izjednačuje«, predstavlja savršen princip povrede ljudskog,sadržanog u individualnom kvalitetu, mada se ono ljudskouvek upravo u svojoj kvalitativnoj osobenosti manifestuje predobjektivnom funkcionalnošću koju mu dodeljuje društvena sredina.Nezavisno od toga da li se kvalitativna određenost, a time i različitostindividualnih osobina i situacija posmatra sa gledišta čisto individualnogili društvenog bića, birokratski formalizam, a pogotovoonaj u pojačanom staljinističkom obliku, mora nastojati da izmedunJih s~vi. m~hani~ki znak ~ednakosti i da time ubije ono što je ljudski ,živo, jer je Ispunjeno kvalItetom, mnogostruko i nesVodljivo na nekuapstraktnu normu. Na tome se zasniva »nečovečnost« birokratijeuopšte, a naročito staljinističke birokratije.Šta znači konkretno ta nečovečnost za sud staljinističke birokratije?ljudima? Upravo zato što formalizam po svom biću ne može davodi računa o konkretnim ljudskim sadržajima i sudbinama on seprema njima i ne odnosi kritički; njegov je odnos prema nj~ odnosravnodušnosti. Ali upravo ta ravnodušnost u sebe uključuje posledi­~u ~ ~ čovek po.sman:a. u nje~ovom pojavnom obliku u kojem jeIstonjski predstavljen, \J. »slučajno« nastao pod istorijskim uslovimapro~losti. To, konkretno izraženo, znači: zato što je birokratski for­~bzam sklon da se bavi isključivo istorijski uobličenim pojavnim~Ić~m čov~ ~n IX?ille~ na t~me zasnovanoj tendenciji da ljudskuj~ prihvati u njenOJ, klasnIm društvom nametnutoj jednostranosti,nesavršenosti i razbijenosti, da se pomiri sa tim datim stanjemdanašnjeg čoveka.~~jenica da se istovrem~no r.am zamagljivanja te tendencije uoblasti Ideološkog obrazovanja bIrokratskog načina mišljenja -~ ~ pogrešno ~ fraze~ - usvajaju elementi marksističkogučenja kOJI su suprotni tom tipIčnom odnosu birokratije prema čoveku-:- ~i saIJ?0 t~ ~ načelni,. ali, kao što smo pokazali, krajnjebledi bIrokratski Optionzam ne bIva sasvim preovladan, te zato omogućavatakvo protivrečno formiranje ideološke svesti birokratije.Mogli smo u svakom siučaju da, razotkrivši prirodu·protivrečnos~~edu.~ .o~ovi ~ptimis~čk