Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

Sve argumentacije u prilog postojanju sovjetske buržoazijegube iz vida temeljnu razliku između onih koji su tradicionalno posedovalisredstva za proizvodnju i onih koji danas U svojim mkamaimaju kolektivnu kontrolu nad njima. Termini »kapital«, »kapitalista«i »buržoaski« uspešno prikrivaju ili pogrešno predstavljaju stvarnostanje stvari umanjujući sličnosti i uvećavajući razlike između ovihdveju gmpa. Ovi ternuni su pogrešni koliko i definicija socijalizmakao nižeg stupnja komunizma. U svojoj doktrinarno j upotrebi, termin»socijalizam« je tako uzan da je neprimenljiv na bilo šta; termin»kapitalizam« je, pak, preširok i primenljiv na svašta. Tumačenja sovjetskerealnosti u kategorijama »birokratske buržoazije« ne razlikujudržavnu buržoaziju od državne birokratije, državIU kapitalizam odbirokratskog etatizma, kapitalističku od birokratske eksploatacije, tese stoga moraju odbaciti.Greška je ovih kritičara i što uzimaju da plate i profiti pOkazlUUtendenciju maksimalnog rasta u ovom poretku. Pretpostavlja se dakolektivna kontrola nad sredstvima za proizvodnjujemči rast udela uekonomskom višku vrednosti. Tačno je daje u Rusiji plate birokrata,praktično ukinute u razdoblju ratnog komunizma, oživeo NEP i dasu ih 30-ih godina počeli primati i članovi partije. To se dogodilozbog toga što je Prvi petogodišnji plan, čije je ostvarivanje počelo1929, nagrizao proletersku.revoluciju. Kako se staljinistička birokratijaušančila za trajanja ovog plana, qjene plate su počele rasti. Vrhunacsu dostigle krajem SO-ih godina, da bi se potom njihov rast srazmemostabilizovao. Raspon plata između najviše plaćenih birokrata inajniže plaćenih radnikaje 1966. u Sovjetskom Savezu bio približno30: l - koliki je otprilike bio i 1926. godine. Ako poventiemoTroekom i njegovoj Izdanoj revoluciji, raspon plata je bio znatnoveći 30-ih godina, kada je Staljin vodio kanIpanju protiv »uravnilovkeu platama«. To je, međutim, bilo izuzetno kritično razdoblje borbeda se inteligenCiji da materijalni ulog u novom poretku.Iskustva Istočne Evrope oštro se razlikttiu od sovjetskih. Zboguloge Crvene arnuje u oslobođenju ovih zemalja i »revolucija odozgo«koje su potom usledile, tu i nije bilo nikakve diktature proletarijatakoju bi trebalo razvlastiti. Za razliku od Rusije, te zemlje su direktnos buržoaskog prešle na sitnobirokratske i birokratske oblikedominacije. Ni u Nemačkoj Demokratskoj Republici ni u Čeboslovačkoj,dvema industrijski razvijenim zemljama s višim standardompo glavi stanovnika od Sovjetskog Saveza, inteligencija se nije osetilaugroženom težnjom proletarijata ka uravnilovci. Tamo nije ni bilopotrebe za nekakvom kampanjom »protiv uravnilovke u platama«.Smanjenje plata birokratije nije naišlo na neko snažnije protivljelUe ione još uvek IUSU dostigle nekadašnji nivo. I u ostalim istočnoevropskimzemljama su birokratije doživele slično kresanje ogromnih predratnihplata.Kontinuirani savez birokratije i radničke klase u borbi protivunutrašnjih prepreka razvQja i svetske kapitalističke reakcije delombi mogao objasniti srazmemo niske plate birokratije, u poređelUu s.:~. jonima od pre revolucije, u većini socijalističkih zemalja. Uticaj komunističkeideologije sprečio je nastojanja birokratije da prigrabiveći udeo u višku vrednosti. Birokratiji je potrebno nekoliko decenijapo uvodenju socijalizma da konsoliduje svoju vlast. čak i da suobjektivni i subjektivni uslovi dopuštali veće raspone plata, nemaprima facie razloga za poistovećivanje uzroka tog raspona s kolektivnimvlasništvom birokratije nad državom, a ne s njenim. monopolomna profesionalno obrazovanje. Svaka interpretacija koja vrši ovunedopuštenu identifikaciju pogrešna je.Kapitalizam bez lcapitalistaJedno tananije tumačenje sovjetske stvarnosti saglašava se stvrdnjom o obnovi kapitalizma, a birokratiju vidi kao novu vladajućuklasu. To je teza o kapitalizmu bez kapitalista, o novim kapitalističkimproizvodnim odnosima bez buržoazije. .Delo Tonyja Cliffa, Russia: A Marxist Analysis (Rusija: marksističkaanaliza), predstavlja najveštiju odbranu ove teze. Cliff vremenskine smešta političJru kontrarevoluciju u 1957. godinu; već jošu 1929. za razliku od drugih zagovornika obnove kapitalizma, Cliffdrži da je verovatnije da je politička kontrarevolucija sledila a neprethodila obnovi kapitalizma u SSSR. Premda zamišljen kao privremenamera, NEP je obnovio kapitalizam; kontrarevolucija 1929. otišlajei dalje ukidajući radničku državu. Kontrarevolucijaje, u osnovi,bila poliitčkog karaktera, ali je, istovremeno, preobrazila državnikapitalizam pod kontrolom radnika u ono što Cliff naziva ,.birokrat­.ski državni kapitalizam«. Tako je rođena nova vladajuća klasa birokrata,ne birokrata-kapitalista.Kakva je to vrsta kapitalizma? U· šestom poglavlju Cliff kaže daje to kapitalizam bez kapitalističke klase. Veoma je važno konstatovatirazlike izmedu ovog oblika državnog kapitalizma i onog u kojemnajveći deo viška vrednosti uzimaju vlasnici akcija. Cliff misli da uSSSR birokratska klasa vlada na temelju kapitalističkih proizvodnihodnosa, ali bez moći nad akumulacijom koju imaju vlasnici držav,nihakcija, pošto takvi vlasnici muzu državu kao što su pre toga muz1isvoje radnike. Kvalitativno odrediti sovjetski sistem kao birokratskidržavni režim ili kao državni kapitalizamje ispravno, zaključuje on,ali ne i dovoljno. On je kombinacija svojstava oba: ,.Stoga je ruYtačnijinaziv za rusko društvo birokratski državni kapitalizam«.Svoje tumačenje Cliff zasniva na tri osnovne teze. Prvo, naodredenju staljinističke birokratije kao klase, a ne kao sloja. Oslanjajućise na Marxovu upotrebu ,.ideoloških zanimanja« za označavanjesveštenika, pravnika i sličnih s monopolom na obrazovanje, Cliffpravi razliku izmedu visoko plaćenih birokrata i običnih najamnihradnika. za birokrate se kaže da imaju klasni monopol nad onim štoje Buharin nazivao ,.sredstva za mentalnu proizvodnju«.Ovu tezu podupire i druga: sovjetska birokratija ,.poseduje«državu. U SSSR su potpuno pravno razdvojene funkcija vlasniš~a i212213