Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

irokrata. Na osnovu raskoraka između vlasništva i upravljanja, zakoje Gouldner tvrdi da je tipično za socijalizam koliko i za kapitali.:.zam, izvodi podelu na klasu na vlasti i novu klasu. "Te klase nisu homogene. Gouldner deli klasu na vlasti na tri različitasloja: partijski vodi i funkcioneri, koji stoje iznad birokratskogdržavnog aparata, a ipak ga kontrolišu; »politički pouzdani komesari«ili »gen~ralni direktori« u vladinim ustanovama i industrijikoje postavlja partija;i »birokrate-izvršioci« direktiva političkih komesara.Novu klasu deli na podgrupu »stručnjaka«, pod neposrednompaskom starih tvrdih birokrata, i podgrupu »intelektualaca«,koji su kritični, kreativni i skloni revoluciji, pošto rade van granicaonoga što Gouldner naziva normalnom naukom. Ovde imamo dveklase zasnovane na vlasništvu nad dva različita činioca proizvodnje:fizičkim sredstvima za proizvodnju, odnosno državnom kapitalu ukolektivnom vlasništvu klase na vlasti i stručnosti, odnosno ljudskomkapitalu u posedu pripadnika nove klase.Gouldnerov opis partijskih birokrata graniči se sa perverznim ijedva da prikriva svoj prezir prema njinia. Oni s vrha naređuju, bezobrazloženja; oni s dna izvršavaju bez pogovora.»Poriv dominacije«je u osnovi »zmijskog mozga« organizacije; on je »brutalna strana birokratije«.Kultura ovih partijskih birokrata čini ih nedostojnim svakogkritičkog diskursa. Lišeni su svakog iole »znatnijeg kulturnogkapitala«. Njihova umeća, koja obuhvataju »tek nešto više od čitanja,pitanja i otvaranja dosijea«, Gouldner opisuje na potpuno degradirajućinačin. za birokrate se kaže da se služe mehanizmom kontrolekoji počiva na naredivanju, zabranama i zaprećenoj kazni, dok se tehničkainteligencija u izvršavanju svojih zadataka oslanja na razum,ubedivanje i materijalne podsticaje.Da li su zaista partijski birokrati nestručniji od tehničke inteligencije?Samo ako se pojam »stručnosti« "shvati usko i formalno.Stručnost partijskih birokrata uglavnom počiva na iskustvu koordinacijei motivisanja rada drugih; ona je pre umeće no nauka, i ne možese naučiti na univerzitetskim kursevima. Vodstvo zahteva posebnidar, uključujući poznavanje ljudi i sposobnost da se s njima izađe"nakraj. Reći da organizatorima manjka znatniji kulturni kapital značipriznati da nisu knjiški moljci. Iskustvo pokazuje da je organizatorskastručnost u stvari mnogo ređa od tehničke inteligencije. Opisivatibirokratske metode tako uprošćenim terminima kao što su izdavanje iizvršavanje naređenja, više nikako ne odgovara istini.Takođe je karikaturalno tvrditi da partijski birokrati kolektivnoposeduju nacionalizovana ili kolektivizovana sredstva za proizvodnju.Sigurno je da ih birokrati poseduju i stvarno kontrolišu. Kontrolanad sredstvima za proizvodnju i upravljanje njima ne počiva ni naslovu zakona ni na brutalnoj dominaciji. Ona se temelji na posebnojvrsti stručnosti koja po pravilu nedostaje visokoobrazovanim intelektualcimai zaobilazi naučnike i tehničku inteligenciju. Ta je stručnostneposredno povezana sa zadacima vodstva i organizacije.~va teza o te~el~nom rascepu između birokrata i inteligencijenova je samo zato sto je Gouldner tumači kao sukob klasa. Konvencionalnijeshvatanje, po kojem su birokrati i inteligencija dve nepomirljive.f?kcije iste:klase, nalazimo u delu Alberta Parryja NewClass Divided (podelJena nova klasa). Tako Perry' govori o raScepu~eđ~ centralne p~jske ~irokratije. i naučno-tehničko-upravljačkeellte, lZIDeđU komumsta kOJI, po pravIlu, nemaju stručne kvalifikacijei spec~j~ista koji ~ obično ravn,?dušni p~ema p?litici. U poglavlju»UpravlJacka eVOlUClja«, Parry kaže da su mteresI naučnog i tehničkognapretka suprotni partijskoj dogmi. Sukob pogoršava ekonomskanejednakost. Partija i dalje svoje članove sprečava u akumulacijimate!ijalnih dobara: ,.Partijski vođi koriste državnu svojinu, ređe posedUjUkuće ... to što uživaju vile U državnom vlasništvu U biti je efem~mo«.Inteli.gencija, pak, ne samo da je bolje plaćena od partijskeellte, nego taj novac slobodno može trošiti na kupovinu privatnihdača, automobila, na unajmljivanje posluge.U prilog kritici ovih dveju teza ide i argumentacija mađarskogsociologa u emigraciji, Ivana Szelenyija. U knjizi napisanoj 1974.godine sa Georgeom Konradom, The Intellectuals on the Road toClass Power (Intelektualci na putu osvajanja klasne vlllsti), tek nedavnoobjavljenoj na engleskom jeziku .. iscrpno je dokumentovano formiranjeklasne vlasti inteligencije u Istočnoj Evropi. Još važniji za?vu raspravu je njegov novi ogled »The Position of the Intel1igentsiaill the Class Structure of State Socialist Societies« (Položaj inteligencijeu klasnoj strukturi društava državnog socijalizma) u kojem seanaliziraju neke manjkavosti defmisanja inteligencije kao klase i kritikujeteza o rascepu između birokrata i intelektualaca.Vlastito empirijsko sociološko istraživanje uverilo je Szelenyijada se birokratija ne može precizno definisati kao posednička klasa.Mada je u posedu sredstava za proizvodnju, ona ih ne poseduje legal­D;0' a ~jeni potom~i niti imaju pravo nasledivanja niti ga mogu isticatI.U Isto vreme je pogrešno isključivati birokratiju iz inteligencijekao celine, .tvrdi Szel~nyi, pošto njihovu navodnu podeljenost praksane potvrđUje: U SOVjetskom Savezu i Istočnoj Evropi, birokratskamesta popunjavaju akademski obrazovani intelektUalci, dok su univerzitetsk~kat~re zauzeli partijski birokrati. Što je još važnije, njihovostrueno l naučno obrazovanje je približno isto kao i njihoveplate. Obe frakcije svoj dohodak primaju u istom obliku, posredstvomdržavnog mehanizma preraspodele. U socijalizmu se stručnjaciregrutuju u birokrate, te su birokrate većinom stručnjaci. lli kakobismo mi rekli, i jedni i drugi su privatni vlasnici nauke u njenompersonalizovanom obliku - u obliku stručnosti. Stoga je pogrešnosamo stručnjaka smatrati personifikacijom nauke, a birokratu isključivopersonifikacijom organizacije. I jedan i drugi su otelotvorenjeobeju. Premda zajedno konstituišu jednu klasu, Szelenyi zaključujeda ta klasa nije određena vlasništvom nad nekim činiocem proizvodnje,već sličnim polaganjem prava na ekonomski višak vrednostiproisteklim iz kontrole nad mehanizmom preraspodele. - ,176177