Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

,nju za sredstvomja sam navodno gubio iz ~~ sam cil~.:Veoma tt?škaoptužba! Ali sa njom se mogu samo delimično složiti. Tačno je,oStvario sam neke predstave II kojima sam hteo ~ proverim nekesopstvene ideje i misli, uglavnom vezane za pozonšnu formu. To subili eksperimenti. U njima j.e zaista forma Z3nzi":lJa .ve~o ~t~.Ali bilo je tek nekoliko takvih predstava. Mogle bl se lZbrojati prstimajedneruke. Nema li majstor -aja sam tako slobodan da sebe takvimsmatram .....;. pravo na eksperimente? Nema li on moralno pravoda svoje stvaralačke.ideje, čak i ako bi se pokazale pogrešnim, preispitaputem iskustva? I konačno, zar on ne srne da greši? Ja sam vanrednoretko dopuštao eksperimente koji bi zasluživali oznaku 'formatističkih'. Celo moje delanje bilo je inače lišeno formalizma. Naprotiv:sva su moja nastojanja bila usmerena na traganje.za organskimpovezivanjem oblika sa sadržajem. Srnem da tvrđim da mi je čestouspevalo da pronađem organski oblik koji je potpllD;o odgovarao sadržajudela. Ali to je uvek bio moj oblik, Meyerholdov oblik, a neoblik Stanislavskog, Tajrowskog ili drugih. Taj je oblik uvek imaosva obeležja moje stvaralačke individualnosti. Je li možda to formalizam?Šta je uopšte.po vašem mišljenju formalizam? Dopustio bih sebiijedno protupitanje: štaje to antiformalizam, štaje socijalistički r~alizam?Socijalistički realizam je verovatno ortodoksni antiformalizam.Hteo bih da to pitanje postavim ne samo teoretski nego i praktično.Kako vi nazivate ono što se sad zbiva u sovjetskom pozorištU?Hteo bih da to otvoreno kažem: ako se ono što ste vi u poslednje vremeradili u sovjetskom pozorištu naziva antiformalizmom, ako vi. ono što se zbiva na scenama najboljih moskovskih pozorišta SmatrateđostignllĆem sovjetskog pozorišta, onda ja više volim da, sa vašegstanovišta posmatrano, budem formalista.ono što se dogada u našim poZorištima je po mom mišljenjustrašno i talosno. Ne znam kako ta zbivanja treba klasifikovati. Je lito antiforma1izam, ili realizam ili naturalizam, ili bilo kakav drugi'izam'? znam samo jedno, to je loše i netalentovano. To jadno i talosnonešto što je kršteno imenom 'pozorišta socijalističkog realizma'nema ničeg zajedničkog sa umetnoŠĆu. A pozorište je umetnost.Bez umetnosti nema pozorišta. Pogledajte te hlede i dosadne predstavekoje liče jedna na drugu i od kojih je jedna gora od druge.sada je teško razlikovati stvaralački smisao Malog teatra od Hudožestvenogili Kamernog itd.Tamo gde je još nedavno stvaralačka misao bila kod kuće, gd~su umetnici čak i kad su grešili i lutali, stvarali - ponekad loše, alikatkad izVanredno - tamo gde su postojala najbolja pozorišta nasvetu, tamo sad vladaju nedostatak inicijative i osrednji prosek, kojisvojim nedostatkom talenta potresa i ubija. Jeste li za tim težili? Akojeste, onda ste ir.vršili strašno zlodelo! Vi sa vodom jz ~ izbacujetei dete,progonećiformalir.am, ubili ste umetnost.«Tada je svet još malo mac su o torne da su politički bezazleni asadržajno mačajlli govori te vrste bili povezani sa opasnoŠĆu za slo-bodu i život. Ovo se otada mnogo puta potvrdilo.Ali ono što se ne manje otad hiljadostruko potvrdilo, to je Meyerholdovopredskazanje o s~i ~~~ r~i~tičke urne.tnosti u Rus~ji.Na namaje, MeyerholdovIm SOCIJaliStiCkim potomCima, nasleđnicimavelike nade da sa socijalizmom postaje moguća i obnova duha ikulture čovečanstvada kritičkom analizom sada vladajuće staljinističketeorije umetn~sti doprineserno da se tamo gde god bi se u budućnostimogao probiti socijalizam nikad više ne ponove razornegreške koje je počinila birokratija.Veliki neprijatelji umetničkog realizma su formalizam i naturalizam.Stoga Lukacs može da kaže:»Zato moraju formalizam i naturalizam, tamo gde su u sovjetskojliteraturi nastali, da budu na još nižoj ravni od svojih građanskihuzora.«Kako se formalizam i naturalizam odnose prema umetničkomrealizmu u čemu leži njihova razlika? U suprotnosti prema neozbiljnomfo~izmu koji sadržaj smatra ~o.pas.ivnim objektom ~uobličavanja«,realizmu je stalo do prom~anja ljudske. proble~tike,mada i sa isključivo umetničkim sredstvima među kOje spada I (sadržajemodređeni) oblik. Formalizam zanemaruje sadržaj u k~rist f?rme.Ali, nasuprot naturalizmu, realizam pokušava d~ s~ ~~ lZgub~ umnogostrukoj slučajnosti objekata, nego da zahvati tIplcnO, kOle,kad je pravilno shvaćeno, omo.guć~va ct.a. bu~~ sagl~o ~o ~~ckakristalizacije u kojoj se ukrštajU ljudski-mdivldualno I Z3Jeđnickoobjektivno,te uobličavaju u ono dijalektičko jedinstvo koje se u pravojumetnosti ispoljava kao »sudbina«.Realistička punoća prikazivanja prevazilazi opasnost ostaj anjapri naturalističkom površnom gledanju ~ p?ja~e .• Tek istovr~men~zahvatanje delatno-sudbinske povezanosti pOjeđinacnog sa celmom Isamoizražavanja sudbine celine, u kojem i ta celina sa svoje stranepredstavlja odredujuće dej~tv