Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

2Marx, The Eighteenth Brumaire of Louis Bonaparte, odeljak 4.nom progresu. Vizija te ideje je uzbudljivo iskustvo, čak i kada bi sedokazalo da je utopija nedostižna i kada bi istorija pokazala da je toiluzija. Utopijski karak~er ovih ideja postao je istorijski očigledantek onda kada su pokreti koji su se njima inspirisali počeli da ostvarujupobede u različitim društvenim borbama i kada je ostvarenje vizijepostalo realan politički cilj.Francuska revolucija je tipičan, zgusnut oblik ovog sukobljavanjaideja i stvarnih društvenih mogućnosti. U vremenu od oko polovinejedne decenije, Francuska je prošla kroz sve one procese za kojeje Britaniji bilo potrebno nekoliko vekova, a u Nemačkoj nekolikodecenija (prilično zakasnelih).Jakobinska diktatura moralaje, da bi ostala na vlasti, postepenoda odbacuje široku primenu demokratskih prava uz čiju je pomoć,inače, ona i uspela da trijumfuje. Došlo je do smešne istorijske situacijeonda kada su se predstavnici reakcije našli u mogućnosti daistupaju kao pobornici zahteva za proširenje demokratije. Medutim,u periodu ovih borbi, još se nije pojavio u potpuno razvijenom oblikuposeban interes administracije kao »odvojene« sile koja upravljadruštvom, mada je u zače~ već postojao. Na ovom stadiju razvoja;društveni aparat za administrativne funkcije još se nije pojavio kaonosilac stvarnih odnosa vlasti, te je, prema tome, borba protiv njegabila neizbežno i dalje od drugorazrednog značaja. Ideja o društvenojadministraciji, kao i potreba za njom, mogla se oformiti u definitivnomobli.ku jedino u razvijenim buržoaskim društvima, gde je birokratijauzela oblike i funkcije koji su bili· različiti od onih koje jeimala u vreme borbe protiv feudalizma.Posle pada jakobinske diktature, u Francuskoj je neverovatnombrzinom nastao novi birokratski aparat, koji je već ispunjavao svojedruštvene administrativne funkcije u interesu nove vladajuće klase -kapitalista. Upravo pedeset godina kasnije, Marx je isticao u Osamnaestombrimeru Louisa Bonapane da »izvršna vlast zapoveda armijomod više od pola miliona službenika... i čitavo vreme drži uapsolutnoj zavisnosti ogromnu masu naroda... Država se uplićekontroliše, nadzire i bdije nad buržoaskim društvom, od najšire ma:nifestacije njegove egzistencije do njegovih najsitnijih komešanjaodnjegovih najopštijih oblika života do ličnog života pojedinaca.« 2' .Godine 1871. narod Pariza pobunio se ne samo protiv kapitalističke~ladavine nego i protiv birokratske moći koja gaje štitila. Pokušaoje da uvede u praksu svoje ideje o upravljanju društvom. bezb~?kra~ odno~. Nije slučajn~ daje upravo Blanqui"najznačaj­Dljl teoretičar Panske Komune, biO taj koji je prvi formulisao programnapada na birokratiju (u svojoj Društvenoj kritiCI). Onje zahtevaoda gornji i srednji slojevi činovništva treba da budu podvrgnutineposr~om izboru i opozivu, dok bi niži sloj zadržao svoj posaosamo pnvremeno. Uprkos tome, čak je i za Blanquija ovo bilo dru-..··:···.·'-ii :=,T·.:..:. II:-.,.:Igorazredno pitanje, a primarno pitanje bilo je osvajanje vlasti: zanjegaje od mnogo većeg značaja bilo pitanje političke vlasti nego tokakva će se vrsta novog poretka uspostaviti u društvu budućnosti.(Ovo je jasna indikacija njegove »revolucionarnosti«, zbog koje ga jeMarx tako visoko cenio.) U drugoj polovini prošlog veka raspravaoko predstavničke i neposredne demokratije vrtela se oko pitanjakako da se ostvari konačni cilj osvajanja vlasti, a ne oko toga kako bidemokratske institucije mogle da vrše kontrolu nad administracijom iupravom, koje su sa sobom donele birokratske odnose i prodirale usve više i više sfera društvenog života.U ovom veku birokratija je postajala sve moćnija i moćnija.Ona je svela predstavničke institucije zapadnih kapitalističkih zemalja(čiji je prvobitni zadatak bio da zaštite interese buržoazije) na formalnost,bilo na otvoren način kao u fašizmu ili na prikriven načinkao u buržoaskim demokratijama, pa ihje čak lišila njihovih funkcijazaštitnika vladajuće klase. .Kao nosilac birokratskih odnosa, administracija je takode prOdrlai na teren ekonomije: tradicionalnu upravu u fabrikama, koju susačinjavali direktori-vlasnici, zamenili su posebni aparati koji su uprvo vreme bili podeljeni po hijerarhijskoj liniji, a kasnije takođe ipo funkcionalnim linijama. Ovo je obezbedilo da se poslovima boljeupravlja (prema Maxu Weberu - brže, efIkasnije i stručnije); ali uisto vreme, što je uprava osvajala više moći na praktičnim stvarima,to se ona sve više nalazila suprotstavljena akcionarima i tUihovimpredstavnicima (nadzorna tela i slično).Razvoj birokratizma ušao je u novu fazu kada su masovni niediji(listovi sa velikim tiražima, časopisi, bestseleri, radio, fIlm i televizija)počeli da smatraju da je njihov poseban zadatak da »utiču« imanipulišu javnim mnenjem. Hijerarhijski aparati počeli su nicatikao pečurke da bi mogli sprovesti ovaj zadatak. Oni su, u stvarnosti,novi oblik moći, moći nad ljudskim dušama.Birokratski odnosi u socijalističkoj revolucijiDok dogmatski marksisti nisu bili voljni da zapaze ove novepojave, koje su se nužno pojavile u toku kapitalističkog razVoja, reformističkimarksisti stvorili su reformističku politiku zasnovanuupravo na ovakvom razvoju. U međuvremenu, revolucionarni pokretkoji je usvojio marksističku ideologiju pOstigao je pobedu od istorijskogznačaja u zemlji u kojoj je bila nerazvijena ne samo birokratijazapadnog tipa nego i industrijska buržoazija.Ova pobeda dala je potpuno novi smisao i važnost pitanju birokratije.U najvećoj i jednoj od najzaostalijih zemalja u svetu,oktobarskarevolucija zbacila je vladajuće klase i njihovu privatnu svojinui, zajedno sa njima, industrijsku buržoaziju, pre nego što je ona imogla da uspešno privede kraju svoju borbu protiv feudalnih privilegija,pa čak i pre nego što joj se pružila prilika· da industrijalizujezemlju. Ovi činioci pokazali su se od prevashodnog značaja u kasni-116117