Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

njao ona podleže istim zakonima kao i petogodišnji plan.« Ovo jenar~ito tačno onda kada petogodišnji plan »podleže« istim zakonimakojima podleže i mizantropsko birokratsko mišljenje.11. Prevazilaženje staljinističke birokratijeVladavina staljinističke birokratije pričinila je neizmernu štetuugledu socijalizma u celom svetu. Ona je uspela stvoriti utisak da socijalizamuopšte ne može da postoji bez brutalnog terora. Umesto dauklanja i ukida diktatorske mere revolucionarnih i postrevolucionarnibgodina, one su izgrađene u čvrst sistem koji je vršio pritisak nacelokupni društveni život Rusije. Sugestiju koju je sam Marx daogovoreći o Komuni 1871 i hvaleći njen humani postupak prema protivnicimastaljinisti jednostavno nisu, kao ni mnogo šta drugo, prihvatili.Čak se i Lenjin ustručavao da prisilne mere zaoštri do staljinističke»visine«. To se ne može nimalo poreći, budući da čak i istorijskiudžbenik staljinizma, Istorija SKP(b), priznaje kako je tada jošmalo postojao histerični strah od »agenata« i kako se pokušavalo štoje moguće humanije postupati s neprijateljima. Tako se, na primer,na str. 164, o belogardejskom generalu Krasnovn kaže: »Krasnov jezarobljen ... i oslobođen pošto je dao časnu reč.« Još su i posle Lenjinovesmrti tako opasni »državni neprijatelji« kao Martow, Dan, iAbramovič mogli nesmetano da napuste Rusiju. Drugi su u najgoremslučaju deportovani iz zemlje (upor. u vezi s tim I. Deutscher, Staljin,1950). Trocki, najgori Staljinov neprijatelj, bio je 1929-e, dakledvanaest godina posle izbijanja revolucije, učinjen »bezopasnim«putem izgnanstva, a ne hapšenjem.Staljinistički teror je degenerativna pojava koja se ne možeopravdati istorijskom nužnošću. On će zato pre ili posle biti prevladan.Ali to nipošto ne znači povratak kapitalizmu. Staljinizam će nestati,ali će ostati planska privreda, ovaj put postavljena na demokratsketemelje. Sva posmatranja kazuju da se mase na istoku nećedobrovoljno složiti sa ponovnim uspostavljanjem kapitalističke privatneprivrede; one žele da svoju sudbinu uzmu same u ruke na demokratskojosnovi. One žele socijalizam.Ali socijalizam je nešto mnogo više nego samo planska privreda.Socijalizamje humanizam, sa svim njegovim raznovrsnim i dalekosežnimproblemi~, vezanim za cilj koji je Marx nazvao samoostvarivanjemčoveka. Cisto ekonomistički socijalizamje danas u zapadnojEvropi prevaziđen. To je bila zasluga takozvanog »etničkog socijalizma«~koji je upozorio na granice i slabosti jednostrano ekonomističkogshvatanja. Njegov je nedostatak u tome što je u ranijim decenijan1agotovo prevideo potpuno zanemarena i duboka i dalekosežna(»etičlGl«) shvatanja, kakva se u gotovo beskrajnoj množini mogunaći u delima Marxa i Engelsa, mada ne u nekom sisten1atskom poretku.Iz averzije prema marksističkim teorijama, koje je mehanističkiprotun1ačio, onje stao na vlastite noge, alije to učinio sa malo uspeha,jer ono što on predstavlja kao svoje sopstveno i novo gledište,IInilije na bilo koji način novo, niti zaslužuje da bude ozbiljno shvaćenokao teoretski sistem. (Upor. moju studijU Der proletiirischeBurger, Europa-Verlag, 1964.) Pri bližem razmatranju, vi~ se dačak i etički iskazi i ciljevi etičkog socijalizma u pogledu SVOje doslednostii dubine daleko zaostaju iza iskaza i ciljeva marksizma, takoda se ni u tom pravcu ništa ne dobija nekom »etičkom reformom socijalizma«.U svakom slučaju, zastupnici marksizma nisu neodgovorni štosu još uvek neshvaćeni i što se još uvek smatra ~a je marks~stički sistemekonomistički jednostran i da mu nedostaje dopuna Izvesnomsocijalističkom etikom. Da to dokažemo jednim primerom. U svojojinače izvrsnoj knjizi Kapitalismus und Sozialismus vor dem Welt~ericht(Kapitalizam i socijalizam pred svetskim sudom) ~u~or FntzSternberg se ni jednom rečju ne upušta u mnoge humanlsučke problemenašeg vremena. On međutim ne može danas voditi neku ozbiljnudiskusiju o pitanju »kapitalizam ili socijalizam«, a da pri tom nepodvrgne opsežnom istr~ivanjl!. hl!manis.tičke pro?let.ne nači~ živ~ta,dejstava podele rada I speclJahzovaIlja, razvoja ljudske lIčnosti,erotskill kulturnih i duhovnih stanja i odnosa pojedinaca i narodnihmasa, v~spitanja u smislu demokr~tske saodgo~orno~ti, itd. !.~me štotim problemima ne poklanja pažnjU on nastavlja gresku stanJih marksistakoji su proširenu »etiku« marksističkog humanizma ili potcenjivali,ilije čak nisu ni primećivali.Tek putem ozbiljnog ponovnog povezivanj~ marks~zma sa !1U~manizmom stvara se i ona misaona osnova sa kOJe postaje moguca Iozbiljna borba protiv staljinističke. biro~atije koja se po~iva na ~­ksizam. Tek takvo vraćanje prvobitnom I pravom marks1Zmu otvonćeput demokratskog socijalizma ka srcima i glavan1a onih mili(:)O~koji trpe pod vlašću staljinističke birokratije, ali ipak neće da .izdajU Isocijalizam. U tom se smislu možemo složiti s Walterom Duksom,koji piše:" ... živ0U10 je pitanje socijalističkog radničkog pokreta s kojimsindikati uglavnom in1aju posla, pored hrišćanskog radničkog pokreta,da u njemu budu prevaziđeni boljševizam i vulgarni marksizam; ataj proces se neće moći dobro ostvariti ako sam marksizam u svomizopačenju ne bude razotkriven i ponovo razrađen.« (GewerkschaftlicheMonatshefte, decembar 1951, str. 670.)Kod takvog »razotkrivanja« »starog« n1arksističkog načina mišljenjapokazaće se da svaki pravi socijalizaI11 u načelu mora da budedemokratski, ili ga uopšte neće biti. Takav socijalizam, i samo takav,stvara preduslove za debirokratizaciju društva uopšte, a posebnoistočnog. .12. Od Staljina do Mao Cedunga (pisano 1967)Ko je, kao pisac ovih redova, in1ao priliku da du~e vret.neiz neposredneblizine proučava staljinističku praksu kao objekt nJ.enog_!e~rorizma, uvek se iznova suočava sa teškoćom da verovatnim UCIDl108109