Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

Država je, dakle, kao birokratija potrebna, ali njena uloga nijeni da upravlja privredom, ni daje kontroliše, ajoš manje daje poseduje.»Kao što je društvenoj saradnji, da bi bila uspešna, potrebnavlada, vođstvo, neophodna je i izvesna mera birokratije.« Ali ako jedržava u isti mah ,.čuvar i poslodavac«, ako ,.određuje rad, ishranu izadovoljstva«, ako diktira ,.šta treba misliti« i ,.kome treba verovati«- ništa više ne ide kako treba. Kod Misesa, to znači da država imasamo jednu ulogu: da obezbedi dobit privatnom poslodavcu (a neplatu zaposlenog), a ne da sebi samoj obezbeđuje dobit koja služisamo tOVljenju birokratije.Da bi se opravdala Misesova teorija, treba se,kao on, zaklinjatida je ekonomski račun nemoguć izvan čiste konkurencije, dok misvakog dana vidimo suprotno, naročito u SSSR. Misesje mogao dapročita demonstraciju toga kod jednog razočaranog buržoaskog ekonomistekakav je Schumpeter. Međutim, kao svi liberali, on proglašavada je ekonomski račun nemoguć bez formiranja cena na ,.slobodnom«tržištu, pa prema tome ni proceria dobiti i gubitaka. Da ponovimo,razvoj socijalizma u SSSR je opipljiv dokaz za suprotno. AliMises je zaslepljen teorijom liberalnog kapitalizma. ,.U socijalističkojzajednici koja dopušta samo jednog diktatora, ponavlja on, nepostoji ni cena faktora proizvodnje, ni ekonomska računica ... Faktoriproizvodnje su nemio Oni ne daju nikakve sugestije faktoru zaduženomza planiranje. Tehnologija tom planeru nudi veliki broj rešenjaza jedan isti problem. Svako od njih povlači trošenje raznih faktoraproizvodnje, različitih po vrsti i po količini. Ali socijalistički direktor,nesposoban da ih svede na neki zajednički imenitelj, nije ustanju da otkrije koja su najpogodnija. «Međutim, razvoj ekonomije u SSSR dokazuje da je planer nasvoj način sposoban da razlikuje dobitke i gubitke još bolje od kapitalista,čak i ako krije rezultat od javnosti. Verovatno je sopstvenoračunovodstvo administracije u tom pogledu vrIo dobro sproVodeno.Akumulacija kapitala je centralizovana, ubrzana i podešena da grossomodo dostigne propisane ciljeve, o čemu konkurentski kapitalizamnije nikada ni sanjao. Istina, ta planirana akumulacija nikadsama po sebi ne dovodi do uspostavljanja razvijenih socijalističkihodnosa i ostvaruje se na osnovu izvesnih tehničkih dostignuća i opštegrazvoja proizvodnih snaga, započetog pre šest vekova na osnovikonkurencije i vrednovanja privatne svojine. Ali danas jedino onazamenjuje iscrpljene vrline čiste konkurencije. Dokazano je dakle daje »birokratska« administracija efikasna: u korist same birokratije, sistemaproizvodnje i izvesnih povlašćenih slojeva zaposlenih, a naštetu velike radne mase.Ovo što smo tu izneli protiv Misesove klasične analize nipoštone znači da je državni socijalizam neki »ideal«, naprotiv. O. Lange jenapisao da bi marksisti trebalo da von Misesu podignu spomenik, jerih njegova kritika primorava da sagledaju teškoće koje oni imaju tendencijuda previde. To je veoma opravdan predlog. Birokratska zaslepljenostmože da bude delimično umanjena izvesnim liberalnimkritikama, ali te kritike treba da proističu iz jednog socijalizma kojije ukinuo kapitalističke uslove vlasništva i eksploatacije.Birokratizam i administrativno ponašanjeDiskusije koje smo pomenuli ukazuju na suštinu pitanja, jer postavljajuulogu birokratije u klasnu perspektivu, to jest smeštaju njenufunkciju među fundamentalne ekonomske funkcije društva. Alipostoji obimna opisna literatura koja nastoji da objasni društvenufunkciju birokratije izvesnim formalnim odnosima unutar proizvodnihili upravnih jedinica. Ta literatura danas cveta u SjedinjenimAmeričkim Državama, ali dosad ona nije čak dostigla ni nivo na kojempočinju da se postavljaju fundamentalna ekonomska i društvenapitanja.Te studije uglavnom polaze od tri već stare konstatacije: jednaje da je industrija (u najširem smislu reči) sve više organizovana povojnom uzoru, i da u njoj postoje pravila funkcionisanja slična onimafunkcionerstva, one vrste kojuje definisao Weber; drugaje dajeuzajamno prožimanje državne administracije sa industrijom i uslugamasve jače i da birokratske metode države nastoje da nametnu svojekriterijume čak i privatnim preduzećima; treća je da je brojzaposlenih - administratora i stručnjaka proporcionalno sve veći uodnosu prema proizvodnim radnicima (to je relativni rast lttercijarnog«sektora). Mnoge studije se zadržavaju na tom opisnom planu,uzdižući se ponekad do tumačenja modela ili shema administrativnihili birokratskih funkcija izvesnih jedinica (ne prelazeći pri tom uopštenivo organigrama). Ali jasno je da se te studije zadržavaju na,.fonllaIizmu« stvari, čak i kadaje on ispunjen empirijskim i deskriptivnimelementima.Ako bismo želeli doći do suštine koja se krije iza tri tipa gorenavedenih konstatacija, mogli bismo navesti tri sledeća zapažanjakoja bi nas vratila ranije postavljenim pitanjima:l) Vojno-birokratska struktura industrije (hijerarhija, itd.) nalazisvoje objašnjenje u uslovima izvesnog monopolističkog kapitalizma,to jest izvesne rastuće koncentracije kapitala koji zapošljavajuradnu snagu u vidu sjedinjenih masa. ,.Birokratski« karakter industrijskogrukovođenja nije toliko vezan za podelu rada(40.000 službenoregistrovanih struka u SAD) koliko za potčinjavanje zaposlenihmasa jednoj istoj upravi. Administrativne podele i hijerarhizacijeimaju cilj da tu masu učine do tančina pos}ušnom i podložnom manipulisanju.Birokratizacija tako postaje oblik prilagođen masovnomprisvajanju viška stvorenog radom u kapitalističkim odnosima.2) Sve veći prodor državne administracije (ili drugih entiteta,6 Neki autori se zadovoljavaju time da to konstatuju. Na primer R. Bendix,WQrk and Authority in Industry, 1956, koji konstruiše jedno merilo birokratije uindustriji: to je odnos -mesečno« zaposlenih prema celokupnom broju zaposlenih uz~mlji.5253