Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

terijumi »optimalizacije« i »humanizacije«). Ali ovo se može prihvati~~ ~no ~ ~ uski sloj adminis~ije: u najvećem delu, adlDlDls~IJauklJuč~lJe ~ vrstu funkCIja .gde je planska rotacijaslužbemčkog osoblja cebshodna ne samo u mteresu suprotstavljanjabirokratskim tendencijama, nego i radi veće efikasnosti.3. Najveća prepreka brzom rastu i okoštavanju' birokratskih~osa jeste razvoj demokratizma u javnom životu; to će reći, stva­~Je takve vrste atmosfere u društvu koja će sprečiti da stručno znanJeima monopol u bilo kojoj sferi administracije i učiniti da neograniče~vlada~ hije~hijskih us.l.ova bude n~moguća. Naravno, pokušaJIda se u Javnom životu r3ZVlJe demokrabZaDl sukobljavaju se saprotivrečnošću koju smo već nekoliko puta razmatrali: izgleda da čest?~ma .. oblik nestručnih ~tervencija koje sputavaju efikasnost adlDlDlstraclJe.A možemo naCl veoma mnogo istine u ovome ako pogledamoneke slučajeve. Ali ovo ne menja činjenicu da su nužni i uosnovi progresivni napori da se proširi demokratizacija javnog života.Sve tri m~guć~osti k?je su ovde razmatrane mogu postati stvarn~st.samoukoliko ih partija, kao najnaprednija organizacija progre­Sl~ snaga dnJ.štva, prihvati kao svoje ciljeve. Sa te tečke gledišta,razvOj do koga Je došlo u Mađarskoj posle 1956. godine može se imora se posmatrati u pozitivnom svetlu; to je bio period kada je dotaknutproblem prevazilat.enja birorkatskih odnosa što je čitav problempokrenulo iz carstva parola u carstvo stvarnosti.~ruš~eni uslovi u kojima birokratski odnosi u upravi postajuprevazl~em~.kao rezulta~ dugog istorijskog razvoja i borbe, neće bitip~osto l~tonJsko obna~IJane neposredne (»primitivne«, po Lenjino­Vlm rečIma) demokratije klasnog sistema, nego rehllmanizacija svihdruštvenih ~os:a ~ ~cij~ (uključujući administraciju i upravu),putem razvoja bItnih ljUdskih snaga do neuporedivo višeg stadijadruštvenog progresa.Marksistička analiza birokratskih odnosa u socijalizmu i pokušajida se prevaziđe njihovo postojanje u administrativnom sistemusocijalističkih društava, ~užni su i zbog jednog drugog vrlo značajnograzlo~.a. O~ se sastoJi.u t~me ~ se mo~ju u znatno širem opsegupronacI nOVI drugoVi l pnstallce markstzma naročito među radničkomklasom razvijenih kapitalističkih zemalja a takođe i međuonima koji ~tikuju birokratske odnose modem~g kapitalističkogdruštva sa sItnoburžoaskog, romantičnog stanovišta. Ovo je važanpreduslov za to da se ideja socijalizma odomaći u ovom društvenomsl.oj~ u viso~o razvij~ .kapitalističkim zemljama. Njihovo mišljenjeje~ vel~e važnosti, J.er.se među njima nalaze i ljudi koji su, izgleda!.1Zgu~ili veru u ~IJalizam: ne prosto zbog birokratskih odnosakop ~.nJemu postOje, neg? zbog opravdavanja tih odnosa što, ustvan, mJe.u skladu sa markslZffiom, koliko god to može biti širokorasprostranjeno.II EKONOMSKO UPRAVUANJE I DRUŠTVENA KONTROLAU svom članku »Optima1izacija i bumani7acij~«6 pokušao samda dokažem da se i zahtevi za povećanje efikasnosti upravljanja izahtevi za višestranom rebumanizacijom društvenih odnosajavljaju usocijalističkom društvu istovremeno iz istorijske nužnosti - to'jestne kao rezultat izvesnog subjektivnog misaonog procesa nego izobjektivnih uzroka. Mada se ovi zahtevi u krajnjoj liniji mogu posmatratikao komplementarni i zavisni jedan od drugog, konflikt izmeđunjih je uobičajen i često se javlja tako kao da se jedan od njihmože ostvariti samo na račun drugog.Izvor ove suprotnosti leži u činjenici da u socijalističkim zemljama,koje su još višeslojna društva - u kojima odvojene i različiteinteresne grupe nastavljaju da egzistiraju - razne društvene grupene ovaploćuju ove zahteve u jednakom stepenu. Radnici zaposleni uadministrativnom ili upraVnom aparatu, na primer, prvenstveno iprevashodno su zainteresovani - prosto kao za rezultat svojih funkcija- kako mogu da podignu eftkasnost svog rada. S druge strane,onaj deo inteligencije koji je zaposlen izvan takvih institucija (piSci,novinari, lekari, naučni radnici u društvenim naukama i drugi) -opet naprosto zbog toga što je takva priroda poslova - ispoljava interes,pre svega, za humani zaciju društvenih odnosa.Prvi kriterijum - povećanje efikasnosti - zahteva specijalniadministrativni aparat, takav aparat koji je i naučno organizovan i hijerarhijskistrukturiran, koji ima i visoko stručno osoblje a i regulisannačin poslovanja. Ovo, međutim, neizbežno vodi ka stvaranjudruštvenih snaga koje se suprotstavljaju ispunjavanju drugog kriterijuma,to jest suprotstavljaju se uključivanju neposrednih proizvođačau proces odlučivanja (ili, preciznije rečeno, samoupravljanju u društvu)i različitim oblicima društvene kontrole (parlament, lokalnaveća, partija itđ). .Možda upravo u ova dva koncepta - u sukobljavanju zahtevaza »preftnjenijom« administracijom i upravljanjem i »društvenomkontrolom« nad aparatom koji sprovodi ove funkcije - nalazi svojnajznačajniji izraz u socijalističkom društvu protivrečnost izmeđukriterijuma optimalizacije i humanizacije. Ne može biti nikakVe sumnjeda ostvarenje ovog dvojakog zahteva predstavljajedan od najakutnijihproblema u razvoju socijalizma danas - perioda kojeg će, premasvim znacima, buduća istorija evropskih socijalističkih zemaljaopisivati kao period ekonomske reforme. Ne možemo, naravno, isključitimogućnost dajedan ili drugi od tih zahteva privremeno zadobijeprevagu.Da bismo razmrsili ovu složenu grupu pitanja, moramo sa ovetačke gledišta prvo da načinimo kratak pregled, makar i shematski,pola veka razvoja u Sovjetskom Savezu, a takođe i dve decenije razvojau evropskim socijalističkim zemljama. Ovo je dug period vre-60bjavljeno u: YaJosag, Budapest, mart 1965.128129