Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

Nemačkoj da bismo se u to uverili. I sa naukomje isto tako: ni ranijeni sada nisu preštampane kritike imale ni najmanje dejstvo. Naprotiv,u poslednjoj deceniji je dogmatizacija i vulgarlzacija marksizmasamo još više napredovala.Ono što prvo pada u oči u navedenim kritikama, a što potvrđu-. ju i svi objektivni posmatrači, to je činjenica da iste instance kojekritikuju dogmatski marksizam i traže njegov stvaralački preobražajni na kakav način nisu shvatile u čemu se sastoji istinska bit marksističkogučenja. Zato su to iste instance koje pod ,.održavanjem čistote«i ,.daljim stvaralačkim razvijanjem« marksističkog sistema neshvataju ništa drugo nego očuvanje mehanističko-materijalističkog ivulgarnog karaktera koji su mu nametnuli staljinistički ideolozi.Tri najkarakterističnija oblika izopačavanja marksizma od stranestaljinističke duhovne birokratije su sledeći: prvo, počev od kritikaupućenih Deborinu i LuIcacsu, sve šira stvarna eliminacija dijalektike- uz istovremeno frazersko pozi,vanje na nju - i sa tim povezanonaturalističko-materijalističko okoštavanje marksističke filo~zofije i. društvene nauke. U DR Nemačkoj, zato više ne postoji međuuglednim marksističkim filozofima ni jedan jedini koji bi bio priznatod KP; oni naprotiv (kao na primer Ernst Bloch) bivaju .na najdrskijinačin apostrofirani od strane duhovno daleko ispod njih stojećih panduraKP i u štampi klevetani kao »agenti buržoaske i američko-imperijalističkeideologije«. Drugo je svođenje istorijskog materijalizmana plitki ekonomizam, prouzrokovano ograničenim shvatanjem jednostranoekonomističkog i birokratskog prakticizma. Tako se složeniodnos između ekonomske baze i ideološke nadgradnje raZvodnjavau prosni teoriju odraza, potpuno po uzoril'starog materijalističkogsenzualizma; naknadno i na protivrečan način se UZ to, u cilju prikrivanjateoretskih nedoslednosti koje omd proističu, mehanički na celinunakalemljuje »povratno dejstvo« idejnog; a u krajnjoj konsekvencite naivne teoretske tvorevine se, na primer, umesto marksističkogučenja o raščišćavanju pojedinaca s celim društvom, tj. sa klasnimodnosima, postavlja mehanička predodžba o prostoj vezanosti pojedinacaza svoju respektivnu klasu, itd. Kao treće treba pomenuti onečovečenje~ksizma na pum »previđanja« i ,.zaboravlj~ja« bitnihpogleda marhističkog humanizma, na primer ideje o svestranom razvitkuljudske ličnosti na temelju individualne i ekonomske slobodepojedinca. Tu ideju staljinisti svode na jednostavnu predstavu o prevazilaženjusuprotnosti između telesnog i umnog rada po uzoru stahanovskogpokreta, koji je specijalistički i stoga upravo suprotansvestranom razvoju individualnill snaga i sposobnosti.Iz toga dovoljno jasno proističe da one vodeće instance i ličnostikoje obično najoštrije kritiku ju ideološki rad ni same ni u čemunisu u stanju da prevaziđu svoju podložnost vulgarno-mehaničkommišljenju, da dakle, uprkos svojim bučnim napadima na »uprošćava rnje i vulgarizovanje marksizma«, izvode samo dvoboje sa vetrenjačama.1'r.\!II!Ako sa subjektivne strane posmatrano protivrečno ponašanjestaljinističkih ideologa liči na beskrajni cinizam, pri bližem posmatranju,ocenjivano sa objektivne strane, ono se razotkriva kao samoobmana.Ta samoobmana, koje ima u ideološkom slepilu za suštinupojava, za složenost društvenog procesa i za psihičku strukturu individualnogbića, objašnjava se neograničenom vladavinom birokratijeu istočnim zemljama.U krilu takve birokratije neizbežno se razvija ideologija kojanjoj odgovara, a to u našem slučaju znači: ideologija koja u računsko-formalističkom,a time i vulgarno-ekonomističkom smeru iskrivljujemarksizam, ideologija koja, jednom stvorena, sa svoje straneznatno doprinosi jačanju tipično birokratskih crta u načinu mišljenjai shvatanju života vladajuće birokratije. Zatvorena u uski vidokrug ukojem se pojave sagledavaju samo raciclDalno površno, u granice jednoggledanja koje potpuno odgovara i uskom specijalističkom kruguspecijalističkog rada koji isključuje razvoj pojedinca, staljinističkabirokratija je sklona i da sve produbljavajuće tendencije saznanjasmatra bujanjima neke neobuzdane metafizičko-idealističke mašte.Uz to, još ideologija staljinističke birokratije, primerena njenom vladajućempoložaju koji joj dodeljuje država, povratno deluje na svapodručja društvenog života, ona ih zaražava i prisilno dovodi do onezastrašujuće usaglašenosti između svih duhovnh kretanja koja konačnoznači i smrt duha.Ali uprošćavanje svakog shvatanja, pražnjenje misli od svakogživog saznanja i utapanje u izvesuo intelekruaIno ništavilo sa svimposledicama stagnacije nauke ne može da ostane neprimećeno odstrane pojedinih odgovornih pripadni~ birokratije, koji su subjektivnočesto izvanredno inteligentni. No ako oni istovremeno, zbogsvoje obuzetosti vulgarnim i birokratskim mišljenjem, nisu u stanjuda sagledaju uzrok te stagnacije, oni vrše izvesnu kritiku čije sadržajneodrednice nisu manje birokratske od kritikovane birokratske ideologije.Nije slučajno što upravo o tom sadržaju naši citati ne iskazujuništa. Zanimljivo je zapaziti kako vodeće instance staljinističke birokratijesagledavaju mnoge slabosti birokratije, nalaze oštre rečiprotiv birokratizma, ali time ipak apsolutno ništa ne mogu da poboljšaju,jer je gledište od kojeg polaze i jer su konkretne mere koje preduzimajutakođe potpuno birokratske prirode. Kao što ni zmija nemože samu sebe da proguta, tako ni birokratska kritika ne može dabude propraćena uspehom .. Upadljiva neuspešnost beskrajnog kritizerstvau vezi s lošim stanjima na praktičnom i na teoretskom području,kojeg je puna celokupna štampa istočnih zemalja, objašnjava setim nesporazumom izmedu kritike i njenog predmeta.Objašnjava se konačno i tom negativnom pojavom da staljinističkabirokratija čak i na univerzitetima mnogo radije podnosi potpunonesposobne glave od marksističkih naučnika koji misle samostalno,što znači nedogmatski. 3 Da ne bi dala prostora za dogmatizam3UkoJiko su se za poslednjih 10 godina u DR Nemačkoj i .pojavili neki9899