Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

i se politički delovalo, dovoljno je organizovano se na na:cionalnomnivou protivstaviti interesima vladajuće klase. U pismu Bolteu (od23. novembra 1871), Marx navodi i primer: »nastojanje da se izolovanikapitalisti štrajkovima prinude na skraćenje radnog dana u datoj. fabrici ili industrijskoj grani čisto je ekonomski pokret; nasuprottome je pokret usmeren na to da iznudi osmočasovni radni dan kaozakon, itd. zapravo klasni pokret«. On zaključuje da je politički svakionaj klasni pokret koji za cilj ima »zadovoljavanje svojih interesau opštoj JOImi, to jest u formi koja bi ga učinila obaveznim za sve udruštvu«.Pod klasnom svešću Marx podrazumeva klasu svesnu sopstvenihinteresa. On ne kaže da je nužni uslov te svesti formulisanje njenihinteresa ~a konkretno klasni način. za klasu za sebe je, poMarxu, dovoljno da se neka klasa po sebi, organizovanom političkomborbom na nacionalnom nivou prQtivstavi svojim klasnim neprijateljima.To pretpostavlja sposobnost političkog delovanja u vlastitominteresu. Znači li to da ona mora takođe imati artikulisanuklasnu ideologiju, da mora biti svesna sebe baš kao klase? Ne, dovoljnoje da bude svesna svojih zajedničkih grupnih interesa, kako godse nazivala. Sovjetska i istočnoevropska inteligencija su, bez sunlllie,svesne svojih zajedničkih interesa u političkoj borbi protiv medunarodneburžoazije. Mada sebe .naziva slojem, nomenklatura je nevažna.Nije bitan naziv koji ona koristi za sebe, već svest o zajedničkiminteresima. Uostalom, buržoazija u Sjedilljenim Državama jošuvek odbija da prizna vlastito klasno postojanje. Sa ovog stanovištamože se smatrati da su Marxovi kriterijumi klase za sebe zapravoprisutni ne samo u svim istočnoevropskim zemljama već i u čitavomsocijalističkom taboru.Da bi se konstituisala klasa za sebe, kaže Marx, llieni se pripadnicimoraju ujediniti u borbi protiv neke druge klase. Tako je buržoazijaP?stala klasa u borbi protiv zenJljoposedničke aristokratije, aproletarijat u borbi protiv buržoazije. CiIlienica da je buržoazija postalaklasa pre no što se sukobila s proletarijatom, upućlUe na to dabi birokratija mogla postati klasa za sebe pre no što se sukobi s vlastitomradničkom klasom. Moglo bi se tvrditi i da istočnoevropskiradnici predstavljaju klasu za sebe nasuprot imperijalizmu i buržoazijidrugih zemalja. Mada ni radnici ni birokrate nisu organizovani uposebne partije, bitno je da su politički organizovani u okviru isteavangardne partije protiv z~iedničkog neprijatelja. Moglo bi se, nakraju, zaključiti da nijedna nije klasa za sebe u odnosu na onu drugu.Subjektivno posmatrano, sovjetska i istočnoevropska birokratskai radnička klasa nisu antagonističke. Još uvek ne vode organizo­VaIlU političku borbu jedna protiv druge,mada su svesne svojih posebnihinteresa i bore se da ih zaštite u okvirima multiklasne konumističkepartije. Svrha takve partije je da bude zajednički front protivdominaIltne kapitalističke klase - neprijatelja na svetskom ako višene i na nacionalnom nivou. Marx nije rekao da se radnici, da bi postaliklasa za sebe, mor~iu luediniti u borbi protiv svih klasa s nepri-.-;jateljskim interesima. Dovoljno je da se ujedine protiv neposrednogneprijatelja. Ali, u birokratskom kapitalizmu i socijalizmu, njihovneposredni neprijatelj više nije buržoazija. Opet smo suočeni s proletarijatomuključenim u borbu protiv neprijateljevog neprijatelja. Poštoje njegov današnji neposredni neprijatelj birokratija, neprijateljevneprijatelj je buržoazija. Znači li to da je proletarijat prestao biti klasaza sebe? Nikako. U ovoj situaciji koju Marx nije predvideo, osnovnineprijatelj proletarijata - buržoazija - više nije i neposrednineprijatelj. Kako su dvadesetovekovne revolucije bile upravljeneprotiv osnovnog neprijatelja, nepoželjno je da se radnici i birokratebore jedni protiv drugih i da budu organizovani u posebne partije -makar njihovi interesi objektivno bili antagonistički.Preostaje mogućnost da smatramo da je medunarodna radničkaklasa izgubila klasnu svest stečenu u devetnaestom veku i da se vratilana stupanj klase po sebi. To nije tačno kadaje reč o ruskoj radničkojklasi, o francuskim i italijanskim radnicima, jer oni pokazujuveću klasnu borbenost danas nego pre stotinak godina. Možda jepromena neposrednog neprijatelja dezorijentisala radnike Istočne iZapadne Evrope, ali oni iz vida nisu izgubili svoje dugoročne ciljeve.Mada su radničke klase nekadašnjih naseljeničkih kolonija kaošto su Sjedinjene Države poznate po nedostatku klasne svesti, to biupućivalo daje one nikada i nisu imale i da nikada i nisu postale klasezasebe.Šta god mogli zaključiti o novoj radničkoj klasi, birokratija jesteklasa za sebe. Mit je da u socijalističkim društvima nema unutrašnjihpolitičkih borbi i da se svi izrazi opozicije postojećem režimunemilosrdno guše. Unutar birokratske klase se različite struje bore zavlast: revolucionarni intelektualci ili stara boljševička garda protivstaljinističkog centralnog aparata, a taj politički aparat opet protivnove tehničke inteligencije opredeljene za ,.tržišni socijalizam«. Represijaprema disidentima u Sovjetskom Savezu i Istočnoj Evropisvedoči da je politička birokratija svesna svojih zajedničkih interesa,kao posebna potklasa ili deo birokratske klase. Toj borbi unutar birokratijemora se dodati i borba izmedu birokratije kao celine i sitnebirokratije koja vrši pritisak u pravcu socijalističke demokratije.Uglavnomje nova radnička klasa ta kojoj tek predstoji uključivanjeu borbu protiv vlastite inteligencije u sopstvenoj zemlji.Politički stavovi birokratske i sitnobirokratske klase uglavnomse poklapaju sa stavovima buržoazije i sitne buržoazije u razdobljurevolucionarnog obezvlašćivanja zemljoposedničke aristokratije. Birokratskaklasa se, prvobitno, držala saveza sa buržoazijom, ali poštoje buržoazija bila poražena, okrenula se nezavisnom kursu u savezu sradničkom klasom. Sitna birokratija se ponaša kao sitna buržoazija. Iona se klati levo-desno poput klatna, od podrške birokratiji protiv radničkeklase do podrške radnicima protiv birokratije. Znači li to dasitna birokratija nije klasa za sebe? Naprotiv: njeni interesi najboljeprolaze u savezništvu s birokratskom klasom u ranim stadijumimaborbe protiv buržoazije i, potom, u savezu s radničkom klasom pro-190191