Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

jim životnim uslovima. Ali s druge strane, partija je primorana dađejstvuje u globalnom društvu, kao koherentna snaga, da u svojojaktivnosti održi kontinuitet, da na permanentan način okuplja onekoji joj se pridružuju, da nađe neku strukturu koja obezbeđuje njenojedinstvo, nezavisno od nesigurnog učešća njenih aktivista.Međutim, ako je tačno da postojanje partije dovodi do te alternative,birokratija se u njoj. konstituiše donoseći jedan odgovor kojidrugom terminu daje apsolutni primat nad prvim, razrađujući taj odgovoru jednom smislu koji čini njeno postojanje sve nužnijim, anjen izbor čini ireverzibi1nim. Birokrate se u početku određuju kaooni čiji rad održava egzistenciju i jedinstvo partije. A izvesno je daih njihova aktivnost u partiji čini neophodnim elementima. Ali ta aktivnostima poseban karakter koji se razotkriva čim se uporedi s aktivnoŠĆuobičnih aktivista: ona je usredsređena na samu instituciju. Toje, kako se obično kaže, organizaciona aktivnost; ali taj termin nijeprecizan, jer ne otkriva ono bitno: da se uvek radi u upravljanju radompartijskih aktivista u duhu svedočenja o postojanju i moći partije.Osnovni vid te organizacije je množenje partijskih organa: što jeviše ćelija i sekcija, to je život institucije izdiferenciraniji, više jematerijalizovana njena moć, više raste i broj odgovornih u svakomsektoru i na poslovima koordinacije koje njihova podela čini neophodnim.Efikasnost birokratskog rada se prema tome meri prema sposobnostiodgovornih da sačuvaju i da prošire polje delatnosti koje organizuju.Ali ta se mera može formulisati u objektivnim (prenosivim)terminima jedino ako se vodi računa o formalnom aspektu aktivnostibirokrate. Otud fetišizam dnevnog reda na redovnim partijskimskupovima, mnogobrojnost sastanaka, mitinga, praznika ili komemoracija;otud i ono što se naziva aktivizmom, izvesna grozničavai uzaludna aktivnost koja je postala rutinska. Broj i raznovrsnostceremonija u kojima institucija svakodnevno nalazi svoje opravdanjeide uporedo s umnožavanjem birokrata. Ako su potpuno u službipartije, postaju profesionalci, ali ne moraju da to budu da bi se ponašalikao takvi. Dovoljno je da njihova aktivnost bude precizno ograničena,da u suštini bude posvećena očuvanju partije, da bude vršenau okviru uputstava rukovodstva, pa da njihova. funkcija dobije vidnekog zanimanja. Birokratija uzeta u celini je sredina za koju jestruktura partije u isti mah nužna, sveta i nepomerljiva; ali i sama tasredina je činilac izvesne strukturacije; identifikujući se s ciljevimakoji.o~ra~davaju postojanje.partije, .ona ~ju - rekli bismo, parafraziraJUĆIMarxa - pretvara u svoJe pnvatno vlasništvo; ona samu~be smatra nužnom, svetom i nepomerljivom. Odbrana partije jenjena samoodbrana. Ali ova implicirajedno posebno tumačenje ciljevapartije koje dovodi do izobličenja njene prvobi~e vokacije: jerpartija u stvari ne može da neposredno interveniše u društvenoj borbi,kao što to treba da čini shodno svom principu, ili da ~e širokomesto ideološkoj diskusiji u sopstvenom okviru ako ne prihvati i rizikda ~ preobražava, da se menja, pa čak, u krajnjoj liniji, i raspadne.Brrokratska grupa dakle oseća da je ugrožena čim se u partijuuvede neki princip promene: ona je prirodno konzervativna.Taj konzervatizam inspiriše sve međubirokratske odnose: kultautoriteta, težnja za kontrolom na svim nivoima partijske aktivnosti;'prestižna vrednost data odgovornim funkcijama, sve su to isuviše d0-bro poznata svojstva da bi ih vredelo isticati. U krajnjoj liniji, to ponašanjebirokratije ima svoju logiku. Partija zaista nije neki čistoveštački organizam, ponikao iz ideoloških motivacija; ona postojikao masovna organizacija u okviru globalnog društva; ona ne samoda teži da se domogne vlasti, nego u sadašnjici prodire u raznim stepenima,manje ili više, prema raznim okolnostima, u sve društvenesektore. To učešće joj omogućava da znatnom broju svojih pripadnikaobezbeđuje zaposlenja u službama, čiji sastav kontroliše bilo neposredno,bilo posredstvom nekog njoj naklonjenog sindikata. Takopartija, koja može da liči na neku nepotpunu, nedovršenu birokratijuako se posmatra kao izolovana institucija, razotkriva izvesne materijalneodrednice stabilnosti svoje birokratije kada se postavi u okvirglobalnog društva.*Primeri koje smo odabrali i namerno pozajmiti od Webera svakakoispoljavaju zajedničke crte, ali nas pre svega uče da fenomenposmatramo na određen način.Birokratija je po našem mišljenju jedna grupa koja teži da nametneizvestan način organizacije, koja se razvija u određenim uslovima,koja cveta usled izvesnog stanja privrede i tehnike, ali koja jeono što jeste, u svojoj suštini, jedino zahvaljujući izvesnoj društvenojaktivnosti. Svaki pokušaj shvatanja birokratije koji ne bi jasnoistakao jednu specifičnu vrstu njenog ponašanja čini nam se dakleunapred osuđen na neuspeh. Birokratija postoji samo posredstvombirokrata, posredstvom njihove zajedničke intencije da konstituišujednu zasebnu sredinu, udaljenu od potčinjenih, da učestvuju u jednojsocijalizovanoj vlasti, da se uzajarimo određuju u funkciji jednehijerarhije koja svakom obezbeđuje bilo materijalni, bilo prestižnistatus.Stavljati akcenat na fenomen društvenog ponašanja ne značisvoditi birokratiju na neku sumu sličnih ponašanja. Ponašanje izolovanogpojedinca je neshvatljivo. Ono dobija neki smisao samo kad sevrati u okvir grupe. Birokratija se stvarno konstituiše u izvesnoj neposrednojsocijalizaciji aktivnosti i ponašanja. Grupa tu nije neka kategorijadelatnosti ili društveno-ekonomskih statusa: ona je konkretnasredina u kojoj svako nalazi svoje sopstveno određenje. Ali ovozapažanje razotkriva i vezu birokratije s masovnom institucijom. Uovoj poslednjoj, ministarstvu, sindikatu, partiji, industrijskom preduzcću,ona nalazi svoj odgovarajući oblik. Jedinstvo okvira, međusobnapovezanost poslova, broj radnih mesta, bliskost ljudi Unutarsvakog sektora, ponuđena perspektiva sve većeg razvoja institucije,obim angažovanih kapitala, sve to omeđuje jedno društveno poljevlasti. Otud proističe da je i poistovećenje birokrate s predllZećem za2223