Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

kav se tokom vremena obrazovao. To je potčinjavanje bilo birokratijiutoliko lakše što je uporedo s tim poretkom preovladao i pravniformalizam, ti. ona pretpostavka njenog postojanja koja joj je potrebnakao voda ribi.Sada je birokratija još imala jewm zadatak da se stara o pravilnomfunkcionisanju "poretka«. Njen formalizam se tako pretvorio učist forma1izam poretka koji je bio zadovoljen ako je na građanskompravu iskonstruisani mehanizam društvenog života funkcionisao bezsmetnji. Birokratu više nije zanimala činjenica da je do smetnje uvekdolazilo iz neke druge, a ne iz pravom obuhvaćene sfere društvenihodnosa (ekonomije, politike, itd.), jer tUegov način mišljenja usmerenna formalističku manipulaciju pravom nije dolazio u dodir sakonkretnim sadržajima života, s njegovim ,.kvalitetima«.. Tako se birokratijasve više otudivala od života, njen se formalizam udaljio odčoveka; ona je prezirala čoveka u njegovoj praktičnoj različitosti injegovom praktičnom liku, to jest postala je ,.nečovečna«.Ali pitanje koje ostaje odlučujuće za shvatanje bića birokratijejeste sledeće: u kojim se istorijskim i društvenim datostima koliačnoukorenio birokratski formalizam i na osnovu čega se on objašnjavakao nuŽna pojava buržoasko-kapitalističkog sveta.Da bismo ovo razumeli, moramo da se osvrnemo na početakgrađanskog društva.Samo buržoasko-kapitalističko društvo zna za slobodu u vidupotpune usklađenosti između slobode i prava sa istim važenjem zagotovo sve pripadnike društva. Kao pravne granice individualne slobodekretanja, pojavljuju se samo takve koje su ili neophodne zaobezbeđenje zajedničkog života uopšte ili kao garancija same slobode.Antika je poznavala slobodu samo u vidu povlašćenosti slobodnemanjine prema neslobodnoj većini robova. Slično je bilo i safeudalno-srednjovekovnimdruštvom, u kojem je velika većina kmetovaobaveznih da služe i u vojsci stajala nasuprot manje brojnim ostalim,slobodnim klasama. Zanimljivo je pri tome i to da čak ni pripadnicivladajuć~ klasa nisu svoju slobodu doživljavali kao apsolutnu, negokao relativnu datost u strogo raspoređenom sistemu staleškog poretka.Upravo iz tog razloga plemiću je pravo na neograničeno slobodnodelovanje bilo ostvarivo samo u obliku ilegalnog otpadništva;s~ nezakonit?st predstavljala je za više klase feudalnog vremena,kOJe su se. nalazile. u odnosu obavem.ika na leno, odanost i služenje,potrebno IZravnanje u odnosu na zakonsku obavezu pojedinaca naposlušnost.p~v. od ll. i 12. veka, u evropskom feudalnom moru počelasu da ruču ona gradsko-građanska ostrva za koje je uskoro važila velikalozinka: ,.Gradski vazduh oslobađa čoveka!« Dogodilo se čudo:ono što je antičkim gradovima bilo još potpuno nepoznato, naime davanjeslobode svim gradskim stanovnicima bez iznimke, sad se gotovoodjednom dogodilo u ranim zanatskim i trgovačko-kapitalističkimnaseljima pomenutog doba. Seljak-begunac koji bi se stavio pod zaš-titu grada nije bio ispitivan odakle je pošao ni kuda je krenuo, negoje, čim bi se naselio, dobijao pravo građanstva, a time i potpunu građanskuravnopravnost.U velikim prodorima, podržavana novim rezultatima razmišlja­. nja (nominalizam, nauka O iskustvu i razumu, ideja o suverenitetunaroda i prirodno pravo), iako prekidana mnogobrojnim uzmacima,konačno je pobedila građanska individualistička sloboda. ona danasvlada u kapitalističkim državama.Pa ipak taj razvoj Evrope u smislu gradsko-građanskog životasa širenjem njemu svojstvene individualne slobode na celokupno, daklei vangradsko područje društva, nije nipošto značio potpuno uspostavljanjeslobode. Jer, uslovljena sOcijalnom strukturom kapitalizma,pojavila se nova protivrečnost, koja je, sa svoje strane, ograničavalaslobodu, i to ona između davanja individualnih i javnih pravana slobodu svima i daljeg postojanja duboke diferencijacije društvana poseđnike i na one lišene poseda, sa svim njenim negativnim posleđicamaza mogućnost i sposobnost korišćenja tih prava na slobodu..Ali pošto je nastupanje građanske slobode u istoriji veoma snažnodelovalo na sve klase i pošto one još i danas iz razumljivih razlogazajamčeno pravo na individualnu i političku slobodu ljudi doživljavajukao veoma značajno istorijsko dostignuće, nestalaje iz svakodnevnesvesti - a ona preovlađuje - okolnost da čovek isključen izposeda društvenih sredstava za proizvodnju samo u manje-više ograničenojmeri može praktično da koristi svoje pravo raspolaganja sopstvenomličnošću, kao i da, uprkos pravno zajamčenoj mOgUćnosti,uopšte koristi svoju političku slobodu.Mada se u ovom okviru ne možemo upustiti u celokupni, veomasloženi problem, razmotrićemo donekle poslednji objektivniuzrok tog ideološki jednostranog razvoja. Na tlu građanskog društvakoje proizvodi robu ne pojavljuje se više pojedinac nasuprot pojedincuu naturalno-privređivačkqm društvu (u kojem tržište igra samosporednu ulogu), kao deo jednog strogog sistema nadređenosti i podređenosti,sa svim tradicionalno utvrđenim sponama između prava idužnosti, nego kao potpuno samostalan i zato slobodan vlasnik robe,koji putem slobodnog ugovaranja prihvata i održava kontakt sa drugimpojedincima. To znači da, pošto se svi pojedinci u slobodnomgrađanskom društvu društveno uvek pojavljuju kao poseđnici nekerobe čija prodaja obezbeđuje opstanak (kao, na primer, proizvodarada, duhovnih proizvoda, radne snage), na ,.tržištu« nastajući pravniodnos može uvek da bude samo rezultat slobodne odluke slobodnihugovarača. Prividno, to jest tamo gde ljudi u građanskom društvu naizgled dejstvuju kao jednaki i slobodni partneri, građanska slobodase najpre razotkriva kao opšti izraz ekonomskih odnosa u kapitalističkojrobnoj strukturi. Tek su na toj osnovi moguće ,.idejne« slobode,kao što se istorijski i društveno-ekonomska sloboda ostvarilamnogo pre no što su ostale slobode, u raznim vremenskim razmacima,postale stvarnost. . .6263