Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

aspOdelu zajedničkog dohotka. Bili su, medtuim, umemireni svojimneznanjem i spremni da ga prevazidu.Tendencija uzdizanja radne snage neodvojiva je od tendencijeobezvređivanja stručnosti. ViSak stručnih kadrova umanjuje mogućnostupravljača da, napuštanjem svojih položaja, iznude više plate,pošto će se već naći neko ko će odmah zauzeti njihovo mesto: od nedostatkastručnog kadra na početku prelaska u socijalizam, socijalističkezemlje su došle veoma blizu tačke na kojoj birokratska klasarazbija monopol stručnosti. Danas mnogi sitni birokrati posedujustručnost bez njenih prednosti. Više nisu neophodne izuzetne plateda bi se stručnjaci podmitili da rade svoj posao. U ekonomski razvijenijimsocijalističkim zemljama već je vidljiva tendencija uspostavljanjaneformalnog plafona plata, uz istovremeni rast materijalne stimulacijeproizvodnih radnika. Verovatnijeje da će do rasta produktivnostiu Nemačkoj Demokratskoj Republici i Čehoslovačkoj doći demokratizacijommaterijalne stimulacije, dizanjem nivoa stručnosti inadnica manuelnih radnika, nego politikom maženja upravnog kadra.Jaz između intelektualnih i manuelnih radnika može se postupnosmanjiti .obezvredivanjem stručnosti, na jednoj,. i uzdizanjem manuelnihumeća, na drugoj strani. Dugoročno posmatrano, ove dve tendencijebi, združene, mogle dovesti do iščezavanja sistema plata.Pored ovih objektivnih uslova, skrivenom komunizmu u prilogidu i neki subjektivni činioci. Proces prevazilaženja jaza izmedu intelektualnihi manuelnih radnika trebalo bi da bude dostatan za dokidanjesadašnjeg načina socijalističkog prisvajanja, koji se zasniva naprivatnom posedovanju naučnih znanja. Bude li se nova radničkaklasa politički organizovala u vlastitu partiju, proces će ubrzati političkakonfrontacija s birokratskom klasom. .Ove objektivne i subjektivne okolnosti mogle bi uroditi novomsuprotnošću, odnosno neskladom specifičnim za socijalistička društva:suprotnoŠĆu između komunizovane proizvodnje i socijalističkogprisvajanja. Pod ,.komunizovanom proizvodnjom« podrazumevamradničko samoupravljanje u smislu proizvodnje kojom upravljaju neposredniproizvodači. Kao i u slučaju prethodne suprotnosti izmeđupodruštvljene proizvodnje i kapitalističkog prisvajanja, i ova nova semože razrešiti jedino odgovarajućom promenom u načinu raspodele.Objektivni uslovi koji objašnjavaju konačni raspad ma koje oddruštvenih formacija su, po Marxu i Engelsu, obuhvatati razvoj produktivnostiljudskog rada i opstruirajuću ulogu odnosa vlasništva imaterijalnih povlastica, koje deluju kao okovi proizvodnih odnosa.Da navedemo odlomke iz Marxovog predgovora Prilogu kritici političkeekonomije: ,.Na odredenom stupnju svoga razvoja materijalneproizvodne snage društva dolaze u sukob s postojećim odnosima proizvodnje..• sa svojinskim odnosima u okviru kojih deluju. Iz oblikarazvoja proizvodnih snaga ti se oblici preobraćaju u njihove okove.«znamo šta se potom događa. Tada dolazi do društvene revolucije.Razvoj proizvodnosti ljudskog rada u socijalzm.u seme je kona-]I, i,čnog razaranja socijalističkog načina proizvodnje. Pogledajmo štaEngels kaže o razvoju produktivnosti rada u kapitalizmu u Anti-Duhringu.Po njemu, svi istorijski antagonizmi izmeđueksploatatorskihi eksploatisanih, ugnjetenih i ugnjetačkih klasa, svoje objašnjenjeimaju u istom srazmemo nerazvijenom stanju proizvodnih Snaga.»Sve dok su stvarno radni ljudi toliko obuzeti potrebnim radom daim ne ostaje vremena za praćenje opštih društvenih poslova - usmerenos.tirada, državnih i pravnih poslova, umetnosti, nauke, itd. -biće nužno. stalno postojanje posebne klase, oslobođenje pravograda, koja će te poslove voditi«. Komunizma ne može biti, govorioje Engels, bez radničkog samoupraVljanja. Međutim, upravo kapitalizamčini radničko samoupravljanje mogućim: »ogromni rast proizvodnihsnaga modeme industrije omogućio je raspodelu rada na svepripadnike društva, bez izuzetka, pa samim tim i ograničavanje radnogvremena svakog pojedinog pripadnika do mere u kojoj će svakoimati dovoljno slobodnog vremena za učešće u op~tim - teorijskimkao i praktičnim - društvenim poslovima«. Sada znamo daje Engelsovsud bio preuranjen za kapitalizam. No, da li je preuranjen i zasocijalizam?Pojava birokratije kao nove vladajuće klase bila je neminovna srazloga koje je Lenjin naveo: nedostatka stručnog kadra u avangardnojpartiji. Tek sada, da antidatiranlO Engelsov iskaz, svaka eksploatatorskai vladajuća Jlasa postaje suvišna i predstavlja preprekudruštvenom razvoju. SirelUe stručnosti i tehnički napredak običnihradnika, obilje specijalizovanih kadrova u razvijenim socijalističkimzemljama možda će konačno dovesti do toga da bude dovoljno kvalifikovaneradne snage da ona postane »besplaU1a«. Plate bi mogle postatinepotrebne. Onde gde ima više no dovoljno stručnjaka, trebalobi biti dostaU1o platiti im koliko im za život treba da bi radili.Plaćati im više, bilo bi »disfunkcionahlo«, čisto bacanje, nepotrebniluksuz, okov optimalnom razvoju proizvodnih snaga. Stvaraćese veće bogatstvo .usmeravaJljem fondova viška potrošqje u nove proizvodnecikluse. Covek ne živi samo od hleba, ali ne mora večno živetiu uslovima u kojima raskoš jednog znači muku drugog čoveka.Pod ostalim jednakim uslovima, komwlizamje efikasniji i produktivnijiu stvaraJlju bogatstva od socijalizma. U poređenju s drugimdruštvenim sistemima, taj sistem konačno odnosi prevagu jer ukidarasipnost i maksimalno razvija proizvodne snage.(Donald C. Hodges, ,.The Bureaucratization of SocialislTI«,U The Bureaucratization of Socialism, TheUniversity of Massachusetts Press, 1981. str.39--113. i 174--189)Prevela Vera Vukelić246247