Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

'~itt;'n€o~~U}ovorilorg~v~~m sve~, c:ruc ~o je i na njegovom...••.;;::,.,'. . '.', ,;~Ae' ese' nalazi u SltuaCI'1 da mozeunatt odgovornost za do-VIllU" sve,."" . "U. v· .. iic,šciije'odl~ili čak da'u~~tvuje U tome.. stvan~ nar~lto na.mžimnivoima, njegovo učešce J.e često. ogramčeno ak~~os~ma kOJe Unajvećem broju slučajeva ne Idu dalje od tumačenja I pnmene vrlodetaljnih pravila. Ograničavanje autonomije vrlo često se nalazi zajednosa minimalnom individualnom odgovornoŠĆu, pa tako Whyte sapravom naziva ovo stanje »sistemom organizovane neodgovornosti«.Zbog ovoga, ali takođe i zbog uticaja hijerarhizacije, lični odnosi uokviru upravnog aparata gotovo neizbežno se deformišu, a to je moždajedan od najopštijih i naj karakteristični j ih činilaca koji podrivajuljudsku ličnost u aparatu. Drugim rečima, simptomatično je da nefunkcionalnostdeluje u okviru same uprave.Gotovo je opšta stvar da su u današnje vreme čovekovi radniodnosi od sve većeg značaja za razvoj njegove ličnosti. Stvarni zadacii uslovi rada, a u ne manjoj meri i društvene funkcije koje sestvarno izvršavaju na radnom mestu, proizvode dubok utisak na ljudskeličnosti. Ni oni koji rade u okviru administrativnih aparata nisuizuzetak. Ali u njihovom okviru, sposobnost da se radi u stvarno humanizovanimzajednicama znatno je teži zadatak, po svemu sudećigotovo nerešiv.U administrativnim aparatima koji se još nisu razvili, koji senalaze in statu nascendi, ljudi i dalje mogu (relativno) »slobodno davole i mrze«. Ovo se moglo vrlo lako zapaziti u Mađarskoj: trebasamo uporediti prvi period razvoja socijalističke administracije, njeno»herojsko doba«, sa poslednjim stadijima. Izražavajući se jezikomsociologije, ovo znači daje u prvom periodu takozvanih neformalnihorganizacija, sistem naklonosti i nenaklonosti igrao izuzetno velikuulogu u organizacijama. Jedna od negativnih posledica ovakvog stanjastvari bilo je stvaranje klika, među kojima su se vodile žestokebitke, bitke koje nisu bile diktirane samo interesima nego takođe iuzavrelim strastima. Medutim, ovo nije bio jedini razlog zbog čega, su lični odnosi bili prepreka efikasnosti. Već samo njihovo postojanjepredstavljalo je neku vrstu barikade podignute u odbranu konsolidacijehijerarhije, a oni su stvarali i teškoće za proces promena odzakonske formalnosti ka stvarnoj društvenoj realnosti. Kao što smoveć videli, konsolidacija hijerarhije, barem u sadašnjin~ okolnostima,u izvesnoj meri je neophodna radi povećanja efikasnosti uprave.Zaposleni u administraciji i upravi su, u smislu Weberovog idealnogtipa;. ljudi koji niti vole niti mrze, ali koji ispunjavaju svojeobaveze. cak ako ovo znači i preterivanje i ako se takvi administrativniaparati ne mogu u stvarnosti naći bilo gde u svetu, postoji ipakizvesna istina o toj tvrdnji: depersonifikacija se može logično pripisatisuštinskoj prirodi administracije i predstavlja pojavu koja se,može naći u svakodnevnoj praksi.ZamakEfikasnost administrativnog i upravnog sistema izgle?a da. vr~omalo podleže rizicima svoje sops~ene st~~e bol.estI, kOJU JeMarx shvatao kao želju da se SVOJI unutrasnji poslOVI preobrate udržavne tajne. Upravo je ova pojava najočigleđnija prepr~~ širenjudruštvene kontrole i sprečavanju onog što bi s.e moglo deSItI ako ovabirokratska pojava postane dominirajuća. Ovaj p~oblem pogorša:,:,a sečinjenicom da što je organizacij~ r~vijenija ona.Je sve. sposo~m~a darazvija upravo ovakvu karaktenstiku. Revolu~lOnarm .radnicki ~­kret uvek je ustajao i uvek će ustajati protiv.~lTokra~~~~ ten~eI?-cIJakoje se razvijaju u njegovom okviru. U svoJim raz:hCltI~ obl!c!~,ove tendencije su najvažnije plodno tle za refonmzam I reV1Z1omzam.U modernom kapitalizmu razvija se ogro~a ~eža .b~okratskihinstitucija, nad kojima ni društvo, pa čak ~ ~ ~lasmcl ne~jubilo kakvu stvarnu kontrolu. Ovo je birokratIzovam, depers