Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

~ ..dak unmožen ,brojem radnika jednak ukupnim nadnicama i platama.Prosečni lični dohodak postaje demarkaciona linija itmedu radnikakoji dobijaju nešto za ništa u obliku natprosečnog dohotka i onihkoji dobijaju ništa za nešto u obliku ispodprosečnih dohodaka.Sa stanovišta kolektivnog kapitaliste, razlika između funkcionalnog(društveno potrebnog) i nefi.mkcionalnog (društveno nepotrebnog)kapitaliste nije bitna za određivanje njihovih udela II viškuvrednosti. Bitna je, ne vrsta kapitala koju poseduju, već činjenica dasu svi oni kapitalisti. Tako i sa stanovišta kolektivnog radnika u realnomsocijalizmu, razlika između proizvodnih i neproizvodnih radnikapstaje nebitna za određivaqje njihovog udela u novostvoreno j vre~dnosti. Bitno je da su svi oni radnici, da svaki od njih vrši nekudruštveno korisnu funkciju i od društva mu određeni zadatak u kolektivnojpodeli rada.U socijalizmu je, kao i u kapitalizmu, oblik stvaranja viška vrednostineodvojivo v~zan za oblik iljegovog prisvajanja. Izvor viškavrednosti nije više radna snaga u obliku promenIjivog kapitala, negoradne usluge proizvodnih radnika koji stvaraju više no što troše. Prisvajanjetog viška vrednosti dobija oblik natprosečne plaćenosti stručnihusluga koje je zapravo dotirano ispodprosečnom plaćenošćuusluga proizvodnih ineproizvodnih najanmih radnika.Još je Lenjin uvideo da je birokratska eksploatacije fi.mkcijaprosečne plaćenosti. Mada je negirao da je birokratija klasa, rljegovakritika njene povlašćene plaćenosti ukazuje da je reč o eksploatatorskomsloju. Njegova kritika ukazuje na to i da je plaćenost viša odprosečnog dohotka oblik eksploatacije, i to ne kapitalističke nego birokratske.Pogledajmo šta Lenjin kaže o tome. U Državi i revoluciji(1917) kaže da su »evidencija i kontrola (ono) glavno za organizovanje,za pravilno fi.Ulkcionisanje prve faze komunističkog društva«.~jih?v ekonomski znač~ je u tome što su nezanlenljive u sprečavanJu»l1ltelektualnog plemstva« da se domogne plata viših od onih kojeprim~u obični radnici. Plaćaqje prema količini rada Lenjin tumačitako da svi »treba da rade podjednako, tačno pazeći na meru rada ida primaju podjednako«. Nešto dalje u tekstu, ponavlja tu idej~l:»Celo društvo biće jedan ured i jedna fabrika s jednakošću rada i jednakošćuplate«. Mada je nejednako plaćanje nešto što podrazumevanejednake količine rada, od svih će se tražiti da rade u istim količinama,pa će otud i prosečna nadnica biti jedina plata. Pošto je neosnovanoverovati da birokrate i sitne birokrate rade teže od kvalifikovanihmanuelnih radnika, rljihova natprosečna plaćenost predstavljaoblik eksploatacije. A kako to nije kapitalistička eksploatacija činise osnovanim nazvati je birokratskom.'Lenjin ?irok~at~ opisllje kao »povlašćena lica koja su odvojenaod masa, kOJa stOje Iznad masa«. On proširuje Marxovu definicijutako da ona eksplicitilo obuhvata i partijske i sindikalne funkcionerea implicitno - svo administrativno osoblje van proizvodnje i obrt~roba. Povlastice koje čine »suštinu birokratije« su one koje idu uzfunkcionerski posao: prvo, trajnost zaposlenja; drugo, plata koja nadilazinadnicu običnog radnika; treće, izvršna ovlašćenja nezavisnaod zakonodavnih tela, odnosno organa narodnog suvereniteta.Da nije ovog spoja privilegija, posao administratora bio bi istošto i ma koji radnički, što znači da fi.mkcioner postaje birokrata tekpo ovim povlasticanla. To sledi i iz njegove argumentacije protiv birokratskihprojekcija novog društvenog poretka: »Kod Kautskogizlazi ovako: pošto će ostati izbomi službenici, ostaće i činovnici usocijalizmu [najnižem'stupnju komunizl1la po Lenjinu], ostaje birokratija!Upravo to nije tačno.« Marx je na primeru Komune pokazaoda funkcioneri u socijalizmu prestaju biti birokrate, »srazryzerno uvođenjuosim izbomostijoš i smenljivosti u svako doba i joJ srazmemosvođenju plata na prosečni radnički nivo, i još srazmemo zameniparlamentamih listanova 'radnim, tj. takvim koje izdaju zakone isprovode ih u život' [radnim telima upravljača, telmičara i knjigovođa,neposredno odgovomih naoružanom narodu}