Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

neka mrežasta opna obavija telo francuskog društva i začepljuje musve pore, nastaje u doba apsolutne monarhije, s raspadom feudalizma,koji je on ubrzao.""" Godine 1875. Marx kritički razmatra Gotski program, koji jebio donet kao rezultat spajanja lasalovaca i Eisenachovih pristalica.U toj ,.Kritici gotskog programa« Marx se prvenstveno bavi pitanjemuloge birokratije u početnom stadijumu socijalizma, naročito meramaza ograničavanje njenog uticaja i za njeno postepeno prevladavanje.Pošto ćemo docnije još da govorimo o tim merama i pošto ih iLenjin, koga malo dalje navodimo, pominje, njihovo navođenje naovom mestu je suvišno.Za ocenu ruskih odnosa važno je upoznati i Lenjinova gledištao birokratiji, koja se u staljinističkoj praksi, uprkos stalnom pozivanjuna »marksizam-Ienjinizam«, potpuno zanemaruju. U spisuDržava i revolucija koji je objavljen 1917. Lenjin naziva birokratijuoni~ kru~om »P?vlašćenih ličnosti koje su odvojene od mase i postavlJeneIznad nJe«. Ko tu ne bi odmah pomislio na staljinističku birokratiju?Ali ako Lenjin može da definiše birokratiju tako kao da nemanikakve razlike izmedu buržoaske i socijalističke birokratije, on točini zato što, po njegovom mišljenju, stvarno neka bitna razlika izmeđunjih ne postoji. Po njenom shvatanju, birokratija kakva je potrebnasocijalističkoj državi u prvoj fazi njenog postojanja, nije boljaod buržoaske zato što je socijalistička, nego je ona opasnost koja utoku daljeg razvoja preduslova za izgradnju socijalističkog društvatreba da bude savladana, što znači da birokratija mora nestati! Alibudući daje to nemoguće u većem delu vremenskog trajanja razvitkasocijalističkog društva, birokratija mora najpre da bude ograničena usvojoj društvenoj moći ekonomskim izjednačavanjem sa bolje plaćenimradništvom, strogom demokratskom kontrolom, dalekosežnim ičestim smenjivanjima i izmenama u položaju i dužnostima podvrgnutimdruštvu i njegovim interesima. Lenjin je u tome potpuno saglasans Marxom i sa Engelsom.Razlog što teorija marksizma ne priznaje nikakvu razliku izmeđukapitalističke i socijalističke birokratije nalazi se u istorijski osnovanomuverenju da birokratski korpus koji se stavlja u službu socijalizma,bez obzira na činjenicu da se u svom personalnom sastavu te­!"~ljno'prome~o, ~ svom sociološkom. načinu funkcionisanja ostajeIstI, nrume ostaje bIrokratsko telo sa SVIm crtama i svojstvima stečenimu prošlosti. Tek sa temeljitom promenoDJIsocijalističkog društvaona postaje manje-više suvišna. A ta promena nastupa tek kad je prevladanapočetna protivrečnost između novog načina proizvodnje istarog načina raspodele - protivrečnosti koja će u prvom stadijumubiti neizbežna. Na ovu poslednju konstataciju vratićemo se opširnona odgovarajućem mestu ove rasprave, to jest tamo gde ćemo dokazi-"MED, knj. 11, str.91 -prim. prev.vati njenu validnost za Rusiju.Ali pošto birokratija, kao što je već pomenuto, u prvom perioduizgradnje socijalizma još uvek ostaje neizbežno oruđe društveneorganizacije, socijalističko društvo mora preduzeti opsežne mereprotiv opasnosti koje ona u svojoj biti sadrži. Bitne mere, po Marxui Lenjinu, jesu:"l. službenike bira narod i oni u svako doba mogu da budu smenjeni;"2. plata službenika (činovnika) ne sme da bude veća od platekvalifikovanog radnika;3. pojava stalnog činovništva treba da bude sprečena neprekidnimmenjanjem funkcija i, pre svega, sve većim uključivanjem pripadnikaradnog naroda, a ono samo zamenjeno labilno sastavljenimčinovničkim telom.4. Stručnjacima sa posebnim znanjem poveravaju se funkcijekoje su nezavisne od funkcija birokratije, uporedive pri tom sa funkcijamaučitelja ili naučnika, uz očuvanje demokratske kontrole odstrane naroda.Počev od Gotskog programa pa do Države i revolucije, i poslenjih, postoji dakle veliki niz priloga koji dokazuje da je pitanje birokratije,u smislu da ono po sebi povlači i pitanje o jednoj .velikojopasnosti za socijalizam, bilo nabačeno i duboko sagledano na pripremajućii opominjući način pre no što su R6pke, Hayek i drugi načelnineprijatelji socijalizma, na osnovu ruskog primera, mogli dadokazuju navodno neizbežnu birokratizaciju socijalističkog društva.U nastavku ćemo navesti nekoliko Lenjinovih iskaza o birokratijida bismo došli do izvesnog - i od staljinista priznatog - merilaza ocenu onog što je bilo označeno kao birokratizacija ruskog društva,a što se, na žalost, s mnogo prava i može tako nazvati.Lenjinov optimistički odnos prenla pitanju debirokratizacije budućegdruštva zasnovan je" na ubeđenju da će se, s jedne strane,upravljanje racionalizovati i, samim tim, uprostiti, a da, sa druge,osnovno obrazovanje, disciplinovanje i školovanje masa, koje sprovodikapitalizam, stvara preduslove za moguće učešće svih ili barpretežnog dela članova društva u državno-birokratskom radu. Demokratizacijabirokratizma se onda, na izvesnoj visini i širini, pretvarau njeno ukidanje. Zato Lenjin u Državi i revoluciji piše:»Tu se kvantitet pretvara u kvalitet. .. Kada stvarno svi učestvujuu upravljanju državom kapitalizam se više ne može održati. S jednestrane razvoj kapitalizma stvara preduslove za to da zaista svimogu da učestvuju u upravljanju državom. Među te preduslove spadaopšte školsko obrazovanje koje se već sprovodi u razvijenim kapitalističkimzemljama, zatim 'školovanje i "disciplinovanje' milionaradnika pomoću velikog, složenog i podruštvljenog aparata pošte,železnice, velikih fabričkih pogona, trgovine na veliko, bankarstvaitd."»Od'tog će trenutka svi članovi društva, ili bar njihova većina,5859