Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

no poredanih nizova slojeva na čijem vrhu stoji naročita elita. Starijaverzija italijanskog sociologa Umberta Melottija, izložena u njegovomdelu Marx and the Third World (Marx i »treći svet«), dokazuje,u tradiciji Rizzija i njegovih sledbenika, daje birokratija nova vladajućaklasa..Balno tvrdi da progres u našem dobu ne proizlazi toliko iz unutrašnjihsuprotnosti imperijalizma, koliko iz spoljašnjih. »Oktobarskarevolucija je«, kaže on u dmgom poglavlju »bila i jeste, pre svega,prva antiimperijalistička revolucija u zemlji koja je još uvek bilaprepa.no prekapitalistička, sa polufeudalnom, poluazijatskom dmštveno-ekonomskomstmknlrom«. Bila je to prva pobuna onih »dvostrukougnjetenih naroda koje je kapitalizam zatekao na nižem snlplUudmštvcnog razvoja«. U Iuihovim uslovima, socijalizam je bio preuraIUen;osnovniproblem je bila industrijalizacija zaostale zemlje»nekapitalističkim putem«. Socijalizam je tek 70-ih godina u SovjetskomSavezu postao dostižaIl cilj, dodaje Balno.Poreklo ovog kapitalističkog puta otkriva se u baštini azijskognačina proizvodnje. Po Bahroovom čitanju Marxa, azijska, robovlasničkai feudalna formacija nisu jednolinijski niz u . razvoj u od nižegka višem srupnju, već tri samonikle formacije koje se neposredno inaporedno rađaju iz primitivne zajednice. Mada je robovlasništvonastalo posle azijskog načina.proizvodlUe, a feudalizam još kasnije,Bahro smatra da ove mlade formacije nisu morale proći starije forme.Grcisu, na primer, razvili robovlasništvo iz iste počeule tačke izkoje Nemci feudalizam, a istočni narodi azijski način proizvodiUe.Balno naIll, tako, nudi svoje nmlačenje Marxove istorijske sheme:»Prvobitno ropstvo je postojalo samo onde gde nije prethodno biloekonomske despotije. PrvobiUli feudalizam je postojao samo ondegde ni ropstvo ni ekonomska.despotija nisu uhvatili korena ... Prvobitnikapitalizam je, pak, postojao samo onde gde se taj feudalizamprethodno bio razvio«. . _Rusko dmštvo je, nastavlja Balu'o u trećem poglavlju, početkom~ veka imao tri fornlacije nadređene jedna dmgoj: azijskuformaCijU na dnu, polufeudalnu, koja se nikad nije potpuno odvojilaod starije azijske, iznad lUe, i na samom vrhu, modenm kapitalističkuformaciju koncentrisanu u malobrojnim gradovinla. Postavlja sepitanje šta je preživelo od ove pretkapitalističke smeše, kad su kapitalistii polufeudalni zemljoposednici bili razvlašćeni. Ono što je preživelo,kaže Balno, bili su ostaci azijskog načina proizvodiue: seljačkaekonomska osnova, sa siulOm buržoazijom na lUenoj periferiji ugradovinla i birokratskom nadgradnjom. Novi poredak kojeg je stvorioStaljin nije zaIltevao promenu mskog kapitalizma, već »pretežnopatrijarhalne [seljačke] i siUlOburžoaske ekonomije«, koja nikad, nipotencijalno, nije bila buržoaska. .Sa tog stanovišta, Balno odbacuje Lenjinov termin »državni kapitalizam«kao pogreŠaIl. Za Lenjina, to »nije značilo ništa dmgo dodržavno raspolagaIlje svih dmštvenim fondovinla i proizvodima, štoga je donelo revolucionisanje njihovog kapital-karaktera«. Na kraju.. INEP-a i početkom Staljinove druge revolucije, dominantni načinproizvodnje još uvek nije bio kapitalistički; pre je to bila seljačka robnaproizvodnja - prekapitalistička ekonomska fQrmacija koja odgovaraMarxovom poimanju proste robne proizvodnje. ,.Seljaci su usovjetskoj Rusiji bili najjača klasa i, do 1929. godine, jedina koja jebrala plodove dmštvene revolucije«. Staljinistički preobražaj koji jeusledio, zaključuje Bahro, urodio je azijatskom birokratskom despotijom,a ne postkapitalističkom.Dve naporedne dmštvene formacije koje se, obe, kreću ka socijalističkojbudućnosti su kapitalističko-imperijalistički prvi svet i"prekapitalistički drugi svet«. Oba se podjednako bore za ,.trećisvet«, čija ga azijatska baština čini sklonijim nekapitalističkom putu.To je ,.najkraći put u socijalizam«, tvrdi Bahro, jer zaobilazi kapitalističkisrupanj razvoja. Kapitalizam nema monopol na industrijskucivilizaciju - on njene industrijske temelje deli s novini istočnoevropskimdmštvima. Iako Bahro u šestom poglavlju podvlači ,.zajedničkeistorijske osnove dvaju industrijskih društava i njihovo zajemčenokonačno približavanje u socijalizmu«.Da li je i jedna od ovih formacija bliža ostvarenju socijaIizma?Premda je pozni kapitalizam industrijski razvijeniji, Bahro ga smatradmštveno nazadnijim od postazijske formacije. Na Zapadu, piše onu četvrtom poglavlju, državni aparat poznog kapitaIizma, ,.deluje kaoorganizator proizvodnih snaga koje su nadrasle kapitalizam« - aline u meri u kojoj to radi državni aparat u Sovjetskom Savezu. Društvenastruktura u Sovjetskom Savezu je razvijenija nego upoznomkapitalizmu: horizontalnu klasnu podelu zasnovanu na privatnomvlasništvu nad sredstvima za proizvodnju zamenilo je,u osnovi, besklasnoali vertikalno stratifikovano dmštvo, koje počiva na ekonomskimfunkcijama. Ta nova dmštvena struktura se, u šestom poglavlju,opisuje kao ,.već s onu stranu kapitalističke strukture«. Odnos izmeđudmštvene strukture i proizvodnih snaga je ,.neposredniji... noupoznom kapitalizmu«, što znači da je manje prostora za dmštveniparazitizam. U osmom poglavlju dodaje da sovjetska država, i poredsvog azijskog nasleđa, ,.nije u stanju da nametne isru intenzivnostrada kao kapitalizam«. Antagonizam između nje i neposrednih proizvodačajeublažen, i ,.radnici imaju neuporedivo veće mogUćnosti daucenjuju 'čitavo dmštvo' nego sindikati u kapitalizmu«. Industrijskabirokratija na Zapadu tek treba da se emancipuje od tutorstva kapitala,dok ,.u ovom sistemu ima pod sobom celinu procesa reprodukcije«.za većinu naroda ,.trećeg sveta«, birokratski despotizam je pogodnijiod kapitalizma, jer se on obraća osnovnim ljudskim potrebama.Kao što napominje Bahro u drugom poglavlju: ,.Revolucije kao ruskai kineska su preduslov pobede nad gladu«.Okrećući se Melottiju, videćemo da i on brani postazijski poredaksa stanovišta antiimperijalizma. Mada prihvata Wittfogelovo viđenjeSovjetskog Saveza kao sistema opšteg ropstva zasnovanog naindustriji, negira da je zapadni kapitalizam njegova manihejska antiteza.U zaključku piše: ,.Ideja o dva posebna i nejednaka pravca ra-230231