Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

vo ekonomsko uprošćavanje, što ovde ne dolazi u obzir. Formiranje,akumulacija, raspodela i. opticaj društvene dobiti i privatnih dobiti uSSSR ne mogu se svesti na Rizzijevu uproŠĆenu shemu. A to sovjetskabirokratija znajoš bolje od nas, kao što o tome svedoče neprekidnoiznova vođene diskusije između ekonomista, upravnih kadrova,radnika i političara u SSSR, naročito· posle rata, povodom ,.novihprotivurečnosti« ekonomskog rasta. Dodajem daje proširivanje polusovjetskogsistema na istočnu Evropu i na Kinu samo komplikovaloproblem.Pa ipak je Rizzi sprovodeći svoju analizu sve do izrabljivačkihodnosa prodro do suštine tog pitanja. Buržoaski ili demokratski teoretičaribirokratije, države, ili onog što se neodređeno naziva ,.totalitarizmom«ne idu tako daleko. Oni se zadovoljavaju formalnim opisima.Kod njih se tajna birokratskog formalizma sastoji u sili, u vlasti,u njenom golom obliku. Oni se ne pitaju odakle ta sila potiče.Sila je za njih krajnje objašnjenje birokratske društvene ravnoteže,ali se ne zna otkud ta moć potiče. Budući da ne prihvataju principekojeje postavio Marx (po kojima je moć u krajnjoj liniji samo garancijaizvesnog načina eksploatacije), oni mogu da pribegnu samoautonomiji i autogenezi vlasti, čiju teoriju pogrešno pripisuju Machiaveliju.Rizzi je sa svoje strane potražio izvor birokratske vlasti uodređenom izrabljivačkom odnosu, ali pošto se njegova anaIiZa oslanjana izvestan redosled nedovoljno određenih i dvosmislenih poseda(državno posedovanje »privrede« i posedovanje države od strane birokratije,on mora na kraju takođe da pribegne goloj sili da bi objasniobar prividnu stalnost birokratske eksploatacije. Tako da se, nakraju, Rizzijeva analiza i ne razlikuje mnogo od teorija Michelsa iliWebera, o kojima sada treba nešto reći.Birokratska autonomija: Michels. Buharinova kritikaMarksistima SU bile poznate Michelsove koncepcije. U delu ZurSoziologie des Paneiwesens in der modernen Demokratie (Prilog sociologijipartije u savremenoj demokratiji) (1910) Michels je pisao:,.0 tome (o nestajanju klasa) opet postoje veoma stvarne sumnje, čijetemeljno razmatranje dovodi do potpune negacije mogućnosti nekedržave bez klasa. Upravljanje ogronmim kapitalom ... daje administratorimabar istu moć koju bi im dalo posedovanje privatnog kapitala.Sa tog gledišta, društvena evolucija izgleda u kr~njem slučajukao promena vodećih grupa.« To gledište deli i Mosca.4 Mosca je svoje ideje izložio pre no što je izbila kriza »revizionizma« u socijaldemokratiji.Spis Sulla tecnica dei govern; e sul governo parlamentare objavioje 1894; Elementi di scienza politica objavljeni su 1896. Miche1s komentariše i primenjujete ideje na radničke partije već 1908 (L'oligarchia organica constituz;onale,preštampano u Studi sulla democrazia e sulfautorita, 1933). Njegova glavnaknjiga o političkim partijama, objavljena na nemačkom 1910, prevedena je na francuski1914. Le Traite de Sociologie generale, Paretova rasprava o sociologiji objavljenaje 1916, ali su njegove ideje izražene već 1902, u Les Systemes socialistes. Mic-Buharin ovako odgovara Michelsu u Teoriji istorijskog materijalizma(1922, franc. izd., str. 335). Istina je, kaže on, da ,.klasaupravlja posredstvom partije, a partija posredstvom vođa; klasa ipartija imaju, tako reći, svoj komandni kadar. Taj kadar je tehničkineophodan, budući da se rađa iz heterogenosti klase i intelektuaInenehomogenosti članova partije. Drugim rečima, svaka klasa ima svojeorganizatore. Ako razvoj društva posmatramo sa tog stanovišta,prirodno dolazimo do pitanja: da li je moguće komunističko društvobez klasa o kojem govore marksisti? Znamo da su same klase organskinastale ... iz podele rada, iz nužnosti organizatorskih funkcija zaevoluciju društva. Jasno je, međutim, da budućem društvu neće bitimanje potreban taj organizatorski rad. Na to se, istina, može odgovoritida u budućem društvu neće biti privatnog vlasništva, ni njegovogformiranja. A upravo ti odnosi privatnog vlasništva suštinskikonstituišu klasu. «Sa gledišta budućeg komtmističkog društva (dakle društva bezdržave i bez nacionalnih granica) upravljanje ne može da da povodanikakvom klasnom monopolu: ,.... Engels je bio potpwio u pravukada je pisao da su klase do izvesnog trenutka posledica nedovoljnerazvijenosti proizvodnih snaga: potrebno je upravljati, a 'ne postojedovoljna sredstva da bi se administracija primereno nagrađivala'.Otud se, uporedo s razvojem društveno neophodnih organizacionihfunkcija, odvija istovremeni porast privatne svojine. Ali komunističkodruštvo je društvo u kojem su proizvodne snage veoma razvijene iveoma brzo evoluišu. U njemu, prema tome, ne može da postoji ekonomskabaza za stvaranje neke posebne vladajuće klase. Jer - čak iako, po Michelsu, pretpostavimo neku stabilnu administrativnu vlast- to će biti vlast stručnjaka nad mašinama, a ne nad ljudima. Kakobi oni stvarno i mogli da ostvare tu vlast nad ljudima? Ne bi raspolagalinikakvim sredstvima da je ostvare. Michels uviđa jednu fundamentalnui presudnu činjenicu: svaki dominantni i upravni položajbio je dosad povod ekonomske eksploatacije. Ali čvrsta, stabilnavlast jedne grupe ljudi neće biti moguća čak ni nad mašinama. Jer ćenestati osnovna baza za fornliranje monopolističkih grupa te vrste, tojest ono što Michels svrstava pod večitu kategoriju 'inkompetencijemase'. 'Inkompetencija mase' nipošto nije neki obavezan atribut svakogzajedničkog života ... i ona je upravo takođe proizvod ekonomskihi telmičkih uslova, koji deluju posredstvom opšte intelektualnesituacije i uslova obrazovanja.«Buharin međutim smatra da takvo gledanje na budućnost ostavljamesto velikim opasnostima tokom prelaznog perioda iz kapitalizmau socijalizam, koji karakteri še dominacija radničke klase.,.Radnička klasa, kaže on, pobeđuje u trenutku kada ona nije -i ne može da bude - homogena masa. Ona pobeđuje u uslovimapada proizvodnih snaga i nesigurnosti masa. Zato će se neizbežno ishelsnedvosmisleno dovodi ideje te škole u vezu sa antie.tatističkom kritikom Saint­Simona, Fouriera, Stirnera, Proudhona i Bakunjina.4647