Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

uprava »spolja« praktično bez ikakve ~i da koor~ is~v~jekoje se sprovodi najednom određenom mvou, veza ~u Istraživanjai prakse ne može se uspostaviti bez: e~og dopnnosa ~~rave.Ako se od istraživačkih radnika očekuje da ISpune ovu funkCIJU povezivanjaoni će biti ne samo odvučeni od svojih sopstvenih osnovnihzadataka, nego će takođe ova vrlo važna funkcija i sama biti dovedenau opasnost, jer transfer istraživačkih rezultata u domen praksezahteva specifično znanje, sposobnost i isIru.stvo. Ovo znači da ~upravni aparat u sferi nauke javlja kao nužnost svagde tamo gde Jestvaranje neposredne veze između istraživanja i prakse suštinski va.,.žno, to jest naročito na polju tehnološkog istraživanja, a tradi~ionalnimetodi usmeravanja naučnog istraživanja mogu se očuvati tamogde je ova veza manje važna. Prikladno je da se na ovom mestuukratko pomene čest problem paralelnog istraživanja, koje se o~ičnojavlja u ideologiji onih ljudi u upravi koji su na strani centralIzma.Eliminisanje »paralelizma« nije neposr~. n~ost ~ ni .~~čjuproizvodnje, zbog toga što monop?lIsti~ki trendoVi k,?JI IZ njegarezultir.Yu često prouzrokuju neuporedivo Više štete nego I sam paralelizam.Njegova korisnost je još i dalje pod znakom pitanja u naučnomrađu, u kojem značajni uspesi koji se postignu na jedno~ naučnompolju često predstavljaju neposrednu posledicu prednosti paralelizma:na primer, mogućnost bliskih komunikacija, neprekidno naučnounakrsno proveravanje, takmičenje i tome slično.3. Postoji još jedna istorijski uspostavljena funkcija uprave kojazahteva pažnju. Reč je o neprekidnom obezbedivanju tehničkih uslovaza istraživački rađ i o organizaciji onih tehničkih servisa koji suneposredno potrebni. Naučne institucije, naročito na poljima tehnologije,postaju »radionice«, čija se istraživačka efikasnost može povećatiputem odgovarajuće organizacije tehničkih servisa. Naravno,moramo se čuvati toga da ne upadnemo u ishitrene zaključke. Orga:"nizaciona, institucionalna koncentracija istraživačkog rada (njegova»industrijalizacija«) neće uvek doneti povećane rezultate. Kao i napolju proizvodnje, može se us~oviti op~ mera ko~cen~ije;pokušaj uprave da dovede do vece koncentracije gotovo Je pnrodan,dok sami istraživački radnici pokazuju veću sklonost-ka rađu u manjim»radionicama«.Strukturni poremećaji u upraviJa sam istakao istorijsku nužnost nastanka uprave, ali nisamimao nameru da ostavim utisak da razvijanjem određene vrste razumne»stručnjačke« uprave možemo da eliminišemo protivrečnost izmeđ~uprave i imanentnih kvaliteta naučnih istraživačkih aktivnosti.Konflikti koji potiču iz objektivnih odnosa mogu se prilično zaoštritiako uprava preuzme prevelike funkcije u cilju jačanja svoje moći iliako ignoriše unutrašnje kvalitete naučnog rada. S druge strane, ~ose pronađe odgovarajući oblik za otklanjanje sukoba, zaoštravanjesukoba se može izbeći, a uprava može u značajnoj meri pomoći efi-ljif -., !~kasnost istraživanja.Sociologija, međutim, nije nikad bila zainteresovana za sluča~:ne nedostatke upravljanja u -nauci, nego jedino za one nedostatke kOJIsu njegove nužne posledice, to jest koji izrastaju iz date strukture.Ovi nedostaci i opasnosti su sledeći:1. Jedna od glavnih opasnosti jeste ta da statusni princip poti~kujeu pozadinu princip dostignuća. Specijalni upravni aparat je uvekhijerarhijski, a po svojoj prirodi on teži raspodeli plata i prestiža naosnovu odnosa zavisnosti. U naučnom rađu, medutim, ovakav načinraspodele plata i prestiža neizbežno se sukobljava sa stvarnim dostignućimau tom rađu, jer delatnosti istraživačkih radnika daje približnopodjednak karakter. Istraživački radnici često i ne nastoje dabudu unapređeni na upravna, administrativna ili radna mesta u planiranju,a vrlo često oni ne poseduju onu sposobnost i stručnost koja jeza takva mesta potrebna. Ako bi uprava prihvatila princip dostignućau rađu (što je takođe važan preduslov za njenu sopstvenu efikasnost),onda bi ona delovala u skladu sa svojom sopstvenom prirodom i uskladu sa ciljem svojih aktivnosti, što je u suprotnosti sa onim daprihvati neki princip koji bi bio izvan njenog okvira. Međutim, ovajzadatak je teško ispuniti, jer administrativno osoblje obično rangirasvoje sopstvene aktivnosti više nego što bi to smelo, i zbog togasmatra da je normalno da u svakom pogledu ima veći udeo u institucionalnimprednostima. Mnogi ljudi očekuju da će princip dostignućau rađu doći kao rezultat povećanja razmene na početku nove ekonomskereforme. Ovo je, međutim, opasna iluzija (a »iluzija« je takođejedna vrsta izraza za sistem vrednosti koji je zasnovan na tržišnomkriterijumu). U stvari, materijalizacija naučnog rada, njegovapojava u smislu upotrebne vrednosti, pretpostavlja visok stepen posredništvai dugo vremensko razdoblje. Ovo čini da je mehaničkaprimena tržišnog kriterijuma nemoguća i, shodno tome, zahteva dase prioriteti koje je odabrala uprava zasnivaju na temeljnoj analizi.2. Druga velika opasnost za efikasnost naučnog rada, koja jeizazvana strukturnim uzrocima, jeste »propisivanje« ljudskih aktivnostii preterana važnost koja se tome pridaje. Kao što je MaxWeber naglasio u svojoj odličnoj analizi, da bi se efikasnost upraveunapredila postoji velika potreba ža »propisivanjem« (standardizacijom),a ljudi na raznim mestima moraju podvesti svoje aktivnostipod propisana pravila. Međutim, bez želje da ovoj stvari dam pejorativnoznačenje, rekao bih da ovo zahteva komformističko stanovište ida se često misli daje ovaj komformizam najVrednija humana karakteristikau upravi. Problem započirtie u školi, gde (kao što odgovarajućaliteratura tako često pokazuje) nastavnici imaju lepše mišljenje oposlušnim učenicima nego o nekomformistima. Oni nastoje da »slome«jake »individualiste«. Uprava prihvata sličnu funkciju i često jeuspešno ispunjava, mada se ovaj uspeh može postići samo na računstvaralačkih sposobnosti. Eugene Randsepp, opisujući uslove uSAD, ispravno je zapazio da »nijedan drugi faktor ne bi doveo do takvogpada stvaralačkih sposobnosti kao sankcionisanje komformiz-146147