Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

koje je vezan prirodni posrednik u svesti koju grupa stiče o svomsopstvenom identitetu. Ali ta identifikacija, kao što smo se uverili nasvakom analizovanom primeru, ne mora skrivati činjenicu da birokratijane nalazi svoju sudbinu striktno nametnutu tehničkom strukturommasovne institucije, nego da i ona uobličava jednu sudbinu.Činilac jedne veoma posebne strukturacije, ona umnožava radna mestai sImhe, ustanovljava pregrade izmedu raznih sektora delatnosti,veštački stvara zadatke kontrole i koordinacije, vraća u funkciju prostihizvršilaca sve brojniju masu radnika, da bi im na svim nivoimasuprotstavila jednu funkciju autoriteta koji nastoji da dostigne svojmaksimum stvaranjem jednog što izdiferenciranijeg sistema odnosazavisnosti.Birokratija kao klasaPolazeći od tih razmatranja, možemo da na sažet način ispitamotezu o birokratiji shvaćenoj kao klasi.Po našem mišljenju, nema sumnje da u SSSR postoji jedna vladajućaklasa. Oni koji to uporno poriču ne znaju ništa bolje nego danevešto ponavljaju izvesne Marxove tekstove po kojima ukidanjeprivatne svojine za sobom povlači i nestanak vladajuće klase, ne uviđajućida do suprotnosti klasa u suštini dolazi u produkcionim odnosima.Na tom nivou, oblik koji poprima vlasništvo sredstava za proizvodnjunije presudan: presudna je podela izmedu kapitala i rada.Proletarijat stiče prirodu izrabljivane klase zato što je isključen izupravljanja proizvodnjom i ograničen na čisto izvršne funkcije; položajjedne vladajuće klase u odnosu na proletarijat stvara se time štose sve odluke koje određuju ekonomski život (u vezi s obimom i raspodelominvesticija, platama, intenzitetom i trajanjem rada) donose uokviru jednog posebnog društvenog sloja. Nama međutim nije saddo diskusije o klasnoj prirodi SSSR, nego u prvom redu do toga dadokažemo zašto se birokratija ne može shvatati kao klasa sve dok sene sagleda njen svojstveni dinamizam, pre svega u okviru tradicionalnogkapitalističkog društva i u onom posebnom okviru masovneinstitucije u kojem se ona razvija. Ako se ona definiše kao parazitskiorgan ili kao prosta ekonomska kategorija, ignoriše se kako ona, zahValjujućijednom specifičnom načinu ponašanja, stvara izvesnu sredinuvlasti, kako koristi okolnosti da bi je konsolidovala i proširila.Nasuprot tome, priznati njenu svojstvenu istoričnost znači i sagledatina horizontu njene delamosti jedan svet koji bi ona stvorila po svomuzoru i u kojem bi predstavljala vladajuću klasu. Geneza birokratijeu Rusiji može se u krajnjoj liniji razumeti samo kada se poveže s genezomdruštvenog tipa koji se ostvaruje u raznim oblicima u svimmodernim društvima.Ali razmatranje uslova u kojima se formirala vladajuća klasa,posle ruske revolucije, predstavlja možda prevashodan primer u kojemse sagledava čisto društvena aktivnost puteDl koje birokratija izgrađujesvoju vlast. Ako je tačno da ta klasa danas jeste ono što jeIsamo zahvaljujući svojoj funkciji u proizvodnji, zahvaljujući planiranjui nacionalizacijama koje joj obezbeđuju materijalnu osnovu, onasvoje poreklo vuče - što se nikad ne može previše .istaći - iz političkebirokratije, čija prva oruđa nisu bila izvlačenje viška dobiti uokviru neke modeme industrije, nego koncentracija autoriteta u rukamajednevladajuće manjine, isključetUe masa iz sfere u kojoj kružeinformacije i u kojoj se donose odluke, hijerarhizacija funkcija idiferencijacija plata, stroga podela kompetencija - ukratko, jednanaučna organizacija nejednakosti, takva da se pretvprila u pozicijunovog klasnog ugnjetavanja. Razume se, partijska birokratija nijeveštački stvorila neki potpuno nov svet, a čak bi malo bilo i reći dasujoj okolnosti išle naruku. Rušenje političke i ekonomske moći nekadašnjihvlasnika, preuzimanje odgovornosti od strane države u veolikim proizvodnim sektorima, postojanje industrije koja je već uizvesnim domenima bila dostigla jak stepen koncentracije, pa prematome i savremene administracije, primer velikih kapitalističkih industrijskihzemalja koji je svedočio o sve većoj fuziji između krupnogkapitala i države, sve je to pripremalo izvesnu klasnu dominacijunovog tipa. Ali ta je dominacija sebi prokrčila put samo akcijompartije koja je, pomoću ideologije, terora i povlastica, u jedan kalupslila sve elemente preuzete iz svih klasa bivšeg ruskog društva.Osim toga, nije dovoljno sagledati postojanje jedne povlašćeneklase u SSSR, pa čak ni uočiti njenu svojstvenu genezu da bi se shvatilošta je zaista birokratija u okviru jednog globalnog društva kojimdominira. Analiza koja se ograničava na razotkrivanje fenomena eksploatacijena nivou produkcionih odnosa još ne kazuje ništa o prirodibirokratske klase; ona omogućava da se odredi jedan sloj povlašćenih;ali ne sačinjavaju samo direktori fabrika i odgovorni iz institucijaza planiranje vladajuću klasu, a ni svi povlašćeni nisu nužnonjeni pripadnici. Isto kao što u industrijskom predllzeĆu, rekli smo,običan majstor može da bude, za razliku od inženjera, smatran birokratomzato što raspolaže delegacijom autoriteta i što se, u odnosu. sradnicima, identifIkuje sa direkcijom; isto kao što se, u okvirima celokupnogdruštva, ova ili ona kategorija sindikalnih ili političkihfunkcionera može svrstati u birokratiju, dok neka kategorija stručnjaka,mada dobija visoke plate, ne učestvuje u vladajućoj klasi, neusvaja njene vrednosti, ni njene životne ideale. Društvena priroda birokratijese ne izvodi iz njene ekonomske funkcije; ·posmatranje jejedini način da se ona sagleda. Ali, u odsustvu neke mogućnosti posmatranja,postavljeno pitanje zadržava svoju vrednost time što odvraćaod izvesne shematske koncepcije istorije: u SSSR bez sumnjekao i u zapadnim zemljama postoji više klasa suprotstavljenih industrijskomi agramom proletarijafu. Birokratija ne grupiše ni sve elementekoji se razlikuju od radničke klase, ni naprosto nekoliko hiljada,ili desetine hiljada, upravljača, podržavanih političkom polic!­jom: ona se može definisati jedino ukazivanjem na solidarnost kOJaspaja tUene pripadnike i kristalizuje ih u jednoj funkciji dominacije.Ali mogu se naznačiti bar izvesne karakteristike te klase, raz-2425