Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

ne ličnosti, što naivne socijaliste uverava da se tu vodi neka borbaprotiv revizionizma i kapitalizma.Ono što se stvarno događa u kineskoj kulturnoj revoluciji jesterepriza staljinskog odlučujućeg faktora moći u javnom životu, uumetnosti i u nauci. Oblik tog činaje u svakom slučaju impozantnijii služi se .. demokratskim« plebiscitom vešto mobili sane omladine.Ali ono što se tu očigledno ponavlja to je antibirokratska argumentacijana potpuno birokratskoj osnovi. Ponavlja se i efekat obezduhovljenja- proglašavanja Staljinovih iMao Cedungovih spisa neprikosnovenimdirektivama za sve druge odluke i mišljenja u politici,umetnosti i nauci - pod nametljivo propagiranom parolom stvaralaštva(pod Staljinom to je »stvaralački marksizam«). Pod parolomborbe protiv dogmatizma ponavlja se totalna dogmatizacija socijalističketeorije. I Staljin je mobilisao omladinske snage naročito nauniverzitetima, akademijama i u omladinskom pokretu, ali je u svojimakcijama izbegavao ulicu i svojoj »kulturnoj revoluciji« dao visepolicijsko-terorističko obeležje. Pri tom ostaje ista uloga sveprisutneduhovne birokratije, bez čije bi kontrole i potkazivanja moć državeostala ipak ograničena.. Napadi komunističkog vođstva Kine na Sovjetski Savez pogrešnosu usmereni, čime se otkriva njen sopstveni, ideološki i praktično,pogrešni pravac. Šta je zaista problematično u razvoju ruskogsocijalizma? Možda veća sloboda? Ta to je besmisleno, jer je komunističkadiktatura morala jednom početi da se ublažava. Jesu li tomožda oblici života više okrenuti uživanju? Koji bi smisao trebalo,izmedu ostalog, da ima socijalizam ako ne upravo taj? Možda je toveća sloboda kretanja nauke i umetnosti? Najznačajniji progresivnikoraci u oblasti marksizma i književne teorije najvećim su delom ostvariliautori koji žive van zemlje, naročito na kapitalističkom zapadu,jer ih je staljinistička Rusija svojim birokratskim dogmama poništavala.Dve su stvari koje su zaista preostale za kritiku. Prvo su toizvesni potezi ruske spoljne politike od kojih pate i Kinezi. Niti suRusi smeli sebi dozvoliti da Kini odreknu svoju pomoć i povukusvoje inženjere, niti je trebalo da prema ostalim socijalističkim zemljamavode jednostrano-sebičnu privrednu politiku, u šta spada i toda su bili slepi za svetskopolitički i za socijalizam u svetu merodavniefekat koji bi postigli da su od DR Nemačke napravili socijalističkiizlog, umesto što su je. iscedili putem formalno svakako opravdanihreparacija. Ali nije li upravo takva politika rezultat one birokratske i.. kulturno-revolucionarne« skučenosti koju proklamuju sami Kinezi!Upravo ta birokratska skučenost pogleda navela je i Kinu da pokušasprečiti .. revizionističke« Ruse u snabdevanju Vijetnama oružjem.Drugo je izvestan unutrašnjepolitički aspekt koji v.e može da izdržimarksističku kritiku. Ako se kao .. revizionističke« i kapitalističkene mogu označiti veća duhovna sloboda, a ni jača sklonost ka uživanju- zapadni socijalistički dogmatičari koji još uvek Marxa za1Imenjuju sa Weit1ingom nisu se doduše ni do danas oslobodili svogograničenog sektaškog duha, te ni toga mišljenja - ipak je, uprkossvom tom napretku, i obrnuto, kao i pre, sumnjivo: a to je neiskorenjiv'. i dalje sveproždirući birokratski puritanizam. Kao i pre, onprožIma prostrane oblasti privatnog i javnog života i širi izvestan sla­~unj~vi moralizam koji nije ništa drugo nego propratna ideološka po­Java Jednog masama nametnutog samoodricanja, koja je već prevaziđenazavršavanjem epohe prvobitne akumulacije i koja kao jaje jajetuliči onome u kapitalističkim zemljama. Razume se, i tu se, kao i nakapitalističkom zapadu, probija izvesna dijalektika a koja se sastoji utome da se izvesnim materijalnim olakšicama obezbedi trajnost puritanskomodricanju, odricanju koje ne bi bilo tako loše kad se ne bisvodilo na materijalno u jednom procesu postepenog slabljenja i kadne bi sebi potčinjavalo celog čoveka, sve do dubina njegove duše injegovog dulla. Vladajući ruski birokratizam još je veoma udaljen odmarksističke ideje o identitetu čoveka i samoostvarivanja u slobodnojigri i erotskom uživanju (Pri čemu je tu pojam erotskog šire shvaćennego kod Freuda - upor. moj tekst .. Der asketische Eros«). Svakakotreba imati na umu (u tome sam drukčijeg mišljenja od HerbertaMarcusea) da su zato na istoku - u suprotnosti s dekadentnim zapadom,tamo humanistički optimizam ostaje presudan momenat u naucii u ideološkom procesu, koji čak i birokratija, mada to čini frazerski,odobrava - date osnove za izvestan ozbiljni humanistički preobražajdruštva, koji će se verovatno pod pritiskom narodnih i intelektualnihsnaga, svesnih te problematike ili za nju osetljivih, u budućnosti postepenoostvariti.Svakako je kritika maoizma upućena suviše diferenciranoj raspodelidohotka u SSSR istovremeno i kritika upućena izvesnim pojavamaopadanja i malograđanskih deformacija ruskog komunizma;tako, s obzirom na stadijum prvobitne akumulacije u kojem se nalazikineska privreda, kineski puritanizam dobija izvesno istorijski prolaznoopravdanje.Upravo taj puritanizanl, koji nije ništa drugo nego jedan obliktlačenja pojedinca, mnogo više odgovara Kini nego Rusiji. Ono štoljuti kinesko rukovodstvo i protiv čega se ono žestoko bori, to nijepostepeno ukidanje nehumanističkog prisilno-puritanskog načina života,nego je to svakako odstupanje od njega. Razume se, dokle godse Kina nalazi u stadijumu prvobitne akumulacije tu se jedva neštomože izmeniti; ali ako smatramo da su nas Marx i istorija nečemunaučili, od toga ne treba stvarati neko neprikosnoveno ideološko načelo,a ponajmanje neku terorističku ideologiju po Calvinovom uzoru,čija se bar isto toliko radikalna .. kulturna revolucija« u ženevi, u16. veku, završila ne manjim porazom.Ali nemojmo da se suviše plašimo. Kao što smo 1952. predskazalikraj staljinizma, danas predskazujemo da će se, posle jedne epohekočeće stagnacije pri istovremenom napredovanju industrijalizacije- koja bi se i bez birokratske »kulturne revolucije« ne samo takođepostigla nego bi se još bolje ostvarila - pojaviti novi impulsi112 ·113