Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

poljiti izvesna tendencija ka 'degeneraciji' , to Jest ka izdvajanju jednogvladajućeg sloja, kao začetka buduće klase. Ali, s druge strane,nju će paralizovati dve suprotne tendencije: najpre porast proizvodnihsnaga i, zatim, ukidanje monopola obrazovanja. Masovna reprodukcijatehničara i, uopšte, organizatora iz sredine radničke klasepreseca u korenu svaku eventua1nunovu klasu. Ishod borbe zavisi jedinood toga koje će tendencije da se pokažujače.«Pišući početkom NEP-a, Buharin nimalo ne poriče mogućnostda vladajući sloj može da se pretvori u zametak jedne klase. Očiglednoje međutim da u to vreme, kao i danas, to pitanje može da buderešeno samo dinamikom izvesne klasne borbe i svih događaja u vezisa njom, a ne nekom fomlalnom dedukcijom. Međutim, Michels iPareto, kao i Weber, ograničavaju se upravo na tu fom1alnu dedukciju.Ti autori onda daju samo savremen sadržaj Hegelovoj političkojteoriji, u kojoj država i njena birokratija postaju po svojoj prirodidruštveno ovaploćenje »UDla«. Weber prenosi društvenu racionalnostdržavnih i političkih institucija na industriju, ali suština stvari je ista,iako se, po njemu, birokratija može potpuno nametnuti industrijskomsvetu jedino ako odvoji svoju upravljačku funkciju od vlasniš-'- tva nad sredstviDla za proizvodnju. Upravo se u tome sastoji značaj­"' na razlika između Webera i teoretičara koji ulogu i moć birokratijezasnivaju na vlasništvu (privatnom ili državnom, što opet znači privatnom)krupnih sredstava za proizvodnju.Weber (1913) se bavi samom »suštinom« birokratije, koja je zanjega čisti tip autoriteta prava, zakona. Otud i trojaka implikacija birokratskogtipa: l) postojanje nametnutog ili dogovorenog prava (zakona);2) hijerarhijska potčinjenost lica praviliDla (ili zakoniDla), ane drugim liciDla; 3) pridavanje funkcije jednom »birou«, apstraktnommestu administracije. Administracija ustanovljuje svoja pravilainternog funkcionisanja i njene obaveze proističu iz izvesne hijerarhijekompetencija, zasnovane na stepenu moći pnnude (sankcija).Ali na čemu počiva taj oblik? On se, bar kao čist tip, može oslanjatisamo na sebe samog: krutost administrativnog oblika zavisi od njegovesopstvene strukture. Administrativna vlast je preDla tome rezultatvećeg broja povezanih odnosa, kao što su: hijerarhijski odnosi;tehnički odnosi (po prethodno ufvrđenim propisiDla i nOffi1aDla);odnosi ne-vlasništva prenla sredstvinla upravljanja i proizvodnje (birokratijaih ne prisvaja, nego hijerarhijski vodi računa o njihovojupotrebi); odnosi ne-ličnog posedovanja funkcije, koje dovodi dopismenog registrovanja svih postupaka, budući da ih nijedan funkcionerne može da predstavlja ili vodi kako sam hoće. Otud proizlazida birokratija mora da bude poslušna, kompetentna, i da bude nagradivanapreDla funkciji koju zauziDla a ne preDla ekonomskim rezu1tatiDlasvoje funkcije. Otud proizlazi i jedan poseban sistem napredovanja,inspekcije i kontrole, kao i regrutovanja putem selekcije naraznim hijerarhijskim nivoinla. Funkcioneri ne mogu da budu »birani«,ni u političkom, ni u ekonomskom smislu.Konačno, kaže Weber, »... iskustvo uglavnom dokazuje da ječisto birokratski tip administrativne organizacije, sa isključivo tehničkoggledišta, u stanju da dostigne najviši stepen efikasnosti i daje utom smislu najracionalnije poznato sredstvo vršenja imperativnekontrole nad ljudskim bićiDla. On je iznad svakog drugog oblika upreciznosti, stabilnosti, disciplini ivernosti. «Uz to, proces birokratizacije se sam začinje. Kontrola birokratijemože da bude samo birokratska. To je istina koju sovjetski režimsavršeno ilustruje budući da su u njemu država i njena birokratijasvemoćni ... Weber je SDlatrao da je kapitalizam mnogo učinio daproširi i ukoreni birokratiju - uprkos njegovim liberalnim pretenzijaD1a- jer je njegovo sopstveno širenje zahtevalo sve stabilniju,strožu, kvalitetniju i predvidljiviju administraciju. Socijalizam jemogao samo da uveća njen značaj u istom smislu.»Medutim, pitanje je da li bi socijalistički sistem mogao pOnuditiuslove za uspostavljanje jedne tako stroge birokratije kao što jeto bilo moguće u kapitalističkom poretku. Jer, socijalizmu bi, zapravo,bio potreban još viši stepen fom1alne birokratije od onog II kapitalizmu.Ako bi se to pokazalo nemogućim, to bi dokazivalo postojanjejoš jednog od onih fundamentalnih elemenata iracionalnosti društvenihsisteDla, odnosno sukob između fom1alne i suštinske iracionalnostione vrste s kojom se sociologija često susreće. Weber takođenapominje daje 'kapitalistički preduziDlač, u našem društvu, jedinitip kojije uspeo da sačuva negativni imunitet prema kontroli racionalnogbirokratskog saznanja'. Celokupno ostalo stanovništvo evo-- luisalo je ka organizovanju u velike korporativne grupacije koje suneizbežno podložne birokratskoj kontroli.«»Tip« o kojem Weber tu govori sudara se, dakle, s postojanjemjedne ekonomske stvarnosti koja neDla mesta u njegovom sistemu. Aupravo je t~ sudar danas u centru sovjetske evolucije, kao i evolucijekapitalističke ekonomije - u njihovom odnosu preDla birokratiji.Što se tiče sukoba u SOCijalističkom sistemu (državnom) između»fom1alnog« i »suštinskog« aspekta društvene racionalnosti, o kojemgovori Weber, on ne proizlazi iz prodora nekog »iracionalnog« elementau društvo; on naprosto ukazuje na inkompatibilnost izmeđubirokratskog upravljanja ekonomijom i njene potpune »socijalizacije«.Sukob u kojem se nalazi birokratija u SSSR nije ni po čemu iracionalan.On izražava činjenicu da ta birokratija, zatvorena u nacionalneokvire, obezbeđuje ekonomski rast jednog sistewa zasnovanogna totalnoj eksproprijaciji kapitalista, koju je ostvarila oktobarskarevolucija. Danas,. kao i pre dvadeset godina, državna ili nacionalnasvojina osigurava u isti mah i moć birokratije i njenu slabost.Iz te dvosmislenosti potiču i neprekidne krize koje je potresaju. Onapodvlači njenu organsku nemogućnost da postane autonomna izrabljivačkaklasa i uvek prisutnu op~ost nekog kapjtalističkog preporoda.Ona nagoni na tihu polarizaciju između pristalica izvesne»amerikanizacije« sisteDla u nekim slojeviDla rukovodilaca i stručnjaka,s jedne strane, a s druge, sve većeg -otpora proizvođača koji nabazi postignutog ekonomskog nivoa teže proširenju svojih društve-4849