Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

no postojanje. Što se ono više afirmiše, to pojedinci više u njemu nalazeosnove za osećanje sopstvene objektivnosti. Birokratija voli birokrate,isto kao što i birokrate vole birokratiju.Posledica te situacije može da izgleda i paradoksalna: istina je, .kao što kaže Weber, da kapitalističko preduzeće pruža birokratijiokvir za povlašćeni razvoj, da birokratija u procesu ekonomske racionalizacijenalazi jedan motiv svoje organizacije: jer zahtevi za što jemoguće strožom proračunljivošću i predvidljivoŠĆu favorizuju usponjednog posebnog sloja administratora i nameću mu izvesnu vrstus~ije. Ali isto je tako istina da taj sloj izgrađuje svoje ponašanje,aktivno učestvuje u svom strukturisanju i razvija se stavljen uistorijski stvorene uslove, shodno sopstvenim interesima. Tako izamaske zakona i bezličnosti vidimo razgranavanje neproizvodnih funkcija,igru ličnih odnosa i ludilo autoriteta.Treći primer koji ćemo izabrati 'pružiće nam na neki način protiv.do~,j.~r nas on suočava s jednom birokrati jom koja je na izglednaJudalJemJa od one maločas pomenute: s masovnom partijom. I tajprimer je jedan od onih na koje se Weber poziva; tome se ne trebačuditi: Weberu nije promaklo da postoji tesna veza izmedu partijske idrža~e birokratije u Rusiji, na osnovu komunističke partije. Možemeđutim da nas začudi što ga takav primer nije naveo na reviziju njegovedefinicije birokratske organizacije. Jer, zaista, nije dovoljnokonstatovati 'da velikom partijom upravlja jedno telo "profesionalnih«specijalista da bi se ovi poslednji poistovetili s funkCionerima iliupravljačima preduzeća. Većina Weberovih kriterijuma ne može seyiše na njih primeniti. Pre svega, ako se posmatra organizacija parti­Je, sada Je očigledno da birokratija nije samo izvršni i prenosni organ:uprava utelovljena u političkom birou ili vrhovnom sekretarijatunadvisuje birokratiju. Nije toliko važno to što neki pojedinac ilinekoliko pojedinaca poseduju svu stvarnu vlast, oni su je stekli jedinouzdigavši se u partijskoj hijerarhiji, a zadržavaju je jedino jer ih~.va jc:ctan .sloj biro~ta koji us~ra~aju aktivnost partije ponJihovlDl direktivama, kOJI opravdavaJu njihove odluke i uklanj~unjihove.protivnik~: ~o se taj sloj ~adne, ruši se i vlast upravlja­~. Zatim, funk~y~ brrokrata su zaista utvrđene pravilima, ali oniIpak ne predstavljaju skupinu strukturisanu poput onih u okviru nekedržavne ili industrijske administracije. Ne postoje striktna pravilakoja odr~uju prelaženje sa jedne na drugu dužnost; hijerarhija nepreds~vl~a te~lj izvesne diferencijacije i lestvice plata; birokratenemaju m neki poseban, zvanično odreden status, koji bi ih razlikovaood aktivista iz baze; pristup najvišim položajima ne zavisi odneke tehnološke spreme, koja je opet vezana za neko profesionalnoobrazovanje; ako je princip imenovanja na odgovorne položaje odstrane vladajućih organa priznat, on koegzistira s principom izbornosti,budući da su sami ti organi birani u okviru skupština sastavljenihod delegata, koje su imenovali aktivis~ iz baze. Najzad, nije čak pon:ebnoda nekog partija plaća da bi u njoj vršio značajnu funkciju i dabl se našao na nekom visokom nivou hijerarhije. Taj posebni karak..;l\iter partijske. birokr~tije prois~~e ~.položaja koju onazaumna>u>gIO-'balnom drustvu. Njena funkCIja mje ucrtana u podeli rada; toje.m~stitucija zasnovana na dobrovoljnom članstvu, koja pokušava bilo davrši neki uticaj na vlast, bilo da u njoj učestvuje, bilo daje prisvqji~'udTUŽujući masu pojedinaca oko jednog programa revandikacija. Stose u partiji konstituiše jedan sektor profesionalaca zaduženih da koordinirajuaktivnosti partije, to nimalo ne menja njenu formalnu deflnicijunego, naprotiv, tom sektoru daje svojstva očigledno veomarazličita od onih koje uočavamo na primeru industrijskog preduzeća.Ali otkud onda dolazi da se može govoriti o masovnoj partijikao instituciji birokratskog tipa? To pitanje nas dovodi najbližeonom pitanju koje smo svojom analizom od početka pokušavali daformulišemo: šta je društveno biće birokratije? Međutim, ako na njegaodgovaramo potvrdno, ne činimo to zato što partiju možemo deflnisatikriterijumima koji bi se isto tako mogli primeniti na industrijskopreduzeće, bego je to u suštini zato što u njem!l vidimo speciflčansektor u kojem su funkcije hijerarhizovane na osnovu činjeničnogučestvovanja u vlasti, u kojem se donose odluke koje se tiču usmeravanjapartije u odsustvu svake kontrole iz baze, u kojem su od-:­govornosti raspoređene autoritarnim putem, u kojem organizacionadisciplina nadmašuje po značaju slobodno razmatranje odluka, u kojemse instituiše izvestan kontinuitet uloga, ponašanja i ličnosti kojijednu vladajuću manjinu praktično čini nepomerljivom. Drukčije rečeno,birokratija se u partiji pojavljuje kao antiteza demokratije. Aliovo zapažanje dobija neki smisao jedino ako shvatamo kako se konstituišebirokratska organizacija. Njena geneza je utoliko oset1jivijašto ne zavisi neposredno od ekonomskih uslova. Maločas smo pomenuli:partija se zasniva na dobrovoljnom članstvu, koje je sa svojestrane motivi sano ideološkim slaganjem s izvesnim programom. Međutim,iz tog svojstva samog po sebi ne proističe nikakav posebnioblik organizacije. Tehnički je zahtev jedne organizacije samo prisutan,a utoliko je presudniji ukoliko partija okuplja široke mase. Alinužnost da se koordiniraju aktivnosti malih lokalnih sekcija, da seobezbedi najbolja propaganda, da se celishodno upravlja fondovimaprikupljenim od članova, još ne određuje obrise neke speciflčnedruštvene sredine. Ta se sredina konstituiše kao birokratska na osnovuneke vrste izbora. Taj terntin svakako ne treba da sugeriše da pojedinci,na osnovu nekog razntišljanja, odlučuju da sastave jednu birokratskuorganizaciju, on samo znači da se nameće izvesna vrsta ponašanja,usled čega neki zahtevi postaju apsolutno primarni, dokdrugi postepeno nestaju.Precizirajmo taj izbor: iz činjenice da je partija zasnovana nadobrovoljnom članstvu, da u svom principu ima idejno slaganje raznihpojedinaca, očigledno proističe daje održavanje tog pristajanja itog slaganja bitno za život organizacije. Partija sebe smatra izrazomjedne kolektivne volje, mestom saradnje; ona kao da gubi svoj raisond 'etre ako se prema svojim članovima služi prinudom, aformalnoi ne može da se njom služi, budući da oni ne zavise od.nje u svo-.2021