Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

Sorel odgovara Kautskom (u Introduction a l'economie moderne)da je to jedan san, da je birokratija u državi politička klasa kojamora da se raspadne u novim ekonomskim uslovima, pomalo onakokao što je Saint-Simon želeo "jeftinu državu«, upravo kao što industrijalacželi upravljanje koje će najmanje da ga košta. Francuska birokratija,to je vojnička i militarizovana država.,.Snažno jedinstvo koje je rat uneo u državu nije se ispoljilosamo spolja nego i iznutra. Birokratija je bila nelal vrsta civilne milicije,koja se neprestano usavršavala ikojaje predstavljala javni interesu onoj meri u kojoj je javni interes zavisio od propasti partikula~riteta, ali koja je predstavljala i despotizam.« (Sorel)Docnije, naročito posle 1830, parlamentarizam, privatni ekonomskiinteresi, žele da sebi potčine ,.kancelarije« (Diroe), u čemu nikadpotpuno ne uspev~u. Taj sukob se nastavlja i danas. Sorel neporiče da će ,.funkcioneri« biti potrebni, ali oni treba da budu samoupravlj~či:. ~c.ioner je punom~nik zad~n .da nečim upravlja;treba VIdeti da II Je dobro sprovodio to upravljanje, a to se pitanje ner~nc.uje od onih o kojima se može raspravljati izmedujednog trgovcal nJeg~vog za:;tupnika. Tu napuštamo idealizam da bismo prešli na!eren prOlzv~Je. Sto se tiče borbe radnika protiv državne birokrati­Je, ona postaje danas središte društvenih protivurečnosti.Oko 1900. pitanje je, dakle, već postavljeno. Ja sam ovde citiraoSorela upravo zato što socijalisti, koje su vaspitali Jaures ili Ka­~tsky, rešavaju pitanje na suviše formalan način, dok ga Sorel pokrece~osta smušeno, ali. nas!~ćuje njegov umemirujući katakter. To pi­~J~ u sv~om slučajU ruje sadržavalo ekonomski odgovor. BirokratiJaJ~polI~čka klasa i ~e tendencije u njoj, manje,;više jasno, pokazuJUda ce ona, ukoliko bude opstala, biti ono što će biti i samadržava: ona će moći jedino da izražava etatistički oblik koji budupodržavali ~ede~ ~tve~ i ek~nomski odnosi. Ideja da se tu,~o~, U kllcl, radi o JednOj novOJ ekonomskoj funkcionalnoj klasibllaJe .. samo p~oks, ne mnogo poznat. Upravo činjenica daje birokratiJapolItička klasa, vezana za veoma različite državne oblike(na primer, u ~olinškoj imperiji, u konfučijevskoj i carskoj Kini, uangltrijskim i pruskim monarhijama, ukatolIčkOj c~kvi, u Jak?b~?J l napoleonovskoj Francuskoj, i najzadu Evrop! probudenih ~c"Ja u XIX veku), koja, prema tome, oči­~ledno pokriva veo';lla razllčite društvene odnose, nagonila je socijalIsteda dosta spokOjno predvidaju njeno odomaćenje u novim kolektivističkimodnosima.. . Autori: k?ji. su oži~~li ~ diskusiju početkom našeg veka, takođerusu.prev3.Z1šli nJ~n politi~ki o~. Par~~o ne pridaje ,.kruženju elita«(reclmo: stalnOSti upravljačke bllokratiJe) ekonomski uzrok. 1'0 neč~ ni Mo~. Poli~č~ klasa, na čijoj se autonomiji i stalnosti ponjemu zasruva postojanje države dostojne tog imena, to je pre klasavlasti .nego klasa vlasništva. ~i Michels ne vidi stvari drukčije. Nje­~o~aJe po~~n?st u ~o~e š~o J~ napisao da će se iz radničke i socija-. lIstičke partije l radničkih smdikata, upravo kao iz klase i grupe bur-žoaskih interesa, izroditi jedna upravljačka idominatorska birokrati-'ja. Ali ni on ne tvrdi daje ta birokratija, čijaje administrativna svojstvaopisao, neka ekonomski utemeljena klasa. Baš naprotiv: on, kaoi Mosca, smatra da je vlast koja se vrši nad ljudima manje-više isključenaiz neposrednog ekonomskog upravljanja. Elite, birokratije,aparati, ne predstavljaju neke ekonomske i tehničke ,.kompetencije«kakve je zamišljao Saint-Simon: sve te strukture, naprotiv, dominirajunad ekonomskom sferom sa iste visine sa koje sama država nadvisujeprivatne interese. U suštini, svako u upravljačkoj birokratiji vidipre svega svet ,.položaja« i "mesta«, funkcionerstvo. Sve diskusijepovodom nje, uprkos njihovom sociološkom tonu, ne izlaze iz krugau koji ju je Hegel bio zatvorio na stranicama svojih Principa filozofijeprava, a iz kojeg ju je Marx ipak isterao svojom radikalnom kritikom.Upravo neshvatanje te Marxove kritike karakteriše sociologebirokratije, jučerašnje i današnje. Kada Lenjin bude počeo da napadabirokratiju u sovjetskoj državi, počev od 1918-1920, on će to dačini u Marxovoj tradiciji u pogledu društvenih i ekonomskih odnosa,cepajući veo njenog formalizma.Lenjin: kritičke analizePočetne Lenjinove kritike dobro su poznate. Ograničimo se nato da ih kratko navedemo.Lenjin daje prvi istorijski pregled u aprilu 1921, u svom govoru,.0 porezu u naturi«. On poreklo sovjetskog birokratizma vidi uizvesnim odredenim ekonomskim odnosima.,.5. maja 1918, kaže on, birokratizma nije bilo u našem vidokrugu.šest meseci posle oktobarske revolucije, pošto smo do teme- .lja srušili stari birokratski aparat, nismo još osećati dejstva tog zla.Prolazi još jedna godina. Na 8. kongresu ruske KP, koji je održan od18. do 23. marta 1919, usvojen je jedan novi program u kome govorimootvoreno, bez straha da sagledamo zlo, nego naprotiv želimo daga razotkrijemo ... - u Kome govorimo odelimičnom vaskrsavanjubirokratizma u okviru sovjetskog režima.« ."Prolazejoš dve godine. U prolete 1921, posle 8. kongresa s0-vjeta, koji je (decembra 1920) pretresao pitanje birokratizma, posleX kongresa ruske KP (marta 1921), koji je sačinio bilans diskusijatesno povezanih s analizom birokratizma, vidimo kako se to zlo prednama pojavljuje još jasnije, preciznije, opasnije.«Ali, odakle je onda mogla da se ponovo rodi neka birokratija?Iz novog sovjetskog državnog aparata, dakle, u okvirima diktatureproletarijata, socijalističkih institucija. Ali njeni izvori se nalaze uuslovima dezorganizacije, propasti, nesposobnosti da se savlada ekonomskihaos: ,.Koji su ekonomski izvori birokratizma? Oni su ugl;lvnomdve vrste: s jedne strane, razvijenoj buržoaziji je upravo radisuzbijanja revolucionarnog pokreta radnika i delom seljaka, potrebanizvestan birokratski aparat, najpre vojni, zatim sudski, itd. To kod3233