Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

~ena primena na rusko postrevolucionarno društvo od strane Trockog,teku uporedo sa izvesnom refleksijom o ulozi koju igra birokratijakao sloj suštinski vezan za strukturu klasnog društva. U toj perspektivi,birokratija nije klasa, ni sloj analogan slojevima koji semogu razlikovati u okvirimajedne klase (na primer, sloj nameštenika):ona svoje postojanje izvlači iz podele klasnog društva, iz klasnihborbi, budući da joj je funkcija da se izbori za prevagu pravila jednogopšteg poretka (poretka koji se bez sumnje rada iz produkcionihodnosa, ali koji mora da bude formulisan u univerzalnim terminimai da bude silom održavan). Birokratija je »normaIno« u službivladajuće klase, pošto administracija javnih poslova u okvirima jednogdatog režiina uvek pretpostavlja očuvanje njenog statusa· alibudući da administracija nije prosti deo te klase, ona može da d~lujei protiv izvesnih njenih interesa, čim joj neka ravnoteža društvenihsnaga to omogući, pa da prema tome stekne i relativnu autonomiju.Granice njene moći uvek su odredene knfiguracijom društvenihodnosa. Ukratko, ona je jedno posebno telo u društvu. Posebno zatošto je njena funkcija takva da podržava utvrdeni sistem i što bi njennestanak značio kraj buržoaske dominacije (prva revolucionarnamera Komune, reći će u suštini Marx, bila je ukidanje birokratije isvodenje plata funkcionera na prosečni dohodak radnika)· u društvuj~r ona nije nek~ ~šte .~tvene s~cije, jer je nj~na uloga ~nJu ucrtana praVIm IstoOjskim faktonma, klasama koje se bore.Perspektiva se menja čim se sagleda porast slojeva posvećenihadministrativnim poslovima u raznim sektorima koji čine deo civilnogdruštva. Onda se pojavljuje i sklonost ka potrazi za.kriterijumimakoji bi omogućili da se odredi tip društvene organizacije u kojojse mogu raspoznati crte državne birokratije, industrijske birokratije,partijske birokratije, sindikalne birokratije, itd.Posmatranje raznih vidova birokratije uvodi u izvesne istorijskoi sociološko saznanje. Njihovo upoređivanje pobuđuje na istraživanjeuslova u kojima se pojavljuje birokratija i na određivanje jednogtipa u kojem njihova razna svojstva stiču izvesno jedinstvo. .U ovoj drugoj perspektivi, za koju treba vezati tezu MaxaWe~ra! birokra~ja ~ pojavljuje.kaoj~~jedan poseban način organizacIJe,Jedan načm izmedu drugih, kOJI odgovara jednom manje iliviše obimnom, ali uvek u društvu situiranom sektoru. Drugim rečima,društvena dinamika kao da nije poremećena usponom birokratija.Način proizvodnje, klasni odnosi, politički režim, mogu da seproučavaju bez osvrtanja na jedan fenomen koji označava samo izvestantip organizacije.Postoji dakle prava mutacija u teoriji birokratije kada ona sl~utvrđivanju jedne nove klase, koju smatraju dominantnom u jednojili u više zemalja, za koju čak veruju da treba u celom svetu da zameniburžoaziju. Tu perspektivu sugeriše evolucija ruskog režima posleSta!jiJ;t0v.og ~~laska na vlast~ sugerišu je nestanak nekadašnjih vlasni-.ka I likvIdacIja organa radničke vlasti, praćeni znatnim šire~em birokratijekomunističke partije i države, koja preuzima u svoje rukeneposredno upravljanje društvom. Ali prizor društvenih preobražajakoji prate razvoj monopolističke koncentracije u velikim industrijskimzemljama, naročito u SAD, izaziva uporedno razmišljanje o usponujedne birokratske klase. ,Tu se onda stvarno radi o izvesnoj mutacijiu teoriji birokratije, jer je ona sada shvaćena kao sloj sposoban,usled uloge koju vrši u ekonomskom i kulturnom životu, da istisnetradicionalne predstavnike buržoazije i da preuzme vlast. Ona je dakleshvaćena kao sedište jednog istorijskog poduhvata, kao žarište jednenove društvene strukture.I najzad, verujemo da se razrađuje i jedna nova predstava, u suprotnostisa gore opisanom, čim se u fenomenu birokratizacije navodnosagledava postepeno nestajanje nekadašnjih razlika vezanih zapostojanje privatnog vlasništva. Pod birokratizacijom bi prema tometrebalo razumeti jedan proces koji nastoji da radu, na bilo kom nivou,đirektorskom radu kao i radu izvršilaca, nametne tako ujednačendruštveni okvir da opšta stabilnost zaposlenja, hijerarhija plata ifunkcija, pravila napredovanja, podela odgovornosti i struktura autoritetamogu da stvore jedinstvene lestvice, diferencirane koliko jegod to moguće, društveno-ekonomskih statusa. Qva poslednja teza,kao i prethodna, ali za razliku od dveju prvih, nalazi u birokratijiizvesnu društvenu dinamiku ili joj pripisuje sopstven.u svrhu čije ostvarenjedovodi do preokreta tradicionalne strukture globalnog društva.Ako je, u glavnim crtama rezimirana, takva problematika birokratije,sada bi trebalo da se vratimo svakoj od tih tez;t, vodeni njihovimprotivurečnostima. Ali pozabavićemo se samo trima prvim tezamapošto nam se čini da kritika četvrte prirodno proističe iz razniatranjatriju prethodnih. .Marksistička kritika d1Žavne birokratije. Marksistička predstava birokratije odredena je, rekli smo, kao iHegelova, jednom teorijom istorije. U stvari, kada Marx kritikujeHegelovu teoriju države njegova sopstvena teorija je još u sairevanju.Svejedno: filozofsko gledište je apsolutno primamo. Nije stogamanje značajno što se kod .Marxa već pojavljuje jedan opis birokratije.Hegel je, po njemu, pogrešio što se zaustavio na slici koju onasama o sebi stvara. Ona uobražava da ovaploćuje opšti interes, a Hegelsmatra da je to tačno. U stvari, kaže u suštini Marx, taj opšti interesse svodi na sopstveni interes birokratije koja zahteva trajnostsfera posebnog interesa - korporacija i država - da bi u odnosuprema njima predstavljala neku imaginarnu univerzalnost. Budući dase stvarne aktivnosti odigravaju u civilnom društvu, birokratija, iakoje zauzeta time da sačuva okvire u kojima se te aktivnosti vrše i da ihozakonjuje, sama je osuđena na formalizam. Ta kritika razotkriva nizempirijskih crta birokratije čiji značaj ostaje skriven za: onog ko sedrži privida. Pre svega, ona je vladavina inkompetencije. »Glava67