Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

-1L_zvoja ... zavređuje isto tako malo pažnje koliko i preovlađujuće stanovištepozitivističke ideologije iz vremena ekspanzivnog kapitalizmapo kojem svi narodi moraju slediti evropski pravac razvojac.Autor izbegava ~e etnocentrizma i kulturnog relativizma, dokazujućida i kapitalistička i birokratsko-kolektivistička društva pokazujui pozitivne i negativne osobine: »U stvarnosti, ttadicije zapada i'trećeg sVeta' podjednako nose neke elemente koji ih zarobljavaju ikojih se moraju osloboditi istinskom kulturnom revolucijom, baš kaoi druge koji su vredni i dostojni očuvanjac. Tako se u pozitivne osobinekapitalizma ubrajaju, na primer, kritičko istraživanje i uvažavanjepojedinca i njegove ličnosti, dok birokratsko društvo nosi »nemanje važne· vrednosti, kao što su etika zajedništva, shvatanje praveravnoteže između čoveka i prirode i integracija ~tvenog i prirodnogsvetac. Po ovoj oceni, slobodni Zapad nije ništa bliži ostvarenjusocijalizma od despotskih istočnih društava, ali »ni Kina ni.SSSRnisu više uznapredovali na tom putu od Zapadac.Nova društvena formacija ne može se razumeti kao iWanak devetnaestovekovnogkapitalizma. Melotti piše u dvadesetom poglavlju,da u Rusiji srećemo »reprodukciju udrugom plaštu, ali bezmaloistom obliku, držayno-birokratske despotije, koja je vekovima opstojava1au veoma sličnim uslovima, sa azijskim načinom proizvodnjekao njenom osnovomc. Kako u Rusiji nije bilo feudalizma u pravomsmislu reči, on ga naziva »poluistočnim društvomc. Kapitalizam seteško probijao i nikad nije postao premoćan zbog nepostojanja decentra1izovaneosnove kakvu je imao u Zapadnoj Evropi. ModernaRusija nikada nije prošla produženi i celoviti kapitalistički razvoj,budući je njen kapitalizam uglavnom bio uvezen u obliku zapadnogimperijalizma. Rusija je, tako, pred oktobarsku revoluciju bila suočenasa situacijom sličnom onoj s kojom su danas suočene zemlje»trećeg svetac. »Timje zemljama bio dovoljan uticaj kapitalizma daporemeti qjihovu vekovima dugu stagnaciju.c Ali, zaključuje Melottiu dvadeset prvom poglavlju, »nedovoljan da ih povuče u zapadnumaticu razvojac.On uverljivo dokazuje da su Marx i Engels upravo tako videlidevetnaestovekovnu Rusiju. To je očito u Engelsovom članku objavljenom19. aprila 1853. u njujorškom listu Daily Tribune, koji jeMarx potpisao, kao i u Marxovom tekstu od 5. avgusta 1853. Nesamo Plehanov, već su i ostali istaknuti marksisti, uključujući i Lenjina,tvrdi Melotti, prihvatili osnovna načela Marxovog i Engelsovogviđenja Rusije kao »poluazijatske despotijec.U poglavlju »Semi-Asiatic Russian Societyc (poluazijatsko ruskodruštvo), Melotti pruža dokaze u prilog Marxovog i Engelsovogstanovišta. Još od devetog veka, istorija R~ije je vekovima bila »neprekinutiniz sukoba s Tatarlma, Turkmenima, Turcima, Kirgizima idrugim nomadskim narodima iz stepec. Potom je, između,Jrinaestogi šesnaestog veka, veliki deo Rusije pao pod vlast Mongola. »Mongolskavladavina je naročito doprinela poluazijatskoj prirodi zemlje,time što ju je izolova1a od ostatka Evrope ..• i time što je uvela struk-.:: ,Iiiture i ustanove tipične za orijentalne autokratijec. Ivan Grozni(1462-1505), prvi nezavisni kralj i osnivač moderne ruske države,preuzima mongolski obrazac vladavine. Po Melottijevom opisu, bioje »pravi orijentalni despot, držeći u svojim rukama sve uzde političke,ekonomske, vojne i religijske vlastic. Poput njegovih orijentalnihpandana, Ivan je stvorio »jednu novu klasu vojnih i Civilnih činovnika,koje je nagrađivao dajući im zemlju, ali ne u trajni posed većsamo na doživotno korišćenje, i pod određenim uslovimac. Nije tobila polufeuđalna inovacija, nastavlja da dokazuje Melotti, već poluazijska.U njegovoj argumentaciji je najvažnije to što nikakve grupei ustanove nisu postojale, slične onima na Zapadu, koje bi mogleograničiti despotsku vlast.Kapitalizam i birokratski kolektivizam su, tvrdi Melotti u završnompoglavlju, »paralelne društveno-ekonomske formacije koje, urazličitim uslovima, obavljaju uveliko istu funkciju: obezbeđivanjemaksimalnog razvoja društvenih snaga proizvodnje, što je sine quanon prelaska u socijalizamc. Obema su im zajednička i ograničenjaod kojih pate: svaka od njih je antagonistička klasna formacija, opterećenaeksploatacijom, ugnjetavanjem i nasiljem. Razmatrajući oveformacije, on ne naglašava razlike među njima, već »mnogo važnijurazliku između slobodnih društava budućnosti i društava sadašnjostikojajoš uvek nisu slobodnac. To je, međutim, pre stanovište utopijeno stvarno postojećih društava. Marx, zasigurno, nikad nije meriosadašnjost kategorijama idealne budućnosti.· Naprotiv: ako je biloikakve budućnosti za čovečanstvo, on ju je nalazio zapretanu u Sadašnjosti.za Marxa su razlike između suprotnih društvenih formacijavažnije od njihovih sličnosti.Bahroovo i Melottijevo tumačeqje birokratske društvene formacijeima dve osnovne slabosti. Prvo, pojam postazijatskog društvapati od istih slabosti od kojih i pojam azijskog načina proizvodnje.Drugo, empirijski je netačno da Sovjetski Savez nikada nije prošaokapitalistički stupanj razvoja, ma koliko kratak bio. za razliku odteze o paralelizmu-konvergenciji, teza o postkapitalističkom društvuobjašnjava kako je iz sudara sukobljenih sistema, birokratska formacijagotovo neminovno izašla kao pobednik.Pojam azijatske despotije odveć je neodređen da bi obuhvatiodruštva tako udaljena vremenski i prostorno kao što su Staro, Srednjei Novo kraljevstvo u Egiptu (2900-670 p.n.e.); pretkolumbovskacivilizacija od uspona Olmeka oko 1000 godina p.n.e. do španskogosvajanja Meksika 1521; indijska civilizacija od usponaMaurjja dinastije 322. godine p.n.e. pa do britanskog osvajanja Indijeu osamnaestom veku; kineska civilizacija od pojave dinastijeChou 1000. godine p.n.e. do pada dinastije Manchu 1911; i ruskodruštvo od uspona Ivana Groznog pod kraj petnaestog veka.do padadinastije Romanov 1917. Evrocentrizam implicitno 'sadržan u tompojmu nije više prihvatljiv za modernu nauku. Slika inertne Azijeneverovatna je koliko i viđenje nepromenljivog srednjeg veka. Kaošto primećuje Ross Gandy razmatrajući azijski način proizvodnje u232233