Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

opasnom duhovnom kretanju, svakoj pravoj naučnoj diskusiji, onakontroliše duhovna kretanja i time nasilno postiže upravo ono protivčega se navodno bori u svojim kritičkim kampanjama. Posledica takvekritike o~da može da bude još veće opadanje naučnog 'nivoa, jošstrašnija dogmatizacija filozofije, istorijske teorije i nacionalne privrede,kao i organizacija još fanatičnije sprovođenih tobožnjih kampanjau korist stvaralačkog marksizma. Sve te prividne bitke imajusvoj određeni smisao: u njima birokratija pred celim svetom pereruke od svake krivice, a narod,uključujući i inteligenciju, naseda natu teoretsku karnevalsku igru.Pripisivati staljinističkoj birokratiji da tako postupa iz potpunosvesnog cinizma protivrečilo bi ne samo karakteru kritičkih kampanjasprovođenih sa svom ozbiljnošću, čije smo neke primere gore naveli,nego bi značilo i priznati da je ta birokratija (bar u mak:ijavelističkomsmislu) vraški panIetna. Ali staljinistička birokratija koja seu sve većoj meri sama iskorenjuje i koja još može da se održi samopomoću terora, nije dovoljno pametna, nego je samo lukava; da bibila pametna, nedostaje joj svako osećanje kako za sopstveni položajtako i za položaj socijalizma, koji je u očima sveta na bestidan načinkompromitovala.Treba se dakle čuvati od pogrešnog shvatanja psihologije duhovnebirokratije i izvlačenja zaključka, na osnovu njenog prividnogponašanja, da ona apsolutno i isključivo sledi neku makijavelističkutendenciju. Ne može se poreći da takve mak:ijavelističke tendencijepostoje; one bi se još mogle opravdati ukazivanjem na činjenicu dajemak:ijavelizam nervus rerum svake politike.Ali što se tiče staljinističke duhovne birokratije, ona se moradublje razmatrati. Istiniti i konačni razlog neobičnog, protivrečnog iza vanjskog posmatrača u prvi mah šeretsko-komičnog ponašanja duhovnebirokratije u pogledu »stvaralačke« izgradnje marksizma i teorijskogobrazovanja masa je ono, u ovom tekstu već opisano, povrŠDo-mehanističkostanovište prema društvenom zbivanju, kao neštošto proističe iz njene birokratske funkcije u društvu i iz toga rezultirajućesamoobmane. Robujući duboko birokratskom gledanju nasvet, duhovna birokratija gubi svaku sposobnost razlikovanja izmeđuprivida i bića, pojave i sadržaja, te podleže strukturi postvarivanja,onakvog kakvo, uprkos izmenjenom obliku, nije prevaziđen ni uprotivrečnim uslovima ruske privrede, pa je zato konačno i podložnatendenciji da stvarnim smatra od nje same nametnuto spoljašnje ponašanjeljudi, nastalo iz spoljašnje potrebe za prilagođavanjem. Toobjašnjava i činjenicu, često zapaženu u razgovorima s predstavnicimastaljinističke duhovne birokratije, da oni u svojim sudovima imišljenjima o »narodu« ispoljavaju izvesnu gotovo detinjastu naivnost,da uopšte ne shvataju ništa od onog što se zbiva oko njih u dušamai glavama ljudi i da se predaju zavodljivim iluzijama. Kao kodfilozofski umovi, oni su pretežno prirodnjačko-filozofski orjentisani (na primer, G.Klaus i drugi).-rcN>iii.-Ilsvih mehanista koji su usled odsustva dijalektike primorani da razdvajaju~tv~ost i cilj, ~no ~t~jeste i ono što treba da bude (može sedokazatI da 1 moderna etika IZ IstOg razloga, recimo u socijalističkompokretu, ~)f~tavl)a samo jednu podvrstu mehanističkog tumačenjastvarnosti, Ih, bolje rečeno, samo rezultat pogrešnog shvatanja stvarnosti)- tako i kod staljinističke birokratije preovlađuje snažno iluzionistička,jako ka utopiji okrenuta osobina. Tu se, nimalo slučajno,meša protivrečnost između plitko empirijske bliskosti sa stvarnoŠĆui najpovršnijeg iluzionizma sa protivrečnošću između sklono­~ti teroru i neke ~vne ljubavi prema »narodu«, o kome birokratijaIma potpuno pogresan pojam.Postoji načelo: Što čovek dublje prodire u sklop bića utolikoviše ~gl~~a ~jegovu složenost i utoliko složenije postaje i' njegovovlastito ffilslJenJe; što ga manje sagledava, to se primitivnije uobličavai mišljenje. Zastrašujuća primitivnost mišljenja ne samo staljinističke~irokratije nego i njenih intelektualnih zastupnika (koje je pisacovih. redova često imao priliku da upozna i da čuje kako govore)siguranje znak duhovne dekadencije - pri čemu se ne sme zanemaritida složenost i lažna »dubina« mnogih buržoaskih sistema istotako mogu biti izraz od stvarnosti otuđene i metafizičke naklonostika spekulaciji, što najčešće i jesu. Kad ne bismo znali ko se prednama nalazi, lako bismo svakog staljinističkog docenta, pre svega tipično~!,sističkih struka, odmal1 kao takvog poznali po njegovommehamstIckom šablonu. Sa uvek istom jednolikošću se strpljivom~~uša~~u, na univerziteti~ ~ao i dru~de, iz~aže već hiljadu puta' pre­Zivam 1 zato opšte poznati SIstem beŽIVOtnO Isprepletenih filozofskihsocioloških i političkih pouka. Tu nema nikakve ozbiljne dedukcije iargu~ent~cij~,.~ema i~ošenja nekog lično razrađenog naučnog saznanJakOJe bliSlo u pnlog rečenom, a kroz šta bi ponuđena materijatek donekle bila oživljena, nema ni traga one igre duha koja odgovaraplodn?j invenciji i koja čak i pogrešnom može da da privid tačnog- nego Je to uvek u tonu loše propovedi izgovoren napamet naučemgovor, sa uvek istim ·rečeničnim obrtima, u kojem čak i ono što jeslučajno tačno mora da dobije privid pogrešnog.Često zapažena nesposobnost predstavnika marksističke ideolo­. gije na istoku, nesposobnost koju su već često priznali oficijelni kritičarivodećih staljinističkih. instanci i koja se odražava u jakom smanjivanjubroja Staljinovih nagrada za radove iz humanističkih nauka,ima dakle svoje objektivne razloge. Stvarno se birokratizovan načinmišljenja i nepomična povezanost zajednu dogmatsku i mehanističkuliniju ne može ispoljiti na drugi način nego u nedostatku elastičnosti(koju uostalom Staljin ubraja među tri glavne vrline marksiste), udosadnom formalizmu pri dokazivanju, u bezidejnosti rasprave saprotivn!~ gl~štima, u odsustvu humora i besprimemoj neretorskojh1adnoc1, u IZVesnom propagandističkom primitivizmu i frazerstvukoje odbija publiku i tera ljude sa skupova i predavanja s istom snagoms kojom su na njih bili doterani.100101