Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

5. Nastanak i biće staljinističke birokratijeU prethodnom poglavlju naznačili smo opšte uslove i ideološkekorene za ~~ staljinis~~.ke biro~je. ~. treba da razotkrijemoposlednji I najkonkretniji koren kOJI mI Vidimo. u svojevrsnomstapanju izmedu tradicionalnog, i posle revolucije još delujućeg biro-- kratskog formaJizma i računskog formalizma mehanistički pogrešnosJ;tvaćene planske privrede: Ali pre no što priđemo toj temi, primoramsmo da se kratko upustimo u raspravu sa onim, danas široko raspro~~jeni~,gl~š~em k~je. se sv~ na tvrđenje da u Rusiji centra1ističkabuokratijaI teronstička diktatura doduše nisu toliko nužnaposledica planske privrede po sebi, ali jesu posledica besomučne~uIacije, koja je uz to još pojačana potreb~ vojnog naoružanja.:r~o gde nar~, ~o se ar~ntiše, mora da bude primoran~ najyecu prod~tivnost I gd~ svaki demokratski pokret i unapređenjepnvrede preti da se završi ublažavanjem ogromnih zahteva kojise postavljaju radnim ljudima - ako se tamo želi postići dugoročnicilj, vlastodršcima ne preostaje neko drugo sredstvo sem birokratskogcentralizma i političkog terora. Tog je mišljenja na primerFritz Sternberg koji piše: ". ,.Ruske petoletke već su se pre drugog svetskog rata zasnivalea I danas se zasnivaju na sve većem izrabljivanju radništva i narodnih~. uopšte. Dokle god u daljoj industrijskoj izgradnji traje taj for­SIranl te~.' nema ni govora o socijalizmu, o njemu ne može bitigovora, I mje potrebna samo neka diktatura, nego diktatura koja sestalno pooštrava. e (KapitaliSmus und SozialiSmus vor demWeltgericht,1951, str. 452.). O~o ~či ~~ma ubedIjiyo, ali je potpuno pogrešno .. To doka­ZUje obično Istonjsko poređerye. Engleska je u prvoj trećini prošlogv~ uspela ~ ostvari s~~ju ogromnu industrijsku akumulaciju na leđimatadašnjeg proletarijata ne služeći se sredstvima centra1ističkogmasovnog terora. I to uprkos činjenici da su tadašnjem radnom čoveku.već .pred ?čima staj.ale vi~ kultum~ okolnosti i da je mogao dap~m ~VIm ~Člje m~riIo na SVOje razne zahteve no što je tobIlo moguce u pnvredno I društveno zaostaloj Rusiji. Uobičajenaekono~ zavisnost i uobičajeni ekonomski pritisak bili su dovoljnida radniku nametnu dvanaestočasovno, pa i četrnaestočasovno radnovre~, dakle ~o vrenu: koje je u Rusiji samo izuzetno moglo bitiusv~jan~. ~okušaj da se ~uokratski centralizam i teror u Rusiji objasneIskljUčiVO ekonomskim potrebama nedovoljno je argumentovan.. O~o što ~ mora dodati i što predstavlja pravu osnovu objašnjenja,to je ~ skrivene suštine staljinističkog birokratizma, koji ćese onda, jednom sagledan sa te strane, otkriti kao element koji u .uslovima protivrečnosti između poštovane potrebe za akumulacijom iprenebregavane potrebe za snabdevanjem masa potrošnim dobrimanalazi se~i primeren društveni teren. Istina, Rusija je u veoma kratkompenodu od 25 godina postala druga industrijska zemlja sveta./f!1/vl., . Da se Amerika zaustavila na svom prvobitnom, a to znači ne malomindustrijskom nivou, danas bi je Rusija prevazišla. Šta to znači opisujeIsaac Deutscher, inače oštar kritičar staljinizma, sledećim rečima:,.Onje konsolidovao dostignuća revolucije u nacionalnom okvirui čak ih proširio van toga okvira. 'Izgradio je socijalizam', pa SUčak i njegovi protivnici, koji su ga napadali zbog njegove autokratskevladavine, morali uvek priznavati da je većina privrednih reformibila neophodna za socijalističku privredu. e (Staljin, 1951, str.176.) . 'Staljinistički terorizam nazvati ,.autokratskom vladavinome značiizraziti se vrlo blago. Ali tu je reč o tome da li je birokratsko-staljinističkiterorizam bio neophodna nužnost u službi socijalističke izgradnjeRusije, kakva se stvarno odvijala (!), i da li on to jeste ilinije. Postoje samo istorijski, ali ne i savremeno-praktični dokazi zasuprotno, izuzev ako se dokazom smatraju Titova dosta uspešna nastojanjada pod znatno skučenijim okolnostima i odričući se staljinističkihsredstava postigne ono isto što je uspelo Rusiji.Međutim, sam Tito, kao školovan i dalekovidan komunista staljinističkogkova, ne misli tako. Njegova kritika se ne svodi na zahtevda se zaustavi industrijska izgradnja, nego samo na zahtev da seukine birokratski centralizam i terorizam, kao i birokratizam uopšte.On dakle zastupa veoma optimističko mišljenje da je demokratizacijaruskog socijalizma uz zadržavanje tempa industrijske izgradnje potpunoostvarljiva. I to utoliko pre što su početne velike teškoće većsavladane i što je načelno postao moguć izvestan zdraviji razvoj.Titova pronicljivost sastoji se u tome što to pitanje ne postavljapoput Sternberga kao jednostrano ekonomsko, nego i kao političko.On se rukovodi daleko boljim uvidanjem da se uz pravilno vođenje ivaspitavanje masa bez prinude i terora u najmanju ruku može postićiisti rezultat. Uostalom, da staljinistička birokratija nije svoju strašnuvladavinu zavela na osnovi nekog - što još moramo obrazložiti -njoj svojstvenog ponašanja i ne samo radi ekonomskih nužnosti, todonekle dokazuje i činjenica da ona sebi potčinjava bez izuzetka, ivan ekonomske oblasti, sve što u Sovjetskom Savezu postoji, g. ioblasti kulture, duha i umetnosti. U slučaju nekog čisto ekonomskiuslovljenog terora, to bi bilo potpuno neshvatljivo; jer birokratija bidopuštajući izvesne slobode u nekim od privrede udaljenim oblastimaipak mogla o sebi da stvori korisnu obmanu da je čuvarica slobode.Ali pošto birokratija ne samo zbog ekonomskih' nužnosti nego ipo svom biću naprosto nije u stanju da ima neki istiniti i pravi pojamo slobodi, jer birokratska ograničenost predstavlja za nju neprelaznuprepreku, ona upravo zato nije u stanju da se ponaša drukčije negobirokratski, a to onda prirodno i čini u svim oblastima koje je uspelada sebi podvrgne.U vezi s tim zanimljivo je kako Tito prilazi tom problemu. Usvom govoru na Prvom vanrednom zasedanju Veća naroda i Save-7475