Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

tencijala ekonomskog i dmštvenog napretka«. Komunizam, a ne kapitalizam,glavnije neprijatelj, »pošto kapitalizam o kom se sovjetskivodi dem više ne postoji«. Zapad nastavlja ekonomski da napredlije,drži Đilas, baš kao i kuluIrno i politički. I on je stavio pod kontroluanarhiju proizvodItie i ide ka etatizmu i nacionalizaciji. Zapad, međutim,nije žrtvovao dmštvenu demokratiju i osnovne slobode kojemodema telmologija zahteva.Burnhamova Managerial revolution (Upravljačka revolucija) jejoš jedan izvor Pailletove teze o dvadesetovekovnoj telmobirokratskojrevoluciji. Đilas je usred sređen na birokratske osnove sovjetskognovog poretka, Burnham na njegove telmokratske korene. Iakoje Đilas prihvatao Burnhamov ekonomski prisulp novom dmštvu; odnjega se razlikuje po tome što smatra daje upravljačku klasu iznedrilakomunistička partija. Burnham tvrdi da upravljači nisu nova klasa,već da ih ima i u kapitalističkim i u postkapitalističkim dmštvima.Ko su upravljači? U poglavlju pod tim naslovom, Burnham lliihovoporeklo nalazi u odvajanju vlasništva od kontrole u modernimkorporacijama. Upravljače nalazimo u telmičkom usmeravanju i koordinacijiprocesa proizvodnje, a ne u naučnim i inženjerskim delatnostimaper se, odnosno na suprotnom polu, medu finansijskim izvršiocima,članovima odbora, bankarima i poslovnim agentima firme.Upravljačku klasu čine isključivo odgovorni za tehnički procesproizvodnje, »operativni izvršioci, upravljači proizvodnje, fabričkinadzornici i njihovi pomoćnici... [čiji je posao] organizacija mate- .rijala, alata, mašina, fabričkih kapaciteta, opreme i rada«. Ova jeklasa presudna. Sa telmičke tačke gledišta, preostale fimkcije usmeravanja- pravljenje profita i finansiranje delovanja kompanije -»posve su nenužne .. [u] situaciji kakva postoji u državnom preduzećuu celini «.Šta je to što upravljače čini klasom? Bumhamovodgovor je,prvo, kontrola prisulpa sredstvima proizvodnje jednaka de facto vlasništvu;dmgo, preferencijalni tretman u raspode\i zasnovan na takvomvlasništvu. Vlasništvo je, u krajnjem, isto što i kontrola _.»bez kontrole nema ni vlasništva«. Upravo po tome kapitalisti i jesueksproprisani; to što su izgubili kontrolu nad proizvodnjom objašlijavai činjenicu da je kapitalizam zamen ilo novo upravljačko dm š­tvo u kom su se lokalni mkovodioci i državne birokrate, zaduženi zaupravljanje ekonomijom u celini, stopili u jedinstvenu klasu sa zajedničkiminteresom.U Burnhamovoj oceni Sovjetskog Saveza kapitalisti se smatrajuglavnim gubitnicima, ali su i radnici takođe žrtvovani. U poglavlju»The Economy of Managerial Society« (Ekonomija upravljačkogdmštva), autor tvrdi da je tržište rada ukinuto i zamenjeno primIdnimoblicima rada, te da je nova radnička klasa zamenila Marxovproletarijat »slobodnih radnika«. Stara sloboda je, naravno, imalasvoje granice. »Proleterska sloboda u kapitalizmu je, ipak, značila, uograničenoj meri, i slobodu radnika da prodaju ili ne prodaju svojrad ... da ga prodaju jednom a ne dmgim poslodavcima i da pregovarajuo njegovoj ceni«. Dodatni udar za radnike predstavlja gubitakvere u slobodno besklasno komunističko dmštvo. Kad su shvatili daje postrevolucionarni, novi poredak uveo novi sistem eksploatacijenamesto starog, mogućnost ostvarenja Marxove prve faze komunizmačini se dalja no ikad. Rečju, verovatnije je da će se radnici uupravljačkom dmštvu demoralisati i da se neće opirati eksploatacijiza razliku od njihovih prethodnika u kapitalizmu.Pri svem tom, upravljačko dmštvo je racionalniji ekonomskiporedak od onoga koji je zamenio. Ono, po Bumllamu, ne pati odekonomskih kriza prouzrokovanih padom profita, mada može prolazitivlastite telmičke i političke krize. Dmgo, upravljačko dmštvoukida n1a5ovnu nezaposlenost,»najnepodnošljiviju od svih teškoća skojom se ma koja ekonomija može suočiti, dovoljnu da, sama posebi, jemči kolaps datog ekonomskog sistema«. Treće, upravljačkaekonomija je u staIiju da, istim tehničkim resursima, proizvede većekoličine roba nego kapitalizam, »štg je ključni pokazatelj njene relativnesposobnosti preživljaval\ja«. Cetvrto, upravljačko dmštvo je uboljem položaju od kapitalizma u pogledu primene novih pronalazakai tehnologije jer nije sputano motivom profita. Peto, ono je u stanjudt! ~psorbuje višak vrednosti ubacqjući višak kapitala u proizvodnju.Sesto, upravljačko dmštvo spremnije je »da eksploatiše i razvijazaostale narode i oblasti na način ... na koji to kapitalistička ekonomijaviše ne može«. I konačno, ono će biti u staIiju lOda planira za čitavuekonomiju i s njom u celini, onako kako to kapitalistička ekonomijane može«.Upravljačko dmštvo ne bi ni moglo zameniti kapitalizam danije bilo u StaIljU da reši osnovne teškoće koje onemogućavaju daljetrajaIlje buržoaskog dmštva. f'{jegovi veći proizvodni kapaciteti »kaoda ukaziiju na to da mase uproseku ... imaju i nešto viši životni standard«.Mada u istom konteksUl, Bumllam zaključ1Ue da poboljšanjeekonomskog staIlja sovjetskih radnika možda ne može uvek da imnadoknadi dmge, maIlje privlačne straIle sovjetskog dmštva, ipaknalazi da sistematsko plaIliraIlje olakšava ne samo potpom povlastica,moći i ekspaIlzionističkih poriva nove vladajuće klase, već i ostvarenje»veće sreće, sigumosti i kuluIre ČOVeČaIlstva u celini«.U poglavlju naslovljenom »TotalitariaIlism aIld MaIlageriai Society«(Totalitarizam i upravljačko dmštvo); Burnham u istom duhudokazilie da je verovatno da će sovjetski totalitarizam zameniti nekioblik neparlamentarne demokratije. Bez obzira na nepostojanje praveopozicije na nacionalnom nivou, neke slobode na lokalnom nivoupostoje u okviru institucija kao što su sindikati, zadmge i telmičkaudmžeI1ja: »Uprkos površinske rigidnosti, ona [lokalizacija političkeopozicije] predstavlja u totalitamim političkim sistemima demokratskiprodor, neograničenih mogućnosti napredovaIlja«. Time seneće ugroziti moć i povlastice upravljača, ali će, kao i u kapitalizmu,demokratija život svih učiniti boljim.220221