Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

Kadaje Marx jednom, karakterišući razvoj novije filozofije, rekaoda je materijalizam izgubio svoju prvobitnu svežinu i postao mehanistički,on još nije mogao da nasluti s kojom će fanatičnom upornoŠĆubirokratski zastupnici »modernog materijalizma«. dalje sprovoditinjegovo okoštavanje i ogoljavanje. To izopačenje »materijalističkefilozofije« kao i svih ostalih oblasti po sebi veličanstvenog marksističkogučenja na.iiasnije se izražava u činjenici potpunog podređivanjateorije potrebama birokratske prakse, ili, što je isto, u pobedisle~g .birokratskog prakticizma nad idejom dijalektičkog jedinstvateonJe I prakse.10. »Romantični realizam« kao birokratska teorija umetnosti. Kako daleko ide ideološka samoobmana staljinističke birokratije,njeno podleganje birokratskom teoreticizmu koji iskrivljuje stvarnost,pokazuje i staljinistička umetnička teorija. Pošto je zdravim i~ento~~ umetničkim s~agama koje su se sve do početka tridese­~ g~ JOš mogle relati~o slobodno kretati, uspelo da suzbijupnnntivno-»p~o!~terske« struje nastale u vreme revolucije,Rusija jemogla da dOžiVI Jedno vreme umetiličkog uspona, o kojem se slobodn?može.reći daje u svetu izazvao veliku pažnju i divljenje. Naročito.J~.ono .sto s~. na zapadu sa;zmil? o filmu i pozorištu izazivalo svugdeZlve diskusIJe, kOJe su pnvlačIle mnogobrojnu zainteresovanu publiku..Ali veoma je brzo zatim državna birokratija počela da intervenišeu sve većoj meri. Pokušaji, koji su u ruskoj umetilosti postepenopreovladavali, da se umetilički uobliče punoća doživljaja, protivrečnosti složenom društvenom problematikom zahvaćena ljudska psihanisu samo toj birokratiji ličili na suvišnu igru sa emotivnim ele­~entima, koje ~prosto nije ~hvatala, ne~o i na izvesnu opasnost,IZvesnu tendenciju ka razaranjU nedvosnnslenog i jasnog »proleterskog«i »socijalističkog« uspona novog društva.Sem toga činilo joj se da su kritičko priznavanje i stvaralačkoprodužavanje velikih tradicija građanskog realizIDa - čiju duboku,za društveni sistem prosvetljavajuću i stoga vanredno revolucionarnusnagu nije mogla da spozna - izdaja socijalističke umetilosti. Ona~je uviđala da principi realizIDa, uprkos mnogim promenama oblikaI up~~~s uporedo s!l istorijskim razvojem promenljivoj sadržajnoj te­IDati~.1 I probleIDatlci, moraju u suštini da ostanu isti i da udaljavanjeod njih mora da dovede do izvesnog izopačavanja unletilOsti. 4 SamMarx je problem prenošenja tradicionalne realističke klasike u umetnostiu modernu realističku klasiku -a svaka temeljita društvenapromena iZIlova stvara tlo za jednu klasičnu epohu - obuhvatio sledećimiskazom: Teškoća se ne sastoji toliko u tome da se shvati da je4Uporedi u vezi s tim: Leo Kofler, Zur Theorie der modernen Literatur.Luchterhand, Neuwied am Rhein 1962, i Abstrakte Kunst und absurde KunstEuropa-Verlag, 1970.'grčka umetnost nastala iz društvenih uslova Svoga vremena; prava jeteškoća pre u tome da se razume zašto ta umetnost može i danas daima tako duboko dejstvO.'za promenu, koju je skrivila birokratija, a do koje je u Rusijidošlo posle tridesetih godina, karakteristična je katastrofa Meyerholda.Pozorišni režiser svetskog glasa bio je prva žrtva. Već sredinomovog veka neka su pozorišta zatvorena. Prebacivan im je »formalizam«.Od 1937. Meyerhold je stalno bio napadan. Godine 1939. bioje organizovan .. kongres« koji je trebalo da se 'pozabavi pitanjimaumetnosti i na kojem je Meyerhold bio pozvan na odgovornost. onse branio tako sjajno da je birokratiji preostala jedina mera primerenanjenom načinu mišljenja: Meyerhold je dan posle svog govora biouhapšen i zauvek je nestao.Iz dva je razloga važno upoznati se sa tekstom smelog i mačajnogMeyerholdovog govora. Prvo, on ukazuje na početak potpunogpodleganja ruske umetnosti uticaju birokratije i, drugo, on sadržimnogo toga što i danas poseduje svoju punu opravdanost. Zato ćemotaj govor ovde da navedemo:..... Ja govorim iskreno i priznajem veliki deo mojih zabluda.Strogo sam osuđivan jer sam vršio štetan uticaj na izvestan broj mladihsovjetskih reditelja i time doprineo nastanku one žalosne i štetnepojave koja se naziva 'mejerholdstvom' . Veoma mije žao što nisamistupio dovoljno oštro protiv mnogih nedarovitih i nekultumih rediteljakoji su pokušali da me oponašaju, ali koji su prosto preuzelioblike mog stvaranja, pa i to samo delimično. Jer oni su ih izobličili,. uprostili i izokrenuli moje ideje, zato što nisu shvatili moj umetničkicilj.Ti pseudoteditelji naneli su veliku štetu sovjetskom pozorištu idalje je nanose, jer su njihove predstave besmislene i neukusne. Ja ihiskreno' osuđujem. Ako vi" bedno stvaranje tih reditelja nazivate 'mejerholdstvom', onda ja, Meyerhold, odlučno istupam protiv 'mejerholdstva'..žestoko mi je zamerano i još mi se zamera da sam unakazioklasično nasleđe, da sam vršio nedopustive eksperimente sa besmrtnimdelima Gogolja, Gribojedova i Ostrovskog. Ova optužba odgovaraistini. Ja sam stvarno sebi dozvolio da u izvesnim predstavamapreviše eksperlmentišem i mnogo sam prostora davao sopstvenojmašti; zaboravio sam da je umetnička vrednost materijala na kojemsam radio daleko prevazilazila ono što sam tom materijalu mogao dodati.PriZIlajem da je trebalo, pre svega u izvođen jima klasika, dabudem uzdržljiviji, da ispoljim više stvaralačke skromnosti. Ali ovose ne odnosi na moju predstavu drame Les i Dama s kamelijama. Jasam ubeđen da je ono što sam im dodao pomoglo sovjetskom gledaocuda bolje razume sadržaj i ideju tih dela. Moje su ih predstaveučinile za njega zanimljivijim. . •Kao treće, zamerano mi je da sam formalista, da sam u lovu zanekom novom, originalnom formom zaboravljao na sadržaj; tr traga-102103