Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

!""skom administracijom, u kojoj nadzor vrše članovi društva koji delujukao vlasnici, ili barem putem organa koji ih predstavljaju. Parlamenti lokalna veća bili su sve do sada jedine institucije te vrste. Velikai važna područja ekonomskog života, međutim, ostala su izvannjihove sfere uticaja: na primer, industrija kojom upravljaju ministarstvaili državna poljoprivredna dobra.Ovaj problem se naročito oštro postavio posle ekonomske reforme.Pre reforme, činilo se da snažan hijerarhijski poredak koji jepreovladivao na ovom području nadoknađuje odsustvo neposrednogdruštvenog nadzora. Ostvarivanje društvenog nadzora i neposrednedruštvene kontrole nad ekonomskom administracijom uključuje, ustvari, dve grupe problema koje se u određenoj meri mogu izdvojiti:1. Predstavljanje svojinskih prava članova društva. Društvo,kao staratelj nad svojinom čitavog naroda, ima prava da vrši nadzornad aktivnoŠĆu ekonomske uprave, a u okviru toga nad upravom pojedinihpreduzeća, ne samo preko specijalnih administrativnih institucijanego takođe, neposrednije, uz pomoć svojih sopstvenih društvenihorgana. Ono takođe ima pravo da ocenjuje učinak ove uprave.2. Preduzeća i zadružni kolektivi, a takođe i radnici koji su neposredno·zainteresovani za poslovanje preduzeća i zadruga, imajuprava da vrše nadzor nad aktivnoŠĆu uprave preduzeća i da o tomeiznesu svoje mišljenje. Od ekonomske reforme naovamo, ovo pravoje potvrđeno činjenicom da su kolektivi preduzeća postali u znatnovećem stepenu materijalno zainteresovani za efikasno poslovanjesvog preduzeća.Sasvim je u redu da se ispunjavaju ove funkcije time što su nadzorniođbori počeli da se stvaraju, čak i ako je poslednjom odlukomCentralnog komiteta Partije utvrđeno da se oni ne bl"smeli· svagdestvarati. Njihov zadatak biće efIkasan društveni nadzor nad radomuprave na osnovu svestranog ocenjivanja poslovanja preduzeća.Osnovno polazište za stvaranje ovih institucija, kao što su pokazali iopravdali mnogi praktični eksperimenti, dato je u teoretskim razmatranjimada na današnjem stepenu razvoja socijalističkog društva jošnije sazrelo vreme za uvođenje društvenog samoupravljanja u državnimpreduzećima. Umesto toga, mora se stvoriti sistem stručnoobrazovane uprave, koja će biti izuzetno zainteresovana za efIkasanrad i poslovanje preduzeća, ali koja će takođe raditi uporedo sa efIkasnomdruštvenom kontrolom, od koje zavisi i samo njeno postojanje.Ostvarenje ovog drugog zahteva biće i vredan i vrlo važan korakka pođruštvljavanju uprave u savremenom mađarskom društvu.Zadaci nadzornih organa preduzeća su i dalje predmet vrlo živedebate. Po mom mišljenju, ono što se, iznad svega, mora naglasiti unjihovom radu jeste da treba da vrše neprekidan nadzor i da, naosnovu toga, moraju redovno davati sistematsku ocenu rađa upravepreduzeća. Njima se, međutim, ne bi smela dati odgovornost za donošenjeodluka koje se tiču budućih aktivnosti preduzeća.Nužno je da se odgovornosti nadzornih odbora na ovaj načinkategorički ograniče zbog toga što će, inače, oni ograničitijurisđikcijuuprave preduzeća i preuzeti deo njene odgovornosti. S jednestrane, ovo bi dovelo do nastajanja situacije u kojoj niko ne bi nosiostvarnu odgovornost za poslovanje preduzeća. S druge strane, to bitakođe oslabilo aktivnost nadzornog odbora, pošto bi to u izvesnojmeri vodilo ka određenom spajanju institucija društvenog nadzora iinstitucija upravljanja. Ova vrsta međusobnog preplitanja može sedanas jasno posmatrati u slučaju ministarstva i uprava preduzeća i toje jedna od glavnih prepreka za efIkasno funkcionisanje ministarstvakao organa nadzora. Najvažniji zadatak nadzornog odbora morao bibiti donošenje ocene, baremjednom godišnje, o poslovanju preduzećai posebno o njegovoj upravi, na osnovu iskustava stečenih tokomgodine i na osnovu izveštaja direktora i stanja bilansa poslovanja.Ovaj rad morao bi se zasnivati na rezultatima i razvojnim trendovimaprethodne tri do pet godina. Odbor ni pod kojim uslovima ne bismeo da svoje ocene zasniva na poređenju koje bi se pravilo samo izmeđutekuće godine i prethodne godine, a još ponajmanje na poređenjusa planovima koje je samo preduzeće sačinilo.Društvena priroda nadzornih odbora preduzeća, naravno, ne zavisisamo od ispravne defInicije njegovog delokruga rađa nego i odnjihovog sastava. Jedan deo članova odbora morali bi birati članovikolektiva, uz učešće sindikata. Profesionalni rukovodioci preduzeća,međutim, ne bi smeli biti podložni ovom izboru. Drugi deo odboramorao bi se sastojati od stručnjaka koji su nezavisni u odnosu naupravu. Na taj način može se izbeći opasnost međusobnog preplitanjarukovodstva. Element koji u ovom drugom pogledu zaslužuje velikupažnju jeste taj da specijalizovano znanje ima dominantnu uloguu ovom potpuno društvenom, što će reći nebirokratskom, organu administracije.Na ovaj način, najveća briga u odnosu na društveni nadzori kontrolu, odsustvo specijalizovanog znanja, nestaje ili se baremu velikoj meri smanjuje.Koliko god se preduzimale mnoge mere obezbeđenja rađi sprečavanjada nadzorni odbori preduzeća budu lišeni svake stvarnemoći, kao i radi sprečavanja da posebni interesi uprave preduzećanadvladaju, ova mogućnost i dalje ostaje kao stvarna opasnost. Ustvari, nadzorni odbori preduzeća mogu postati efikasni društveniposrednici jedino u toku bitke društvenih snaga koje predstavljaju interesei ciljeve koji su u mnogom pogledu suprotni jedni drugima. Uovoj borbi ulog je veliki.Moramo zapamtiti daje socijalizam razvijenije društveno stanjenego kapitalizam, ne samo zbog toga što on može postati dinamičnijisistem u ekonomskom smislu, nego takođe i zbog toga što ukidanjeprivatne svojine nad sredstvima za proizvodnju stvara mogućnost zahumanizaciju društvene administracije. Samo ostvarenje ove dvostrukemogućnosti - dinamičnog ekonomskog napretka i razvoja humanizovanihdruštvenih odnosa - u stanju je da učini da socijalizamu svakom pogleđu bude privlačan za radnike razvijenijih kapitalističkihzemalja. S druge strane, u onim društvima koja su već krenula140141